Hvala, gospodine predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kad god su izbori tada se i priča o izbornim uslovima, uvek u različitim formatima.

Ono što želim na početku da kažem kada je trenutna situacija, kada je ovo stanje, priča o izbornim uslovima da su loši je priča koja je isforsirana, koja nema veze sa ciljem da se poprave, već da posluži samo kao osnov da može da se na drugi način deluje prema vlasti, na drugi način iskaže svoje znanje ili neznanje, svoju nesposobnost dotle da to pređe u nasilje koje ovi posrednici, a što ih mnogo ima u zadnje vreme u Srbiji iz EU, jednostavno prećute ili kažu sloboda izražavanja.

Da li je sloboda izražavanja i kad uđeš, upadneš sa testerom u televiziju da bi uređivao program? Valjda uključiš testeru i tako uređuješ program. Da li je sloboda uređivanja i sloboda izražavanja i kada se skrnavi simbol Srbije, zastava Srbije, pa neki misle da je to balvan sa kojim treba da ruši Skupštinu?

Malo je čudno da oni koji se pojavljuju kod nas kao posrednici, to poistovećuju sa slobodom izražavanja. Čisto nasilje, anarhija i ja pozivam državne organe da svako u ovoj zemlji ima pravo na slobodu govora, na slobodu izražavanja, na slobodu okupljanja, protestovanja, svega, ali niko nema pravo na nasilje u ovoj zemlji.

Pitam ovde pravnike, da li je napad na državne institucije krivično delo, evo Neđo ulazi, advokat? Kakve to veze ima sa slobodom izražavanja? Najgrublja povreda, najteže nasilje. Bojim se da moja vlast preblago gleda na takve slučajeve.

Kada su u pitanju izborni uslovi, sve izvire iz izbornog zakonodavstva, a opet ono iz izbornog prava, pa kaže – izborno pravo u smislu ovog zakona obuhvata prava građana da na način i po postupku, koji je utvrđen ovim zakonom, biraju i budu birani, kandiduju i budu kandidovani, odlučuju o predloženim kandidatima izbornim listama, da kandidatima javno postavljaju pitanja, da budu blagovremeno, istinito, potpuno i objektivno obavešteni o programima i aktivnostima podnosilaca izbornih lista o kandidatima sa tih lista, kao i da raspolažu sa drugim pravima predviđenim ovim zakonom. Ceo zakon strpan u jednu rečenicu.

Sad samo kratko, redom. Dobijamo poruke – vlast treba da obezbedi poštene izbore, razgovore o boljim izbornim uslovima, Vlada da napravi prostor za slobodne izbore, Vlada da kreira uslove za slobodne izbore itd. Dajte da vidimo šta nije slobodno.

Izbore za poslanike raspisuje predsednik Republike, tako kaže zakon, ima jedino ograničenje da moraju da se održe najkasnije 30 dana pre isteka mandata redovni izbori. Još nije došlo to vreme i još nisu raspisani. Gluposti koje se pojavljuju u javnosti o pomeranju izbora, kako je to moguće? Zašto? Kakve to veze ima sa izbornim uslovima, da se izbori ne održe u redovnom roku? To nema nikakve veze sa izbornim uslovima.

Dalje, kažu – izbore organizuju izborni organi, izborne komisije, birački odbori. U svakom od njih se nalazi predstavnik podnosioca svake izborne liste. Znači, tu je da kontroliše, tu je da prati, tu je da ne dozvoli, kako bih rekao, bilo kakvu povredu. Zar to nije fer i pošteno? I odnosi se na sve. Zatim, kandidate mogu pod uslovima utvrđenim zakonom predlagati registrovane političke stranke itd. Mogu neki i da ne predlažu. Ne moraju. Ne moraju da predlažu, jednostavno imaju svoj razlog, nemaju dovoljno kapaciteta, nemaju dovoljno rejtinga, nisu se osnažili da bi mogli da učestvuju itd, i to je potpuno normalno. Ali nije normalno kada zbog tih razloga se u Srbiji pravi jedna atmosfera mržnje, nasilja, anarhije, pokušaja anarhije itd.

Kada su u pitanju izborni uslovi, da napomenem da je Vlada, slagao se ja ili ne, vlast od prvog dana, već godinu dana nudi da razgovara sa svima, Vladine, nevladine organizacije, ko god hoćete, upravo iz razloga što ima nameru da učini sve što može da unapredi te izborne uslove. I molim vas, odgovore ovim belosvetskim posrednicima, ovoj Vladi odgovaraju najviše pošteni i fer izbori, jer sve radi transparentno, sve je jasno i javno i prema tome njoj odgovara da budu takvi.

Idemo dalje, podnosioci izborne liste imaju pravo u javnim glasilima da obaveštavaju itd. Važi za sve, ima čak predviđeno i kako se to pravi sporazum o predstavljanju. Evo, u najavi je i formiranje nadzornog odbora koji će pratiti sve to. Važe, dakle, isti za sve. Zatim, čitav niz pravila o zaštiti izbornog prava. Jedino nema zaštite od upada noćnog u RIK od strane Boška Obradovića, Dveri, tuče članova izborne komisije itd, to stvarno nema regulisano ovde u ovoj zaštiti izbornog prava.

Šta hoću da kažem? Šta još to treba da se uradi, a pazite, izbori još nisu ni raspisani? Izborni uslovi važe od dana raspisivanja izbora do proglašenja konačnih rezultata. Evo šta je sve predviđeno. Evo, sad imamo i predlog ova četiri zakona koja još detaljnije i još preciznije uvode čak i prekršaje i kazne da bi do kraja razjasnili i funkcionersku kampanju. Molim vas, funkcionerska kampanja suština je u tome da se odvoji od političke kampanje. Ali ne može, niti sme da se zabrani funkcioneru da građanima Srbije kaže šta je radio i šta radi u toj oblasti i šta se događa u toj oblasti.

Na kraju krajeva, Vlada kada izlazi na izbore, ona izlazi sa rezultatima šta je uradila, a opozicija ide sa onim šta misli da treba da se uradi. Zato postavljam pitanje i ova četiri zakona imaju za cilj da još preciznije i još detaljnije sve te uslove i funkcionerske kampanje i korišćenja sredstava iz budžeta i javnih resursa itd. do kraja razjasne.

E sad, ostaje moje pitanje, pitanje nama svima, kada i ovo uradimo, znate šta će biti dalje? Opet neće valjati izborni uslovi, zato što nije suština u popravljanju izbornih uslova, nego će da nam kažu – opet nešto još treba. A dokaz za to, za dijalog koji se odvija u Skupštini, uz posrednike iz Evropskog parlamenta, ja imam veliku primedbu i veliku molbu da se skrene pažnja tim posrednicima. Njima treba staviti do znanja, oni su tu koji pomažu nama da zajednički razgovaramo sa svim strankama iz Srbije, ali oni nisu predstavnici Saveza za Srbiju, oni nisu njihovi predstavnici. Zašto? Pa evo, videli ste sami, oni odu prvo na doručak kod Saveza za Srbiju, onda dođu da razgovaraju sa strankama vlasti da prenesu taj zahtev, pa onda obavljaju razgovore sa, kako oni kažu, glavnim delom opozicije i na taj način uvrede i Srbiju i opoziciju.

Šta je glavni deo opozicije, ko je to? Koji su to kriterijumi? Jesu li to kriterijumi da su glavni deo opozicije oni koji se u političkoj borbi služe motornim testerama, balvanima, nasiljem na ulici itd? Je li to kriterijum da bude glavni deo opozicije? A onaj ostali deo koji je isto tako opozicija, samo da vam kažem, po rejtingu onaj manji ostali deo opozicije ima veći rejting od tog njihovog glavnog dela opozicije.

Prema tome, zaključiću samo sa tim, uradimo i ovo, naravno, cilj je i ovoj Vladi da stvori što bolje uslove da se održe što pošteniji izbori, a istovremeno mora jasno da stavi do znanja i u državi i van države – razlika između slobode izražavanja, slobode organizovanja, slobode protesta i nasilja je velika i odnos prema tome treba da bude takođe različit. Hvala.

Naravno, podržaću Predlog zakona.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na predložene zakone, ovaj set finansijskih zakona, odnosno o predloženim zakonima, stav Socijalističke partije Srbije i poslaničke grupe je izneo ovlašćeni predstavnik naše grupe, Dejan Radenković i ja ne bih to da ponavljam. Želim samo da to potvrdim, da se pridružim iz jedno specifičnog ugla da dam još nekoliko razloga zbog čega treba podržati predložene finansijske zakone.

Budžet za 2020. godinu, koji je juče usvojen, koji je dobio opštu podršku, ne samo u Skupštini, ja mogu slobodno da kažem i u široj javnosti i u stručnoj javnosti, jednostavno je dokument gde je jasno utvrđena politika Vlade Srbije u narednoj godini napisana brojkama.

Predloženi zakoni, ovi koji su danas na dnevnom redu, su u stvari podrška, alati, kako bih rekao, za ispunjenje tog budžeta.

Da podsetim ključne stvari kada je u pitanju budžet. Vlada je ostala fokusirana na poboljšanje privrednog ambijenta i obezbeđivanje visokih stopa privrednog rasta sa krajnjim ciljem smanjenja nezaposlenosti i podizanja životnog standarda stanovništva.

Da podsetim tri karakteristike, one osnovne, koje su mogle biti kada je u pitanju budžet, a to je raspodela fiskalnog prostora koji imamo, na povećanje životnog standarda, na povećanje javnih investicija i poresko rasterećenje rada.

Želim da napomenem da sve tri ili sva tri, imaju jednu zajedničku reč - podstiču rast, svaka na svoj način. Ta reč ili te reči – podstiče rast je vodilja i kod predloženih zakona.

Strateški cilj Vlade je smanjenje nezaposlenosti i povećanje stope zaposlenosti. Dakle, jedan od najvažnijih ciljeva Vlade je zaposliti Srbiju. Koristim priliku, s obzirom na juče objavljen podatak, da čestitam mojoj Vladi pošto je stopa nezaposlenosti pala na jednocifrenu stopu, ispod 10%.

Kada su ova pitanja, kada se o njima radi, podrška tome u stvari su predloženi ovi zakoni koji su danas na dnevnom redu. Zadržaću se samo kratko na tri, vrlo kratko.

Kada je u pitanju Zakon o porezu da dohodak građana. Upravo u cilju podsticanja zapošljavanja, uvođenjem novih olakšica za poslodavce, povećan je neoporezivan iznos na 16.300 sa 15.300. Predviđeno je unapređenje sistema paušalnog oporezivanja, uvođenje novih olakšica za poslodavce koji obavljaju inovacione delatnosti. Po osnovu zarade, uvođenje olakšica za poslodavce koji zasnuju radni odnos sa kvalifikovanim novo zaposlenim licem. Kod njih će poslodavci imati oslobađanje od poraza na zarade i od doprinosa na PIO pošto to opet jedan zakon iz paketa o tome govori. U toku sledeće godine 70, naredne 65, i 2022. godine u 60%.

