Zahvaljujem, potpredsedniče.

Poštovani gospodine prvi potpredsedniče Vlade i ministre spoljnih poslova, gospođo Bogosavljević Bošković, gospodine Đorđeviću, dame i gospodo narodni poslanici, SPS kao državotvorna stranka i stranka koja u potpunosti podržava politiku Vlade Republike Srbije podržaće i predlog predsednika Vlade Republike Srbije da se za ministra odbrane izabere gospodin Zoran Đorđević.

Mnoge stranke koje za sebe smatraju da su ozbiljne, a danas su u opoziciji, a mogu slobodno reći da su se nadale da Vlada neće predložiti kandidata za ministra odbrane i da time neće ispuniti svoju zakonsku obavezu. Naravno, to se nije desilo, i pošto je Vlada odgovorna i pred zakonom i pred narodom, predlog je upućen Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zatim su se nadali, nakon što je Vlada dostavila taj predlog za novog ministra odbrane, iako to nije bila izričita zakonska i poslovnička obaveza, da nećemo birati novog ministra i da to upotrebe u svrhu jeftinih političkih poena. Naravno, ni to se nije desilo.

Zašto su se nadali? Nadali su se jer znaju da svako pojavljivanje članova Vlade na čelu sa vama, gospodine prvi potpredsedniče Vlade i premijerom gospodinom Vučićem i svim ministrima u Vladi, njima umanji podršku u biračkom telu, što je posebno osetljivo danas, dan uoči raspuštanja Narodne skupštine Republike Srbije, jer im je čak i cenzus neizvestan. Ali, pošto se ova Vlada ne plaši da izađe pred narodne poslanike i građane, danas ipak razmatramo predlog da se izvrši izbor novog ministra odbrane. Vlada i Narodna skupština su institucije od najvećeg autoriteta, a na njihovom čelu moraju biti odgovorni ljudi. Upravo današnja sednica na kojoj biramo ministra odbrane, i to uoči raspisivanja parlamentarnih izbora, potvrđuje odgovornost i ozbiljnost ljudi koji su na čelu Vlade i Narodne skupštine Republike Srbije. Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane predstavljaju stub bezbednosnog sistema i sistema odbrane Republike Srbije. U trenutku migrantske krize, kada je Savet za nacionalnu bezbednost procenjivao bezbednosne izazove, rizike i pretnje i svojom odlukom ovlastio ministra odbrane da u slučaju potrebe stavi snage Vojske Srbije u punu pripravnost radi zaštite građana, države i imovine od svih bezbednosnih izazova koji dolaze spolja, smatramo da je važno da Srbija ima ministra odbrane i da je najprihvatljivije da to bude neko iz sistema odbrane kao što je gospodin Zoran Đorđević.

Pored migrantske krize postoje i drugi bezbednosni rizici, a to su, pre svega, situacija u našoj južnoj pokrajini KiM, gde imamo na delu bacanje suzavca u parlamentu, nerede na ulicama, molotovljeve koktele. Zatim, terorizam. Neću da kažem da je Srbija danas ugrožena od terorizma, ali situacija koja se desila, u novembru, u Francuskoj mora nas držati na oprezu u svakom trenutku.

Danas u Srbiji Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije su institucije sa najvećim poverenjem među građanima, što nije bio slučaj pre 2012. godine, o čemu sam već govorio u Narodnoj skupštini, a ponoviću i danas, jer smatram da građani Republike Srbije moraju to da znaju.

Istraživanje koje je sprovedeno od strane Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju kaže da u periodu od 2008. do 2012. godine Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije nikada nisu uvažavali manje poverenje od strane građana nego u tom periodu. Dakle, od kada postoji Ministarstvo odbrane u Srbiji koje je kao i Vojska tradicionalno imalo najveći ugled kod građana, u tom periodu je potpuno srozano i svedeno na nivo institucije kojoj građani ne veruju. Dakle, Ministarstvu odbrane u tom periodu nije verovalo čak 67% građana. Ispred Ministarstva odbrane u tom periodu bili su crkva, policija, vojska, MUP, obrazovni i zdravstveni sistem.

Od 2012. godine situacija u Ministarstvu odbrane se dosta popravila, što pokazuju i kasnija istraživanja, tako da je danas Vojska ponovo na prvom mestu po poverenju građana. Ne samo to, nego i saradnja Ministarstva odbrane sa drugim državnim organima bila je unapređena, posebno sa MUP, što mogu da kažem iz svog sopstvenog iskustva.

Kao bivši državni sekretar u MUP i kao bivši šef kabineta ministra unutrašnjih poslova sarađivao sam, odnosno pokušavao da sarađujem sa Ministarstvom odbrane u periodu od 2008. do 2012. godine, i mogu da potvrdim da koordinacije ova dva ministarstva, koja po prirodi posla moraju da sarađuju, gotovo i da nije bilo.

Pokušavao sam da nabrojim primere ne saradnje između ova dva ministarstva, ali sam se ipak opredelio da govorim o saradnji ta dva ministarstva. Saradnje ta dva ministarstva nije bilo ni u jednom pogledu.

