Poštovani predsedavajući, uvažena ministarsko sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, u svom današnjem obraćanju osvrnuću se na predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, Zakona o zaštiti prirode i Zakona o upravljanju otpadom.
Radi se o tri pojedinačna zakona koji u suštini čine celinu. Međusobno su povezani i tek njihovo integralno sprovođenje može dati kvalitet, naravno, zasnovan na planskim i programskim dokumentima. Cilj je da se u Srbiji uspostavi održivi sistem zaštite životne sredine, kao i značajna uključenost ove politike u ostale sektore. Na ovaj način obezbeđuju se preduslovi za bolje zdravlje, bolji kvalitet života građana, konkurentnu privredu, zdraviju prirodu i raznovrsniju floru i faunu.
Posebna vrednost ovih zakona odnosi se na usklađivanje sa drugim sistemskim zakonima, sa Zakonom o budžetskom sistemu, kojim se predviđa osnivanje zelenog fonda Republike Srbije, usklađenost nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU vezano za otvaranje pregovaračkog Poglavlja 27, uređivanje pravnog okvira sa obavezama preuzetim iz međunarodnih ugovora.
Moramo biti svesni toga da je jedno od najznačajnijih poglavlja u pregovorima sa EU upravo zaštita životne sredine, a sve iz razloga što se jedna trećina ukupnog zakonodavstva EU odnosi na životnu sredinu, a naročito što je primena principa integracije životne sredine u svim drugim sektorskim politikama u cilju dostizanja održivog razvoja.
Pored zakonskih regulativa i usklađivanja propisa, posebno su značajna ulaganja, kao i stručni kadrovi, dobra administracija, kako na državnom, tako i na lokalnom nivou. Ovim zakonima želi se unaprediti zaštita životne sredine i održivog razvoja za sadašnje i buduće generacije. Preduzimanjem zakonskih mera utiče se na preventivne aktivnosti po principu da zagađivač plaća, borbi ekološke štete na izvoru, zajedničkoj odgovornosti, integrisanju ekološke zaštite u druge politike, a u cilju što bolje zaštite zdravlja ljudi. Od zdravlja prirode zavisi kako opstanak biljnog i životinjskog sveta, tako i nas samih.
Fond za zaštitu životne sredine je ukinut zbog zloupotreba, netransparentnog i lošeg poslovanja, ukinut na predlog ministra Dinkića 2012. godine, stvarao je velike troškove i nije ispunjavao funkciju za koju je bio namenjen. Nije realizovao preko 2.200 potpisanih ugovora i na taj način stvorio dug od pet i po milijardi dinara. Dobro rešenje finansiranja je formiranje zelenog fonda kao budžetskog fonda kojim upravlja ministarstvo, zatim primena načela – zagađivač plaća pod jednakim uslovima za sva pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost na teritoriji Republike Srbije i obezbeđivanje sredstava kroz donacije ili kredite namenjene finansiranju projekata i programa, aktivnosti koje se odnose na zaštitu i unapređivanje zaštite životne sredine.
Predloženom izmenom člana 100, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem, otvaraju budžetski fond koji se finansira iz prihoda ostvarenih na teritoriji autonomne pokrajine, a za budžetski fond jedinica lokalne samouprave po osnovu naknada propisanih zakonom.
Konkretno, što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o zaštiti životne sredine vezanih za opšti cilj unapređenja zaštite životne sredine, prirodnih resursa i zdravlja ljudi, napomenula bih da se dosadašnji sistem EMAS zamenjuje novim rešenjima EU pod nazivom EMAS 3 kojim se stiče pravo dobijanja sertifikata zemalja koje nisu članice EU. EMAS je dobrovoljni sistem upravljanja životnom sredinom u organizacijama koje žele da poboljšaju svoje ekološke performanse i da izveštavaju o njima.
Izmene i dopune ovog zakona precizno definišu način sprovođenja sanacije i remedijacije degradirane životne sredine, tako da lica koja degradiraju životnu sredinu imaju obavezu da izvršavaju sanaciju i remedijaciju i to po projektu na koji saglasnost daje Ministarstvo životne sredine, osim za projekte remedijacije i sanacije rudarskih objekata.
Zatim, predloženo je da lokalna samouprava uređuje opšte uslove zaštite, održavanja, obnove zelenih površina, radi efikasnijeg uređivanja javnih zelenih površina.
Predlaže se uređenija kontrola prečišćavanja otpadnih voda, a posebno kada je u pitanju mulj koji ostaje od prečišćavanja, a mora se tretirati, odlagati i koristiti na način koji ne ugrožava životnu sredinu.
U cilju usaglašenosti sa odredbom CITES Konvencija menja se i član 28. koji se odnosi na sve vidove prekograničnog prometa i trgovine ugroženih i zaštićenih vrsta, koji se odnosi i na uvoz i izvoz, a ne samo na izvoz, kako je trenutno regulisano važećim odredbama zakona.
Takođe, brisanje člana 79. koji se odnosi na dostavljanje informacija i zamenjuje se u skladu sa Direktivom 2003/4/EC o dostupnosti informacija o životnoj sredini, što predstavlja usklađivanje sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, tj. da informacije o životnoj sredini postanu dostupne u vidu elektronskih baza podataka koje su lako dostupne javnosti.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o zaštiti prirode, u prvi plan stavlja prirodu i njene vrednosti kao dobra od opšteg interesa. Izmenama i dopunama ovog zakona želi se postići bolja zaštita očuvanja prirode i njenih vrednosti, biološke, geološke i predeo neraznovrsnosti kao dela životne sredine.
Pored navedenih opštih usaglašavanja, vezanih za sva tri zakona iz ovog seta o unapređivanju pravnog okvira, sa obavezama preuzetih iz međunarodnih ugovora i zahteva EU, popunjavanjem pravnih praznina, ovim dopunama precizirana su materijalno-pravna rešenja koja se odnose na zaštitu prirodnih staništa flore i faune u prekograničnom prometu, trgovina, uzgoj i držanje životinja u zoo vrtovima, unapređenje nadzora i kontrole inspekcijskih službi, policije i carinske kontrole.
Za našu zemlju, posebno su značajna područja proglašena zaštićenim prirodnim vrstama, uglavnom kao spomenici prirode, predeli izuzetnih odlika unutar kojih se nalazi značajan deo geonasleđa, nacionalni parkovi, parkovi rezervati prirode. Veliki je značaj geo parkova područja u kojima se čuvaju, štite i promovišu objekti geonasleđa kao kulturno-istorijske vrednosti značajne za nauku, obrazovanje, kulturu i ekonomiju.
Izmena i dopunama takođe se precizira uvođenje obaveze očuvanja prirodnih staništa ili obnavljanja, radi čuvanja retkih vrsta flore i faune kojima preti izumiranje. Posebno se definiše pravo i način držanja živih primeraka divljih vrsta u zatočeništvu, obezbeđivanjem uslova koji odgovaraju rasi, vrsti polu, starosti, što se odnosi i na rad i davanje dozvola zooloških vrtova.
Po pitanju izmena i dopuna Zakona o upravljanju otpadom, ključna izmena se odnosi na usklađivanje sa drugim važećim propisima u oblasti zaštite životne sredine i obezbeđivanje kasnije primene propisa, što se posebno odnosi na Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja.
Ekonomski princip - zagađivač plaća, je način kojim se utvrđuje finansiranje upravljanja otpada, a što sam već napomenula je da je za sva pravna lica pod jednakim uslovima koja obavljaju privrednu delatnost na teritoriji Republike Srbije i u skladu sa predloženim izmenama i dopunama kojima se uređuje zaštita životne sredine, ako im se uspostavlja budžetski fond, Zeleni fond za te namene.
Posebno su značajne izmene i dopune po pitanju troškova upravljanja medicinskim otpadom kao i uređenje organizovanog transporta otpada, stvaranje konkurencije i zdravih tržišnih uslova kao velike razvojne šanse za Srbiju kroz uspostavljanje zelene ekonomije to jest organizovanog tržišta otpadom, razvoj sakupljačke mreže, što je od nacionalnog značaja za promet sekundarnih sirovina i razvoj reciklažne industrije kao trenda savremenog društava što ima veliki značaj u održivosti resursa i njihovom ponovnom primenom.
Što se tiče rešenja kojima se vrši klasifikacija operatera cilj je unapređivanje celokupnog sistema upravljanja otpada kroz jasno uvedena pravila i procedure i smanjenje rizika kao neadekvatnog zbrinjavanja otpada. Kao veliki problem u praksi javljaju se nesanitarne deponije smetlišta za koje se moraju raditi projekti sanacije, a njihovo nastajanje sprečiti izgradnjom regionalnih deponija u cilju veće pokrivenosti teritorija.
Izmene i dopune zakona tačno definišu obaveze posrednika i trgovaca, delatnost posredovanja u upravljanju otpadom, način plaćanja za upravljanje otpadom, dokumentacija kao i sakupljanje i razvrstanje otpada u skladu sa budućim tretmanom, ispitivanje otpada, pa sve do uvođenja pravnog instituta prestanka statusa otpada. U cilju zaštite resursa posebno se reguliše zabrana odlaganja i spaljivanja otpada koji ispunjava standarde za ponovnu upotrebu ili ponovno korišćenje.
Posebna pažnja je posvećena uređenju postupka sa opasnim otpadom gde se tačno definiše pakovanje, transport, zabrana, mešanje različitih kategorija otpada, kao i zabrana mešanja opasnog otpada sa neopasnim. Kako je o samom otpadu tako se mora voditi računa i o lokacijama kojima se grade postrojenja za upravljanje otpadom, a ona moraju biti u skladu sa urbanističkim planovima.
Zaštita bio raznolikosti i uspostavljanje integrisanog sistema upravljanja otpada samo su neke od dobrobiti koje ćemo imati na području zaštite životne sredine. Važno je da apsolutno svi građani, a naročito privredni subjekti postanu svesni da više ne mogu funkcionisati onako kako su to činili do sada sa lošim navikama i bez odgovornosti za okolinu, prirodu i okruženje, sa jeftinom i prljavom tehnologijom i tradicionalnim načinom tretiranja otpada bez reciklaže. Moramo se kvalitetno i blagovremeno upotpunosti prilagoditi novim standardima i propisima i načinima rada koji tretiraju oblasti životne sredine, a to je velika šansa za životnu sredinu Srbije i sve njene građane.
Kao što se moje kolege već napomenule, kolega Milićević, Mihajlović, koleginica Maraš, poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće predložene zakone. Hvala vam.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege narodni poslanici, Predlog zakona o dopunama Zakona o sprečavanju i diskriminaciji osoba sa invaliditetom, država i ovaj put pokazuje da ispunjava preuzete obaveze iz Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i Strategijom unapređivanja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji.
Konkretno u pitanju je izmena člana 34. što podrazumeva potpisivanje isprava pečatom koji sadrži podatke o ličnom identitetu ili ugravirani potpis. Takođe, da su Ministarstvo i Vlada još jednom pokazali razumevanje i saradnju sa institucijama i organizacijama koje se bave rešavanjem problema osoba sa invaliditetom, pa je na inicijativu Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije i Saveza slepih Srbije, jer ova materija ranije nije regulisana ni jednim propisom, to rešeno dopunom Zakona.