Potpuno je isto i kada su u pitanju doprinosi za PIO, s tim što su ta oslobađanja veća, prvo u 1995, drugo u 1990. i treće u 1985. godini.

Ono što želim da naglasim, što mislim da je dobro kada su u pitanju novozaposleni radnici, to je da moraju da imaju zaključen ugovor o radu u skladu sa Zakonom o radu i da budu prijavljeni na doprinose za obavezno socijalno osiguranje. To je u stvari formalna zaposlenost, nije samo zaposlenost.

Potpuno je ista priča kada je u pitanju Zakon o doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje, s tim što se tu još dodaje samo da je i stopa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje smanjena sa 26 na 25,5%. Dakle, ovih nekoliko podataka koje sam izneo govore o tome da se rasterećuje rad, poslodavci dobijaju veći prostor za veći razvoj, za veći rast, za novo zapošljavanje, a pare koje će se manje naći u budžetu za to obezbediće se tako što će kroz novo zapošljavanje i kroz veće uplaćene poreze i doprinose se ponovo to vratiti u budžet.

Samo kratko, kada je u pitanju Zakon o izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Ono što je najbitnije takođe, to je ta jedna od karakteristika budžeta za sledeću godinu, a to je ulaganje u povećanje životnog standarda. Zašto je i to bitno? Zato što u stvari na taj način se povećava široka potrošnja. Kada se ona povećava, i to doprinosu rastu. Dakle, opet je ta reč „rast“ prisutna i značajna.

Ono što je najvažnije kod ovog zakona, to je predviđeno da se usklađuju penzije sa 50% na osnovu povećanja zarada i 50% na osnovu povećanja troškova. Očekuje se da to bude već od 1. januara za negde oko 5,4% i više. Želim samo još kratko da se osvrnem kada je u pitanju to, da prosto napomenem da je ovo važno pitanje iz prostog razloga što godinama unazad sve su mere kada je u pitanju penzijski sistem bile restriktivne. Najrestriktivnija je bila ona 2014. godine, ali je bila nužna, bila opravdana. I ona je, između ostalog, omogućila da se dalje kroz to da se rast penzija usklađuje sa ekonomskim mogućnostima, da se preduzimaju efikasne mere kontrole i naplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, i u tom čak periodu Vlada kad god je imala iole mogućnosti je odmah reagovala i omogućavala, onoliko koliko je u tom trenutku mogla, povećanje tih penzija.

Sve ove mere su dale rezultate. Možete da primetite da je zaustavljen rast deficita, kada je u pitanju PIO fond, odnosno da je učešće budžeta u ukupnim sredstvima PIO fonda smanjeno na negde oko 23%, dakle, sa nešto više od 40 i nešto posto.

Ovaj zakon naravno da poboljšava ekonomski položaj. On je jasan i predvidiv način usklađivanja penzija. Dobro je da rastu penzije u određenoj meri, vezano za rast zarada. Dobro je da se povećavaju realne vrednosti penzija, a time i standard. Dakle, obezbeđuje se i stabilan rast penzija, napominjem, stabilan rast penzija, realan rast korisnika penzija, istovremeno blagi pad učešća penzija u BDP-u.

Međutim, pored preduzetih mera, ključni faktor za dugoročnu stabilizaciju sistema penzijskog i invalidskog osiguranja leži u razvoju zemlje, novim investicijama i novom zapošljavanju. I sve mere, pa i ove danas, nisu cilj same po sebi, one su samo sredstvo, način, put da se dođe do glavnog cilja, da se ostvari osnov za poboljšan privredni ambijent, povećanje investicija stranih i domaćih potpuno ravnopravno, a to znači novo zapošljavanje, stabilan i održiv rast, snažna privreda. Dakle, kada budemo imali mnogo onih koji prave pare, onda ćemo se lakše tući za ono za šta ih treba sve potrošiti. Samo tako se može doći do krajnjeg cilja, a to je bolji život i bolji standard građana, naravno i penzionera.

Vlada Srbije, moja Vlada, je na jasnom, sigurnom i odlučnom putu da to ostvari i ja joj dajem punu podršku u tome. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, budžet je dokument u kome brojke govore kakva će politika da se vodi. Jednostavno daje odgovor na pitanje kuda ide Srbija. Upravo imajući to u vidu želim iz nekoliko uglova da obrazložim zašto će SPS, odnosno i ja, kao njen poslanik da podržimo Predlog zakona o budžetu za 2020. godinu.

Pre toga, nekoliko reči šta prethodi budžetu 2020. godine. Vlada je 2019. godine imala velike aktivnosti i jasnom politikom, čvrstom odbranom i odlučnim sprovođenjem uspela da postigne značajne rezultate i na spoljnopolitičkom planu i na unutrašnjem planu, u ovom slučaju sprovođenjem ekonomske politike, ali želim da skrenem vašu pažnju na još jednu, po meni veoma važnu stvar u ovom trenutku za Srbiju, a to je stalna posvećena, odgovorna borba predsednika Republike Srbije i Vlade za vraćanje vere u Srbiju, u našu Srbiju, da Srbija ima potencijala, da zna da može i ona je danas i snažnija, jača, uređenija i pobeđuje i na unutrašnjem i međunarodnom planu.

Gospodine ministre, ne govorim ja to da bih hvalio vas. Vas hvale podaci, činjenice, argumenti. Samo ih prenosim. Evo ih samo nekoliko – u ovom trenutku Srbija je u stanju takvom gde se privredna aktivnost ubrzava. Intenziviraju se kapitalna ulaganja. Rasterećuje se privreda. Fiskalni deficit se smanjuje. Javni dug je na silaznoj putanji. Nezaposlenost se približava jednocifrenoj stopi. Raste zaposlenost. Zarade beleže rast i nominalnu i realnu, a inflacija ostaje i niska i stabilna. Samo toliko.

Sada imamo situaciju da Vlada ulazi u budžet za 2020. godinu sa rezultatima - kapitalom značajnim koji je stekla u ovoj godini, sa poverenjem građana da smo na pravom putu i naravno sa značajnim iskustvom. To nas i ohrabruje i dokazuje da će i ovaj budžet se do kraja sprovesti.

Budžet za 2020. godinu gde su osnovni podaci 0,3% deficit, 50% učešće javnog duga, 4% rast privrede, inflacija 2% i da ne nabrajam dalje, govori samo kratko – stabilan i odgovoran.

Budžet, ovaj koji je pred nama, potvrđuje da Vlada ostaje fokusirana, da su joj glavni ciljevi pobošljanje privrednog ambijenta i obezbeđivanje visokih stopa privrednog rasta sa krajnjim ciljem smanjenja nezaposlenosti i podizanja životnog standarda stanovništva.

Kao potvrdu tome zadržaću se samo na tri ključne karakteristike budžetske politike u 2020. godini. Prvo, povećanje životnog standarda, odnosno povećanje plata i penzija. Drugo, podsticaj rastu povećanjem javnih investicija. Treće, poresko rasterećenje rada.

Samo da skrenem pažnju da povećanje plata od 8% do 15% u javnom sektoru, penzija od 5,4% je jača kupovna moć domaćinstva i stimuliše unutrašnju tražnju, a i to pospešuje rast, što ostaje osnovni cilj ove Vlade.

Šta da kažem za povećanje javnih investicija kada su kapitalna izdvajanja 260 milijardi dinara, nikada više. Čak mogu da kažem da je budžet investicioni budžet.

Kada je u pitanju plate, treba dodati još da pored povećanja povećala se i minimalna cena rada za tri hiljade na 30.022 dinara i želim da skrenem pažnju oko polemike oko plata u javnoj upravi. Molim vas, naš stav je – javna uprava nije samo troška ovoj državi koja maltene ne radi ništa. To nije tačno. To su značajne institucije. To su značajne ustanove i nama treba i efikasna i jaka i stručna i profesionalizovana i delotvorna javna uprava. Zato je to bitno da bude između ostalog i plaćena i zato mislim da je važno, znam da je to mnogo posla, ali mora u sledećoj godini da se završi onaj projekat Zakona o platnim razredima.

Treće, kada je u pitanju podsticaji u privredi, odnose se na poresko rasterećenje rada. Rasterećenjem privrede kroz povećanje neoporezivog dela zarade, kroz smanjenje poreza na zarade sa 62% na 61%, odnosno 13 milijardi dinara to nije baš tako malo, ali to istovremeno znači da podstiče naše privrednike na veći rast i veće zapošljavanje. Zato je to vrlo bitno. Bitno je iz prostog razloga i što će u narednom periodu kroz donošenje zakona ići se dalje u rasterećenje privrede kada su u pitanju obaveze iz radnog odnosa.

Dakle, u okviru tog trećeg cilja ostaje, i snažno podržavam taj strateški cilj Vlade, da je smanjenje nezaposlenosti jedan od najvažnijih ciljeva Vlade i u skladu sa tim moram reći da će dobiti našu punu podršku.

Sve ovo što sam rekao do sada znači da je budžet razvojni, da podstiče privredni rast, ali sa druge strane omogućava i kvalitetniji život građana Srbije.

Želim samo na kraju da naglasim da je i ovaj budžet i socijalno odgovoran budžet i kada su pitanju socijalna davanja podaci govore – u budžetu koliko se izdvaja za sledeću godinu i u širem smislu socijalna politika, i želim da odam priznanje Vladi na socijalno odgovornosti prilikom izrade ovog budžeta i kao naravno pripadnik SPS dajem snažnu podršku na tom pitanju.

Na kraju samo kratko. Budžet, ovaj, sadašnji, on u stvari oslikava sadašnje stanje i najavljuje budućnost, kao što sam rekao, odnosno pravi pravi pravac i put ka budućnosti. Ovoliko može i on je realan, on nije spisak lepih želja, već realan. Vlada je uočila realne probleme i ponudila realne odgovore na ta pitanja sa kojima se suočila. Ja želim da dam punu podršku Vladi na tom jasnom cilju i želim da skrenem pažnju da je potrebno da se bdi nad ovim budžetom maltene mesečno i da se reaguje ako ima negde odstupanja. Toliko. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poslanička grupa SPS će podržati i glasati za sva tri predložena zakona. O tome je naš stav, sud izneo ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, Dejan Radenković.

Samo ću pokušati da podsetim na neke detalje iz rebalansa koji potvrđuju uspešnost vođenja ekonomske politike od strane ove Vlade i zbog čega treba glasati za ovakav rebalans.

Jedna dobra vest pre neki dan, nekako pri kraju veoma uspešne posete predsednika Republike, ministra spoljnih poslova UN, susreta sa predstavnicima skoro 100 zemalja boreći se za Srbiju u Srbiju stiže još jedna dobra vest priznanje poboljšan je kreditni rejting Srbije na BB plus, a to govori o stanju javnih finansija a to potvrđuje da se u Srbiji javne finansije stabilne.

