Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarsko sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, u svom današnjem obraćanju osvrnuću se na predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, Zakona o zaštiti prirode i Zakona o upravljanju otpadom.
Radi se o tri pojedinačna zakona koji u suštini čine celinu. Međusobno su povezani i tek njihovo integralno sprovođenje može dati kvalitet, naravno, zasnovan na planskim i programskim dokumentima. Cilj je da se u Srbiji uspostavi održivi sistem zaštite životne sredine, kao i značajna uključenost ove politike u ostale sektore. Na ovaj način obezbeđuju se preduslovi za bolje zdravlje, bolji kvalitet života građana, konkurentnu privredu, zdraviju prirodu i raznovrsniju floru i faunu.
Posebna vrednost ovih zakona odnosi se na usklađivanje sa drugim sistemskim zakonima, sa Zakonom o budžetskom sistemu, kojim se predviđa osnivanje zelenog fonda Republike Srbije, usklađenost nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU vezano za otvaranje pregovaračkog Poglavlja 27, uređivanje pravnog okvira sa obavezama preuzetim iz međunarodnih ugovora.
Moramo biti svesni toga da je jedno od najznačajnijih poglavlja u pregovorima sa EU upravo zaštita životne sredine, a sve iz razloga što se jedna trećina ukupnog zakonodavstva EU odnosi na životnu sredinu, a naročito što je primena principa integracije životne sredine u svim drugim sektorskim politikama u cilju dostizanja održivog razvoja.
Pored zakonskih regulativa i usklađivanja propisa, posebno su značajna ulaganja, kao i stručni kadrovi, dobra administracija, kako na državnom, tako i na lokalnom nivou. Ovim zakonima želi se unaprediti zaštita životne sredine i održivog razvoja za sadašnje i buduće generacije. Preduzimanjem zakonskih mera utiče se na preventivne aktivnosti po principu da zagađivač plaća, borbi ekološke štete na izvoru, zajedničkoj odgovornosti, integrisanju ekološke zaštite u druge politike, a u cilju što bolje zaštite zdravlja ljudi. Od zdravlja prirode zavisi kako opstanak biljnog i životinjskog sveta, tako i nas samih.
Fond za zaštitu životne sredine je ukinut zbog zloupotreba, netransparentnog i lošeg poslovanja, ukinut na predlog ministra Dinkića 2012. godine, stvarao je velike troškove i nije ispunjavao funkciju za koju je bio namenjen. Nije realizovao preko 2.200 potpisanih ugovora i na taj način stvorio dug od pet i po milijardi dinara. Dobro rešenje finansiranja je formiranje zelenog fonda kao budžetskog fonda kojim upravlja ministarstvo, zatim primena načela – zagađivač plaća pod jednakim uslovima za sva pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost na teritoriji Republike Srbije i obezbeđivanje sredstava kroz donacije ili kredite namenjene finansiranju projekata i programa, aktivnosti koje se odnose na zaštitu i unapređivanje zaštite životne sredine.
Predloženom izmenom člana 100, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem, otvaraju budžetski fond koji se finansira iz prihoda ostvarenih na teritoriji autonomne pokrajine, a za budžetski fond jedinica lokalne samouprave po osnovu naknada propisanih zakonom.
Konkretno, što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o zaštiti životne sredine vezanih za opšti cilj unapređenja zaštite životne sredine, prirodnih resursa i zdravlja ljudi, napomenula bih da se dosadašnji sistem EMAS zamenjuje novim rešenjima EU pod nazivom EMAS 3 kojim se stiče pravo dobijanja sertifikata zemalja koje nisu članice EU. EMAS je dobrovoljni sistem upravljanja životnom sredinom u organizacijama koje žele da poboljšaju svoje ekološke performanse i da izveštavaju o njima.
Izmene i dopune ovog zakona precizno definišu način sprovođenja sanacije i remedijacije degradirane životne sredine, tako da lica koja degradiraju životnu sredinu imaju obavezu da izvršavaju sanaciju i remedijaciju i to po projektu na koji saglasnost daje Ministarstvo životne sredine, osim za projekte remedijacije i sanacije rudarskih objekata.