Znači, ovom izmenom Zakona se omogućava izjednačenje pečata sa svojeručnim potpisom, odnosno overa pečatom koji sadrži lične podatke pred nadležnim organima za osobe sa invaliditetom. Ovo zakonsko rešenje je uklanjanje još jedne barijere i korak je više u izjednačavanju prava osoba sa invaliditetom, koje zbog telesnih ili senzornih oštećenja ili zbog nekih drugih bolesti, nisu u mogućnosti da se potpišu.
Imala sam prilike da razgovaram sa ljudima koji brinu i koji rade sa osobama sa invaliditetom i u početku su bili pomalo rezervisani oko ovakvog rešenja i to zbog straha od zloupotrebe. Međutim, zloupotreba je skoro nemoguća jer je zakonska procedura za sve ista i podrazumeva da se pre samog potpisivanja, tj. stavljanja pečata vrši dokazivanje identiteta ličnom kartom ili nekim drugim službenim dokumentom sa fotografijom.
Takođe, želim naglasiti da ova izmena ne menja regulativu koja se odnosi na isprave koje predstavljaju formu ugovora ili nekog drugog pravnog posla, već i dalje važe propisi koje uređuju overu potpisa i potvrđivanje isprave i Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, a koji se odnose na osobe sa invaliditetom.
Na primer, usled slepoće ili nekog drugog razloga osoba ne može da čita, isprava mora biti pročitana preko sudskog tumača u prisustvu javnog beležnika, a što se u klauzuli overavanja potpisa naznačava kao i potpisom i pečatom tumača da je verno podneo sadržaj.
Uvođenjem u zakonsku regulativu potpisivanje isprave pečatom sa ličnim podacima ili ugraviranim potpisom, pored uvažavanja, poštovanja dostojanstva, ostvarivanja jednakih mogućnosti i ravnopravnosti, pojednostavljuje zakonsku proceduru naročito u postupku kada podnosilac isprave nije u stanju da stavi rukoznak.
Ovo je još jedan način olakšavanja svakodnevnog života osoba sa invaliditetom, nesmetano ostvarivanje prava i interesa koji zahtevaju lični potpis, kao što su odlazak u banku, poštu i slično.
Dopunom Zakona, člana 52a, regulišu se kaznene odredbe, jer je u praksi uočeno onemogućavanje upotrebe pečata, dok s druge strane konkretno u Pančevu, smo imali da je službenica izričito insistirala na pečatu, pa je stoga dobro da i na ovaj način da se kaznenim odredbama sankcioniše ona pravna i fizička lica, kao i odgovorna lica u pravnom licu, koja onemogućavaju korišćenje prava osoba sa invaliditetom.
Napominjem da se i sada koristi pečat kao potpis, ali nije bio obavezujući za državne organe i službe, pred kojima ova lica ostvaruju svoja prava, što se ovim zakonom otklanja, a i dalje će biti ravnopravno korišćenje rukoznaka i pečata.
Verujemo da će se ovim zakonskim rešenjem unaprediti položaj osoba sa invaliditetom u smislu njihovog osamostaljivanja i nezavisnosti u cilju ostvarenja svih prava i odgovornosti.
Kao što je koleginica Mira Dragaš rekla, u Danu za glasanje poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, podržaće izmenu i dopunu ovog zakona. Hvala.

Hvala.

Na član 5. amandman briše se, amandmanom se traži izbacivanje mere regresiranja od osiguranja poljoprivrednih useva. Ovo je, inače, nova mera, podsticaja ruralnog razvoja i mi je pozdravljamo. Znamo šta bi ova mera značila našim proizvođačima u prošlogodišnjim poplavama, kada su stradali i usevi i voćnjaci i životinje. Ne razumem zašto ovim amandmanom, kolege poslanici DS traže da se podsticajna mera ukine regresiranje osiguranja poljoprivrednih useva.

Poznato nam je da i mnogo razvijenije države u cilju obezbeđenja poljoprivredne proizvodnje elementarnih nepogoda imaju ovu zaštitnu meru, jer nigde ne postoji 100% zaštita protivgradne zaštite ili zaštite od poplava. Na primer u Grčkoj, Francuskoj i Belgiji, u kojoj meri je posvećena velika pažnja i osiguravanje useva od nepogoda je jedna od strateških mera zaštite poljoprivrednih resursa.

Ova mera koja je uvedena, ove 2015. godine je i u skladu sa merama zajedničke poljoprivredne politike EU. Ako bi smo ukinuli ovu podsticajnu meru poljoprivredni proizvođači bi ostali bez sredstava namenjenih za regresiranje osiguranja za plodove, useve, više godišnje zasade, rasadnike.

Znamo, takođe da su naši poljoprivrednici podržali ovu meru Vlade i da ona njima puno znači. Uloga Vlade i Ministarstva jeste da podstiče poljoprivrednu proizvodnju i da je što bolje zaštiti od prirodnih rizika, pa ne razumem ovaj amandman naših kolega poslanika iz DS, koji traže da se našim poljoprivrednicima uskrati ova podrška.

Lično i u ime poslaničke grupe SPS podržavamo stav Vlade da se ovaj amandman ne prihvati. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, gosti iz Ministarstva, kolege i koleginice narodni poslanici, šume spadaju u najveće i najsloženije kopnene ekosisteme na zemlji, a značaj šumski zajednica za život i opstanak naše planete je sadržan u najčešće korišćenoj odrednici da su šume pluća planete. To je istina. Šume su zaslužne za to što život na planeti zemlji još postoji.
Taj značaj šumskih ekosistema, kako sam ekološkog, tako sa privrednog i sociološkog aspekta Srbija prepoznaje i kroz zakonske okvire i kroz konkretne mere. Pre desetak dana usvojili smo Zakon o nacionalnim parkovima i dodatno zaštitili šume i ostalu floru i faunu u ovim posebno zaštićenim područjima.
Danas govorimo o još jednom za zaštitu šuma veoma važnom zakonskom okviru, a to su izmene i dopune Zakona o šumama, koji je zakonski temelj zaštite i gazdovanja šumama.
Važeći Zakon o šumama donet je pre deset godina. U njegovoj dosadašnjoj primeni uočeni su brojni nedostaci, tako da je za dalje unapređivanje zaštite šuma i dalji razvoj sektora šumarstva bilo neophodno izvršiti promene ovog zakona.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o šumama obuhvatio je brojne aspekte zakonske zaštite naših šuma, koje predstavljaju dobro od opšteg interesa i opšte korisno prirodno dobro.
O samoj temi može se govoriti sa više aspekata, jer predložene izmene i dopune počinju od terminoloških promena, definisanja novih pojmova, preciziranja i pojednostavljenja određenih procedura, pa do utvrđivanja bitnih elemenata u ekološkom smislu. Zakon poboljšava okvir za očuvanje prirode kroz praćenje razvoja šuma, njihove zaštite, načina seče, koja je, nažalost, veoma često bila nekontrolisana. Sada zakon predviđa rigorozniju kontrolu i seče i transporta drveta, tako što se proceduralno život jednog stabla krati i o njemu se vodi računa od sadnje pa do samog iskorišćavanja, bilo to u vidu ogreva ili drvne prerađevine.
Uvodi se obeležavanje doznačnim žigom i evidentiranje stabala za seču za koje se izdaje propratnica, kao i važeće nadležnosti, kao i vraćanje nadležnosti šumarskoj inspekciji nad kontrolom prometa drva i pooštravanje kaznene politike.
Dakle, radi smanjenja obima bespravne seče ponovo se u zakonu uvodi obaveza dokumentacije koja prati robu u prometu koja je ukinuta Zakonom o šumama 2010. godine, a što je očigledno imalo lošu posledicu u smislu uklanjanja mehanizma za praćenje porekla drveta u prometu.
Ovom merom se želi postići smanjenje bespravnog sečenja šume kao zaštita prirodnog resursa u interesu zajednice zbog njenih opšte korisnih funkcija.
Posebno dobrim rešenjem smatram izmene ovih odredbi koje su stvarale problem ili onemogućavale praktičnu primenu, kao na primer definicija šume. Sada je šuma definisana kao prostor obrastao šumskim drvećem minimalne površine od pet ari sa minimalnom pokrivenošću zemljišta krunama drveća od 30%. Na ovaj način se proširuje i precizno definišu minimalne površine koje mogu nositi naziv šume. Time se postiže važeći obuhvat površina koji se mogu smatrati šumama i omogućava njihova kompletnija zaštita.
Da država planira ozbiljan odnos prema zaštiti šume potvrđuju nove odredbe koje se tiču godišnjeg plana gazdovanja šumama, srednjoročnog plana zaštite šume.
Prema nekim procenama godišnje na svetu nestane između 13 i 16 miliona hektara šume, a u Srbiji se godišnje nelegalno poseče čak 12 hiljada kubika drveta. Verujem da ćemo predloženim zakonskim rešenjima uticati na bolju kontrolu korišćenja šuma.
Ovim zakonom obezbeđuje se sistem jedinstvenog upravljanja šumama od strane Republike, zatim jedinstven sistem planiranja i gazdovanja šumama, zaštiti i unapređivanju životne sredine i zaštita unapređivanja biljnog i životinjskog sveta, usklađivanjem različitih potreba i funkcija na istom prostoru.
Ova zakonska odredba proizilazi iz odluke Ustavnog suda tako da se sa separativne zaštite prelazi u kontrolisanu objedinjenu, jednaku za sve pod istim tretmanom i jedinstvenim procedurama pod kontrolom nadležnosti Ministarstva i javnog preduzeća „Srbijašume“. Ovo javno preduzeće dobija zakonsku obavezu da svoj rad u roku od šest meseci usaglasi sa odredbama Zakona o javnim preduzećima.
U nizu značajnih izmena i dopuna Zakona o šumama je i ta da će se rešiti problem nekoliko desetina hektara šuma koje su posle stupanja na snagu Zakona o javnoj svojini ostale u državnoj svojini bez korisnika i adekvatne zaštite. Predlaže se da korisnika odredi Vlada na predlog Ministarstva, a do okončanja postupka prenosa podele i prava korišćenja čuvanje i zaštitu šume vrši pravno lice iz član 70. Zakona o šumama koga odredi Ministarstvo.
Posebno bih se osvrnula na deo predloženih izmena i dopuna koje se odnose na zaštitu šuma koje su izložene raznim oblicima devastacije od bespravnog sečenja do raznih oblika biotičkih i abiotičkih činilaca.
Ovim izmenama i dopunama zakona ispravlja se ova praznina u vidu tačno plansko praćenih promena i preduzimanja mera kako zaštite šuma, tako i šumskog zemljišta.
Bez obzira na to ko je vlasnik šume, s obzirom na njihov značaj kao dobro od opšteg interesa, interes države je da sve šume štiti, unapređuje u skladu sa pravilima struke u stručnu i savetodavnu podršku. Ova stručna tela mogu da u šumama sopstvenika fizičkog lica vrši izradu plana zaštite od požara, praćenje uticaja biotičkih i abiotičkih činilaca na zdravstveno stanje šume.
Izveštaj je jedan od načina praćenja zdravlja šume, a čiji je korisnik u obavezi da ga nadležnom organu dostavi do 15. januara tekuće godine za prethodnu u slučaju veće ugroženosti bez odlaganja.
