Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
| 03.03.2016. |
|
||
| 29.02.2016. |
|
||
|
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovani saradnici, poštovani narodni poslanici, jasno je da je Predlog zakona o kulturi veoma značajan zakonski akt po suštini i sadržini. To potvrđuje veliko interesovanje i stručne javnosti i narodnih poslanika.
Ovaj zakon veoma je značajan za budućnost ustanova kulture, kulturnog stvaralaštva i kulturnog nasleđa Srbije. U ovaj zakon pretočena je kultura politike Srbije. Dakle, ovo je krovni zakon koji uobličava sve što je budućnost očuvanja i unapređenja kulture Srbije. Dati su prepoznatljivi pravci razvoja naše kulture i uloga svih kulturnih činilaca u tom razvoju.
Ono što je dobro da zakon definiše opšti interes u kulturi, što bi trebalo da da pozitivne efekte u finansiranju projekata iz oblasti kulture. Država će finansirati sve ustanove i projekte od opšteg, odnosno nacionalnog interesa, a uslovi finansiranja i sufinansiranja kulturnih projekata su preciznije uređeni. To bi trebalo da omogući ravnomernu zastupljenost različitih kulturnih delatnosti i transparentni pristup sredstvima izdvojenim za kulturu, kako iz domaćih izvora tako i iz međunarodnih fondova.
Na ovaj način će se raspoloživa sredstava adekvatno koristiti. Sve aktivnosti mere i oblici kulturnih aktivnosti imaju za krajnji cilj ostvarivanje kvalitetnih kulturnih sadržaja, promociju naše kulture, razvoj i očuvanje kulturnog blaga Srbije.
Ovo su dobre strane zakona. Te dobre strane u potpunosti podržavam, međutim, postoji jedan broj otvorenih pitanja u zakonu o kojima postoje izražene dileme u stručnoj javnosti. Te dileme se pre svega odnose na pitanje statusa dosadašnjih nacionalnih ustanova kulture na pitanje nacionalnih priznanja, odnosno penzija koje se ovim zakonom ukidaju. Zatim, na pitanje načina finansiranja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje umetnika od strane lokalnih vlasti, odnosno opština, uzimajući u obzir probleme sa kojima lokalne samouprave se susreću.
U tom smislu sam hteo da zamolim ministra da odgovore na neka pitanja, međutim, ministar je već da odgovore na brojna pitanja, pa ne bih da se ponavljam.
Ono u šta sam ubeđen da ćemo kroz današnju raspravu, kroz odgovore i stavove koje će ministar danas izneti, kao i kroz raspravu u pojedinostima doći do najoptimalnijih rešenja i naravno da ćemo zbog potrebe postavljanja zakonskog temelja kulturne politike Srbije podržati ovaj predlog zakona. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar, poštovani saradnici, poštovani narodni poslanici, u okviru rasprave o izmenama i dopunama Zakona o šumama, govoriću danas o ekološkom aspektu i značaju zaštite šuma.
Za šume se, kao što je rekla moja koleginica Gordana Topić, kaže da su pluća naše planete. Drvo je najstariji živi organizam, a najveća pluća planete su tropske šume Amazonije. One su najveći na svetu i iz njih planeti zemlji dolazi najviše kiseonika.
Međutim, danas nažalost, možemo da konstatujemo da su pluća planete gotovo životno ugrožena, čak se i Amazonska džungla ugrožava jer apsorbuje značajne količine ugljendioksida i postaje rezervoar otrovnih materija. Ako se ona svede samo na običnu šumu, to će izazvati katastrofalno ubrzanje globalnog zagrevanja naše planete.
Nekontrolisana seča Amazonskih prašuma nosi sa sobom nesagledive posledice. Teško je, nažalost, precizno prevideti i sve posledice za ekosistem planete, ali je realno pretpostaviti da će posledice globalnog zagrevanja biti pogubne za mnoge biljne vrste.