Želim da napomenem da pored toga i rebalans za 2019. godinu je još jedna potvrda uspešnosti sprovođenja ekonomske politike od strane ove Vlade. Šta to znači? Znači kada se sve ovo ima u vidu da je Srbija ušla u red zemalja koje su uređene, u kojoj se odgovorno vodi ekonomska politika, u kojoj se drži do svoje stabilnosti, do stabilnosti javnih finansija.

Reformski kurs i do sada sprovedene mere pokazuju da Vlada vodi uspešnu ekonomsku politiku, a potvrda tome dokaz je uspostavljena i očuvana fiskalna stabilnost, rapidno smanjenje javnog duga. Govori se o cifri od 52%. Ne znam da li ste me dobro čuli, nisam rekao 72%, rekao sam 52%. Permanentno visok priliv stranih direktnih investicija, negde preko sto, sa oko dve milijardi i trista evra. Stabilan i kontinuiran privredni rast, prepolovljena nezaposlenost do nivoa 10,3%, a ja bih još više istakao povećana zaposlenost. To još više potvrđuje, potkrepljuje značaj smanjenja ove nezaposlenosti. Niska stabilna i predvidiva inflacija. Dakle, sada imamo stabilnu i nisku inflaciju i stabilan kurs. Inflacija je negde na nivou donje granice 2,2% koliko sam ja čuo i razumeo. Želim uz podršku Vladi na vođenju ovakve ekonomske politike da dam podršku i NBS sa svojim delom aktivnosti u vezi sa tim.

Šta rebalans kaže još? Da imamo makroekonomsku stabilnost koja podrazumeva da država ima i višak, fiskalni suficit ako sam dobro razumeo cifru od 46,4 milijarde do avgusta. Da li je tako nešto? Taj višak nije posledica povećanih poreza, ali jeste i treba istaći da je delom i zbog dobre naplate poreza. Šta još rebalans kaže? Da se domaćinski ulaže u jeftinije kredite da bi se zamenili stari i skupi. Da se ulaže u infrastrukturne objekte kao daljem nosiocu dizanja rasta i razvoja u Srbiji.

Želim posebno da napomenem, s obzirom na to da se nalazimo u investicionom ciklusu koji treba da bude podstaknut investicijama ali i domaćom tražnjom, s toga rast plata i penzija koje su predviđeni, pored poboljšanja životnog standarda ne treba gledati kao trošak već kao investiranje u rast.

Rebalans pokazuje i da privatna potrošnja investicija pored izvoza ostaju nosioci rasta u 2019. godini. Vlada ostaje opredeljena poboljšanju privrednog ambijenta i obezbeđivanju visokog stopa privrednog rasta sa krajnjim ciljem smanjenja nezaposlenosti i podizanja životnog standarda stanovništva.

Uveren sam da će pri tome Vlada biti na stalnom dežurstvu, znajući da ekonomska kretanja izvode Srbiju u narednom periodu u velikoj meri zavise i od kretanja izgleda u međunarodnom ekonomskom okruženju. Za sve to o čemu sam govorio puna podrška Vladi Republike Srbije.

Odgovorno vođenje ekonomske i fiskalne politike u prethodnom periodu, finansijske mere koje su vrlo često bile nepopularne, danas daju rezultate i danas glavna priča je o rebalansu kako te rezultate na najbolji način da iskoristimo. Ono što je karakteristično što treba podržati ovu Vladu ne samo što je stvorila ovakav rezultat već i što je odlučila da predloži da se te pare koje su višak, fiskalni suficit koje su pare građana vrate građanima i to vrate kroz povećanje kapitalnih investicija koje će opet dalje unapređivati rast privredni u Srbiji kroz ukidanje kriznih mera kod penzija i plata, povećanja plata u javnom sektoru, smanjenja poreskog opterećenja rada. Ali šta je karakteristično? Sve to omogućava realizaciju i razvojnih i socijalnih ciljeva budžeta.

Treba napomenuti u prethodnom periodu je povećanje penzija i plata u javnom sektoru sprovođeno uz strog princip fiskalne održivosti, sada vođenjem ozbiljne i odgovorne politike ekonomske i fiskalne stvoren je prostor za povećanje plata u realnom sektoru posebno u onim kategorijama zaposlenih kojima je potreban dodatni stimulans.

Vlada je prepoznala interes države da se zaustavi odliv mladih i stručnih kadrova, tu mislim na lekare i medicinske tehničare, ali i na ostale stručnjake koji su potrebni državi da bi mogli da napreduju.

Naravno, veoma značajne oblasti socijalne, dečje zaštite kulture, obrazovanja, i naravno državne administracije koja mora biti stručna. Ali, šta tu treba napomenuti? Socijalna komponenta budžeta može da se realizuje zahvaljujući povećanom privrednom rastu, kako bi to rekli, na zdravim osnovama.

Ono što želim da podržim Vladu, a to je da Vlada treba da nastavi sa aktivnostima, da se uredi sistem plata u javnom sektoru kroz sistem platnih razreda.

Isto tako imam moju podršku i da to radi na ozbiljan, odgovoran način, precizno, detaljno, da dođe do pravog rešenja, koje će biti primenjivo.

Kada je još jedna podrška, kada je u pitanju odustajanje od kliznih mera kada su u pitanju penzije, ono što je karakteristično, a to je da rebalans kaže da će se penzije povećavati u skladu sa Zakonom o penzijsko invalidsko osiguranju. Jedna podrška za to. Druga, još veća podrška je za najavu Vlade da će se i taj član Zakona o penzijskom invalidskom osiguranju menjati i uvesti sistem indeksiranja penzija, pola prosečne zarade, a pola po troškovima tzv. švajcarski sistem.

Dakle, ovakva ekonomska politika i makroekonomska stabilnost, pored aktivne spoljne politike, osim ovoga o čemu sam pričao, doprinosi poboljšanje međunarodnog ugleda Srbije kao ozbiljne zemlje koja želi da uđe u svet razvijenih i pridruži se evropskoj porodici razvijenih država.

Vratiću se na početak. Pokušao sam da podsetim samo šta rebalans kaže i šta potvrđuje i dokazuje jednu uspešnu ekonomsku politiku ove Vlade. Iz tih razloga mi ćemo dati podršku i glasati za predložene zakone. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, već smo čuli da će poslanička grupa SPS podržati sva četiri predložena sporazuma o ukidanju viza za sve četiri države. Ja to još jednom potvrđujem.

Krenuću od vašeg jednog citata u obrazloženju ovih sporazuma, koji kaže – u međudržavnim odnosima zaključivanje bilateralnih sporazuma, kojim se ukidaju vize smatra se značajnim korakom u pravcu stvaranja što povoljnijih uslova za dalje unapređenje političkih odnosa i svestrane saradnje u ekonomskoj, kulturnoj, naučnoj i drugim oblastima od međusobnog interesa i značaja.

Sporazumi o kojima danas raspravljamo potvrđuju da Srbija vodi spoljnu politiku koja je zasnovana na osnovnim principima i utvrđenim spoljno-političkim ciljevima, a to su ulazak u EU, saradnja sa Kinom, Rusijom, SAD, ali i svim ostalim zemljama sveta, posebno kada je u pitanju KiM. Pokazuje otvorenost Srbije prema svetu i širenje prijateljstva sa što većim brojem zemalja u svetu. Takva politika vodi cilju, a to je poboljšanje međunarodnog, odnosnog spoljno-političkog položaja Srbije zaštita suvereniteta i naravno zaštita državnih i nacionalnih interesa.

Sporazumi o kojima danas razgovaramo predstavljaju i nastavak započetog procesa liberalizacije viznog režima za nosioce pasoša onih država izvan EU za koji postoji konkretan interes Republike Srbije i širenje kruga tih zemalja. Dakle, još jednom, uz podršku predloženih sporazuma za sve četiri države, ovo je prilika da Skupština danas da snažnu podršku aktivnostima Srbije na međunarodnom planu.

Jasna, ozbiljna, odgovorna politika predsednika Republike i Vlade u međunarodnim aktivnostima i zaštiti nacionalnih i državnih interesa, čvrsta odbrana i odlično uspešno sprovođenje vas ministre, koji ste zaduženi da je sprovodite, zaslužuju puno priznanje i punu podršku.

Bilo je ovde primera, ima ih dosta, ja ću se osvrnuti samo na jedan. To se posebno odnosi na primeru Kosova i Metohije gde je Srbija pred najvećim izazovima, gde to čini u uslovima kada se primenjuju dvostruki aršini, kada zapadni sponzori kosovske nezavisnosti raspolažu pritiscima i argumentom sile, vi ste gospodine ministre obilaskom svakog parčeta zemljine kugle, objašnjavajući državama suštinu stvari, odgovorili silom argumenata i rezultati su vidljivi i oni najbolje govore ovo o čemu ja pričam.

Danas je Srbija uvažen i poželjan partner spoljno-politički i faktor u svetu. Danas, čak i kod sponzora kosovske nezavisnosti KiM nije završeno pitanje. Danas se podrška uvećava Srbiji i njenoj politici da se kompromisom dođe do rešenja kroz dijalog uz prethodno ukidanje taksi i tu se vide dvostruke aršine. Danas sve više zemalja u svetu preispituje ili povlači priznanje tzv. države Kosovo i tu se vide dvostruke aršine, vidi se čak i jedna arogantnost bez pokrića, pa kažu – to Srbiji smeta, to su male zemlje, previđajući da svaka zemlja ima jedan glas, koliko god bila mala ili velika, a nama je veoma važno što smo uspeli da se izborimo za novih 15 glasova.

Naravno, kada bi govorili o broju stanovnika, pa postoji sa druge strane Rusija, Kina, Brazil, Indija, pa to je pola sveta, samo te četiri zemlje koje nisu priznale KiM. Dakle, nemaju pokriće nikakvo u tome.

Ono što je takođe neprihvatljivo što pokušavaju da izjednače, da uravnoteže nelegalno uvođenje taksi od tzv. države Kosovo, potpuno nelegalno sa legitimnim pravom Srbije da se bori za svoje interese diplomatskim, mirnim sredstvima, i tu nam najviše zameraju. Zašto? Zato što svaki dan postižemo sve više uspeha na tom planu, a on već smeta.

Njima ne smeta što oni lobiraju za Kosovo. Njima ne smeta što lobiraju da postane Kosovo član Interpola iako izričito kaže da član Interpola može postati samo država koja je članica UN i da ne nabrajam dalje.