Ministarstvo će prema novom zakonskom rešenju dijagnozno prognozne poslove u zaštiti šume od biljnih bolesti i štetočina poveravati naučno-istraživačkoj oblasti iz oblasti šumarstva u skladu sa propisima kojima se uređuje zdravlje bilja. Na ovaj način će se sve mere preduzeti uz uvažavanje struke i nauke.
Za razliku od redovnog praćenja stanja u šumama gde se može na vreme reagovati i izvršiti sanacija, značajan poremećaj biološke ravnoteže i štete u šumskim eko sistemima može nastati usled prirodnih nepogoda.
U protekloj godini, da podsetim, od velikih poplava i velikog broja klizišta na šumskim zemljištima i ledolomima tokom prošle zime u šumama i šumskom eko sistemu Srbije načinjene su ogromne štete, bilo da su državne ili privatne. Samo u istočnoj Srbiji delimično je oštećeno ili uništeno oko milion i po metara kubnih drveta na površini od 40.000 hektara na kojima je bila neophodna hitna reakcija u cilju sanacije ovih šteta.
Nažalost, tokom sagledavanja štete uočeno je da postojeće zakonsko rešenje nije adekvatno i da se za sanaciju ovakvih šumskih šteta ne mogu izdvojiti budžetska sredstva. Taj uočeni problem na terenu sa novim zakonskim rešenjima se ispravlja.
S druge strane, predviđa se za takve situacije ukidanje plaćanja naknade za korišćenje šuma za korisnika i sopstvenika kao i u slučaju kada se površina na kojima se vrši sanacija u skladu sa sanacionim planom, kada je neophodno iseći i izvući oštećeno stablo kako bi se sprečilo širenje biljnih bolesti i štetočina.
Do sada su iako oštećeni elementarnim nepogodama vlasnici za seču izvlačenje oštećenih stabala morali da plate 5% od tržišne vrednosti drveta kao naknadu za to posečeno drvo. Mnogi vlasnici nisu podnosili ni zahteve, jer od toga nisu imali nikakvu dobit. Zato predloženo rešenje da se u tom slučaju vlasnici i korisnici oslobode od obaveza ove naknade predstavlja pozitivan korak.
Takođe se predlaže nova odredba kada su u pitanju četinari koji se koriste za novogodišnje i druge praznike, jer zbog nepravilne seče vrhova i podmladaka u šumama vrši se veliki pritisak na četinarske šume i njihovo uništavanje. Propisano je da se u tu svrhu mogu koristiti stabla iz čišćenja i prorede koje svakako uklanjaju šume, kao i namenski gajeno stablo u rasadnicima ili ispod dalekovoda gde inače nije moguće gajiti šume, ako se mogu koristiti sa busenom i kasnije biti zasađene, tj. vraćene prirodi, i ova stabla u prometu moraju imati otpremnicu i biti žigosana.
Još jedno dobro zakonsko rešenje je ustanovljena obaveza korisnika šume da donese plan zaštite šume od požara i to u periodu od 10 godina. Za razliku od prirodnih nepogoda koje se ne mogu kontrolisati, požari se mogu sprečavati.
Program razvoja šumarstva na teritoriji Republike Srbije se posmatra integralno i donosi ga Vlada kao strateški dokument i to za period od 10 godina.
Iskoristila bih priliku da kao neko ko dolazi iz Vojvodine skrenem pažnju na stanje šuma u Vojvodini koje je već pominjano i gde procenat pošumljenosti iznosi svega 7%, a projektovano je na 14% do 2016. godine.
Bez pošumljenosti dolazi do devastacije zemljišta zato plansko pošumljavanje ima višestruke efekte, jer će sprečiti eroziju zemljišta i povećati prinose, a pored povećanja šumskog blaga unaprediće zdravstvene i ekološke uslove života.
Daleko značajnije je u fokus pažnje staviti stvaranje vetrozaštitnih i poljozaštitnih pojaseva, za tim prosto vapimo. Te pojaseve trebalo bi stvoriti duž putnih koridora, kanala i puteva nižeg značaja, gde postoji sasvim dovoljan prostor za sadnju. Pri tome treba voditi računa da se ne ponove stare greške, te da se za sadnju moraju koristiti samo ovdašnje vrste.
Uloga polja zaštitnih pojaseva je u sprečavanju skidanja slojeva zemljišta s njiva kao i stvaranje mikroklime utoliko pre što ovde već imamo velikih problema sa pojačavanjem ekstremnih klimatskih uslova. U zoni tih pojaseva površine bi užavale u boljoj mikroklimatskoj slici.
Hrast Lužnjak, Stepski hrast, Močvarni jasen, lipa, to su vrste za čiju sadnju se treba zalagati. Problem je u činjenici da se proizvođači rasada okreću drugim vrstama, obično onim egzotičnim, dok su drugi usmereni na ukrasne vrste.
Poznato je da svake godine sa vojvođanskih oranica nestane 2,5 santimetra zemlje koje oduvaju vetrovi i da je Vojvodina područje sa najmanjim stepenom pošumljenosti u Evropi, kao što sam već pomenula, svega 7% svoje površine.
Nažalost, pošumljavanjem Vojvodine do sada je bilo simbolično. Zato posebno želim da podstaknem i podržim nova zakonska rešenja prema kojima će se kao mera, u skladu sa programom razvoja, iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i lokalne samouprave obezbediti sredstva i za ove zaštitne pojaseve kroz mere podizanja stepena šumovitosti, unapređivanje stanja šumskih zasada i izradu razvojnih planova u šumarstvu.
U celini posmatrano ove izmene Zakona o šumama treba da doprinesu celovitoj i efikasnijoj zaštiti šumskih ekosistema koji su ogroman prirodni resurs, ali je važan privredni potencijal. Drvo je industrijska sirovina i izvor značajnih prihoda, kako za privredu, tako i za državu. Zato je kontrola korišćenja drveta, sa jedne strane, i održivi razvoj šuma i šumskih ekosistema, sa druge strane, ozbiljan i trajan zadatak.
Kako se ovim zakonom sprovodi politika Vlade Republike Srbije i obezbeđuje funkcionalnije, efikasnije i racionalnije gazdovanje šumama u Republici Srbiji, mi socijalisti u danu za glasanje podržaćemo ovaj Zakon. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, u današnjem obraćanju govoriću o Predlogu zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvu i njihovoj zaštiti.
Građani Srbije, što nam je i svima poznato, već decenijama odlaze na privremeni rad u inostranstvo, a važeći zakon koji reguliše ovu oblast star je 17 godina, tako da je bilo neophodno da se prilagode i uklone mnogi nedostaci, počevši od terminoloških, pa do suštinskih, među kojima je nedovoljna zaštićenost radnika i nepostojanje obaveza poslodavca da prijavi Ministarstvu gde se zaposleni nalaze. To je za posledicu imalo da nijedan državni organ u Srbiji ne zna koliko trenutno radnika radi u inostranstvu.
Osnovni motiv za odlazak naših građana u inostranstvo ogleda se u egzistencijalnom smislu, kako zbog nezaposlenosti, tako i zbog većih zarada. Radnici odlaze uglavnom u zemlje u kojima je nedostatak radne snage. Međutim, oni su često zloupotrebljeni, borave u inostranstvu bez međudržavnih ugovora, pod neregularnim uslovima, bez evidencije o boravku u inostranstvu, bez socijalnog i zdravstvenog osiguranja, ne dobijaju radne dozvole, zarade im nisu fiksne, često umanjene, a ponekad čak i ne isplaćene.
Zatim, tu su loši uslovi po pitanju ishrane, smeštaja, što uglavnom priče o nehumanim uslovima isplivaju na površinu, kao što je već i pomenuto, kada se desi neka tragedija, a imali smo u februaru ove godine da je bio požar u radničkim barakama u Sibiru, gde je život izgubilo šest naših državljana.
Procena Uprave za dijasporu Ministarstva spoljnih poslova jeste da u Ruskoj Federaciji na crno radi oko 15.000 naših građana, a evidencija o tome ne postoji, jer se oni u Rusiji vode kao turisti, a u stvari su uglavnom radnici na građevinama.
Verujemo da će se donošenjem ovog zakona položaj naših radnika u inostranstvu poboljšati, da će najveći broj naših radnika biti zaštićen i da će se rad na crno svesti na minimum. Isto tako smo svesni da nećemo moći u potpunosti ukinuti rad na crno, jer kao što je ministar napomenuo, svako može otići kao turista u inostranstvo i tamo naći zaposlenje.
Ono za šta se moramo boriti kroz medijske kampanje je upoznavanje naših radnika sa pravima i obavezama, kao i podizanje svesti o važnosti poštovanja važnih pravnih normi, kako od strane poslodavca, tako i od zaposlenih, a i države. Smatramo da je to svima u interesu.
Ovim zakonom propisana je i obaveza poslodavca da obavesti nadležno ministarstvo, Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, da vodi radnike u inostranstvu, izvrši promenu osnovnog osiguranja u jedinstvenoj bazi centralnog registra, obaveznog socijalnog osiguranja, kao i da zaključi aneks-ugovor, čime je omogućena bolja kontrola i vođenje evidencije nadležnih organa o zaposlenima.
Takođe, svi podaci će biti objavljeni na sajtu Ministarstva, čime se obezbeđuje transparentnost i još jedan vid provere tačnosti podataka. Svaki poslodavac je u zakonskoj obavezi da pre potpisivanja aneksa ugovora pripremi radnika za odlazak u inostranstvo, kako opštih prilika sa kojima će se susresti, od klimatskih promena, političke situacije, tako i po pitanju bezbednosti, zdravlja, osiguranja, visine zarade, radnog vremena, smeštaja, ishrane, a sve o trošku poslodavca.
Posebna novina je određivanja kontakt osobe u inostranstvu radi dodatnih informacija, koja bi uticala na kvalitetniji život i rad zaposlenih u inostranstvu, a koja je ujedno i ovlašćena za davanje informacija državnim i drugim organima.
Donošenjem ovog zakona imaćemo tačnu evidenciju o svakom zaposlenom, ko radi, gde radi i pod kojim uslovima.
Kao što je moj kolega Petronijević rekao, oni koji poštuju zakon, za njih kazne ne postoje, ali za nepoštovanje zakonskih odredbi, poslodavac će biti kažnjen novčano u visini do milion i po dinara.
Shodno vrsti obavljanje posla, ovo su greške koje su nedopustive jer se radi o životu i radu naših zaposlenih u inostranstvu. Stoga sam mišljenja da se visina novčanih kazni treba povećati.
Nadzor nad primenom ovog zakona vršiće inspekcije za rad. Znamo da naši inspektori neće putovati po svetu i kontrolisati uslove rada na terenu, ali im je zato zakonom i međunarodnim sporazumom omogućeno da dobiju podatke sa terena i provere ostvarenost ugovorenih obaveza između poslodavca i zaposlenog.
Ovaj zakon se odnosi na radnike koji se nalaze u radnom odnosu na određeno vreme i poslodavac ih šalje na rad u inostranstvo, posle čega se vraćaju na rad kod poslodavca. Isto tako važi i za radnike koji su zasnovali odnos na određeno radno vreme, pa ih poslodavac šalje na rad u inostranstvo, s tim što im se boravak u inostranstvu ne računa u taj ugovoreni period rada na određeno.