Saradnja dva ministarstva se uspostavlja tek od 2012. godine kada na čelo Ministarstva odbrane dolazi gospodin Vučić, a nastavlja se i dolaskom ministra Nebojše Rodića i Bratislava Gašića. Kao jedan od dobrih primera saradnje ova dva ministarstva, istakao bih rešavanje prenosa imovine i sredstava nakon prelaska civilne zaštite u Sektor za vanredne situacije MUP. Nakon preuzimanja kadrova, godinama se čekalo na izvršenje obaveze Ministarstva odbrane da se imovina i sredstva, kojim je Civilna zaštita raspolagala, a koja su bila neophodna za funkcionisanje Sektora za vanredne situacije, prebaci MUP. To je realizovano tek u periodu nakon 2012. godine. Zašto ovo ističem? Zato što se radi o sektoru koji spašava živote ljudi, imovinu, zato što je izuzetno rizičan posao i zato što je država dužna da tim ljudima obezbedi najbolje moguće uslove i opremu.

Sa druge strane, i MUP je imalo razumevanje za Ministarstvo odbrane, pa je te iste godine MUP ustupio bazne stanice na korišćenje Ministarstvu odbrane. Da pojasnim, to su ručne radio-stanice, građanima poznate kao motorole, iako je to ime proizvođača. Zatim, personalizacija zdravstvenih i službenih legitimacija koja je takođe vršena u MUP za Ministarstvo odbrane itd. Zajednički su realizovane i mnoge druge akcije i aktivnosti o kojima ne mogu javno da govorim. Sve sam to naveo jer je to doprinelo i uštedama u Ministarstvu odbrane i MUP, a samim tim i u budžetu Republike Srbije i građanima Republike Srbije.

U ovom periodu od 2012. godine do danas politiku Vlade Republike Srbije su sprovodili pored ministra, što se podrazumeva, i državni sekretar Ministarstva odbrane koga biramo danas za ministra.

Kao što sam već rekao, SPS će podržati ovaj predlog, bez obzira na najavljene parlamentarne izbore, jer Ministarstvo odbrane mora da ima čoveka na čelu iz sistema koji može u narednom periodu da odgovorno obavlja funkciju.

Kao nekadašnji državni sekretar MUP-a, imao sam prilike da sarađujem sa gospodinom Đorđevićem i ta saradnja je bila korektna i efikasna i uvek u interesu države.

Kao narodni poslanik i član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, mogu da istaknem njegovo poštovanje prema instituciji Narodne skupštine Republike Srbije, posvećenost svim pitanjima koja su u vezi sa radom parlamenta i stručnost u predstavljanju Ministarstva odbrane.

Na kraju, ponovo da kažem da će SPS podržati predlog predsednika Vlade za izbor gospodina Zorana Đorđevića za ministra odbrane.

Hvala.