Mislim da se uspešno nosite sa tim problemima, uspešno borite i da su tu rezultati veoma prisutni. Do sada je 15 država povuklo priznanje. Neko je primetio u javnosti na pola ste koša, e, ja vas pozivam, do kraja godine dajte taj koš da onda pređe na ovu polovinu. Ne bih više oduzimao vreme. Samo sam na jednom primeru hteo da kažem uspešnost obavljanja međunarodne politike, aktivnost na međunarodnom planu, koju voli ova država i predsednik i Vlada i naravno pre svega vi ministre spoljnih poslova i ponoviću, glasaćemo za predložene zakone. Hvala lepo.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o glavnom gradu, što je danas na dnevnom redu, ja ću na početku reći od čega se pošlo, da bih kasnije govorio do čega se došlo.

Dakle, pošlo se od sledećeg, da Ustav kaže – položaj grada Beograda, glavnog grada Republike Srbije uređuje se Zakonom o glavnom gradu i Statutom grada Beograda. I Ustav i Zakon o lokalnoj samoupravi, teritorizaciji kažu da je Beograd posebna jedinica lokalne samouprave i posebna teritorijalna jedinica i da ima nadležnosti koje su Ustavom i zakonom poverene opštini i gradu, a, naglašavam, Zakonom o glavnom gradu mogu se poveriti i druge nadležnosti, od toga se pošlo.

Vlada je predložila izmene i dopune Zakona o glavnom gradu, koje su na dnevnom redu, imajući u vidu ovo o čemu sam pričao, dakle ustavni i zakonski osnov, imajući u vidu iskustva u radu i funkcionisanju grada. Imajući u vidu opredeljenje Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Vlade, ali i gradskih vlasti da obezbedi efikasnije i kvalitetnije obavljanje poslova grada Beograda na bazi njegovog posebnog ustavno – pravnog položaja i u skladu sa razvijenim kapacitetima, stručnim, organizacionim, kadrovskim koji postoje u Beogradu, a što će, poenta je, učiniti rad organa grada i gradskih opština znatno efikasnijim i dovesti do ravnomernijeg zadovoljenja potreba svih građana na teritoriji grada Beograda.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje glasati za predloženi zakon o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu, jer smo ubeđeni da na taj način glasamo za bolji život građana, glasamo za decentralizaciju grada i veće nadležnosti gradskih opština, glasamo za nivo odlučivanja koji je bliži građanima. Sve su to razlozi koji nas opredeljuju da damo punu podršku ovom predlogu zakona.

Otprilike tri karakteristike su ovog predloženog zakona. Jedna je koja reguliše položaj grada Beograda kao glavnog grada, drugo je stvaranje mogućnosti da se prenesu ovlašćenja na gradske opštine i treće je usaglašavanje sa zakonima u međuvremenu donetim u odnosu na ovaj zakon koji traje već evo 12 godina.

Kada je u pitanju položaj Beograda, ponavljam, ima se u vidu njegova posebnost, njegova specifičnost i zbog svoje veličine, broja stanovnika i da je privredni, finansijski, saobraćajni, kulturni centar Srbije i na kraju glavni grad Republike Srbije. Beograd je i administrativni i obrazovni, i univerzitetski, i zdravstveni centar Srbije, i ne pripada samo Beograđanima, pripada i Srbiji, i vidimo sve više pripada i Evropi. To se mora imati u vidu.

Mi podržavamo politiku Vlade koja teži ka tome da se Srbija ravnomerno razvija u svim njenim delovima i to je politika Vlade Srbije, što pokazuje, evo i u ovo zadnje vreme, otvaranjem fabrika u svim delovima Srbija, dovođenjem investicija, izgradnjom infrastrukture, evo, sad već možemo da kažemo izgradnjom mreže auto-puteva po Srbiji, što sve doprinosi ostvarivanju ovog cilja. Na isti način ili na istom tragu su i gradske vlasti i zato želim da to posebno istaknem da i oni na taj način razmišljaju, kada je u pitanju Beograd.

Dakle, kao što je potrebno ravnomerno razvijati Srbiju, tako je potrebno i u Beogradu ravnomerno razvijati zadovoljenje potreba svih građana Beograda, od onih koji skoro do Ljiga, do onih iza Padinske Skele, od onih sa obe strane Kosmaja, do onih do Stare Pazove. Svi su oni građani Beograda i zadatak jeste, na čemu i insistira ova gradska vlast, da svi oni ravnomerno mogu da zadovolje svoje potrebe. Mislim da je i predložena izmena zakona upravo na tom pravcu, na tom fonu.

Kada su u pitanju nadležnosti Beogradu, jedan deo, dakle, zakona koji je bitan, mislim da je to karakteristično, da se radi o dvostrukoj decentralizaciji. Jedna je decentralizacija sa Republika na grada, a druga je decentralizacija mogućnost prenošenja ovlašćenja sa grada na gradske opštine i, naravno, odlučivanje približiti što više građanima Beograda. Tu u čitavom nizu nadležnosti, ja ću se zadržati samo na nekim. Recimo, izgradnja, rekonstrukcija, održavanje i upravljanje javnim i nekategorisanim putevima. Jednostavna je rečenica, ali mnogo znači. U Beograd koji ima najveću mrežu saobraćajnica i puteva, u praksi su bili problemi da se ne zna šta pripada državi, šta pripada gradu. Naravno, to je onda u pitanju odgovornost, kada je u pitanju odražavanje, rekonstrukcija, itd. Sada se precizira tako nešto, šta pripada i sve osim državnih puteva i auto-puta pripada Beogradu, a Beograd raspolaže neophodnim sredstvima i kapacitetima da može to da održava.

Pored značajnih nadležnosti vezanih za oblasti zaštita od požara, upravljanje vanrednim situacijama, raspolaganje građevinskim zemljištem, tim najvećim bogatstvom jednog grada, upravljanje komunalnim otpadom, finansiranjem protivgradne zaštite, i tako dalje, opet ću se kratko zadržati na još jednoj nadležnosti, a to izdavanje građevinskih dozvola. Zašto se na tome zadržavam? Zato što je to jedna nadležnost koja daje mogućnost da se izdavanje građevinskih dozvola prenese na gradske opštine. Dakle, na gradske opštine u celini, a ne samo na pojedine gradske opštine i, naravno, mnogo većem broju kvadrata nego što je to bilo do sad, odnosno ranije.

Takođe, zadržaću se vrlo kratko na poslovima poljoprivredne inspekcije, koja treba da pređe u Beograd, naravno, u delu kontrole za koju je nadležan Beograd, koju propisuje Beograd za vlasnike, odnosno korisnike poljoprivrednog zemljišta.

Zašto je to važno? Malo je poznato u javnosti, ministar je to danas pomenuo, Grad Beograd je posle Vojvodine najveći poljoprivredni region sa 242 hiljade hektara.

Dakle, jedno ogromno bogatstvo, kada je to u pitanju. Dobijanjem poljoprivredne inspekcije, naravno, posebno će se voditi računa o izdavanju zemljišta, o korišćenju zemljišta itd.

Kada su u pitanju dalje nadležnosti simboli i nazivi naseljenih mesta i mogućnost prenosa gradskim opštinama, održavanje javnih manifestacija od značaja za grad, želim da se još malo zadržim na jednoj nadležnosti koju grad preuzima, a to je sprovođenje mera i finansiranje projekta u cilju podsticanja nataliteta i rađanja na svojoj teritoriji.

Dakle, pored onih mera koje Vlada, država preduzima, Beograd na sebe preuzima da naravno, u skladu sa materijalnim mogućnostima i sopstvena sredstva uloži u tako nešto, a ovaj projekat je od najvišeg državnog značaja.

Na kraju, pomenuću još donošenje prostornih urbanističkih planova, vrlo važno jedno pitanje, ali i iz razloga što daje mogućnost Gradu Beogradu da donošenje urbanističkih planova, pojedine opštine, misli se pre svega na one opštine koje su posebne celine, neki ih zovu rubne opštine, odomaćio se izraz prigradske opštine, inače sve su one gradske, ne postoje neki drugi izrazi, a to su Obrenovac, Lazarevac, Mladenovac, Barajevo, Sopot, Surčin i Grocka, da mogu donositi svoje urbanističke planove, naravno, usklađene sa planovima višeg ranga, misli se na planove grada itd, još jedno značajno ovlašćenje, da tako kažem, koje Grad Beograd dobija, a prenosi na gradske opštine.

Kada je u pitanju drugi deo ovog zakona, želim baš posebno da istaknem kao najveću vrednost ovog zakona, osim naravno ovih značajnih nadležnosti, a to je stvaranje mogućnosti da Beograd prenese na gradske opštine u svom sastavu veći broj poslova, te na taj način omogućuje decentralizaciju grada, dakle, drugi ona pravac, ali i spusta nivo odlučivanja bliže građanima. Puna podrška ovom predlogu zakona u ovoj oblasti.

Zašto? Te gradske opštine su u neposrednom kontaktu sa građanima, na taj način će se kvalitetnije, efikasnije obaviti poslovi iz nadležnosti grada, što je naravno, takođe jedan od ciljeva koji su bitni.

Druga stvar, ima se u vidu kada se govori o prenosu nadležnosti na gradske opštine da se faktički Beograd deli na dve zone, opet ne kažem formalno, nego praktično pričamo, jedna je gradska gde su 10 opština, i druga je, mi tako nazivamo u svakodnevnom govoru prigradske, inače su i to gradske opštine.

Zašto? Zato što, jer se ima u vidu da je nužno tim opštinama preneti veća ovlašćenja, približiti odlučivanje građanima što više, što bliže da bude njima. Imajući u vidu razuđenost teritorije grada, imajući u vidu činjenicu da određene gradske opštine predstavljaju urbane celine, imajući u vidu da su svojevrsni administrativni centri za to područje, i naravno imajući u vidu cilj da se stvore uslovi za efikasnije i kvalitetnije obavljanje delatnosti iz nadležnosti i grada, a posebno obavljanje komunalnih delatnosti na području gradskih opština.

Samo nekoliko podataka kada govorimo o razuđenosti. U odnosu na Grad Beograd koji se prostire na 3224 kilometara kvadratna, ovih sedam opština o kojima govorim Lazarevac Obrenovac, Mladenovac, Barajevo, Sopot, Surčin i Grocka, obuhvataju dve trećine površine Beograda, 2127 kvadratnih kilometara. Dakle, jedno ogromno područje, 137 naselja i skoro 400 hiljada stanovnika.

Dakle, veliki razlog da Beograd prenese ovlašćenja na te opštine, u većem obimu iako će sve opštine gradske dobiti veća ovlašćenja nego do sada, ali će ovih sedam opština dobiti još veće, jer su posebne celine, velike, administrativni centri, svaki ima neku svoju karakteristiku, neku posebnost.