Pored navedenog, odnosi se i na zaposlene koje poslodavac radi svojih potreba šalje na stručno osposobljavanje i usavršavanje, kao i u okviru međukompanijskog kretanja.
Istakla bih da je neophodno razlikovati privremeni rad u inostranstvu od službenog puta, pod uslovom da boravak u inostranstvu ne prelazi 30 dana u kontinuitetu ili 90 dana sa prekidom u toku kalendarske godine, kao i u slučaju upućivanja diplomatsko-konzularnih predstavnika gde se ovaj zakon ne primenjuje.
Za stanje zaposlenog na rad u inostranstvu potreban je aneks-ugovor, sem u slučaju kada ugovorom o radu to nije predviđeno, jer bez prethodne pisane saglasnosti, radnik ne može biti upućen na rad u inostranstvo.
Od ovog zakona posebnu korist će imati mala i srednja preduzeća, jer preciziranjem uslova i procedura poslovanja naša preduzeća će postati konkurentna na savremenom i inostranom tržištu u skladu sa međunarodnim standardima.
Mi socijalisti verujemo da će cilj ovog zakona biti ostvaren, a to je pospešivanje legalnog zapošljavanja u inostranstvu, a ujedno kontrolisanoj i transparentnoj administraciji, da će zaposleni u potpunosti biti zaštićeni i da će dobiti obećano, biti bezbedni, osigurani socijalno, zdravstveno i penziono i primati redovno ugovorene zarade. Stoga ćemo u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege narodni poslanici, u današnjoj raspravi o setu zakona iz obrazovanja, u svom izlaganju ću govoriti o Predlogu zakona o udžbenicima.
Kao što je ovlašćeni predstavnik SPS prof. Žarko Obradović rekao, naša poslanička grupa i ja lično podržaćemo kako Predlog zakona o udžbenicima, tako i Predlog zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju, izmene vezane za davanje autonomije fakultetima vezano za određivanje broja i vremena ispitnih rokova, kao i Predlog zakona o izmenama Zakona o osnovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, izmene koje se odnose na uređivanje prestanka radnog odnosa nastavnog osoblja i njihovo izjednačavanje sa opštim propisima o radu i penzijskom osiguranju.
Živimo u vremenu informacione ere kada se informacije šire neviđenom brzinom i dostupne su svima u svakom trenutku. Teško je zato ići u korak sa vremenom pa se novim Predlogom zakona pokušava iznaći zakonsko rešenje kojim se obezbeđuje usaglašavanje zakonskih okvira u oblasti izdavanja udžbenika.
Akcenat se stavlja na poboljšanje kvaliteta udžbenika od čega svi imamo koristi, prvenstveno deca, nastavnici, a samim tim i obrazovanje kao najvažniji segment razvoja društva jer to je ulaganje u budućnost, a na obrazovanju ne treba da štedimo.
Mi socijalisti smo se uvek zalagali za besplatno obrazovanje jer tek tada će obrazovanje biti jednako dostupno za sve. Potpuno besplatno obrazovanje u osnovnoj školi započeli smo uvođenjem projekta besplatnih udžbenika u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja dok je ministar prosvete bio prof. Obradović.
Novi udžbenici proisteći će iz novih nastavnih planova i programa i novim standardima, a sve sa ciljem praćenja razvoja društva i osavremenjavanja obrazovanja čiji je pokazatelj uvođenje u definisan komplet udžbenika i elektronski dodatak koji bi po pravilu trebao da bude sadržan u svim udžbeničkim kompletima koji bi služili za samostalan rad, proveru stečenih znanja, kao i proširivanje znanja.
Predlogom ovog zakona veća odgovornost je na samim izdavačima, posebno zbog ukidanja licenci, zato što sada izdavači udžbenika mogu biti svi koji su registrovani za izdavaštvo. Važnu ulogu u davanju stručne ocene udžbenika imaju ocenjivači sadržaja udžbenika, kao i Nacionalni prosvetni savet koji određuje standarde kvaliteta i donosi plan udžbenika na predlog Zavoda za unapređivanje obrazovanja.
Moja zamerka je što je jedan od uslova za konkurisanje za listu ocenjivača dve godine staža u struci, jer bi, što se tiče bar osnovne škole, trebalo da bude, po mom mišljenju, četiri godine, koliko i traje jedan obrazovni ciklus, kako bi nastavnici i razredne i predmetne nastave imali kompletan pregled gradiva po razredima i njihovog povezivanja i nadograđivanja, a i kroz rad stečeno iskustvo, ukoliko je sve primereno uzrastu i shvatanju deteta, jer je i samo osnovno obrazovanje podeljeno u dva ciklusa.
Zdrava konkurencija se uvek pokazala kao dobra. Tako je bilo i u prethodnom periodu, kada smo imali 79 licenciranih izdavača, od kojih se iskristalizovalo devet u Projektu besplatnih udžbenika, od kojih je jedan bio zastupljen čak 35%, što znači da procenat od 5% najmanje izabranog udžbenika od strane iste generacije nije presudan kada je u pitanju kvalitet, a ispunjavanje uslova za ulazak u katalog među prvih šest, posebno kada na izbor učenika ne utiče cena koja je ovim Predlogom zakona zagarantovana i kojim je svaki vid korupcije sankcionisan kaznenim odredbama.
Treba naglasiti da je, kada su u pitanju nisko budžetni udžbenici, obaveza izdavača da kao uslov za ulazak u katalog priloži menicu i saglasnost da će štampati udžbenike na jezicima nacionalne manjine i za potrebe škola za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Do sada tok nije bilo obavezujuće za izdavače, pa se u praksi pojavio veliki problem, posebno u srednjim stručnim školama i školama koje se bave obrazovanjem i vaspitanjem dece sa smetnjama u razvoju.
Što se tiče udžbenika koji će se štampati na Brajevom pismu, prednost je u tome što postoji program i posebni štampači koji direktnu verziju udžbenika prebacuju i štampaju u Brajevom pismu.
Transparentnost i javnost svih rezultata iz ovog zakona, od članova sa liste ocenjivača, njihovih biografija, stručnih ocena udžbenika i dostupnost nastavnom kadru pri izboru učenika sa liste odabranih udžbenika, kao i upoređivanje kvaliteta udžbenika kroz stručnu ocenu, u čijoj osnovi je ispunjenost standarda, i sam sadržaj udžbenika velika je prednost ovog Predloga zakona da se dođe do poboljšanja i unapređivanja obrazovnog sistema, posebno kada je reč o stručnim srednjim školama koje su u istom problemu, kao što sam već rekla, kao i škole koje se bave obrazovanjem dece sa posebnim potrebama, tako da imamo problem da nam se deca ne osposobljavaju adekvatno i u skladu sa savremenim tehnološkim razvojem, što jedino može svojim profesionalnim zalaganjem i stručnošću delimično nadoknaditi nastavnik.
Pozitivno je i to što se za postupno poboljšanje udžbenika ne mora čekati četiri godine. Kroz praćenje kvaliteta od strane zavoda i izdavača uviđene nedostatke do 5% izdavač će moći da izmeni i na taj način poboljša udžbenik, a što ne podleže novom odobravanju. Istovremeno, u upotrebi ostaje i prethodna verzija koja se može nasleđivati.
Predlog zakona utvrđuje tačno i precizno svaki korak i rok od plana udžbenika koji donosi Nacionalni prosvetni savet na predlog Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, preko javnog poziva za podnošenje zahteva za odobravanje udžbenika, priručnika i nastavnih materijala, donošenje zahteva Ministarstvu, do samog dolaska udžbenika u prodaju. Zbog same preciznosti i zbog mogućnosti pravljenja grešaka, u kompletnom procesu je i predviđeno da se kompletno stupanje na snagu ovog predloga zakona, sa novim nastavnim planom i programom, krene od školske 2019/2020. godine.
Ono što je novo je izmena Projekta besplatnih udžbenika. Sada će ovim projektom biti obuhvaćena samo deca iz socijalno-materijalno ugroženih porodica. Ove godine, za školsku 2015/2016. godinu, konkurs je sproveden na osnovu prijavnog obrasca, kojim su učenici konkurisali za sredstva za udžbenike, a visina sredstava zavisi od razreda koji učenik pohađa i materijalnog stanja porodice, čime se postiže jednaka dostupnost učenika i jednaka opterećenost porodičnih budžeta.
Iskreno se nadam da će do potpune primene ovog zakona, koja se planira, kao što sam već napomenula, od školske 2019/2020. godine, država i Ministarstvo prosvete, u pravom smislu značenja reči besplatno obrazovanje, moći obezbediti besplatne udžbenike za sve nivoe obrazovanja, a posebno osnovno obrazovanje koje je po Ustavu obavezno i besplatno, a za šta se mi socijalisti svojim programom i idejom zalažemo, jer je jedino tako jednako i dostupno za sve. Trenutno nismo u situaciji da to sprovedemo u ovom periodu, ali u obrazloženju zakona rečeno je – strateški cilj Ministarstva je da obezbedi besplatne udžbenike za sve, što je i sadržaj Strategije obrazovanja donete 2012. godine, pa je to ujedno i razlog više da kao pokretači Projekta besplatnih udžbenika u Danu za glasanje podržimo ovaj zakon.
Najvažniji zadatak Ministarstva i ostalih nadležnih organa i institucija, da bi udžbenik bio kvalitetan, jeste da sačini dobar nastavni program, plan udžbenika i standarde kao osnov za sadržajan, primenjiv udžbenik koji dovodi do željenog cilja, a to je primenjivo znanje, učenje za život. Nezaobilazan i isto tako značajan u celom procesu obrazovanja je i učitelj, tj. nastavnik, bez kojeg, kao dobrog pedagoga i metodičara, nema unapređenja obrazovanja. Ukazujem na to da se mora povesti računa i ne pretvarati prosvetne radnike u administrativne, već kako unapređujemo kvalitet udžbenika, tako moramo i voditi računa o profesionalnom unapređivanju nastavnog kadra, koji je direktno povezan sa udžbenikom kao prenosilac znanja i veza između udžbenika i učenika, kao i uvažavanje i poštovanje njihove ličnosti i profesionalnog statusa, jer su nosioci najvećeg tereta, kako u procesu obrazovanja, tako i u izgradnji društveno odgovornih ljudi koji su nosioci budućnosti i društvenog uređenja. Hvala.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, ministre, kolege narodni poslanici i poslanice u današnjem obraćanju govoriću o sporazumima Republike Srbije i Republike Moldavije o ukidanju viza za državljane dveju zemalja i Sporazumu sa Republikom Finskom o bavljenju plaćenim poslovima članovima porodice…
(Janko Veselinović, s mesta: Predsednice, niste čuli kada je rekao – džukelo jedna?)

…zaposlenih u njihovim diplomatskim misijama, konzularnim predstavništvima ili misijama pri međunarodnim vladinim organizacijama.
Što se tiče Sporazuma sa Republikom Moldavijom, a inače u međudržavnim odnosima zaključivanjem bilateralnih sporazuma kojima se ukidaju vize se smatra značajnim korakom u pravcu staranja što povoljnijih uslova za dalje unapređivanje političkih odnosa i svestrane saradnje u ekonomskoj, kulturnoj, naučnoj i drugim oblastima od međunarodnog interesa i značaja.