Šume pokrivaju oko 30% od ukupne kopnene površine. Ima ih i u najtoplijim i u najhladnijim predelima, osim na Antartiku. Nazivamo ih raznim imenima: tropske šume, prašume, tajge, pluća.
Jedno je jasno, uništavamo ih neverovatnom brzinom, iako u njima živi polovina biljno-životinjskih vrsta, ljudi poseku oko 16 miliona hektara pod šumom godišnje, što je upravo kao da sečete šumu na površini od oko dve Srbije godišnje.
Sečom šuma uništavamo ogroman deo biodiverziteta planete, a sečemo ih iz raznih razloga. Sečemo ih zbog novog prostora za život, jer nas je na planeti sve više. Sečemo ih zbog puteva, njiva, sečemo ih zbog industrijske upotrebe drveta, ne vodeći računa o tome da su životinje i biljke koje žive u tropskim šumama uglavnom endemske i gubitkom staništa nestaju i one.
Ne stradaju samo biljke i životinje od krčenja šume. Trista miliona ljudi živi u svetskim šumama. Najpoznatiji su pigmeji, koji žive u centralnoj Africi. Osim toga, od života šuma živi 1,6 milijardi ljudi.
Da podsetim da čak 12 do 20% od ukupne svetske emisije gasova sa efektom staklene bašte dolazi od krčenja šume. Sečom šuma, koje hlade našu zagrejanu planetu, oslobađa se ogromna količina ugljendioksida koji nas dalje greje.
Kao što su Amazonske prašume pluća planete, srpske šume su pluća Srbije. Da bi planeta bila zelena, svaka država mora čuvati svoje šume. Srbija i kroz današnje izmene Zakona o šumama, poboljšava zakonodavni okvir koji treba da bude osnova za mnogo odgovorniji odnos prema šumskom blagu.
Nažalost, kod nas je uobičajena praksa da se ne držimo slova zakona ako to nije u našem uskom interesu. Zato je zakon o kome danas raspravljamo važan za naše šume, jer se poboljšanim zakonskim rešenjima omogućava bolje gazdovanje, bolja zaštita i što je najvažnije, stvaraju se uslovi za nova pošumljavanja.
Da podsetim da Srbija pod šumama ima oko 29% površina, veoma nepravilno raspoređenih. Najmanje je pošumljena Vojvodina, sa nekih oko 7%.
Istakao bih neka nova zakonska rešenja i mere, koja bezrezervno podržavam. Pre svega, zakonski okvir propisuje sistem integralnog, jedinstvenog upravljanja i zaštite šuma na teritoriji čitave Republike, jer u prirodi za pojedine procese i ekcese ne postoje granice. Požar ili gubar ili bolesti ne znaju za granice. Dobro je što zakon na precizniji način definiše sam pojam šume, tako da se ovim pojmom obuhvataju i male površine, tj. površine veće od svega pet ari, ukoliko su obrasle šumskim drvećem i krunama drveća od 30% površine.
Ovim zakonom precizno se definišu pojmovi koji doprinose zaštiti šuma. To je, pre svega, pojam sa nacionalnog plana. Zašto je to važno? Svedoci smo da su nam u prošloj godini i od poplave i od leda stradale i šume. Pojava velikog broja klizišta na šumskom zemljištu oštetila je veliku šumsku površinu, a ledene kiše i snežni nanosi uništili velike šumske površine i državne i privatne.
Do sada nije postojala zakonska mogućnost da se ove štete direktno saniraju, jer za te namene nisu mogla biti projektovana budžetska sredstva. Sad se ovaj veliki problem rešava tako što se u ovim izmenama zakona predviđa da se za sanaciju šumske štete mogu predvideti budžetska sredstva.
Pored ovoga, skrenuo bih pažnju na još jedan veliki problem, problem bespravnih i nekontrolisanih seča šuma. Velike površine i privatnih i nekontrolisanih državnih šuma se bezuslovno seku. Izmene zakona uvode mnogo bolju kontrolu tako što se ponovo uvodi propratnica kojom se prati put isečenog drveta.