Grocka sa blizu 90 hiljada stanovnika, Obrenovac sa blizu 80 hiljada stanovnika, sa moćnim jednim kombinatom, Lazarevac 60 hiljada, sa jednim moćnim rudarskim energetskim kombinatom, ali i sa svojim specifičnostima i posebnostima na koje mora da se obrati pažnja, a to je da zahvaljujući tom rudarsko energetskom kombinatu koji snabdeva pola Srbije sa strujom, je uništen vazduh, zemlja i voda, i da je potrebno dosta tom narodu tamo učiniti i uraditi, zadovoljiti njegove potrebe da može da kvalitetno živi.

Mladenovac koji je bio pionir industrijalizacije, jedan industrijski centar koji je na žalost uništen i čija je industrija uništena pljačkaškom privatizacijom, dosovskom, pa je postala samo jedna mala Palanka, Surčin, Sopot koji je imao status opštine i nosilac bio male privrede, status opštine još 1905. godine, itd.

Dakle, sve su to posebne celine, posebne opštine sa posebnim problemima, specifičnim i karakterističnim za to područje, u odnosu na ovo recimo u Starom gradu, jer tu je potreba ljudi da imaju put, vodu, kanalizaciju, struju itd.

Ovde je veći problem što kod jednog dela bezidejne opozicije u Beogradu, što Beograd uređuje svoj grad, da bi bio privlačan i pristupačan, ne samo Beograđanima nego i Srbiji, i onima van države Srbije. Sad to vreme taj bezidejni deo opozicije ima politiku grada da se svađa sa saobraćajnim znacima, građevinskim mašinama, koje uređuju taj grad, drugim rečima sa željom da se sastane, da Beograd zastane.

Još nešto što želim da kažem, skrenem pažnju, a to je dalja decentralizacija, odnosno regulisanje mesne samouprave. Beograd je grad koji ima veliki broj stanovnika, opština i naselja. Iz tog razloga je nužno bilo da se utvrde načini kako se mogu formirati ili gasiti mesne zajednice, i to je dato u nadležnost gradskim opštinama, što je potpuno ispravno , imajući u vidu da su oni najbliže građanima Beograda.

Na kraju ću završiti sa onim sa čim sam počeo. Dakle, cilj ovog zakona je da obezbedi efikasnije i kvalitetnije obavljanje poslova grada Beograda, a predložena zakonska rešenja će učiniti rad organa i grada i gradskih opština znatno efikasnijim, dovesti do ravnomernijeg zadovoljenja potreba svih građana na teritoriji grada Beograda, ponavljam, od onih blizu Ljiga, do onih iza Padinske Skele, od onih sa ove strane Kosmaja, do onih blizu Stare Pazove.

Ponoviću, podržaćemo predložene izmene i dopune ovog zakona. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, moja koleginica Stefana Miladinović i ja smo podneli amandman na član 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.

Prvo da kažem šta je član 1. Član 1. govori o predmetu zakona, a uvek predmet zakona najavljuje sadržaj i suštinu zakona i zato mislimo da je veoma važan.

Amandman koji smo podneli na taj član je u stvari podrška, velika podrška Predlogu ovog zakona. Zašto? U članu 1, kada se govori o predmetu zakona, zakon uređuje smanjenje rizika od katastrofa s jedne strane, i sa druge strane upravljanje vanrednim situacijama, izdvajam samo te dve stvari. Na čemu insistira zakon? Insistira na sistemu smanjenja rizika, sistemu upravljanja, delu sistema nacionalne bezbednosti.

Dakle, da bi se sve ovo moglo sprovesti zakon uspostavlja jedinstven i integracioni sistem za rešavanje problema u ovoj oblasti. E, upravo smo mi intervenisali u ovom članu tražeći da se pored „uređenja“ unese i reč „uspostavlja sistem, smanjenje rizika od katastrofa“ itd. Dakle, ne samo uređenje, nego se i uspostavlja.

Zašto? Želeli smo da istaknemo veliki značaj, veliki kvalitet ovog zakona kada se ima u vidu tri stvari. Prvo- prevencija, pripremljenost, otpornost na katastrofe, elementarne nepogode itd. Drugo - efikasno reagovanje kada se dogodi katastrofa. Treće – to je efikasnost otklanjanja posledica katastrofa.

Vratiću se na prvo, samo da iskoristim priliku da, kada je u pitanju ovo drugo efikasno reagovanje, kad nastanu katastrofe, koristim priliku da odam priznanje i pružim snažnu podršku MUP-u i Sektoru za vanredne situacije i svim ljudima koji su se bavili time na velikom angažovanju, na velikom trudu, na velikim rezultatima koji su postigli, ali uz dužno poštovanje, uz veliko priznanje i veliku zahvalnost, to je reagovanje kada nastane katastrofa. Ovde zakon insistira da se što više uradi do nastanka katastrofe.

Dakle, insistira na jedinstvenom, integracionom sistemu u kome svako ima svoju vrednost. Dakle, na preventivnom sistemu, na sistemu otpornosti, na sistemu da bude što spremnije da se dočeka tako nešto i od danas je to veoma važno pitanje u svetu, Evropi, pa i Srbiji.

Elementarne nepogode i katastrofe su se, da tako kažem, odomaćile i odrično je da se izašlo sa ovim zakonom, sa ovim Predlogom zakona, sa ciljem da se uspostavi jedan jedinstven sistem, da se ne samo efikasno reaguje kad nastanu katastrofe, već da se što više uradi da one smanje rizik tih katastrofa i da se spreče.

Dakle, naša intervencija jeste bila upravo da bi smo dali na značaju upravo insistiranje zakona na tome, zato smo tražili da se stavi i reč „uspostavlja“, inače nije suštinski, nikakva promena, više je preciziranje.

Koristim priliku još jednom da pružim snažnu podršku predloženom Zakonu o smanjenju rizika i vanrednim situacijama. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o ratnim memorijalima, prvi ovako celovit zakon države Srbije u ovoj oblasti, privukao je veliku pažnju i verujem i očekujem da će privući i veliku podršku prilikom njegovog usvajanja. Kažem u ovoj oblasti, u oblasti gde se baš i nismo pokazali dovoljno odgovorni za ove memorijale, jer su mnogi ostali zapušteni, neki čak zaboravljeni, neotkriveni. Zato dajemo punu podršku predloženom zakonu, uz uverenje da ćemo odgovorno i celovito imati istražene i evidentirane, obeležene i zabeležene memorijale i mesta stradanja naših ljudi i u zemlji i u inostrastvu. Istakli smo takođe da je veoma važna i evidencija svih poginulih, ubijenih, dakle svih žrtava rata.

U članu 1. ovog zakona, odredbe člana 1. ovog zakona, koja inače preciznije definiše pojam ratnog memorijala, predložili smo uvođenje i pojma „civilnih žrtava rata“, među kojima je mnogo njih koji su nevini stradali, a koji zaslužuju da zbog njihovih porodica, budućih pokolenja i čuvanja uspomena na žrtvu dobije spomeničko obeležje.

Zašto smo to predložili? Da vas podsetim, 20. vek je inače vek velikog stradanja srpskog stanovništva u raznim svetskim i u NATO ratu i još da podsetim da Srbija nikada nije bila osvajač, ali je uvek bila na meti osvajača.

Ono najsvežije o čemu želim da kažem nekoliko reči jeste brutalna agresija NATO snaga na našu zemlju 1999. godine. Zbog čega to kažem? Iz dva razloga, prvi je da jednom da budemo jasni i precizni u tome. Nemojte da tražimo krivca među nama, a na taj način amnestiramo onog ko je izvršio agresiju. To je brutalna agresija na jednu malu zemlju, bez ikakvih mogućih daljih komentara. Srbija se naravno branila koliko je mogla, ali se branila, nikoga napala nije.

Zašto pominjem taj primer brutalne agresije NATO? Uz dužno poštovanje priznanja vojnicima i policajcima koji su svojim životima platili odbranu naše otadžbine, evidenciju, obeležje zaslužuju i civilne žrtve rata. Kada to kažem, ne govorim samo o stratištima, već o onima koji su nedužni stradali zbog sticaja okolnosti da su se u određenom trenutku našli u nekom vozu, na ulici, na pijaci, bolnici, u porodilištu i da ne nabrajam dalje. Za NATO agresora koji je po glavi stanovnika Srbije svakom bacio tri kile bombi, to su bili ljudi, deca, žene, ali mete. Za njih to nisu bili ljudi, deca, žene, za njih su to bili objekti, za njih su to bile mete, za njih je to bila kolateralna šteta. Upravo iz svih tih razloga, stradanja tih ljudi, jer samo na jednom detalju, više je uništeno bolnica i domova zdravlja nego tenkova, mnogo je stradalih civila u tom ratu i iz tih razloga smatramo da treba da dobiju zasluženo poštovanje, obeležje, zarad pamćenja i sećanja. Hvala.

Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS će podržati sve predložene zakone koji se sada nalaze na dnevnom redu i o tome je veoma jasno, inspirativno govorila i saopštila stav SPS i poslaničke grupe naša uvažena koleginica Mirjana Dragaš. Ja ovog puta to samo mogu da potvrdim. Vrlo kratko ću samo da iznesem još nekoliko razloga zbog čega ćemo podržati predložene zakone.

Prvo, kada je u pitanju Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, polazim od toga da imamo u vidu dva prava i dve obaveze – pravo deteta na uslove života koji omogućavaju pravilan razvoj, pravo, ali i obavezu roditelja da podižu i vaspitavaju decu i, ono na čemu ću se zadržati, obavezi države da podrži dobrobit porodice deteta i budućih generacija, jer tu je uloga države posebno važna i država mora da preuzme na sebe deo troškova rađanja dece i njihovog izdržavanja i školovanja, pogotovo u današnjim uslovima, kada su veoma nepovoljni podaci kada je upitanju demografska politika, veoma inače i zapuštena.

Stoga, država, odnosno Vlada ovog puta, upravo odgovara na to pitanje i daje predlog zakona koji ima za cilj da podsticajnim merama odgovori svojoj obavezi i da podrži porodicu, decu, da da svoj doprinos za buduće generacije. Ovaj zakon koji se nalazi na dnevnom redu jasno i nedvosmisleno potvrđuje opredeljenje države da se podsticajnim merama uvećanjem roditeljskog dodatka uhvati u koštac sa jednim od najvećih problema danas u Srbiji, a to je nedovoljan broj rađanja dece, problem, napominjem ponovo, koji je zapušten. Želim da odam priznanje Vladi što se uhvatila u koštac sa ovakvih jednim problemom, problem koji je veoma težak, koji zahteva mnogo rada, veliki broj mera, velika sredstva, a ne može da da rezultate odmah sutra, kako bih rekao, već dugoročno.

Naravno, nije samo u pitanju podsticajna mera uvećanja roditeljskog dodatka, država je toga svesna, Vlada je toga svesna, nezaposlenost, loš materijalni položaj, stambeni problemi takođe je nešto što utiče na ovu oblast i može da ometa ili podstiče. Zato dugoročno Vlada, iz ugla održivosti razvoja, podsticanje rađanja podrazumeva i rešavanje pomenutih problema i Vlada ih uspešno rešava.