Zatim, predloženo je da lokalna samouprava uređuje opšte uslove zaštite, održavanja, obnove zelenih površina, radi efikasnijeg uređivanja javnih zelenih površina.
Predlaže se uređenija kontrola prečišćavanja otpadnih voda, a posebno kada je u pitanju mulj koji ostaje od prečišćavanja, a mora se tretirati, odlagati i koristiti na način koji ne ugrožava životnu sredinu.
U cilju usaglašenosti sa odredbom CITES Konvencija menja se i član 28. koji se odnosi na sve vidove prekograničnog prometa i trgovine ugroženih i zaštićenih vrsta, koji se odnosi i na uvoz i izvoz, a ne samo na izvoz, kako je trenutno regulisano važećim odredbama zakona.
Takođe, brisanje člana 79. koji se odnosi na dostavljanje informacija i zamenjuje se u skladu sa Direktivom 2003/4/EC o dostupnosti informacija o životnoj sredini, što predstavlja usklađivanje sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, tj. da informacije o životnoj sredini postanu dostupne u vidu elektronskih baza podataka koje su lako dostupne javnosti.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o zaštiti prirode, u prvi plan stavlja prirodu i njene vrednosti kao dobra od opšteg interesa. Izmenama i dopunama ovog zakona želi se postići bolja zaštita očuvanja prirode i njenih vrednosti, biološke, geološke i predeo neraznovrsnosti kao dela životne sredine.
Pored navedenih opštih usaglašavanja, vezanih za sva tri zakona iz ovog seta o unapređivanju pravnog okvira, sa obavezama preuzetih iz međunarodnih ugovora i zahteva EU, popunjavanjem pravnih praznina, ovim dopunama precizirana su materijalno-pravna rešenja koja se odnose na zaštitu prirodnih staništa flore i faune u prekograničnom prometu, trgovina, uzgoj i držanje životinja u zoo vrtovima, unapređenje nadzora i kontrole inspekcijskih službi, policije i carinske kontrole.
Za našu zemlju, posebno su značajna područja proglašena zaštićenim prirodnim vrstama, uglavnom kao spomenici prirode, predeli izuzetnih odlika unutar kojih se nalazi značajan deo geonasleđa, nacionalni parkovi, parkovi rezervati prirode. Veliki je značaj geo parkova područja u kojima se čuvaju, štite i promovišu objekti geonasleđa kao kulturno-istorijske vrednosti značajne za nauku, obrazovanje, kulturu i ekonomiju.
Izmena i dopunama takođe se precizira uvođenje obaveze očuvanja prirodnih staništa ili obnavljanja, radi čuvanja retkih vrsta flore i faune kojima preti izumiranje. Posebno se definiše pravo i način držanja živih primeraka divljih vrsta u zatočeništvu, obezbeđivanjem uslova koji odgovaraju rasi, vrsti polu, starosti, što se odnosi i na rad i davanje dozvola zooloških vrtova.
Po pitanju izmena i dopuna Zakona o upravljanju otpadom, ključna izmena se odnosi na usklađivanje sa drugim važećim propisima u oblasti zaštite životne sredine i obezbeđivanje kasnije primene propisa, što se posebno odnosi na Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja.
Ekonomski princip - zagađivač plaća, je način kojim se utvrđuje finansiranje upravljanja otpada, a što sam već napomenula je da je za sva pravna lica pod jednakim uslovima koja obavljaju privrednu delatnost na teritoriji Republike Srbije i u skladu sa predloženim izmenama i dopunama kojima se uređuje zaštita životne sredine, ako im se uspostavlja budžetski fond, Zeleni fond za te namene.
Posebno su značajne izmene i dopune po pitanju troškova upravljanja medicinskim otpadom kao i uređenje organizovanog transporta otpada, stvaranje konkurencije i zdravih tržišnih uslova kao velike razvojne šanse za Srbiju kroz uspostavljanje zelene ekonomije to jest organizovanog tržišta otpadom, razvoj sakupljačke mreže, što je od nacionalnog značaja za promet sekundarnih sirovina i razvoj reciklažne industrije kao trenda savremenog društava što ima veliki značaj u održivosti resursa i njihovom ponovnom primenom.