U tom pravcu se kreće i spoljna politika Srbije. Naš cilj je da se sa što većim brojem država, a posebno država u okruženju pre svega ostvarimo bezvizni režim koji pojednostavljuje i pojeftinjuje procedure neophodne za kretanje ljudi iz jedne u drugu državu.
Inače, Moldavija je jedna od potpisnica CEFTA sporazuma tako da je za unapređenje ukupne, državne, privredne, kulturne i saradnje u drugim oblastima veoma važna pojednostavljenje ulaznih i izlaznih procedura.
Inače se poslednjih godina privredna saradnja Srbije i Moldavije intenzivira, tako da je od 2010. godine do početka 2014. godine izvoz u Moldaviju porastao sa 5,4 na 14,7% tako da je bezvizni režim još jedan motiv više da se spoljno trgovinska razmena sa Moldavijom još više unapredi, a ovo je jedan od načina ovaj današnji sporazum.
Što se tiče Sporazuma Republike Srbije i Republike Finske o zapošljavanju članova porodice službenika države, tj. diplomatskog i drugog osoblja uz naknadu u skladu sa propisima zemlje u kojoj se traži zaposlenje bitno je naglasiti i osnovni cilj ovog sporazuma, a to je očuvanje normalnog porodičnog života diplomatskog konzularnih predstavnika, držanje porodica na okupu što značajno utiče i na bolji efekat rada što doprinosi, a što je i prirodno da porodica bude na okupu.
Kada se radi o obavljanju plaćenog posla člana porodice službenika države odašiljane, potrebno je pokrenuti postupak, tj. podnošenje zahteva za obavljanje plaćenog posla Ministarstvu spoljnih poslova države prijema koja nakon utvrđivanja da ne postoji smetanje obavljanje diplomatskog konzularnog predstavništva države obaveštava da lice može obavljati plaćeni posao u skladu sa propisima države u koju dolazi, u ovom slučaju to je Republika Finska.
O prestanku službe dužnost prestaje i važenje ovog odobrenja, kao i raskidom ovog sporazuma. Takođe, taj član porodice ne uživa imunitet od građanske i upravne nadležnosti ili eventualne presude, što je jedna od svrha ovog sporazuma, ograničavanje privilegija koje bi im inače pripadale prema Bečkoj konvenciji o diplomatskim i konzularnim odnosima.
Sporazum je način da se pravilno reši problem supružnika koji zbog zapostavljanja karijere ne žele da napuste posao i prate bračnog druga koji je poslat u inostranstvo radi obavljanja konzularnih poslova, a znamo koliko je značajan značaj očuvanja porodice i zajedničkog života njenih članova, a posebno kada su tu i deca.
U danu za glasanje poslanička grupa SPS glasaće za ova dva sporazuma.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, gosti iz ministarstva, poštovane kolege i koleginice poslanici, u današnjem obraćanju govoriću o Predlogu zakona o upotrebi znakovnog jezika.
Prvo bih rekla nešto uopšteno o samom znakovnom jeziku koji u komunikaciji koriste gluve i nagluve osobe. To je prirodan i slobodno možemo reći maternji jezik gluvih i nagluvih osoba, vizuelno-manuelnog tipa koji nije izum nekog čoveka, već je nastao u zajednici gluvih, tako da i u samom korišćenju imamo razlike lokalnog karaktera gde se za neki pojam koriste različiti znakovi, a sam ovaj zakon doprineće njegovoj standardizaciji.
Znakovni jezik nema pisanu formu. Čine ga znakovi koji se formiraju pokretima ruku i drugih delova tela, uključujući facijalnu ekspresiju, poziciju tela i pokrete usana kojima se prenosi određeni smisao.
U znakovnom jeziku važna je diktilologija, odnosno ručni alfabet koji može biti jednoručni, dvoručni ili kombinovani koji se koristi kod nas i slova se prikazuju različitim položajima prstiju jedne ili obe ruke.
Ono što je u govornom jeziku intonacija, intenzitet glasa i slično, u znakovnom jeziku je izražajnost lica i tela. Nesvesno i sami vrlo često koristimo znakovni jezik klimanjem glavnom – da, ne, sleganjem ramenima, što bi značilo – ne znam i znakovni jezik nije univerzalan, što znači da svaka zemlja ima svoj maternji znakovni jezik pa on postoji kao znakovni jezik nacionalnih manjina.
Jednim od invaliditeta smatra se i gluvoća tj. čujnost, a Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom na neki način biće samo potpomognut u ostvarivanju Ustavom zagarantovanih jednakosti u pravima i potrebama naših građana Zakonom o upotrebi znakovnog jezika koji ima za cilj potpunu inkluziju tj. uključivanje gluvih i nagluvih osoba u socijalnu, ekonomsku, kulturnu, političku i svaki drugi segment života.
Ovim zakonom se ostvaruje pravo na upotrebu znakovnog jezika pred organima javne vlasti u oblasti radnih odnosa, obrazovanja, vaspitanja, informisanja, telekomunikacija, kao i sticanje statusa tumača znakovnog jezika kojih je nedovoljno, a za kojima postoje realne potrebe, ako znamo da u našoj zemlji po evidenciji udruženja i saveta gluvih i nagluvih Srbije ima preko 20.000 gluvih i još 30.000 nagluvih osoba kojima je upravo to i problem uključivanje u svakodnevni život upravo komunikacija.
Takođe, ovim zakonom su predložene mere za unapređivanje upotrebe znakovnog jezika, kao i kaznene odredbe za povredu obaveza i zabranu korišćenja znakovnog jezika.
Nedavno govoreći o Zakonu o psima vodičima rekla sam i to sada ponavljam da svi mi imamo iste potrebe, ali kako ćemo postići njihovo zadovoljenje zavisi od naših psihofizičkih sposobnosti, okruženja i uslova u kojima živimo, a iskreno se nadam da ćemo dati sve od sebe da ovaj zakon ne ostane samo mrtvo slovo na papiru, već ćemo sa njime moći regulisati da gluve i nagluve osobe komuniciraju, da se uključuju u sve oblasti, da će se predviđenim merama za razvoj znakovnog jezika dobiti više prevodioca i tumača za znakovni jezik.
Kao prosvetni radnik osvrnula bih se i na uključivanje gluve dece i dece sa oštećenim sluhom u redovno školovanje koje je omogućeno IOP-om, tj. individualnim obrazovnim planom koji u potpunosti je prilagođen potrebama deteta, što je još jedan vid uključivanja osoba sa invaliditetom u redovne životne tokove, a gde posebno treba voditi računa o potrebama škole koje imaju potrebe za IOP za osposobljavanje personalnih asistenata koji su u ovakvim slučajevima vrlo specifični jer moraju u potpunosti vladati znakovnim jezikom jer je poznato da gluve osobe veoma teško shvataju apstraktne stvari a znamo da su do sada, bar sa teritorije grada iz kojeg ja dolazim, deca sa ovakvim problemima školovana u specijalnim školama u Beogradu i Zemunu koje su internatskog tipa.
Tumači i prevodioci znakovnog jezika po zakonu ne mogu biti članovi udruženja gluvih i nagluvih osoba, a oni su uglavnom iz porodica u kojima su uglavnom roditelji neko ko ima oštećen sluh ili je gluv. Imala sam priliku da u svom gradu upoznam čoveka koji je igrom slučaja, bukvalno igrom sudbine postao tumač znakovnog jezika, Aleksandar Bačvanski. To je jedna izuzetna priča koju želim da podelim sa vama.
Pre toga želim da kažem da takođe u Pančevu od 1956. godine postoji međuopštinska organizacija gluvih i nagluvih, koja je ujedno jedna od prvih na teritoriji bivše SFRJ, koja u okviru svog rada obuhvata pet opština: Kovin, Kovačica, Alibunar, Opovo i Pančevo, koji je u međuvremenu postao grad, a u okviru koga je angažovano tri tumača i jedan prevodilac za znakovni jezik, na broj od oko tri i po hiljade članova, od kojih je oko 100 gluvih a ostali su nagluvi.
Jedan od ovih tumača je i Aleksandar, koji je u ovu organizaciju došao kao prvi vojnik civilnog služenja vojnog roka i tu proveo devet meseci. Tada se prvi put susreo sa znakovnim jezikom i u komunikaciji sa gluvim i nagluvim osobama naučio da koristi znakovni jezik, a posle završenog vojnog roka, volontirao je u toj organizaciji. Na osnovu svog angažovanja, na predlog Udruženja, 2009. godine, poslat je da polaže ispit za prevodioca, a potom tumača, koji je organizovalo ministarstvo. Kao angažovani tumač u ovoj međuopštinskoj organizaciji, zajedno sa rukovodstvom, piše projekte na konkurs lokalne samouprave koji su proglašeni za najbolje u oblasti socijalne zaštite, a koji su se odnosili na obučavanje ljudi za korišćenje znakovnog jezika iz javnih službi, među kojima su zdravstveni radnici iz šalterske službe, radnici pošte, banke, apoteka, Nacionalne službe za zapošljavanje, uslužnog centra u gradskoj upravi, gde je obučeno pet žena i dva zainteresovana prosvetna radnika. Radilo se upravo ono što je cilj ovog zakona – promocija znakovnog jezika, upućivanje na svest o postojanju gluvih ljudi i njihovo uključivanje u svakodnevni život.
Ovakav primer dobre prakse mogao bi se primenjivati u drugim opštinama i gradovima, a što je već jedna kompanija i uradila, pa je svoje operatere u poslovnicama širom Srbije osposobila za korišćenje znakovnog jezika i omogućila da osobe sa problemom gluvoće i nagluvosti same, bez posrednika, dođu do potrebnih informacija.
Jedan od projekata pančevačke međuopštinske organizacije bio je i u saradnji sa Tehničkom školom – Edukacija gluvih osoba za korišćenje novih savremenih tehnoloških dostignuća, kompjutera i interneta, što se pokazalo kao olakšavajuća okolnost, kako za komunikaciju, tako i za praćenje svih dešavanja, a naročito kada su u pitanju mlađe osobe.
Kod nas je aktuelna digitalizacija televizijskog programa, a znamo da mnoge poznate domaće i popularne filmove osobe sa oštećenim sluhom nisu gledale, jer nisu prevođeni na znakovni jezik, kao i mnogi kulturni sadržaji koji su im skoro bez izuzetka bili nedostupni. Sada će digitalizacijom biti dostupni, jer će emisije koje se ne emituju uživo biti sa titlom u dnu ekrana, što je još jedan vid smanjenja diskriminacije. Nadam se i da će biti sve više simultanih prevoda, samim sticanjem zvanja zvaničnih tumača za znakovni jezik.
Upozorila bih javnost na to da se broj nagluvih osoba povećava, i to onih mlađih od 35 godina, što se povezuje sa pojavom vokmena i u novije vreme korišćenjem slušalica koje su u stvari direktan atak na ubijanje slušnog živca zvukom koji proizvode, na šta posebno treba upozoriti mlađu populaciju.
Pohvalila bih rad servisa koji su pružali pomoć gluvim i nagluvim osobama pre zvaničnog usvajanja srpskog znakovnog jezika, što će se postići ovim zakonom, kao i unapređivanje i poboljšanje rada ovih servisa.