Želim takođe da napomenem, pored roditeljskog dodatka, o kome se ovde govori, treba imati u vidu da su podsticajne mere i pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta, pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta itd, ono što takođe pred Vladom stoji i pred ovom državom, a to je dalji poslovi na unapređenju rada i roditeljstva, dalji poslovi i stvaranje uslova kada je u pitanju predškolsko obrazovanje, zdravstvena zaštita, obrazovanje, dakle, sve to paralelno mora da se rešava, da bi se stvorili što bolji uslovi za uspešan razvoj jedne porodice, odnosno dece.

Podsetio bih na jednu veoma važnu izmenu koja se dogodila u aprilu mesecu, koja se odnosi na promenu oko ostvarivanja prava na roditeljski dodatak. Do aprila meseca samo zaposlene žene po ugovoru o radu imale su pravo na to, sada je ono prošireno i na pripadnice žena koje samostalno obavljaju neku delatnost, kao i na one angažovane uz ugovor o delu ili iz ugovora o privremenim i povremenim poslovima.

Na kraju, kada je u pitanju ovo pitanje, podsećajući da je roditeljski dodatak koji je ovde predviđen jedna od najvažnijih mera materijalne pomoći i podrške porodici, da podsetim, prvo dete je 100.000, drugo dete 240.000, treće 1.440.000, četvrto 2.160.000 dinara, sve u ratama, kada je u pitanju drugo dete dve godine, a treće i četvrto 10 godina.

Ovo napominjem da bih istakao još jednom podršku i opredeljenost ove Vlade i socijalnu odgovornost, ali ne samo socijalnu odgovornost, nego i odgovornost za budućnost Srbije ove Vlade. Ovo zahteva velika sredstva. Negde za ovu godinu je preko osam milijardi dinara. Ali, želim da napomenem, Vlada ova postojeća, poznata i priznata i kod građana i u svetu po reformama i stvaranju ambijenta za što veće investicije i za što više investiranja, sve radi zbog stvaranja mogućnosti za nova radna mesta, bolje zapošljavanje, naravno, za bolji život građana. Želim da skrenem pažnju, i ova sredstva koja se izdvajaju su investicija, nisu trošak. Ovo je investicija u budućnost.

Samo ću kratko još o dva zakona iz oblasti radnih odnosa, imajući u vidu da sam poslanik SPS, da je to osetljivo pitanje uvek za SPS, imajući u vidu osnovni stav SPS kada je u pitanju rad, a to je zalaganje, podrška, zahtev, kada je u pitanju država, poslodavac i radnik. Ono na čemu insistiramo i kroz šta gledamo kada gledamo zakone da li je ispunjeno jeste što insistiramo na stalnom dijalogu, na partnerstvu, na podršci, na poverenju sva ta tri o kojima sam govorio, i država i poslodavac i radnik. Upravo posmatrajući kroz to, želim da podržim ova dva zakona i iznesem upravo tu argumentaciju zato što i jedan i drugi zakon žele da reše problem od kojeg će imati vajde i država i poslodavac i radnik.

Kada je u pitanju Zakon o upućivanju radnika na privremeni rad u inostranstvo, kratka ali važna izmena, do sada je taj zakon važio, inače, upućivanje zaposlenih ima veoma važnu ulogu kako u porastu poslovanja, tako i u izvoru dodatnih deviznih prihoda. Ali, šta je primećeno? Primećeno je da poslodavcima treba omogućiti da što brže i efikasnije reaguju na tržištu van zemlje. Da bi to mogli, treba im omogućiti efikasniji način delovanja. Tu je ono što je predlagač primetio, da je dosta komplikovana procedura prijavljivanja radnika koji idu u inostranstvo, duplirana čak sa podacima koji se nalaze u Centralnom registru. To je primećeno i primećeno je da ima nepravilnosti i nepoštovanja, kada je u pitanju slanje radnika u inostranstvo. To je izmena koja je brza, kratka i potrebna, koju je Vlada predložila pojednostavljujući proces prijave i sprečavajući ove nepravilnosti.

Napominjem, podržaćemo uvek napore Vlade i države da omogući poslodavcima što efikasnije poslovanje, ali nikad na štetu radnika.

Dakle, radnik je kao i poslodavac veoma bitan u jednom lancu. Profit ne donosi samo kapital koji se ulaže, već i rad, radnik i on mora da bude cenjen isto koliko je cenjen i kapital, i više. Radnik nije trošak, radnik je čovek koji radi i doprinosi da se uvećava profit.

Dakle, u ovom slučaju efikasniji način prijave, ali istovremeno ne dira se u prava radnika i to je razlog zbog čega ćemo mi da podržimo.

Kad je u pitanju, samo kratko još oko sezonskih poslova, oko nečega moramo da se složimo - siva ekonomija i neformalno zapošljavanje, to svima smeta. Tu bar ne bi smelo da bude dileme i državi i poslodavcima i zaposlenima.

Zaposleni ne ostvaruju nikakva prava po osnovu rada. Država ili ne naplaćuje poreze i doprinose, a kad nema poreza i doprinosa, ne možemo da imamo dobro zdravstvo, školstvo i sve ono ostalo. Kompanije koje posluju legalno su u situaciji da veće troškove imaju nego one koje to ne rade.

Upravo to je najviše iskazano u poljoprivredi i zato predlagač ide sa rešenjima koja će da omoguće ovim zakonom poslodavcima da ih oslobodi nepotrebne administracije. Još nešto, vezano za postupak prijave i odjave radnika, i sa najnižom osnovicom poreza i doprinosa koje plaćaju za angažovanje sezonskog radnika, a kada je u pitanju sezonski radnik, njemu se omogućuju sva prava, penzijsko, zdravstveno na radu, radno vreme, odmor, itd.

Dakle, benefit će imati i država, imaće i poslodavac jer će moći efikasnije to da uradi, ali ono zbog čega mi posebno dajemo podršku imaće i sezonski radnik koji će imati, bar stvorene su mu zakonske mogućnosti, imaće zaštitu i prava koja mu proističu iz tog rada.

Evo, toliko. Još jednom ponavljam, podržaćemo predloge svih zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi koji je na dnevnom redu, SPS, odnosno poslanička grupa SPS je dala punu podršku tom Predlogu zakona.

Mi smo kroz nekoliko amandmana pokušali da damo doprinos da još više istaknemo značaj tih promena koje su predviđene izmenama i dopunama ovog zakona.

Promena koja se odnosi na član 3. ovog zakona je mala, ali je član 13. koji se dopunjuje s ovim članom, veoma značajan. Znači, promena mala a značaj veliki. Zašto? Zato što u stvari tim članom 13. se stvara zakonska mogućnost za udruživanje više opština da sarađuju, da se udružuju, sve radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva, planova, programa razvoja itd, o čemu je i moj kolega Neđo Jovanović, već govorio.

Upravo i naš amandman koji smo podneli naglašava zakonsku mogućnost udruživanja i saradnje više jedinica lokalne samouprave i formiranja različitih organizacionih oblika i formi kroz koje se mogu realizovati različiti regionalni objekti.

Mi u tom smislu dajemo punu podršku predlagaču za to rešenje koje je predloženo ovim zakonom, što se inače još, da naglasim, detaljnije razrađuje članovima 34. i 35. ovog istog zakona koji će tek doći na red, gde se detaljno razrađuje procedura i saradnje i tih odnosa međusobnih.

U suštini, taj amandman koji smo podneli nije suštinskog, on je terminološkog karaktera. Suština realizacije ciljeva u ovoj oblasti je u apsolutnom saglasju nas i predlagača zakona.

Poštovani predsedavajući, poštovana predsednice Vlade, poštovani kandidatu za ministra finansija, gradonačelniče Beograda, drage kolege poslanici, poslanička grupa SPS će podržati predlog predsednice Vlade, da se za ministra finansija izabere gospodin Siniša Mali. Taj stav je juče šef poslaničke grupe SPS saopštio i ja sad samo potvrđujem to. U svom jučerašnjem obraćanju šef poslaničke grupe je izneo stav i ocenu o ovoj aktuelnoj Vladi i ja mogu samo da se pridružim tome, da na potpuno isti način govorim i da ne bih oduzimao vreme, prepišite ono što je govorio Đorđe Miličević i kao moje.

Radi se Vladi koja ima jasnu politiku, koja je čvrsto brani i koja obično sprovodi. Vladi u kojoj učestvuje i SPS, koja deli vrednosti i odgovornosti u radu Vlade u ciljevima koje želi da postigne Vlada u budućnosti, ali i u sadašnjosti Srbije. Vlada koja ima jasnu politiku, spoljnu politiku, rezultate. Srbija danas u spoljnoj politici nije objekat o kome se razgovara, Srbija je danas subjekat sa kojom se razgovara. Rezultati vidljivi i u unutrašnjoj politici, uspesi u, pre svega, finansijskoj konsolidaciji, čime je obezbeđena finansijska stabilnost Srbije, a to istovremeno je i značilo, stvaranje uslova za brži, ekonomski razvoj, za investicije, kao pokretač razvoja za zapošljavanje. Naravno, kao rezultat svega toga, a kao socijalno odgovorna Vlada ulaganje u bolju i efikasniju socijalnu politiku, odnosno bolji život građana.

Ovde je bitno reći i od čega se pošlo da bi se do kandidata došlo. Pošlo se od ovih rezultata koja Vlada evidentno ima i koji su neoborivi. Primećujem da je predsednica Vlade juče saopštila i šta je ono što je dodatno ponukalo da predloži kandidata za ministra finansija, a to je ono što stoji pred ministrom finansija, da obezbedi finansijsku stabilnost u Srbiji i uvek imajući u vidu, finansijsku stabilnost, stvara uslove za brži razvoj, ekonomski razvoj, da što više para nakupi u kasu Srbije, naravno na realnim i održivim osnovama, ali isto tako da ih što bolje čuva, ulaže u javne radove, u javno ulaganje u razvoj, da rastereti tamo gde može da rasterete da ne ugrozi finansijsku stabilnost kada su u pitanju porezi.

Očekujem od ministra finansija da će se još žešće upustiti u borbu u koju već opustila ova Vlada, a to je borba protiv sive ekonomije jel je to ogroman prostor za povećanje prihoda Vlade. Dakle, predsednica Vlade je dodatno pojasnila šta je ponukalo da predloži ovakvog kandidata, kandidata koji će da nastavi kontinuitet dosadašnjeg uspešnog rada Vlade.

Želim da ovde kažem, kada je to u pitanju, predlog kandidata za ministra finansija, da ste predsednice Vlade predložili čoveka koji će moći da obezbedi ovo što vi tražite kao predsednica Vlade, odnosno ova Vlada. Radi se o čoveku koji ima znanje i izuzetnu finansijsku pismenost. Radi se o čoveku koji ima rezultate. Rezultati su važni, sve ostalo je priča. Dakle, dokazaću na dva primera da imate apsolutno pravo da predložite ovakvog kandidata zbog ovog cilja o kome sam malo pre govorio, koji će da obezbedi da se nastavi finansijska stabilnost, ali i ulaganje u ekonomski razvoj.