Zahvaljujem predsednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre spoljnih poslova i prvi potpredsedniče Vlade, izuzetno mi je zadovoljstvo što vas ponovo vidim ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Na početku bih želeo da čestitam kako vama lično, tako i Ministarstvu spoljnih poslova i Vladi u celini na uspesima u spoljnoj politici u toku prošle godine, a pre svega to se odnosi na neusvajanje rezolucije o Srebrenici u Savetu bezbednosti UN, zatim glasanja UNESKO vezano za prijem Kosova u članstvo te organizacije, zatim predsedavanja OEBS-om koji je po mišljenju mnogih stranih zvaničnika najbolje predsedavanja od osnivanja ove organizacije.
Za razliku od nekih prošlih vremena kada je Republika Srbija na međunarodnom planu trpela samo neuspehe, a podsetiću vas na odluke Međunarodnog suda pravde, ovu godinu, prošlu godinu možemo da smatramo godinom uspeha za Republiku Srbiju na tom spoljno-političkom planu.
Ja ću se u mom izlaganju osvrnuti na Zakon o međunarodnim merama ograničenja, što je obaveza Republike Srbije koja proističe iz članstva u različitim međunarodnim institucijama, kao što su UN, OEBS i druge institucije, ali i potrebe usklađivanja spoljne politike i propisa sa propisima EU.
Dakle, ovaj zakon predstavlja i obavezu Republike Srbije koje proističu iz predpristupnih pregovora za članstvo EU i Poglavlja 31, koje se odnosi na spoljnu bezbednosnu i odbrambenu politiku.
Dakle, međunarodne mere ograničenja se primenjuju u cilju očuvanja i uspostavljanja međunarodnog mira i bezbednosti, poštovanjem međunarodnog humanitarnog prava, ljudskih prava i osnovnih sloboda, i izvršavanja drugih međunarodnih obaveza.
Gospodine ministre, vi ste se u vašem izlaganju pozvali na neke odredbe povelje i UN koje se odnose na primenu mera ograničenja, a ja ću se pozvati na ciljeve UN, odnosno na jedna cilj koji je sadržan u prvom članu, prva tačka povelje UN i to je održavanje međunarodnog mira i bezbednosti i u tu svrhu predstavlja preuzimanje efikasnih kolektivnih mera radi sprečavanja i otklanjanja pretnji miru i suzbijanja akata agresije ili drugih povreda mira, kao i postizanje mirnim sredstvima, a u skladu sa načelima pravde i međunarodnog prava sređivanja i rešavanja međunarodnih sporova ili situacija koje bi mogle dovesti do povrede mira.
Da bi se ispunio ovaj cilj, između ostalog, neophodno je doneti i zakon o međunarodnim merama ograničenja o kome mi danas raspravljamo i koji ćemo, nadam se, u danu za glasanje i usvojiti.
Vezano za subjekte prema kojima se primenjuju ove mere ograničenja, razmišljali smo, dakle taj krug subjekata je dosta širok, od država, međunarodnih organizacija, domaćih državljana, državljana Republike Srbije, stranih državljana, domaćih pravnih lica i stranih pravnih lica.
Razmišljali smo o tome da li ovaj krug subjekata treba proširiti sa terorističkim organizacijama. Međutim, dubljom analizom, shvatili smo da ne postoji jedinstvena definicija terorističkih organizacija, smatrali smo da to u ovom trenutku nije neophodno uvrstiti u ovaj zakon. O tome će više govoriti i moj kolega Neđo Jovanović.
Međunarodne mere mogu biti različite po svojoj vrsti, mogu se odnositi na diplomatske odnose, ekonomske i finansijske odnose, različite vrste saobraćaja, trgovine naoružanjem, raspolaganje imovinom i sredstvima i na zabranu ulaska u Republiku Srbiju i prelaska preko njene teritorije, odnosno naše teritorije.
Što se tiče trgovine oružjem, to je takođe jedna od naših obaveza koju moramo da ispunimo, s obzirom da smo prihvatili određeni broj konekcija i ugovora od strane, koje su usvojene u Generalnoj skupštini UN, pre svega to je ugovor o trgovini naoružanjem, koji definiše načine trgovine naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene.
Ove mere ograničenja su multilateralnog karaktera, odnosno mere koje primenjuju međunarodne organizacije, u kojima je Republika Srbija član i u obavezi je da poštuje odluke tih organizacija, kao i organizacija gde Srbija nije član, ali je primena tih mera u spoljno-političkom interesu Republike Srbije, kao što je to slučaj sa EU, ali i unilateralne, tj. mere ograničavanja koje Republika Srbija uvodi po drugom osnovu u skladu sa međunarodnim pravom.
Svi organi Republike Srbije su obavezni da primenjuju mere predviđene ovim zakonom. Od organa državne uprave, odnosno ministarstva i drugih organa, preko organa lokalnih samouprava, pa do fizičkih pravnih lica, u obavezi su da primenjuju ove mere i da informacije o ovim merama i takve informacije su u obavezi da dostave Ministarstvu nadležnom za spoljne poslove, koje će te informacije prosleđivati međunarodnim organizacijama, koja je donela odluku o primeni mera ograničenja na njihov zahtev.
Takođe, ovim zakonom je regulisano vođenje evidencija o merama ograničenja, i to na način da se u potpunosti usklađuje sa propisima koji se odnose, odnosno koji uređuju oblast zaštite podataka o ličnosti i tajnosti podataka.
Tačno su nabrojani podaci koji se evidentiraju za pravna i za fizička lica, kao i mere ograničenja koje se primenjuju, s tim što se takvi podaci brišu iz evidencije nakon pet godina od prestanka primene mera ograničenja.
Ova oblast do sada nije bila regulisana zakonom i na ovaj način se u potpunosti eliminiše mogućnost manipulacije ovakvim podacima. Pored toga, do donošenja ovog zakona, u Srbiji nije postojao opšti pravni akt koji bi regulisao ovu oblast, odnosno uvođenje, sprovođenje i ukidanje međunarodnih mera ograničenja, gde se to radilo na osnovu Ustava Republike Srbije, koji u članu 16. predviđa da opšte prihvaćena pravila međunarodnog prava i ratifikovani međunarodni ugovori, postaju sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i kao takvi se neposredno primenjuju.
Ovim zakonom Srbija dobija opšti pravni akt kojim se uređuje ova oblast. Kao što je i predsednik, šef poslaničke grupe SPS, rekao, poslanici SPS će glasati i za ovaj predlog zakona, kao i za ostala dva predloga zakona iz ovog jedinstvenog pretresa. Ja se zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Ja ću ponoviti kao i u raspravi u načelu da se SPS oštro protivi ideji stvaranja vojvođanske policije, pre svega toga na osnovu obrazloženja koja je dala LSV. Smatram da objašnjenja zašto ne treba prihvatiti su suvišna jer je sam predlog politički.

Posebnosti koje postoje u Vojvodini ne vidim da su u odnosu na bilo koji drugi deo zemlje nešto specifičnije, dakle da su specifičnije u odnosu na bilo koji drugi deo zemlje, pre svega u oblasti bezbednosti. Dakle, govori se održavanju javnog reda i mira. U celoj Republici Srbiji postoji javni red i mir kojim se bavi policija cele Srbije, zatim granice sa Hrvatskom, Mađarskom i Rumunijom. Postoje policijske uprave u Srbiji koje se graniče sa drugim zemljama kao što su Bugarska, Makedonija, zatim BiH itd.

Što se tiče decentralizacije, u Vojvodini postoji nekoliko policijskih uprava, PU Sremska Mitrovica, Sombor, Subotica, Novi Sad, Kikinda, Pančevo. Ne znam da li sam neku zaboravio…

(Nada Lazić, s mesta: Sedam.)

Sedam.

Tako da ni tu ne vidim zahtev za decentralizacijom, šta više, mislim da ovde postoji zahtev za centralizacijom i postavljanjem sekretara, sekretarijata na jedan politički način koji će sprovesti politiku koju je i ranije vodio predsednik Nenad Čanak. Kao što sam i rekao u načelu, postavljanjem rampi na gazeli, a nećemo da se začudimo ukoliko i opet zateknemo i graničnu policiju na tim rampama posle uvođenja i prihvatanja ovakvog amandmana.