Na samom kraju izlaganja, preporučujem da na nekom od internet pretraživača ukucate „komšiluk gluvog mladića naučio znakovni jezik“, gde je stvarna priča iskorišćena za promociju kol centra za gluvoneme osobe, posebno ako i sami imate nekog takvog u svom okruženju. Naučimo da sa koliko malo truda i volje možemo nekome učiniti život lepšim i dati mu do znanja da ga prihvatamo baš onakvog kakav je.
Poslanička grupa SPS u Danu za glasanje podržaće ovaj zakon. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, u svom današnjem obraćanju govoriću o Predlogu zakona o kretanju uz pomoć psa vodiča.
Prvo bih rekla nešto uopšteno o korišćenju životinja u terapeutske svrhe koja je u svetu veoma zastupljeno kao medicinsko i društveno značajno prisustvo životinja u procesu lečenja osoba sa specijalnim potrebama, kao i osoba sa drugačijim problemima i životnim okolnostima.
Postoje različiti oblici ovakvih terapija i svi su zasnovani na korišćenju životinja u svrhe fizičkog i psihičkog zdravlja pacijenata. Kod nas je 2008. godine akreditovan program i pokrenuto sedam gradova Srbije hiporehabilitacija, što podrazumeva korišćenje konja u terapeutske svrhe i obuhvata hipoterapiju, terapijsko jahanja i sportsko rekreativno jahanje za osobe sa invaliditetom, a opšte poznato je da životinje i njihova energija pozitivno utiču na ljude.
Ono o čemu između ostalog govorim u današnjoj raspravi su psi vodiči koje će osobe sa invaliditetom moći koristiti kao pomoć pri kretanju u javnom prevozu, objektima i površinama u javnoj upotrebi i u radnom prostoru što je i rečeno u članu 1. ovog zakona.
Svi mi imamo iste potrebe, ali kako ćemo postići njihovo zadovoljenje zavisi od naših psihofizičkih sposobnosti, okruženja i uslova u kojima živimo. Ovim zakonom se želi postići razbijanje predrasuda osobama sa invaliditetom i razvijanje shvatanja i svesti šire javnosti o postojanju takvih osoba, izjednačavanje njihovih mogućnosti sa mogućnostima svih građana kretanjem uz psa vodiča, susretanje sa drugim osobama, odlazak na koncerte, izložbe, kod lekara i njihovo uključivanje u zajednicu kojoj treba da pripada svi i razbijemo predrasude koje evidentno postoje.
Dobrobit koja se postiže blizinom i stalnim neposrednim kontaktom između čoveka i psa dokazana je u brojnim studijama gde je ukazano na pozitivne efekte koji se postižu u socijalnom, psihološkom i fiziološkom smislu. Da bi se postigao cilj tj. ostvarenje ovog zakona u punom smislu, neophodno je imati obučene, dresirane pse koji će se koristiti kao podrška u kretanju ili terapeutske, rehabilitacijske ili druge potrebe osoba sa invaliditetom, a to je pas koji je prošao posebnu obuku i koji je vidno obeležen adekvatnom opremom kako bi bio prepoznatljiv.
U ovu svrhu kao najkarakteristični i najbolji su se pokazali psi labradori i zlatni retriveri što se može videti iz iskustva zemalja u kojima postoje instruktori koji obučavaju ove vrste pasa, a u svrhu psa vodiča kao pomoć licima sa invaliditetom što i jeste naš problem koji nećemo moći rešiti za narednih nekoliko godina, jer, prvo, potrebno je osposobiti instruktore koji će morati za polaganje licence ići u inostranstvo, a zatim je potrebno nabaviti štenad, tj. kučiće, a čuli smo od koleginica da takav pas košta oko 11 hiljada evra, koji će socijalizovati i pripremiti za psa vodiča gde je potrebno uložiti određena novčana sredstva kako bi primena ovog zakona bila što efikasnija i kako bi se osobama sa invaliditetom u što kraćem vremenskom periodu omogućila puna ravnopravnost sa ostalim građanima i slobodno razvijanje ličnosti.
Takođe, ovaj zakon predviđa instruktorima da u vreme obuke pasa koriste kretanje u javnim prevozima, objektima i površinama u javnoj upotrebi i u radnom prostoru. U slučaju zabrane ili ne omogućavanja korišćenja prostora i površina, kako za obuku, a tako i kasnije za korišćenje obučenih lica sa psima vodičima određene su novčane kazne.
Isto tako je bitno osposobljavanje osoba koje se kreću uz pomoć psa vodiča, koje se obuke sprovode uz pomoć posebnih programa koje su prilagođene potrebama i mogućnostima tih lica kojima se stiče znanje, sposobnost i veština za samostalno kretanje, kretanje sa psom vodičem, posebno socijalizacija u porodici što je neophodno za korišćenje prednosti kretanja uz psa vodiča i pravilan način ponašanja sa psom, njegovu negu i ishranu i sve što utiče na dobrobit životinja.
Kako je kretanje uz pomoć psa vodiča prvenstveno namenjeno slepim i slabovidim osobama? To je invaliditet koji se smatra jednim od najtežih senzorna invalidnost tj. slepilo, a već je nekoliko puta napomenuto da oko 12 hiljada osoba u Srbiji, tri hiljade slabovidih i devet hiljada slepih, po nekoj evidenciji postoji. Iskoristila bih ovu diskusiju da javnost, kao i kolege poslanice i poslanike upoznam sa tim da u Pančevu, gradu iz kojeg dolazim, postoji Dom slepih jedina ustanova u Srbiji, pa i na Balkanu za lica sa oštećenim vidom pod nazivom „zbrinjavanje“ u kojoj su pored lica iz Srbije smeštena i lica iz Slovenije i Hrvatske.
Takođe bih iskoristila i prisustvo ministra i upoznala o planovima ove ustanove vezane baš za ovaj zakon. Već sam napomenula da u Republici Srbiji ne postoji organizacija koja se bavi obukom psa vodiča niti odgajivačnica pasa namenjenih u ove svrhe, a iz razgovora sa direktorkom ove ustanove Zoricom Božić saznala sam da shodno ovom zakonu zajedno sa Savezom slepih Srbije pripremaju projekat kojim bi u okviru Doma slepih, jer postoje prostorne mogućnosti, oformili centar za obuku pasa vodiča u okviru kojih bi bila i uzgajivačnica.
Formiranjem jednog ovakvog centra u Domu slepih u Pančevu imalo bi višestruki značaj kako bi gajili pse rase labrador i zlatni retriver, ne bi bilo velikih finansijskih troškova za njihovu nabavku sem kupovine prvih legla od kojih bi se počelo sa razmnožavanjem, dresurom i obukom pasa za pse vodiče, što bi bilo višestruko jeftinije i praktičnije s obzirom da je sve to u okviru ustanove u kojoj 24 sata žive slepe i slabovide osobe. To je još jedna vrednost da se psi socijalizuju i stečena umeća dresurom odmah primene i ujedno korisnicima pomogne da budu što samostalniji, a ujedno i kao primer dobre prakse, što verujem ministre da ćete zajedno sa vašim ministarstvom doprineti da se ovaj projekat što pre realizuje.
Današnje izlaganje završila bih citatom gluvoneme, slepe Helen Keler – ne postoji bolji način da zahvalimo Bogu za to što možemo da vidimo od davanje ruke onome ko je u mraku. Upravo ovaj zakon je ta ruka koju ćemo mi pružiti i poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, gosti iz Ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, u okviru svog obraćanja govoriću o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama, koji, zajedno sa druga dva predloga o kojima raspravljamo, smatram izuzetno važnim.
O tome koliki je značaj zakona i koliko je važno da oni budu što kvalitetniji i primenjiviji govori i činjenica da Međunarodna organizacija rada, zbog velikog uticaja i negativnih posledica koje imaju hemijski akcidenti, prati statistiku pojave akcidenata i posledice.
Tako, prema podacima Međunarodne organizacije rada, oko 40% akcidenata se desi u proizvodnim pogonima, 35% akcidenata se desi u transportu, a oko 25% prilikom skladištenja. U našoj zemlji su samo u poslednjih 15 godina brojni industrijski akcidentri uzrokovani neodgovornim i nedovoljno opreznim upravljanjem hemikalijama. Odgovornost će se pojačati ovim izmenama zakona tako što će se pojačati inspekcijski nadzor nad svim fazama upravljanja hemikalijama, od proizvodnje, preko skladištenja i transporta, pa do korišćenja.
Naime, prema važećem zakonu nije u potpunosti razgraničena nadležnost inspekcije za zaštitu životne sredine, sanitarne inspekcije i tržišne inspekcije u vršenju inspekcijskog nadzora nad upravljanjem hemikalijama. Takođe, prema postojećem zakonskom rešenju predviđeno je da nadležna ministarstva sporazumom obrazuju zajedničko telo radi obavljanja poslova inspekcijskog nadzora. Dosadašnja praksa ovog instituta pokazala je da je isti neefikasan zbog nepostojanja jasne podele nadležnosti.
Upravo će se predloženim izmenama i dopunama razgraničiti nadležnosti i obezbediti jasna podela ovlašćenja u vršenju inspekcijskog nadzora. Tako će inspektor za zaštitu životne sredine vršiti inspekcijski nadzor nad klasifikacijom pakovanjem, obeležavanjem i oglašavanjem hemikalija, sadržajem i dostavljanjem bezbednosnog lista, obezbeđivanjem savetnika za hemikalije, upisom hemikalija u registar hemikalija, stavljanje u promet naročito opasnih hemikalija i detergenata, uvozom i izvozom određenih opasnih hemikalija, kao i nad sprovođenjem odredaba ovog zakona za koje nije nadležan sanitarni, odnosno tržišni inspektor.
Sanitarni inspektor će vršiti inspekcijski nadzor nad primenom ograničenja i zabrana proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenje hemikalija i proizvoda namenjenih za opštu upotrebu, a tržišni inspektor će vršiti inspekcijski nadzor nad ispunjenošću uslova za držanje opasnih hemikalija u prodajnom prostoru i načinom obeležavanja tog prostora.
Istovremeno, predloženim zakonskim rešenjem doprineće se unapređenju upravljanja javnim sredstvima i efikasnijem upravljanju hemikalijama. Suština ovih izmena odnosiće se na uvođenje taksi umesto naknada, koje će plaćati pravna lica koja se bave proizvodnjom, uvozom i prometom hemikalija. Na ovaj način se obezbeđuje kontinuitet u obezbeđivanju sistema upravljanja hemikalijama, kao i zakonski okvir za naplatu taksi za postupke koji se sprovode na osnovu ovog zakona. Obezbeđuju se i neophodni uslovi za finansiranje efikasnog vršenja poslova upravljanja hemikalijama, čime se između ostalog pravnim subjektima omogućava da troškove upravljanja hemikalijama predvide u svojim poslovnim aktivnostima.
Predloženim izmenama i dopunama obezbeđuje se plaćanje taksi za postupke koje vodi Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine po podnetim zahtevima u oblasti stavljanja u promet hemikalija, što je u skladu sa evropskim propisima i praksom. Na ovaj način postiže se da se i u Republici Srbiji primeni princip da onaj ko stavlja hemikalije u promet i ostvaruje dobit snosi teret administrativnog upravljanja hemikalijama, a ne da naplata ovih troškova padne na teret budžeta Republike Srbije i njenih građana.