Imam pravo i želim da svedočim o tome jer je SPS učesnik u vlasti u Beogradu i imao sam prilike da učestvujem i da vidim svojim očima o kakvom čoveku se radi, kakvoj energiji, kakvom znanju, da tako kažem, trasiranom putu razvoja Beograda. Ono što je pod jedan, ministar finansija je čuvar kase Srbije i prvi mu je zadatak da sačuva finansijsku stabilnost. Šta je garancija da će to da bude? Garancija je rezultat koji je postigao u Beogradu kao gradonačelnik Beograda, a nemojmo da mislimo da je to nešto malo, radi se o dvomilionskom gradu, radi se o gradu koji obezbeđuje preko 40% BDP Srbije. Rezultati, a ja ću izneti samo brojke. Brojke su surove i one ne znaju da foliraju, one kažu jasno. Dug od milijardu i 118 miliona evra je prepolovljen. Četrnaest milijardi dinara neisplaćenih obaveza, isplaćene su sve obaveze. Budžetski deficit od 20,25% je smanjene četiri puta. Prvi put dobijen kreditni rejting. Konsolidacija javnih i komunalnih preduzeća, minus dve milijarde do plus deset milijardi. Naveo sam samo ovih nekoliko podataka i tačka kada je u pitanju, imali osnova kada se kaže da se radi o čoveku koji će moći da nastavi taj posao kao ministar finansija.

Drugo što želim da kažem, a ono što karakteriše ovu Vladu, a to je stvaranje uslova i borba za još bolji ekonomski razvoj, što će biti naravno i zadatak ministra finansija ali iz svog, kako bih rekao, domena, nove investicije, razvoj, ulaganje, izgradnja, veće zapošljavanje, a zaposliti Srbiju danas je najvažniji zadatak koji stoji pred nama. Garant i za ovaj zadatak da će znati da uradi su opet rezultati koji su postignuti u Beogradu koji je vodio kao gradonačelnik Siniša Mali.

Opet ću samo surove brojke. Kroz kreiranje atraktivnog investicionog ambijenta i podsticanje direktnih investicija, pokrenut je investicioni ciklus u Beogradu. Paralelno sa finansijskom konsolidacijom i vodeći računa o finansijskoj stabilnosti Beograda. I, šta je rezultat? Danas je Beograd najveći investiciona destinacija u ovom delu Evrope. Tačka, neću da nabrajam dalje.

Šta je dalje karakteristično? U Beogradu su se dugo godina gasile fabrike, a u Beogradu se sada otvaraju nove. Otvorena je „Meita“ u Lazarevcu, negde oko 1.000 radnika itd, itd. Naučno-tehnološki park - 560 radnika. Pripreme za fabriku otpadnih voda u Beogradu, u 21. veku, koju nije imao. Dalje, 37 novih hotela, milion turista u Beogradu kao posledica toga, 570 ulica, 550 kilometara asfalta, 250 kilometara asfalta u prigradskim područjima, odnosno udaljenim područjima, što potvrđuje politiku koja je vođena u Beogradu da Beograd nije samo „krug dvojke“, nego sve, od Dudovice do Padinske skele i od Sopota do Batajnice.

Dakle, sve su to rezultati, da ne nastavljam dalje, 113 kilometara kanalizacije, 283 kilometra vodovoda, 260 kilometara toplovoda i još da vam skrenem pažnju da je u toku izrada magistralnog toplovoda Obrenovac-Beograd, koji će da koristi toplu vodu iz elektrane „Nikola Tesla“ za zagrevanje Beograda. Samo da napomenem da je taj projekat bio urađen i skoro poslovi završeni, ali dolaskom DOS-a, kažu da je to relikt socijalizma, i to je sve zatrpano.

Sedamdeset dve hiljade dece u vrtićima, 14 hiljada više, 40 rekonstruisanih novih zdravstvenih ustanova, 14 hiljada majki koje dobija dodatak, a socijalno ugroženi sa 25 hiljada, klubovi sa stare i da ne nabrajam dalje.

Jednom rečenicom ću se vratiti na početak. Kada je u pitanju finansijska stabilnost, ali samo kao preduslov za ulaganje u razvoj, šta je karakteristika, šta je rezultat Beograda danas? Danas je grad kranova i dizalica. Hiljadu i sto aktivnih gradilišta u Beogradu ima.

Evo, neću više da pričam. Naveo sam samo nekoliko podataka, nekoliko brojki, a brojke kažu sve. One potvrđuju da ti rezultati daju garanciju da će to moći da se preslika i kada je u pitanju Srbija.

Na kraju želim da kažem da, imajući u vidu ovo što je predsednica Vlade iznela kao očekivanja, imajući u vidu da se radi o kandidatu koji ima znanja, koji ima izuzetnu finansijsku pismenost, recimo, nezapaženo je prošlo, mnogo je pričano o drugim stvarima, znate šta znači danas u svetu imati zvanje ovlašćenog finansijskog analitičara CVA američkog instituta? Ogromna stvar. Malo ih u svetu ima, u Srbiji veoma, veoma malo. Neću dalje da dužim. Dakle, radi se o znanju, radi se o rezultatima, što je najbitnije, koji potvrđuju da je vaš predlog, predsednice Vlade, apsolutno odgovarajući i da će dati rezultate kada je u pitanju dalji rad Vlade.

Naravno, dajemo punu podršku predlogu da se za ministra finansija izabere Siniša Mali. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani predstavnici Vojske i vojnog obrazovanja, kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Zakona o vojnom obrazovanju, sličan mojim kolegama koje su do sada govorile, i želim vrlo kratko da obrazložim. Pre toga želim da kažem, pošto ovde ima pokušaja da se prebaci vladajućoj većini da ima veliki broj primedbi na zakon, da zakon nije dobar i da se iz tog razloga podnose amandmani, odmah da budem jasan, apsolutno nemam nikakve primedbe, ni moja poslanička grupa. Naprotiv, smatram da je odličan predloženi Zakon o vojnom obrazovanju.

Zbog čega smo podneli amandman? Amandman je tehničkog karaktera. Odnosi se na član 1. Radi se samo o formulaciji. Ne zadire u suštinu zakona. Mi smo jednostavno jednu reč smatrali da treba dodati. Zašto član 1? Zašto je bitan? Bitan je za nas zato što, u stvari, kroz član 1. mi određujemo šta želimo sa zakonom, kakav zakon želimo, kakav sistem vojnog obrazovanja, šta zakon da reguliše, koje ciljeve, koja načela, kako da reguliše deo koji se odnosi na specifičnost vojnog obrazovanja a da istovremeno bude i deo obrazovnog sistema, kako da reguliše osposobljenost, organizovanje vojnog obrazovanja, studentske programe, položaj nastavnika, učenika, studenata, kadeta itd. Dakle, određujemo kakav to zakon treba da bude i šta on to treba da reguliše.

Smatrali smo da je tu potrebno dodati tu reč „sistem“, ali nemamo nikakav problem ni sa ovakvom formulacijom koja je data, zato što nije suštinski amandman. Dalje, kada se posmatra zakon, sve je upravo urađeno i obrađeno na najbolji mogući način i mi smo apsolutno zadovoljni zato što je predložen jedan veoma važan zakon od značaja za odbranu Srbije, s jedne strane, ali i kao deo obrazovnog sistema Srbije u celini, s druge strane.

Smatramo čak da, pored toga što je dobro što se ide sa donošenjem ovog zakona, je to i obaveza Srbije, pogotovo ako je Srbija poznata i priznata po kvalitetu i dugoj tradiciji vojnog školstva. Naravno, mi smo ponosni na one koji predaju i na one koji primaju i primenjuju znanje. Dajemo punu podršku predloženom Zakonu o visokom obrazovanju. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, Poslanička grupa SPS će podržati predložene zakone koji su danas na dnevnom redu. Podržaće ovaj set finansijskih zakona, podržaće za potvrđivanje međunarodnih ugovora, davanje garancija, finansijskih ugovora i podržaće i izbor članova Saveta i Komisiju za hartije od vrednosti. Dakle, u danu za glasanje daćemo svoj glas ovim predloženim izmenama i dopunama. Moje kolege će takođe reći po nekoliko reči o ovim zakonima.

Ja ću se zadržati samo na dva pitanja i to vrlo kratko, a koja su na prvi pogled, kada se pogleda količina izmena zakona, mala, dakle male promene, ali veliki značaj, velika poruka i velika vajda za ovaj narod.

Prvo, kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama Zakona o PDV-u, ja ću se osim ovog pitanja koje se odnosi na oslobađanje poreza onih koji rade u slobodnoj zoni, zadržati na jednom pitanju koje je ovde navedeno samo u jednoj reči, a mnogo znači, a to je izmena Zakona o PDV kada je u pitanju povraćaj PDV za bebe.

Naime, dosadašnji važeći Zakon o finansijskoj podršci porodica sa decom, jedan značajan zakon koji je SPS podržala i podržava takvu politiku Vlade prema porodici, prema porodicama sa decom, dosadašnji Zakon o finansijskoj podršci je podrazumevao da se roditeljski dodatak za prvo dete isplaćuje jednokratno u iznosu od 39.503 dinara, za drugo, treće i četvrto dete isplaćuje u 24 jednake mesečne rate i to za drugo dete u iznosu od 154.472 dinara, za treće 278.037 i za četvrto dete 370.713 dinara, time što je bilo predviđeno da se roditeljima vrši povraćaj PDV-a za hranu i za opremu za bebe.

Taj zakon prestaje da važi, a 1. jula stupa na snagu novi Zakon o finansijskoj podršci porodica sa decom, koji smo takođe mi kao SPS snažno podržali, jer pokazuje opredeljenost ove Vlade da u ovoj oblasti stalno proširuje, povećava ostvarivanje prava u ovoj oblasti, a mnogo je važna oblast sa kojom se Vlada uhvatila u koštac u zadnje vreme, a to je oblast populacione politike.

Novi zakon koji stupa 1. jula na snagu podrazumeva sledeće – za prvo dete roditeljski dodatak je 100.000 dinara, ne više 39.000 dinara, nego 100.000 dinara, a uz taj roditeljski dodatak je predviđena i isplata paušala u iznosu od 5.000 dinara za svako rođeno dete, za nabavku bebi opreme. Dakle, umesto ranijeg povećanja PDV-a na bebi opremu, sada je nešto drugo.