S druge strane, da bi se nadoknadile izgubljene površine pod šumama, bilo zbog seče ili prirodnih katastrofa, požara, klizišta ili ledoloma, neophodno je brže i organizovanije pošumljavanje. Država će u skladu sa ovim zakonom obezbediti okvir i sredstva, ali je potrebno da i mi građani učestvujemo aktivnije u tome. Nekada se masovno pošumljavanje vršilo volonterskim radom. Na taj način su pošumljene stotine hiljada hektara. Apelujem i danas da se na sličan način posvetimo pošumljavanju i zaštiti šuma i šumskog blaga.
Na kraju da kažem da sam zadovoljan rešenjima u ovom zakonu, kojim se poboljšava odnos države prema šumama i obezbeđuju i uslovi i sredstva za zaštitu i da kažem da ću i ja i poslanička grupa SPS podržati sve aktivnosti Ministarstva poljoprivrede usmerene na ovu oblast i u danu za glasanje ćemo podržati ovaj zakon.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama su danas dva sporazuma iz oblasti turizma koje Narodna skupština treba da ratifikuje.
U pitanju su Sporazum o saradnji u oblasti turizma između Vlade Republike Srbije i Vlade Gruzije i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministra Ukrajine o saradnji u oblasti turizma.
Kao što znam sporazum sa Ukrajinom je potpisan u junu, a sporazum sa Gruzijom je potpisan jula meseca 2013. godine. Oba sporazuma imaju za cilj stvaranje institucionalnih okvira za razvoj svih oblika saradnje u oblasti turizma i jačanje turističkih veza, što za Srbiju predstavlja još jednu ozbiljnu šansu da turističkim tržištima Gruzije i Ukrajine predstavi svoju turističku ponudu i ogranizovanije je plasira.
Dakle, Srbija želi da ovim sporazumima poboljša svoju turističku poziciju na evropskoj turističkoj mapi. Sa ovim državama Srbija ima tradicionalno dobre odnose, tako da saradnja u oblasti turizma treba da doprinese unapređivanju ukupnih bilateralnih odnosa, odnosno ukupne ekonomske i privredne saradnje Srbije sa Gruzijom odnosno Ukrajinom.
Privredna saradnja sa Gruzijom uglavnom se odnosi na oblasti industrije, metalne konstrukcije, kontejnera, lekova. U 2013. godini na primer, ta privredna razmena je vredela oko tri miliona dolara od čega je srpski izvoz dostizao 2,8 miliona dolara, dakle postoji dobra izvozna osnova koju turistički promet može da poveća.
Kada je u pitanju Ukrajina, treba istaći da naše dve zemlje imaju dugogodišnju privrednu saradnju. Podsetiću da je sadašnji ministar spoljnih poslova 2013. godine u funkciji premijera, otvorio biznis forum srpskih i ukrajinskih privrednika uz učešće preko 80 preduzeća iz Srbije. Ovom prilikom je bilo gotovo potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ukrajinom. Inače, za sada sa Ukrajinom Srbija ima najrazvijeniju saradnju u oblasti industrije i građevinarstva, ali postoji veliki prostor za unapređenje saradnje u oblasti agrokompleksa, energetike, transporta robe i u oblasti turizma.
Tih dana je potpisan i sporazum sa Ukrajinom o saradnji u oblasti turizma, kojim je potvrđena želja obe države da se dobri bilateralni odnosi potvrde institucijalizacijom saradnje u oblasti turizma. Srbija kao turistička destinacija poslednjih godina postaje sve interesantnija inostranim turistima, jer ima veliki turistički potencijal i različite vidove turističke ponude. Nažalost dosta toga nije poznato inostranom tržištu. Jedan od razloga je i činjenica da ne postoji adekvatna razmena turističkih informacija, tako da stanovništvo, odnosno potencijalni turisti, turistička privreda i organizatori putovanja u Gruziji i Ukrajini nisu dovoljno upoznati sa turističkom ponudom Republike Srbije.