Prema zakonskim rešenjima koja su važila do izmene zakona 2012. godine, naknada za izdavanje dozvola za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija uvozniku, proizvođaču, odnosno daljem korisniku, iznosila je 25.000 dinara, dok visina naknade za izdavanje dozvole za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija distributeru, koji nije uvoznik, proizvođač ili dalji korisnik, iznosila je 15.000 dinara. Ove naknade su uplaćivane Agenciji za hemikalije, koja je bila regulatorno telo, a pored ostalog, zadužena je bila i za izdavanje upravnih akata u vezi sa upravljanjem hemikalijama. To nije beznačajna cifra, jer npr. u 2012. godini Agenciji za hemikalije samo po osnovu naknade za proveru podataka iz dosijea o hemikalijama, odnosno po osnovu upisa u registar hemikalija uplaćen je iznos od 79.220.000 dinara.
Posle izmena Zakona o hemikalijama iz 2012. godine ostala je samo administrativna taksa budžetski prihod, a po osnovu ove takse od 480 dinara, koja se naplaćuje od 29. septembra 2012. godine, kada je ukinuta Agencija za hemikalije, iznosi oko milion dinara. Naravno, nova projekcija očekivanih prihoda po osnovu plaćanja taksi, po ovom zakonu o kome danas raspravljamo, zavisiće kako od visine taksi koje će biti propisane, tako i od toga za koje upravne postupke će biti podnošeni zahtevi i u kom broju. Sredstva naplaćena od taksi biće prihod budžeta Republike Srbije i na ovaj način se Predlog zakona o hemikalijama usklađuje sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem. Propisivanjem taksi omogućava se uvođenje još jednog oblika javnih prihoda, odnosno plaćanja u korist budžeta Republike Srbije.
Poštovani narodni poslanici, ukazala bih na to da je Zakon o hemikalijama harmonizovan sa relevantnim propisima EU u oblasti upravljanja hemikalijama, osim u delu koji se odnosi na centralizovane procedure, koje u EU sprovodi Evropska agencija za hemikalije.
Jedna od ovih procedura je izdavanje dozvole za korišćenje najopasnijih supstanci autorizacijom. Ove najopasnije supstance navedene su u listi supstanci koje izazivaju zabrinutost koja je preuzeta iz EU. Dobijanje dozvole autorizacije u EU predstavlja veoma skupu i dugotrajnu administrativnu proceduru za proizvođače, uvoznike, odnosno dalje korisnike u EU, što ih podstiče da ih zamene bezbednim alternativama.
Na kraju, mogu da zaključim da će izmene i dopune zakona uticati na proizvođače, uvoznike, izvoznike i dalje korisnike hemikalija koje će po podnetim zahtevima plaćati taksu. Zatim na rad inspekcijskih službi koje će biti u potpunosti usklađene na budžet Republike Srbije, čiji će prihod biti naplaćene takse, a najvažnije na zaštitu zdravlja građana i životne sredine.
Zbog svega navedenog, poslanička grupa SPS u Danu za glasanje podržaće predložene zakone. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, ministre, svi prisutni, kao neko ko živi u Banatu, u zajednici koju čine i Rumuni i neko ko živi u mestu koje je preobratimljeno sa jednom rumunskom opštinom Širija, govoriću o značaju sporazuma, otvaranja međunarodnih zvaničnih prelaza na srpsko-rumunskoj granici Nakovo-Lunga, Vrbica-Valkanj i Jaša Tomić-Fenj.
Nakovo, Vrbica i Jaša Tomić su naša manja tri pogranična mesta, od kojih je Jaša Tomić najveće i broji oko 2.300 stanovnika i pripada opštini Sečanj u Srednjebanatskom okrugu, dok su druga dva mesta pripadaju Severnobanatskom okrugu, Nakovo opštini Kikinda, a Vrbica opštini Čoka.
Sva tri prelaza su do sada bila malogranični prelazi, što znači da su radili po potrebi uglavnom u vreme praznika, kada se beležio prelaz velikog broja putnika. Ilustrovaću to jednim primerom, kada je u vreme novogodišnjih praznika između Rumunskog i Srpskog Božića bio otvoren prelaz Nakovo-Lunga u periodu od 27. do 29. decembra, znači, tri dana, prelaz je prešlo 2.005 putnika i 619 vozila.
Kod malograničnih prelaza pored toga što se otvaraju povremeno, nedostatak je i to što ga mogu koristiti samo državljani graničnih zemalja, u ovoj slučaju Srbije i Rumunije. Potpisivanjem ovih sporazuma prethodile su inicijative građana opštine Kikinda i Čoka koje su još sa pet opština iz Rumunije i uz podršku Saveza Srba i Rumuna, uputili inicijativu vladama Srbije i Rumunije za otvaranje stalnih međunarodnih drumskih graničnih prelaza.
Realizacija inicijative i međusobno prepoznat interes naše dve države, rezultirao je i zvaničnim upućivanjem note, krajem prošle godine, Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije i Ministarstvo spoljnih poslova RS, da naša vlada prihvati predlog zaključivanja sporazuma o otvaranju ovih međunarodnih graničnih prelaza.
Samim tekstom sporazuma definisano je da se otvara drumski granični prelaz za međunarodni saobraćaj, lice i robe ukupne mase do 3,5 tona, ako i za saobraćaj pešaka, biciklista i za vozila do 3,5 tone.
Radno vreme prelaza, po našem vremenu bi bilo, od 7 do 19 časova, a po rumunskom vremenu od 8 do 20 časova, s tim što bi se na zahtev bilo koje strane, potpisnice ovog sporazuma, u ovoj slučaju Srbije i Rumunije, moglo ovo radno vreme promeniti.
Na ovim prelazima zabranjen je prelaz vozila koji prevoze opasne materije, živu stoku i one koji podležu fitosanitarnoj kontroli. Kao međunarodni granični prelazi otvoreni su za sve građane, bez obzira na državljanstvo, i za građane koji prelaze granicu, a državljani su članica EU, kao što i po zakonu, koriste za prelaz lične karte, a naši građani i građani država koje nisu članice EU koriste pasoš.
Koleginice i kolege poslanici, otvaranje ovih graničnih prelaza i njihov međunarodni status je od višestrukog značaja, kako političkog, ekonomskog i kulturnog, ujedno i to je doprinos veće bezbednosti naših granica i spoljnih granica EU.
Doprinos ovih sporazuma je i u utvrđivanju veza ljudi sa obe strane, susret starih prijatelja i rođaka, očuvanje nacionalnog identiteta ljudi iz pograničnih mesta kao i posebne olakšice lokalnom stanovništvu graničnih opština kroz produbljivanje kulturnih, sportskih, partnerskih veza u privredi, ekonomskog razvoja opština i skraćivanje transporta robe do tržišta EU. Svesni višestrukog značaja ovakvih sporazuma, kako za lokalno pogranično stanovništvo, tako i za region.
Poslanička grupa SPS u Danu za glasanje podržaće sva tri sporazuma o otvaranju međunarodnih graničnih prelaza Vrbica-Valkanj, Nakovo-Lunga, Jaša Tomić-Fenj na prelazu srpsko-rumunskoj granici. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministri i kolege narodni poslanici, u okviru zajedničkog jedinstvenog pretresa govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji Republike Srbije i Svete stolice u oblasti visokog obrazovanja, koji je potpisan 27. juna ove 2014. godine u Beogradu.
Sporazum je nastao na inicijativu vatikanske strane, a u želji da dve strane podstiču, uspešno ostvare i sprovode bilateralnu saradnju u oblasti visokog obrazovanja.
Preduslov za stvaranje ovog sporazuma su, pored dobre volje dve strane, međusobnog poštovanja i uvažavanja, i Konvencija o priznavanju kvalifikacija iz oblasti visokog obrazovanja u evropskoj regiji iz 1997. godine, vezano za bolonjski proces, kao i pozitivna i konstruktivna uloga koju religija uživa u svakom društvu.
Konkretno, sporazum će realizovati razvoj saradnje u oblasti visokog obrazovanja za crkvene potrebe, kao i za druge predmete na nivou visokog obrazovanja. Omogućiće se i neposredni kontakti između referentnih institucija visokih obrazovanja, kao i zaključivanje posebnih ugovora o saradnji u oblasti visokog obrazovanja.
Pored navedenog, reguliše se usklađivanje pitanja javnih priznavanja zvanja i uzajamno priznavanje zvanja javnih isprava o stečenom visokom obrazovanju. Istakla bih da ovo pitanje do sada nije bilo regulisano i da će se na ovaj način unaprediti naši međusobni odnosi u oblasti obrazovanja.
U praksi, ovo pitanje se u najvećoj meri se odnosi na Teološko-katehitski institut u Subotici, koji do sada nije imao akreditaciju, ni pravo da izdaje diplome koje se priznaju u Srbiji. Na taj način će studenti imati pravo da nastave postdiplomske studije i na drugim fakultetima, a istovremeno, sadašnji institut će dobiti viši akademski nivo i statut fakulteta.
U okviru obraćanja, podsetila bih da je 8. septembra ove 2014. godine potpisan i Protokol o saradnji između Narodne bibilioteke Srbije i Vatikanske biblioteke, koji predviđa razmenu publikacija, zvanja i stručnjaka iz oblasti prikupljanja, čuvanja, obrade i zaštite bibliotečke građe.
Pored činjenice da sporazum predstavlja važan korak u bilateralnim odnosima dve zemlje, koji stvara okvir za dalju saradnju, ukazala bih kao narodna poslanica na važnost uvažavanja, poštovanja, poznavanja tuđe religije i običaja, kojim i sami zaslužujemo da našu religiju i drugi cene i poštuju, a to je vrlo česta izreka u našem narodu, koja kaže – koliko poštuješ, toliko ćeš i biti poštovan. Sve ovo mogu potvrditi iz ličnog iskustva, jer dolazim iz okoline Pančeva, tačnije Banatskog Novog Sela, u kojem je 30% stanovnika rumunske nacionalnosti, a lepota toga je što mi kao zajednica dva naroda sarađujemo, uvažavamo se i poštujemo i međusobno smo dobro upoznati sa kulturom i običajima, kao i jezikom i pismom.
Zbog svega navedenog, poslanička grupa SPS u danu za glasanje će podržati ovaj zakon. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, gosti iz ministarstva, koleginice i kolege, u svom obraćanju govoriću o Protokolu o zaštiti od poplava uz Okvirni sporazum o slivu reke Save, kao i o Predlogu zakona o potvrđivanju Drugog amandmana na Ugovor o saradnji Vlade Republike Srbije i Evropske organizacije za eksploataciju meteoroloških satelita (EUMETSAT).
U Republici Srbiji postoji regulativa za zaštitu od poplava, a to je, pre svega, Zakon o vodama i Zakon o vanrednim situacijama, kao i mnogi drugi podzakonski akti, ali da bi imali što potpuniju odbranu od poplava, neophodna je koordinacija i saradnja svih nadležnih institucija, kako u zemlji tako i sa susednim zemljama. Posebno je važno za Srbiju, zato što kroz našu teritoriju protiču međunarodne reke, od kojih je i reka Sava. Upravo zbog toga je neophodna međunarodna saradnja, ne samo uspostavljanjem preventivnih mera, već i brzim reagovanjem u slučajevima poplava.