Kada je u pitanju drugo, treće i četvrto dete, iznosi su ostali isti, ne računajući ove najnovije mere koje je usvojio Savet za populacionu politiku Vlade, a to je da se za prvo dete pored 100.000 dinara jednokratne pomoći, za drugo dete 10.000 dinara mesečno dve godine, za treće dete 12.000 dinara 10 godina i četvrto dete 18.000 dinara 10 godina od rođenja deteta.

Ove izmene koje su jako dobre, a koje stupaju na snagu od 1. jula, ne odnose se samo na roditeljski dodatak, jer bih tu podsetio na jednu veoma važnu izmenu koja se odnosi na promenu oko ostvarivanja prava na porodiljski odnosno na roditeljski dodatak, jer su do sada samo zaposlene žene imale, zaposlene po ugovoru o radu, to pravo. Sada je ono prošireno i na pripadnice, na žene koje samostalno obavljaju neku delatnost, kao i one angažovane uz ugovor o delu, ili uz ugovor o privremenim ili povremenim poslovima.

Šta se ovde pojavio kao problem što ovaj zakon ne rešava? Dosadašnje zakon je predvideo da do 30. juna se vrši povraćaj PDV-a za opremu za bebe za nabavljenu opremu za bebe. Šta se može dogoditi? Od 1. jula se uvodi paušal umesto PDV-a. Može se dogoditi da deca koja se rode do 30. juna, a roditelji nisu bili u prilici da ispune to svoje pravo, da ostvare pravo za povraćaj PDV-a, budu na neki način u neravnopravnom položaju. E, upravo suština promene ovog zakona jeste u tome što kaže ne do 30. juna nabavljena, nego za svu decu rođenu do 30. juna, što znači da će sva deca imati mogućnost da ostvare jedno od ova prava u punom kapacitetu.

Ja sam želeo ovo da iznesem uz jednu podršku i pohvalu Vladi, kada se radi o ovoj oblasti, merama koje se preduzimaju, iz prostog razloga da vam ne bi prošlo nezapaženo, jer je, kako bih rekao, sitna ispravka.

Ono drugo što želim da kažem odnosi se na ova četiri zakona, o izmenama Zakona o računovodstvu, reviziji, o faktoringu i o igrama na sreću. U osnovi, imaju jednu osnovnu ideju i jedan cilj, a to je da se za ona društva koja se bave računovodstvom, revizijom, faktoringom, igrama na sreću, osnivači i vlasnici ne mogu da budu oni koji su krivično osuđivani i, naravno, fizička lica koja ne mogu da se bave tim poslom, što smatram veoma važnim, jer je bitno da ova država ne samo ispunjava obaveze prema Evropi kada je u pitanju borba protiv pranja novca i terorizma, već i zbog sopstvene potrebe da sačuva, kako bih rekao, finansijski sistem od zloupotreba, od pranja novca i tako dalje, a ove oblasti su veoma podložne tome.

Dakle, odnosiće se na sva pravna lica, sve preduzetnike i koji su registrovani i koji će biti registrovani. Smatram ovo veoma važnom promenom za borbu protiv sive ekonomije s jedne strane. S druge strane, borba da se ne može u Srbiji dozvoliti pranje novca.

Moje kolege će o ovim drugim zakonima. Ja sam imao toliko. Hvala vam lepo.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, kolega Dejan Radenković i ja smo podneli amandman na član 2. tačka 1. Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija.

Kratko ću pokušati da objasnim o čemu se radi.

Mi smo pošli od toga da imajući u vidu da Zakon o nacionalnom okviru kvalifikacija uspostavlja nacionalni okvir kvalifikacija koji obuhvata sve nivoe i vrste kvalifikacija bez obzira na način sticanja kroz formalno, neformalno, celoživotno ili učenje celog života, da definiše povezanost sa tržištem rada, da uspostavlja jedinstveni sistem klasifikacije kvalifikacija, da definiše prostor u kome se uspostavljaju kvalifikacije, nivoi i vrste kvalifikacija, nadležna tela i procesi koji su u vezi sa uspostavljanjem sistema klasifikacija. Dakle, ključna reč je kvalifikacija.

Još samo da dodam, radi se o veoma dobrom zakonu koji je nedostajao Srbiji, koji je preko potreban Srbiji da reguliše ovu oblast. Dakle, kada se govori o članu 2, član 2. definiše kvalifikaciju i to na način da je kvalifikacija formalno priznanje stečenih znanja, veština, sposobnosti i stavova koja se stiče kada nadležno telo utvrdi da je dostigao ishod u učenju u okviru određenog nivoa. Tu je naša intervencija, imajući u vidu različite načine sticanja i formalno i neformalno. Smatrali smo da jedan ovako dobar zakon zaslužuje precizniju formulaciju u smislu umesto da stoji nadležno telo – da stoji nadležna ustanova, institucija ili nadležno telo, ponavljam, imajući u vidu da zakon govori i o formalnom i o neformalnom obrazovanju.

Dakle, amandman nije suštinski i mi nemamo suštinske primedbe na zakon. Naprotiv, mi smo kao SPS i poslanička grupa SPS,snažno podržali donošenje ovog i ovakvog zakona, imajući u vidu da se njim institucionalno uređuje sistem kvalifikacija prvi put, koji se stiče ne samo kroz formalno obrazovanje, nego i kroz neformalno obrazovanje, imajući u vidu da omogućava lakšu mobilnost radne snage, imajući u vidu da omogućuje primenu koncepta celoživotnog učenja, imajući u vidu da definiše institucionalni okvir za učešće privreda iz sveta obrazovanja, imajući u vidu da prvi put povezuje učenje i sticanje znanja i stavlja u funkciju rada i mogućnosti zapošljavanja na jedan sistematičan način.

Na taj način iza nas ostaje vreme kada se upisuju škole za koje ne znaju ni deca, ni roditelji šta će biti posle, šta će se desiti kada završe škole, a onda godinama čekaju i traže posao, naravno u struci, i često bez uspeha.

Dakle, imajući to sve u vidu i na kraju zato što ovim zakonom, ali i drugim reformama koje se preduzimaju mesto obrazovanja polako ide ka prvom mestu na lestvici vrednosti, mi snažno podržavamo taj put i smatramo da to treba da bude u stvari i nacionalni cilj i nacionalni interes.

Ponoviću, suštinski u potpunosti podržavamo predloženi zakon. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, poštovana predsednice Vlade sa ministrima, dame i gospodo narodni poslanici, prethodni govornici iz moje poslaničke grupe, ovlašćeni predstavnik Đorđe Milićević, poslanici Neđo Jovanović i Dejan Radenković su izneli stav SPS, odnosno poslaničke grupe SPS i na argumentovan način obrazložili da će poslanička grupa podržati Predlog budžeta za 2018. godinu i sve prateće zakone u vezi sa tim.

U okviru ovo malo vremena što je ostalo skratiću svoju potvrdu toga što je rečeno samo na nekoliko pitanja - šta u stvari budžet znači, gde je Srbija danas i kuda ide Srbija? Odmah želim jasno da kažem, u 2017. godini Vlada je imala velike aktivnosti i jasnom politikom, čvrstom odbranom, odličnim sprovođenjem postigla je značajne rezultate i na spoljno-političkom planu i na unutrašnjem planu ovde, konkretno, kada je u pitanju sprovođenje ekonomske politike.

Želim tu da dodam još jedan rezultat koji je vrlo važan, a to je da je Vlada učinila mnogo da se vrati vera u Srbiju, da se veruje da Srbija može, da Srbija zna, da Srbija ume da izađe jedne krize i da sebi obezbedi takvo mesto, ne samo unutra, već i u međunarodnim odnosima. Rezultat toga je da se Srbiji danas u svetu veruje, da se o Srbiji ne razgovara, nego se sa Srbijom razgovara. Srbija je dakle postala subjekat u razgovorima, i to poverenje u Srbiju je pokazano, između ostalog, čuli smo ovde podatke, na svim lestvicama u međunarodnim podizanjima rejtinga Srbije, ne samo kada je u pitanju kreditni rejting, investicije itd. To je nešto što je veoma značajno.

Kada je u pitanju 2017. godina, samo kratko nekoliko podataka. Rezultat koji kaže da je u Srbiji ostvaren fiskalni suficit, i to prvi put posle 2005. godine, istovremeno i ukupni i primarni fiskalni suficit je ostvaren u Srbiji. Prošle godine, ako se sećate, je bio ostvaren primarni, a ove godine i primarni i ukupni. Taj podatak i podatak da je ostvarena značajna redukcija učešća javnog duga u BDP govori dovoljno da je u Srbiji, da su mere fiskalne konsolidacije postigle efekte i da je javna potrošnja u dovoljnoj meri redukovana, a da je istovremeno uz sprovedene mere fiskalne politike dosta doprinelo uspostavljanje povoljnog poslovnog i investicionog ambijenta i naravno rezultiralo je značajnim poboljšanjem svih ekonomskih tokova u 2017. godini.

Još nekoliko podataka, još nekoliko brojki, a brojke su surove i one ne umeju da lažu. U Srbiji je ostvaren privredni rast, u Srbiji je povećan broj zaposlenih. Ne pričamo o masovnim otpuštanjima radnika. Pričam o povećanom broju zaposlenih i pričam o smanjenju stope nezaposlenosti. To su sve rezultati koji se ne mogu dovesti u pitanje.

Samo kratko da se osvrnem, kada je u pitanju fiskalna konsolidacija koja je uspešno završena, da su stabilizovane javne finansije, sada imamo situaciju koja dovodi do preokreta, takoreći, i ovog puta imamo razvojni budžet za 2018. godinu. Naravno, ostaje i dalje obaveza Vlade da očuva fiskalna dostignuća, ali čim je stekla uslove odmah je išla na relaksaciju toga, i to je rezultiralo sa dve veoma važne mere. Jedna da je povećan neoporezivi deo zarade, a šta to znači? Pomoć privredi, a istovremeno znači i rast i otvaranje novih radnih mesta. Sa druge strane, dosta, onoliko koliko je moglo, na zdravim osnovama je povećan budžet za plate i za penzije.

Da li je dovoljno ono što je sigurno? Ono što je ponuđeno, ponuđeno je na zdravim osnovama i sigurno da će Vlada težiti i dalje u tom delu da se redovno povećava, a uvek na zdravim osnovama.

Vrlo kratko, pošto vreme ističe, hoću samo dva komentara kada su u pitanju prihodi i rashodi. Kada su u pitanju prihodi, želim da naglasim da, imajući u vidu da su oni povećani za 1,9%, da ne računajući ovo o čemu sam govorio, povećanje neoporezivog dela zarada i usklađivanje sa akcizama, da ni jedna poreska stopa nije povećana. To govori o stabilnosti poreskog sistema, što smatram vrlo važnim, a istovremeno Vlada je pokazala i dalje će to činiti, a ja joj dajem zadatak, još veću pomoć na suzbijanju sive ekonomije, jer je tu veliki prostor za povećanje prihoda. Kratko sasvim, kada su u pitanju rashodi …