Dakle, SPS se odlučno protivi ideji stvaranja vojvođanske policije. Hvala.

Replika.

Kolegi Draganu Šutanovcu.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Zašto?)

Rekli ste kolega pre mene je rekao…

Okej.

Izvinjavam se. Opet ne znam zašto se kolega Šutanovac danas kao i prošli put našao prozvanim jer nisam spominjao gospodina Šutanovca, ali okej.

Dakle, rekao sam da je ovo politički motivisano. Ovde je samo sprovođenje politike. Ne odnosi se na struku i nije suština predlaganja ovog amandmana smanjivanje kriminaliteta, već čisto sprovođenje politike Lige socijaldemokrata Vojvodine koja se ogleda u pravljenju rampi na Gazeli. Dakle, SPS se protivi tome.

Sa druge strane, ovaj način i model formiranja i organizacije policije kroz sekretarijate je napušten još devedesetih godina prošlog veka. Ne postoji ni u samoj suštini. To je jedan drugačiji oblik organizovanja. Ministarstvo unutrašnjih poslova kroz sekretarijate kada se ovaj organ nije zvao MUP, već Sekretarijat unutrašnjih poslova.

Zahvaljujem.

Moram da odreagujem na pominje predsednika SPS-a Ivice Dačića i da kažem da je on bio jedina svetla tačka, i SPS, u Vladi od 2008-2012. godine, da je bio najbolji ministar u toj Vladi.

Ako gospodin Šutanovac ne veruje, ja ću mu dokazati istraživanjem koje je sproveo OEBS, dakle klijent je bio OEBS, za potrebe MUP-a, gde se kaže da je prva po poverenju institucija, od strane građana Srbije, crkva, a druga, prvi put u istoriji, policija. Za njom ide vojska, pa MUP. Ministarstvo odbrane je negde pri dnu.

Ja bih čestitao gospodinu Šutanovcu što je uspeo, kao prvi ministar u istoriji Srbije da sroza ugled vojske, jer je vojska tradicionalno institucija od najvećeg poverenja građana Srbije, osim u periodu od postojanja moderne srpske države, osim u periodu od 2008. do 2012. godine.

Pored toga, podsetiću i na viznu libelarizaciju za koju je isključivo zaslužan gospodin Ivica Dačić. Dakle, Ivica Dačić je ministar za čije vreme su ukinute vize za putovanje u zemlje EU. Ja se zahvaljujem.

Ja se zahvaljujem.

Slažem se sa gospodinom Šutanovcem. Ivica Dačić je bio najbolji u toj Vladi. Dakle, nije bilo boljih. Podsetiću još jednom, pošto gospodin Šutanovac očigledno ne veruje Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju. Dakle istraživanje u 2011. godini, policija i MUP ispred Vojske i ispred odbrane, a za vreme kada je Dragan Šutanovac bio ministar odbrane. Dakle, nikada u istoriji Vojska nije bila i Ministarstvo odbrane na nižem nivou poverenja građana, nego tada, čak i za vreme njihovog omiljenog premijera Milana Nedića.

Gospodine predsedavajući, narodni poslanik Dragan Šutanovac očigledno ne zna kako funkcioniše sistem vizne liberalizacije, jer to nije politička stvar. To je tehnička stvar. Da bi se dobila vizna liberalizacija, da bi građani mogli da putuju u zemlje EU bez viza, moraju da se ispune tehnički uslovi, a to su pre svega biometrijska dokumenta koja su počela da se izdaju za vreme dok je ministar unutrašnjih poslova bio Ivica Dačić, zakoni koji su potrebni da se usvoje, a to su: Zakon o azilu, Zakon o državnoj granici i Zakon o strancima. Dakle, oni su usvojeni u novembru mesecu 2008. godine.

Osim toga, u Briselu na ukidanje vizne liberalizacije je bio Boris Tadić, koji je otišao tamo čisto politički, koji je otišao politički. Ni jedan medij, sada govorim o slobodi mediji, nije preneo da je ministar unutrašnjih poslova, koji je najzaslužniji za to, bio u Briselu. Toliko o slobodi medija. Jedini način da se sazna, što je ministar unutrašnjih poslova rekao tadašnjem predsedniku Borisu Tadiću, da je ministar Ivica Dačić bio u Briselu je da taj avion u kome su se obojica nalazili padne. Toliko o slobodi medija. Hvala.

Ja ću opet, kao i u raspravi u načelu, podsetiti gospodina Šutanovca da je u pravu da nikad nisu vodili MUP, da nisu hteli da preuzmu odgovornost, da su imali svoje policajce, svoje inspektore, svoje privatne istrage, što je kasnije i dovodilo do oslobađajućih presuda za neke koji su hapšeni po političkoj odgovornosti.
Dakle, od 2000. godine DS nijednom nije imala ministra unutrašnjih poslova.