Svi smo videli kolika je zajednička i koordinirana akcija važna, naročito tokom majskih poplava, kada su osim Srbije bile ugrožene i druge zemlje regiona. Veliki poplavni talas ostavio je katastrofalne posledice, kako za stanovništvo, privredu, poljoprivredu, tako i u svim drugim oblastima. To je još jedan dokaz značaja i potrebe regionalne saradnje i koordinacije.
Podsetila bih da je Protokol o zaštiti od poplava uz Okvirni sporazum o slivu reke Save potpisan od strane Srbije, BiH, Hrvatske i Slovenije. Osim toga što nam je zajednička reka Sava, od izvora do ušća, težimo ka tome da nam bude zajednička politika voda, koju sprovodi EU, odnosno usklađivanje sa integracionim procesima EU. Upravo zbog toga, obaveza svake zemlje potpisnice sporazuma je praćenje rečnog toka i prosleđivanje informacija o svim promenama i dešavanjima na samom toku. Sporazum se usklađuje i sinhronizuje aktivnostima na rečnom toku u slučaju opasnosti od poplava, na koje utiču ljudske aktivnosti i prirodne promene, preduzimanjem odgovarajućih mera i aktivnosti za očuvanje životne sredine kojima bi se izbegle opasnosti od ugrožavanja biljnog i životinjskog sveta, opstanak naselja, stanovništva, sprečavanje ugroženosti zdravlja, kulturnog nasleđa, privrede, poljoprivrede.
Pored Protokola, postoje i posebne osnove kojima će se rukovoditi zemlje potpisnice ovog sporazuma, kao što je Direktiva 2000/60 Evropskog parlamenta i Saveta EU od 23. oktobra 2000. godine, u kojima je uspostavljen okvir za aktivnosti Unije u oblasti politike voda.
Važno je naglasiti značaj Okvirnog sporazuma o slivu reke Save, FASRB, koji je potpisan u Sloveniji, 3. decembra 2002. godine, na osnovu čijeg člana 15. je i osnovana međunarodna Savska komisija, zadužena za implementaciju protokola, sa ciljem sprečavanja i ograničavanja opasnosti, smanjenje rizika od poplava i smanjenje ili ublažavanje negativnih posledica poplava.
Istakla bih da šest meseci od potpisivanja, tj. od stupanja na snagu ovog Protokola, savska komisija će doneti program za izradu plana upravljanja rizicima od poplava u slivu reke Save, koji će sadržati tačno određene obaveze, mehanizme, nosioce aktivnosti i rokove realizacije.
Kod izrade preliminarnih procena rizika od poplava, svaka strana je u obavezi da razmenjuje bitne podatke putem komisija ili bilateralno. Posebno je značajna identifikacija područja kod kojih postoji potencijalni rizik od poplava, kao i razmena karata plavnih područja.
Radi boljeg funkcionisanja i sprečavanja opasnosti od poplava, bitna je razmena meteoroloških i hidroloških podataka, a posebno pravovremena prognoza velikih voda.
Strane ugovornice će uspostaviti usklađeni ili zajednički sistem za prognozu i upozoravanje na opasnost od poplava, a Savska komisija će da koordinira, na osnovu svih prikupljenih podataka strana ugovornica planom upravljanja rizicima od poplava.
Istakla bih da strane ugovornice mogu sklapati bilateralne ili multilateralne sporazume, kao i aranžmane koji nisu u suprotnosti sa ovim Protokolom, što, verujem, može da doprinese što boljoj efikasnosti i koordinaciji.
Poslanička grupa SPS svesna je, pored značaja ovog Protokola i značaja Predloga zakona o potvrđivanju Drugog amandmana na Ugovor o saradnji Vlade Republike Srbije i Evropske organizacije za eksploataciju meteoroloških satelita (EUMETSAT). Značaj ovog ugovora je u činjenicama da su međusobno povezani, jer saradnjom Republičkog hidrometeorološkog zavoda sa EUMETSAT-om dobijamo pravovremene informacije meteoroloških i hidroloških promena, na osnovu kojih se može pravovremeno reagovati i izbeći katastrofe, kako vezane za poplave, tako i za održivu zaštitu životne sredine, ljudskih i materijalnih resursa i uopšte izbeći ili ublažiti opasnost od bilo koje vremenske nepogode, adekvatnim i pravovremenim upozoravanjem i reagovanjem.
Podsetila bih da je Evropska organizacija za eksploataciju evropskih satelita osnovana još 1986. godine. Prvi sporazum tadašnje savezne vlade, SRJ potpisan 2002. godine, a važeći sporazum ratifikovan je 23. novembra 2009. godine u trajanju od pet godina i ističe 22. novembra ove godine, 2014. godine. Upravo zbog toga je važno da mi što pre potvrdimo ovaj ugovor.
Naglasila bih da ugovor stupa na snagu dana kada EUMETSAT primi zvanično obaveštenje o izvršenom potvrđenu od strane Republike Srbije. Pošto rok ističe, važećeg ugovora za nekoliko dana, izuzetno je važno što ćemo ga ubrzo usvojiti. Zbog dobre saradnje i želje obe strane potpisnica da se saradnja nastavi do pristupanja Republike Srbije EUMETSAT -u u svojstvu punopravne zemlje članice, dogovoreno je da se ovaj ugovor dodatno izmeni i to u članu 7. stav 1. tako da ugovor ostaje na snazi do 31. decembra 2017. godine.
Podsetila bih da organizaciju čini trideset država, a Srbija je za sada jedina preostala pridružena članica. Trenutno pristupanje ovoj organizaciji nije moguće zbog postojećih ekonomskih i budžetskih poteškoća. Od potpisivanja ugovora sa EUMETSAT -om uspostavljena je dobra saradnja o operativnoj uključenosti i primenom satelitskih produkata neophodnih za funkcionisanje sistema rane najave i opasne hidrološke i meteorološke pojave, što je od izuzetnog značaja za naš RHMZ. Danas je nemoguće zamisliti savremenu hidrometeorološku službu bez korišćenja satelitskih podataka. Osim pomenutog članstva u ovoj evropskoj organizaciji predstavlja i strateški interes za našu zemlju u procesu integracija EU.
Zbog svega navedenog, poslanička grupa SPS će glasati za predložene zakone u Danu za glasanje. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovani gosti, narodni poslanici, sporazumevanje, ugovaranje ili dogovaranje vuče korene iz doba najstarije ljudske civilizacije, bilo da su dvostrani bilateralni ili višestrani multilateralni ugovori, važno je da imaju zajednički interes za ugovorene strane.
U skladu sa tim, u svom obraćanju nešto više ću reći o Sporazumu o prevozu putnika i stvari u međunarodnom drumskom saobraćaju sa SR Nemačkom. Mi smo kao država otvoreni za saradnju sa celim svetom, kako bismo našim građanima omogućili bezbednije putovanje, približili različite kulture, olakšali mogućnost poslovanja.
Sporazumom sa SR Nemačkom zasigurno je stvoren pravni okvir za unapređenje bilateralnih, trgovinskih i ekonomskih odnosa, utvrđivanjem bilateralnih i tranzitnih prevoza stvari i putnika, kao i prevoz stvari za treće zemlje u skladu sa evropskom regulativom i regulativom međunarodnog transportnog foruma, čije su članice i Republika Srbija i Republika Nemačka.
Poznato je da se između Srbije i Nemačke ostvaruje ne samo veliki promet robe, već i putnika, što zbog naših ljudi koji se tamo nalaze na privremenom radu, što zbog turističkih poseta. Upravo zbog velikog intenziteta u drumskom saobraćaju, bilo je neophodno izmeniti trenutno važeći Sporazum iz 1964. godine, koji je poslednji put izmenjen 1976. godine. Zbog toga je opravdan zajednički stav i interes obe države da on mora biti u skladu sa savremenom evropskom regulativom, naročito sada kada se Srbija nalazi na putu evrointegracija.
Našim evrointegracijama, slobodno mogu reći, svojim integritetom, političkim stavom i odlučnošću, poseban doprinos u svim oblastima i sektorima daje naš prvi potpredsednik Vlade i ministar inostranih poslova Ivica Dačić, što je i dobrim delom doprinelo otvorenoj saradnji zemalja članica EU, kao i drugih zemalja širom sveta sa Srbijom. U okviru toga, posebno moram istaći i Nemačku, koja je Srbiji izuzetno važan privredni partner.
Upravo zbog svega toga, sam tekst sporazuma je veoma precizan i jasan i u njemu su definisani svi neophodni odnosi koji su potrebni za regulisanje međunarodnog drumskog saobraćaja. Tako su sporazumom u režimu dozvola predviđeni linijski, povremeni i naizmenični prevoz.
U okviru sporazuma regulisano je i pitanje kabotaže, što podrazumeva prevoz putnika od mesta polaska do mesta odredišta koje se nalazi na teritoriji jedne strane države ugovornice ne može se obavljati autobusima registrovanim na teritoriji druge strane ugovornice, što bi značilo da autobusi registrovani u Republici Srbiji koji imaju dozvolu za međunarodni prevoz u bilateralnom sporazumu Republike Nemačke ne može na njenoj teritoriji obavljati usluge prevoza za novac.
Pored prevoza putnika, sporazum se odnosi i na prevoz stvari, gde se razlikuje prevoz stvari u komercijalne svrhe, za koje je potrebna dozvola na osnovu međunarodnog sporazuma koji su obavezujući za sve strane ugovornice. Izdaje se kao pojedinačna ili vremenska, koja važi 13 meseci. Potrebno je za svako teretno i vučno vozilo. Pojedinosti utvrđuje mešovita komisija i obavezno je posedovanje tovarnog lista, koji po svom obliku mora odgovarati međunarodno uobičajenom obrascu.
Istakla bih da se krajem svake kalendarske godine razmenjuju kontigenti dozvola za narednu godinu, ako je potrebno u toku tekuće godine, razmenjuju se dodatni kontigenti.
Za 2014. godinu sa nemačkom stranu razmenjeno je 300.200 nemačkih pojedinačnih dozvola i 200 nemačkih godišnjih dozvola za prevoznike iz Republike Srbije.
Sporazumom je takođe obezbeđena zaštita ličnih podataka, a u završnim i prelaznim odredbama predviđa mere u slučaju nepoštovanja odredbi sporazuma, pridržavanja saobraćajnih i carinskih propisa, a sam sporazum se zaključuje na neodređeno vreme i svaka strana ugovornica može ga otkazati diplomatskim putem u pisanoj formi.
Na kraju da kažem da se donošenje ovog sporazuma radi ispunjenja međunarodnih obaveza Republike Srbije u oblasti drumskog saobraćaja, a ujedno je ovo posle dužeg niza godina prvi bilateralni sporazum koji je zaključen sa Saveznom Republikom Nemačkom.
Kao što sam već napomenula da je prethodni, koji je važeći, iz 1964. godine, a Nemačka je jedan od naših najznačajnijih privrednih partnera. Isto tako, nisu manje važni ni drugi sporazumi koji su na dnevnom redu, a iz kojih se vidi da je Srbija spremna za saradnju i unapređenje odnosa u svim oblastima sa svim zemljama, što će ujedno uticati na razvoj i ugled naše zemlje u svetu. Stoga će poslanici SPS podržati ove predloge zakona i sporazuma i glasati za njih. Hvala.