Ovim sporazumom se potvrđuje spremnost Srbije i Gruzije, odnosno Srbije i Ukrajine da uspostave saradnju u oblasti turizma na institucionalnom nivou, čime se stvaraju uslovi za njen dalji razvoj i unapređivanje. Na ovaj način uspostavlja se i okvir za jačanje ukupnih ekonomskih odnosa između država potpisnica, putem saradnje između pojedinih partnera u turizmu. Inače saradnja Republike Srbije i Gruzije, Republike Srbije i Ukrajine u oblasti turizma mnogo je slabija nego što bi to bilo moguće imajući u vidu nivo tradicionalno dobrih ukupnih bilateralnih odnosa Srbije sa ovim državama.
Nažalost, turistička razmena sa Gruzijom i Ukrajinom jedva je statistički vidljiva. Zvaničnu statistiku u našoj zemlji evidentira turistički promet sa ovim zemljama, kao dolaske iz ostalih evropskih zemalja, što predstavlja, naravno, svojevrsnu potvrdu više nego skromnih rezultata turističkog prometa.
Ova praznina se popunjava sporazumima koje treba da ratifikujemo posle današnje rasprave, jer su u njemu naglašeni posebni oblici saradnje od interesa i značaja za razvoj turizma u državama potpisnicama, u cilju uspostavljanja pravne osnove za dalji razvoj turističke razmene.
Važno je reći da se sporazumima sa obe države jača saradnja zasnovana na principima ravnopravnosti i uzajamne koriste.
Države potpisnice će saradnju u oblasti turizma ostvariti u skladu sa važećim propisima u svojim državama, uključujući ove sporazume, kao i u okviru standarda međunarodnih turističkih organizacija.
Sporazumi sa Gruzijom, odnosno Ukrajinom, omogućavaju saradnju uspostavljanjem direktnih kontakata između nadležnih organa u oblasti turizma, između tur-operatera i drugih relevantnih subjekata i organizacija u državama potpisnicama koje se bave turističkom delatnošću.
Sporazumima se predviđaju i mere koje su dužne da preduzmu strane potpisnice u cilju osiguranja bezbednosti turista jedne zemlje za vreme boravka u drugoj državi potpisnici, pri čemu se moraju poštovati i međunarodni standardi.
Jedan od važnih ciljeva ovih sporazuma jeste podsticaj razvoja turističke infrastrukture i materijalne osnove turizma i investiranje u turističku industriju. Ovaj aspekt za razvoj turističke privrede Srbije ima veliki značaj, imajući u vidu raznovrsnost turističke ponude i velike mogućnosti njenog razvoja.
Poznato je da Srbija ima velike potencijale za razvoj banjskog, planinskog, seoskog i tranzitnog turizma, da ima bogatu kulturnu baštinu i veliki broj međunarodno priznatih i poznatih turističkih manifestacija, kao što su Guča, Birfest, Ehit, pa i Nišvil, na kraju krajeva.
Saradnja predviđena ovim bilateralnim sporazumima podrazumeva i područje razmene stručnjaka i programe edukacije za turističke zvaničnike i profesionalce, za saradnju između organizacija koje se bave istraživanjem u oblasti turizma, razmenu statističkih podataka i drugih informacija od značaja za turističku saradnju dve zemlje. Oba ova sporazuma se zaključuju na pet godina, sa mogućnosti automatskog produžavanja za naredni petogodišnji period.
Na kraju, treba istaći da sprovođenje ovih sporazuma ne iziskuje posebna finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije, a s druge strane, očekuje se da njihova ratifikacija i primena doprinesu ne samo turističkom već i ukupnom ekonomskom razvoju Republike kroz povećani devizni priliv od turističkog prometa, kao i kroz eventualne investicije u turističkoj infrastrukturi.
Imajući u vidu sve razloge koje je predlagač izneo, kao i stvarne očekivane efekte, Poslanička grupa SPS će u Danu za glasanje podržati ratifikaciju ova dva bilateralna sporazuma. Hvala.