Zahvaljujem, predsednice.
Razmišljao sam da li da se javim po ovim amandmanima, gde se navodno ministru uskraćuju ovlašćenja, ali ovakve vrste amandmana može da predloži neko ko nema iskustva u vođenju bilo kog državnog organa ili barem u radu nekog državnog organa.
Naime, u potpunosti se slažem sa ministrom unutrašnjih poslova da je Vlada kolektivni organ. Vlada odluku donosi glasanjem. Vlada izglasa neku odluku, i to je odluka Vlade.
Sa druge strane, postavlja se pitanje – kako bi bilo koje ministarstvo, pogotovo MUP koji broji ogroman broj ljudi, desetine hiljade nudi, moglo da donese takvu odluku? Da li je to način? Nisam čuo danas uopšte, ni u raspravi u načelu, koji je to način kako bi ministarstvo donosilo bilo koju odluku u tom smislu? Dakle, da li je to glasanjem, da li je to glasačkim kutijama, pa svi glasaju i onda ministarstvo donese odluku? Da li je to sekretar ministarstva, državni sekretar ili neko drugi? Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Gospodine ministre unutrašnjih poslova sa saradnicima, ja bih se na početku mog izlaganja najpre osvrnuo na izlaganje LSV i najoštrije osudio ideju formiranja vojvođanske policije, odnosno sekretarijata vojvođanske policije kako oni to kažu i smatram da je to vraćanje u 90-te godine, a podsetiću vas na rečenicu predsednika LSV, Nenada Čanka, izgovorenu u Narodnoj skupštini Republike Srbije 25. marta 1998. godine, citiram – nemojte se iznenaditi ako vas dočeka rampa na Gazeli.
Uvođenjem vojvođanske policije i načinom izbora tog tzv. sekretara, sekretarijata vojvođanske policije na politički način možemo i stvarno doći u situaciju da se na Gazeli u nekom trenutku nađe rampa sa graničnom policijom na njoj. S toga, podržavamo vaš stav i u potpunosti podržavamo vaš stav da postoji samo policija Srbije i da nikada policija Vojvodine neće postojati.
Međutim, da krenemo na ozbiljniju temu, a to je Zakon o policiji.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je jedan od retkih organa koji postoji još od formiranja prve moderne srpske države. Dakle, odnosno formiranja prvog Praviteljstvujućeg sovjeta, januara 1811. godine na čelu sa prvim popečiteljem nuternjih dela, Jakovom Nenadovićem. Spisak ministara unutrašnjih poslova je dugačak, impresivan kako po broju ličnosti koje su bile na čelu ovog ministarstva, tako i po samim imenima, a to su pre svega već pomenuti Jakov Nenadović, Ilija Garašanin, Jevrem Grujić, Aćim Čumić, Stojan Protić, Milentije Popović, Slobodan Penezić Krcun i mnogi drugi što predstavlja veliku čast voditi ovo ministarstvo, ali i veliku odgovornost.
Nadležnosti Ministarstva su u proteklih 205 godina menjale u zavisnosti od društvenih okolnosti i državnih potreba, tako je i danas. Nekada su MUP bili svi oni poslovi koji nisu spadali u spoljne poslove.
Dakle, postojeći Zakon o policiji donet je 2005. godine, a nakon mnogobrojnih izmena i dopuna ovog zakona došlo je vreme da se donese novi Zakon o policiji, usklađen sa današnjim potrebama države i društvenim okolnostima, a to se pre svega odnosi na proces pristupanja EU i pregovora koji slede. Da vas podsetim, to je svima poznato, MUP vodi proces pregovaranja za poglavlje 24. pravda, sloboda i bezbednost i u značajnoj meri uključeno u poglavlje 23. pravosuđe, ljudska i manjinska prava koje vodi Ministarstvo pravde, ali i u mnogim drugim poglavljima.
Osim toga, novi zakon treba da omogući efikasniji, profesionalniji rad policije kako bi policija mogla da se uhvati u koštac sa različitim, tako da kažem, novim oblicima kriminala, kao i sredstvima i modernom tehnologijom kojom se koriste lica koja žele da izvrše neko krivično delo.
Osim toga, u međuvremenu a od donošenja postojećeg Zakona o policiji doneti su izmenjeni mnogi propisi i uvedeni novi instituti kao što se kaže u obrazloženju ovog zakona, a to su pre svega Zakon o organizaciji sudova, Zakon o prekršajima, Zakon o krivičnom postupku, Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica i drugi, ali i preporuke Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnostima.
Zbog toga se u ovom zakonu i menjaju postojeće odredbe o policijskim ovlašćenjima, napredovanju u policiji, planiranju kadrova, nadležnosti i organizaciji MUP-a, bezbednosnim proverama, sredstvima prinude, unutrašnjoj kontroli policije i ostalima. Ali, da krenemo redom.
Dakle, za razliku od dosadašnjeg zakona koji je tretirao samo policijske službenike i to podelom na uniformisana i neuniformisana lica koja primenjuju policijska ovlašćenja, odnosno ovlašćena službena lica i zaposlene na posebnim i određenim dužnostima, ovim zakonom predviđena je podela na policijske službenike, državne službenike i nameštenike.
Ovaj zakon predviđa podelu policijskih službenika na ovlašćena službena lica i zaposlene na posebnim dužnostima, koji obavljaju policijske poslove, dok su državni službenici i nameštenici ne obavljaju policijske poslove, već predstavljaju podršku u radu policije i policijskih službenika, prevashodno u obavljanju svojih poslova i to tehničku podršku.