Što se tiče rešenja kojima se vrši klasifikacija operatera cilj je unapređivanje celokupnog sistema upravljanja otpada kroz jasno uvedena pravila i procedure i smanjenje rizika kao neadekvatnog zbrinjavanja otpada. Kao veliki problem u praksi javljaju se nesanitarne deponije smetlišta za koje se moraju raditi projekti sanacije, a njihovo nastajanje sprečiti izgradnjom regionalnih deponija u cilju veće pokrivenosti teritorija.
Izmene i dopune zakona tačno definišu obaveze posrednika i trgovaca, delatnost posredovanja u upravljanju otpadom, način plaćanja za upravljanje otpadom, dokumentacija kao i sakupljanje i razvrstanje otpada u skladu sa budućim tretmanom, ispitivanje otpada, pa sve do uvođenja pravnog instituta prestanka statusa otpada. U cilju zaštite resursa posebno se reguliše zabrana odlaganja i spaljivanja otpada koji ispunjava standarde za ponovnu upotrebu ili ponovno korišćenje.
Posebna pažnja je posvećena uređenju postupka sa opasnim otpadom gde se tačno definiše pakovanje, transport, zabrana, mešanje različitih kategorija otpada, kao i zabrana mešanja opasnog otpada sa neopasnim. Kako je o samom otpadu tako se mora voditi računa i o lokacijama kojima se grade postrojenja za upravljanje otpadom, a ona moraju biti u skladu sa urbanističkim planovima.
Zaštita bio raznolikosti i uspostavljanje integrisanog sistema upravljanja otpada samo su neke od dobrobiti koje ćemo imati na području zaštite životne sredine. Važno je da apsolutno svi građani, a naročito privredni subjekti postanu svesni da više ne mogu funkcionisati onako kako su to činili do sada sa lošim navikama i bez odgovornosti za okolinu, prirodu i okruženje, sa jeftinom i prljavom tehnologijom i tradicionalnim načinom tretiranja otpada bez reciklaže. Moramo se kvalitetno i blagovremeno upotpunosti prilagoditi novim standardima i propisima i načinima rada koji tretiraju oblasti životne sredine, a to je velika šansa za životnu sredinu Srbije i sve njene građane.
Kao što se moje kolege već napomenule, kolega Milićević, Mihajlović, koleginica Maraš, poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće predložene zakone. Hvala vam.
Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege narodni poslanici, Predlog zakona o dopunama Zakona o sprečavanju i diskriminaciji osoba sa invaliditetom, država i ovaj put pokazuje da ispunjava preuzete obaveze iz Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i Strategijom unapređivanja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji.
Konkretno u pitanju je izmena člana 34. što podrazumeva potpisivanje isprava pečatom koji sadrži podatke o ličnom identitetu ili ugravirani potpis. Takođe, da su Ministarstvo i Vlada još jednom pokazali razumevanje i saradnju sa institucijama i organizacijama koje se bave rešavanjem problema osoba sa invaliditetom, pa je na inicijativu Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije i Saveza slepih Srbije, jer ova materija ranije nije regulisana ni jednim propisom, to rešeno dopunom Zakona.
Znači, ovom izmenom Zakona se omogućava izjednačenje pečata sa svojeručnim potpisom, odnosno overa pečatom koji sadrži lične podatke pred nadležnim organima za osobe sa invaliditetom. Ovo zakonsko rešenje je uklanjanje još jedne barijere i korak je više u izjednačavanju prava osoba sa invaliditetom, koje zbog telesnih ili senzornih oštećenja ili zbog nekih drugih bolesti, nisu u mogućnosti da se potpišu.
Imala sam prilike da razgovaram sa ljudima koji brinu i koji rade sa osobama sa invaliditetom i u početku su bili pomalo rezervisani oko ovakvog rešenja i to zbog straha od zloupotrebe. Međutim, zloupotreba je skoro nemoguća jer je zakonska procedura za sve ista i podrazumeva da se pre samog potpisivanja, tj. stavljanja pečata vrši dokazivanje identiteta ličnom kartom ili nekim drugim službenim dokumentom sa fotografijom.