Ne smemo da zaboravimo da Ministarstvo mora da obezbedi Direkciji policije nesmetane uslove za rad, kao što se vidi iz nadležnosti ovog ministarstva i ovim zakonom predviđenim u članu 11, kao i članom 12. ovog zakona, gde se kaže da Ministarstvo obezbeđuje pretpostavke za operativnu nezavisnost i organizacione pretpostavke za rad policije.
Skoro svi drugi sektori u Ministarstvu, kao što su sektor finansija, sektor za analitiku i telekomunikacije, sektor za međunarodnu saradnju i evropske poslove i planiranje i formiranje nakon poslednjih izmena i dopuna Zakona o policiji, kao i sektor ljudskih resursa, treba da obezbede uslove za rad policije.
Na ovaj način, podelom na policijske službenike, državne službenike i nameštenike u MUP, je dosta preciznije određena podela rada, čime se omogućava podrška policiji u obavljanju svojih zadataka.
Usklađivanje sa pravnim propisima EU, podrazumeva i definisanje policijsko-obaveštajnog modela, a koje je sadržano u preporukama EU, a ovim zakonom regulisano je u članu 34. Ovaj model predstavlja moderan način rukovođenja policijom, ali pre svega kriminalističkom policijom, a sve u svrhu smanjivanja kriminaliteta.
Naime, ovim se u fokus stavlja na izvršioca krivičnog dela, a ne na samom počinjenom krivičnom delu i to na osnovu operativnih podataka prikupljenih od strane policije. Na taj način se mnogo efikasnije koriste resursi policije, ne samo u otkrivanju izvršioca krivičnog dela, nego i u sprečavanju izvršenja istih.
Ovaj model se prvi put pojavio krajem devedesetih godina prošlog veka u Velikoj Britaniji i pošto se pokazao kao efikasan način suzbijanja, odnosno otkrivanja krivičnih dela, primenjenih i u ostalim državama, članicama EU.
Ovo je jedan od pokazatelja da EU Srbiji nije sama sebi cilj, već se prihvatanjem evropskih standarda poboljšava i život građana. U ovom slučaju to se odnosi na smanjenje kriminaliteta i odvraćanje potencijalnih izvršioca da ta krivična dela i čine.
Svako protivljenje ovakvim rešenjima predstavlja ne samo demagogiju i licemerje, već igranje sa bezbednošću građana, jer zašto ne prihvatiti sve ono što može da dovede do stvaranja boljih uslova za život, a kao što svi znamo, bezbednost je u tom smislu na prvom mestu. Bezbedno okruženje stvara između ostalog i uslove za nove investicije koje donose nova radna mesta i na kraju bolji život građana.
Nacionalno-kriminalističko-tehnički centar, odnosno NKTC predstavlja jednu izuzetno važnu organizacionu jedinicu unutar uprave kriminalističke policije, gde se otkrije veliki broj izvršioca krivičnih dela, korišćenjem najmodernije forenzičke opreme.
U NKTC se vrše analize i obrada podataka vezano za DNK prikupljenih tokom uviđaja, vrši se balistička analiza projektila, otkrivaju se tragovi sa lica mesta, itd. S tim u vezi, bilo je neophodno uvođenje i novih policijskih ovlašćenja, kako bi se ova oblast uobličila.
Zato je ovim zakonom predviđeno da policijski službenici primenjuju mere kriminalističko-forenzičke registracije, uzimanje drugih uzoraka i kriminalističko-forenzička veštačenja i analize.
Novi zakon o policiji o kome danas raspravljamo, na jedan opšti način reguliše ovu oblast, pa je zato neophodno doneti poseban zakon koji će preciznije regulisati ovu kompleksnu oblast, kako bi se ti podaci koji su skupljeni, na ovaj način mogli da se skladište.
Kada pogledamo širi kontekst i uvežemo ovu oblast sa novom odredbom koju sam već komentarisao, a odnosi se na policijsko-obaveštajni model, dolazimo do zaključka da će se u narednom periodu rad Uprave kriminalističke policije, pa samim tim policije u celini, znatno popraviti.
Zadatak MUP je da predlaže, a Narodna skupština Republike Srbije da usvoji sva zakonska rešenja koja će omogućiti policiji da efikasnije obavlja nadležnosti koje su joj date.
Takođe, Ministarstvo je u obavezi da obezbedi sve tehničke uslove policiji za njen rad kao što su tehnika, oprema, ljudstvo, itd, a što se tiče nacionalnog kriminalističkog tehničkog centra, on spada u jedan od najopremljenijih centara ne samo u regionu nego i šire, a na nama je da im omogućimo da svoj posao rade kako im i priliči.
Članom 5. Zakona o oružju i municiji, usvojenom prošle godine, omogućili smo građanima da nabavljaju i drže elektrošokove. Samim tim se postavlja pitanje zašto i policija ne bi mogla da koristi elektrošokove kao sredstvo prinude, ukoliko je ono efikasno? Efikasno se pokazala na delu u zemljama EU, gde predstavlja sastavni deo opreme policije u svim zemljama članicama, te je neophodno i ovu oblast uskladiti sa propisima EU. Ne samo to, na ovaj način se vrši modernizacija i bolje opremanje policijskih službenika na terenu.
Da vas podsetim, gospodine ministre, da su neki vaši prethodnici, a ovde već spomenuti, veliki reformatori, kao što je Dušan Mihajlović, svoju policiju opremali zipo upaljačem i švajcarskim nožićima, a da se policija danas oprema sredstvima koja mogu da spreče izvršenje krivičnih dela, a izvrši zaštita samih policijskih službenika. Zato podržavam da se članom 105. Predloga zakona o policiji, dodaju nova sredstva prinude, a to su elektromagnetna sredstva.
Glava VIII ovog Predloga zakona o policiji se odnosi na ljudske resurse, izuzetno bitnu i važnu oblast. Ovim predlogom zakona se predviđa i mogućnost formiranja novog sektora, sektora za ljudske resurse. Do sada su ljudski resursi bili u sastavu sektora finansija Ministarstva unutrašnjih poslova i pored te uprave, u njoj su bili i Uprava za ishranu i smeštaj, Uprava za zajedničke poslove i druge organizacione jedinice.
Takođe, u okviru ovog sektora je bio i Centar za osnovu policijsku obuku. Koordinacija između Uprave za ljudske resurse i Centra za osnovnu policijsku obuku je bila otežana pre svega zato što sektor finansija se bavio i drugim poslovima osim ljudskih resursa. Na ovaj način, odnosno ovim izmenama omogućava se da celokupni sistem ljudskih resursa se bavi isključivo onim za šta je i svrha njegovog postojanja. Omogućava se ovim zakonom karijerno napredovanje u Ministarstvu unutrašnjih poslova, bolje planiranje kadrova, konkurs za zasnivanje radnog odnosa, ali pre svega toga regulišu se bezbednosne provere.
Bezbednosne provere postojećim zakonom su bile regulisane, ali su sada i precizirane i podeljene u tri nivoa u zavisnosti od vrste posla. Prvi nivo se odnosi na kandidate koji su konkurisali za rad u MUP i polaznike Centra za osnovnu policijsku obuku, zatim drugi stepen za rukovodioce srednjeg nivoa i treći stepen za postavljena lica, lica na položaju i rukovodioce visokog nivoa i starešina.
Sada se zakonom regulišu i da se bezbednosne provere mogu tražiti i od drugih bezbednosnih službi, što je i do sada bio slučaj, ali s tim da je ovoga puta i to precizirano i određeno koja su to radna mesta za koje se takva provera traži.
Prednost ovog zakona je i ta što se uvodi obaveza periodične provere zaposlenih u okviru MUP. Više neće biti moguće da se zaposleni proveravaju bezbednosno samo prilikom zasnivanja radnog odnosa, a nakon što zasnuju radni odnos da rade šta im je volja, a da ne snose nikakve posledice.
Moram da napomenem da u zakonu piše da će radni odnos prestati licu, kako se kaže u članu 172. ovoga zakona, koje je prestalo da ispunjava uslove koji su važili za prijem. Da bi se to ustanovilo, potrebno je povremeno raditi bezbednosne provere, jer je to između ostalog i uslov za prijem u radni odnos u MUP.
Još jedna izuzetno značajna promena je konkurs za zapošljavanje u MUP, što će podići nivo kvaliteta ljudi koji se primaju u radni odnos. Neću da kažem da oni koji su već zaposleni nisu kvalitetni, ali svaka vrsta nadmetanja dovodi do bolje selekcije kadrova.
Karijerno napredovanje je novina koja takođe omogućava da se podigne efikasnost zaposlenih u MUP na taj način što će se vrednovati rad i kvalitet prilikom napredovanja. Sprovodiće se testovi i vršiti ocenjivanje zaposlenih i pratiti njihove karijere. Na taj način, onaj koji ima uspeha u radu, recimo veliki broj rešenih krivičnih dela, imaće priliku da se raspoređuje na druga, bolja radna mesta, odnosno napreduje u službi, ali isto tako, i da se pomeri na neko drugo, niže radno mesto ukoliko ne ispunjava očekivanja i ne ispunjava svoje zadatke.
Pravljenjem sektora za ljudske resurse se znatno poboljšava proces formiranja kadrova, što će dovesti do smanjivanja troškova i racionalizacije kadrova. Naime, efikasnijim planiranjem ovaj sektor, koji takođe predstavlja podršku policiji, će moći da u saradnji sa Centrom za osnovnu policijsku obuku i Kriminalističko-policijskom akademijom planira više godina unapred broj policajaca i starešina koji će se školovati i koji je potreban ministarstvu.
Ovakva vrsta školovanja je usko specijalizovana, tako da oni koji završe Kriminalističko-policijsku akademiju ili se obučavaju u Centru za osnovnu
policijsku obuku, uglavnom posao mogu da dobiju samo i u isključivo u policiji.
Ako uzmemo u obzir da su se ranije potpisivali ugovori sa studentima Kriminalističko-policijske akademije o obaveznom prijemu u MUP-u nakon školovanja, dolazili smo u situaciju da oni koji su završili KPA potpisuju pristanak da rade sa srednjom stručnom spremom u MUP-u, jer ne mogu da se zaposle na radno mesto sa visokom stručnom spremom. Nakon određenog vremena šalju zahteve za sleđivanje radnog mesta sa stručnom spremom i na taj način MUP dobija veliki broj rukovodećeg, odnosno starešinskog kadra na uštrb policajaca sa srednjom stručnom spremom i tako dolazimo u situaciju da policiji nedostaju policajci na terenu. Dobrim planiranjem kadrova ovakav problem se izbegava i smanjuju se troškovi koji se na ovaj način stvaraju. Takođe, glava XI odnosi se na kontrolu rada policije.