Takođe, želim naglasiti da ova izmena ne menja regulativu koja se odnosi na isprave koje predstavljaju formu ugovora ili nekog drugog pravnog posla, već i dalje važe propisi koje uređuju overu potpisa i potvrđivanje isprave i Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, a koji se odnose na osobe sa invaliditetom.
Na primer, usled slepoće ili nekog drugog razloga osoba ne može da čita, isprava mora biti pročitana preko sudskog tumača u prisustvu javnog beležnika, a što se u klauzuli overavanja potpisa naznačava kao i potpisom i pečatom tumača da je verno podneo sadržaj.
Uvođenjem u zakonsku regulativu potpisivanje isprave pečatom sa ličnim podacima ili ugraviranim potpisom, pored uvažavanja, poštovanja dostojanstva, ostvarivanja jednakih mogućnosti i ravnopravnosti, pojednostavljuje zakonsku proceduru naročito u postupku kada podnosilac isprave nije u stanju da stavi rukoznak.
Ovo je još jedan način olakšavanja svakodnevnog života osoba sa invaliditetom, nesmetano ostvarivanje prava i interesa koji zahtevaju lični potpis, kao što su odlazak u banku, poštu i slično.
Dopunom Zakona, člana 52a, regulišu se kaznene odredbe, jer je u praksi uočeno onemogućavanje upotrebe pečata, dok s druge strane konkretno u Pančevu, smo imali da je službenica izričito insistirala na pečatu, pa je stoga dobro da i na ovaj način da se kaznenim odredbama sankcioniše ona pravna i fizička lica, kao i odgovorna lica u pravnom licu, koja onemogućavaju korišćenje prava osoba sa invaliditetom.
Napominjem da se i sada koristi pečat kao potpis, ali nije bio obavezujući za državne organe i službe, pred kojima ova lica ostvaruju svoja prava, što se ovim zakonom otklanja, a i dalje će biti ravnopravno korišćenje rukoznaka i pečata.
Verujemo da će se ovim zakonskim rešenjem unaprediti položaj osoba sa invaliditetom u smislu njihovog osamostaljivanja i nezavisnosti u cilju ostvarenja svih prava i odgovornosti.
Kao što je koleginica Mira Dragaš rekla, u Danu za glasanje poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, podržaće izmenu i dopunu ovog zakona. Hvala.
Hvala.
Na član 5. amandman briše se, amandmanom se traži izbacivanje mere regresiranja od osiguranja poljoprivrednih useva. Ovo je, inače, nova mera, podsticaja ruralnog razvoja i mi je pozdravljamo. Znamo šta bi ova mera značila našim proizvođačima u prošlogodišnjim poplavama, kada su stradali i usevi i voćnjaci i životinje. Ne razumem zašto ovim amandmanom, kolege poslanici DS traže da se podsticajna mera ukine regresiranje osiguranja poljoprivrednih useva.
Poznato nam je da i mnogo razvijenije države u cilju obezbeđenja poljoprivredne proizvodnje elementarnih nepogoda imaju ovu zaštitnu meru, jer nigde ne postoji 100% zaštita protivgradne zaštite ili zaštite od poplava. Na primer u Grčkoj, Francuskoj i Belgiji, u kojoj meri je posvećena velika pažnja i osiguravanje useva od nepogoda je jedna od strateških mera zaštite poljoprivrednih resursa.
Ova mera koja je uvedena, ove 2015. godine je i u skladu sa merama zajedničke poljoprivredne politike EU. Ako bi smo ukinuli ovu podsticajnu meru poljoprivredni proizvođači bi ostali bez sredstava namenjenih za regresiranje osiguranja za plodove, useve, više godišnje zasade, rasadnike.
Znamo, takođe da su naši poljoprivrednici podržali ovu meru Vlade i da ona njima puno znači. Uloga Vlade i Ministarstva jeste da podstiče poljoprivrednu proizvodnju i da je što bolje zaštiti od prirodnih rizika, pa ne razumem ovaj amandman naših kolega poslanika iz DS, koji traže da se našim poljoprivrednicima uskrati ova podrška.
Lično i u ime poslaničke grupe SPS podržavamo stav Vlade da se ovaj amandman ne prihvati. Hvala.