Što se tiče Aektora unutrašnje kontrole, ovim zakonom on dobija veća ovlašćenja. Naime, omogućava se da unutrašnja kontrola, pored pripadnika Direkcije policija sada kontroliše rad zaposlenih u čitavom ministarstvu. Na taj način se povećava mogućnost otkrivanja krivičnih dela zaposlenih u MUP, a van Direkcije policije, ali i onih koje izvrše policajci u saizvršilaštvu sa ostalim zaposlenim u okviru MUP.
Ono što je potrebno uraditi u narednom periodu je povećanje kapaciteta sektora unutrašnje kontrole, jer broj zaposlenih u SUP-u nije bio dovoljan ni kada je sektor vršio kontrolu samo policije, a kamoli sada kada će vršiti kontrolu celog ministarstva.
Uslovi za prijem u ovaj sektor su strožiji nego za bilo koju drugu organizacionu jedinicu u ministarstvu, što je i razumljivo, ali možda bi za to bilo rešenje ublaživanje tih uslova, a ne na uštrb kvaliteta, na primer, da se uvedu neki vidovi dodatne obuke policijskih službenika, a da se smanje godine radnog staža provedenih u policiji.
Uvođenje testova integriteta je takođe značajno za smanjenje korupcije u MUP-u. Na taj način se sagledava da li je neko sklon korupciji simulacijom realne situacije identične radnim aktivnostima testiranog. Zatim, u saradnji sa Agencijom za borbu protiv korupcije, sektor vrši analizu rizika, što će preventivno delovati na pojavu korupcije u ministarstvu.
Vrlo bitna je stavka uvođenje obavezne imovinske karte za rukovodioce u ministarstvu, koji će morati da prijave svaku promenu svoje imovine koja mora da bude u skladu sa njihovim primanjima, a ne da se imovina uvećava, a da za to ne postoje realni osnovi.
Donošenjem Zakona o policiji potrebno je doneti ili prilagoditi veliki broj podzakonskih akata, kao što su npr. pravilnik o načinu obavljanja unutrašnjih poslova, pravilnik o sistematizaciji, pravilnik o primeni mera i radnji prilikom kriminalističko-forenzičke registracije, uzimanja drugih uzoraka, kriminalističko-tehničko-forezničkog veštačenja i analize, pravilnik o načinu primene policijskih ovlašćenje itd. Ima ih dosta. Ovom prilikom bih vas zamolio da se po donošenju zakona odmah pristupi donošenju ili izmeni postojećih podzakonskih akata, kako ne bi došlo do zlonamernog i proizvoljnog tumačenja odredaba ovog zakona i kako bi zakon mogao u potpunosti da se primenjuje.
Na samom kraju mog izlaganja o ovom zakonu, vratio bih se na sam početak zakona i na član 7. kojim se reguliše upotreba rodno osetljivog jezika, gde se kaže, citiram – svi izrazi u ovom zakonu imaju jednako rodno značenje bez obzira da li se koriste u muškom ili ženskom rodu i odnose se podjednako na muški i na ženski rod.
Ovo smatram, gospodine ministre, civilizacijskom tekovinom i pošto je ovo jedan od prvih zakona, čini mi se, posle Zakona o budžetskom sistemu, koji uvodi rodno-senzitivan jezik, na tome vam čestitam.
Zahvaljujući konsultacijama koje ste vi imali u nekoliko navrata kako sa poslanicima vlasti, tako i sa poslanicima opozicije, gde su mnoge nedoumice razjašnjene, SPS je odlučila da ne predloži nijedan amandman na ovaj zakon, već će za njega glasati u potpunosti onako kako ga je Vlada predložila.
Takođe, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS podvlačim da će naša poslanička grupa glasati i za Predlog zakona o javnom okupljanju i Predlog zakona o javnom redu i miru, o kojima će diskutovati moje kolege narodni poslanici SPS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Odgovorio bih gospodinu Bradiću na pominjanje predsednika SPS Dačića, a vezano za postavljenje načelnika Policijske uprave u Nišu.
Mislim da je on svestan i razloga. U pravu je, nije postavljen duže vremena načelnik Policijske uprave u Nišu. Mislim da je on svestan i razloga koji su u to vreme postojali, a to je pre svega politički pritisak DS da postavlja načelnike policijskih uprava i načelnike u sedištu Ministarstva.
Dakle, Niš nije bio jedini gde nije bilo načelnika, već je to bio i Novi Sad i drugi delovi. Međutim, ministar Dačić se odlučio da pošalje gospodina Grekulovića jer je stanje u Nišu postalo dramatično i poslao je čoveka iz Beograda koji je koliko-toliko uspeo da reši problem koji je postojao u Nišu. Zahvaljujem.

Ja se zahvaljujem.
Ne znam čemu ovolika panika i ne znam zašto ste se vi našli pogođenim, kada znate dobro ko je odlučivao, a taj čovek, taj predsednik nije više u vašoj stranci, nego u stranci gospodina Bradića ili već ne znam ni ja kojoj drugoj stranci.
Ono što je bitno i ovim se pokazuje da ste uvek želeli da rukovodite MUP-om, a da ne snosite nikakvu odgovornost, postavljanjem kadrova, vođenjem svojih akcija, svojim privatnim policajcima itd, a nikada niste želeli da snosite odgovornost i nikada niste imali ministra unutrašnjih poslova. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Dakle, SPS je snosila političku odgovornost i dobila 15% na prošlim izborima, kao i vi, i vi ste dobili 5% i nadam se da na sledećim izborima nećete dobiti ni toliko, niti preći cenzus. Zahvaljujem.