Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovani saradnici, poštovani narodni poslanici, jasno je da je Predlog zakona o kulturi veoma značajan zakonski akt po suštini i sadržini. To potvrđuje veliko interesovanje i stručne javnosti i narodnih poslanika.
Ovaj zakon veoma je značajan za budućnost ustanova kulture, kulturnog stvaralaštva i kulturnog nasleđa Srbije. U ovaj zakon pretočena je kultura politike Srbije. Dakle, ovo je krovni zakon koji uobličava sve što je budućnost očuvanja i unapređenja kulture Srbije. Dati su prepoznatljivi pravci razvoja naše kulture i uloga svih kulturnih činilaca u tom razvoju.
Ono što je dobro da zakon definiše opšti interes u kulturi, što bi trebalo da da pozitivne efekte u finansiranju projekata iz oblasti kulture. Država će finansirati sve ustanove i projekte od opšteg, odnosno nacionalnog interesa, a uslovi finansiranja i sufinansiranja kulturnih projekata su preciznije uređeni. To bi trebalo da omogući ravnomernu zastupljenost različitih kulturnih delatnosti i transparentni pristup sredstvima izdvojenim za kulturu, kako iz domaćih izvora tako i iz međunarodnih fondova.
Na ovaj način će se raspoloživa sredstava adekvatno koristiti. Sve aktivnosti mere i oblici kulturnih aktivnosti imaju za krajnji cilj ostvarivanje kvalitetnih kulturnih sadržaja, promociju naše kulture, razvoj i očuvanje kulturnog blaga Srbije.
Ovo su dobre strane zakona. Te dobre strane u potpunosti podržavam, međutim, postoji jedan broj otvorenih pitanja u zakonu o kojima postoje izražene dileme u stručnoj javnosti. Te dileme se pre svega odnose na pitanje statusa dosadašnjih nacionalnih ustanova kulture na pitanje nacionalnih priznanja, odnosno penzija koje se ovim zakonom ukidaju. Zatim, na pitanje načina finansiranja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje umetnika od strane lokalnih vlasti, odnosno opština, uzimajući u obzir probleme sa kojima lokalne samouprave se susreću.
U tom smislu sam hteo da zamolim ministra da odgovore na neka pitanja, međutim, ministar je već da odgovore na brojna pitanja, pa ne bih da se ponavljam.
Ono u šta sam ubeđen da ćemo kroz današnju raspravu, kroz odgovore i stavove koje će ministar danas izneti, kao i kroz raspravu u pojedinostima doći do najoptimalnijih rešenja i naravno da ćemo zbog potrebe postavljanja zakonskog temelja kulturne politike Srbije podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar, poštovani saradnici, poštovani narodni poslanici, u okviru rasprave o izmenama i dopunama Zakona o šumama, govoriću danas o ekološkom aspektu i značaju zaštite šuma.
Za šume se, kao što je rekla moja koleginica Gordana Topić, kaže da su pluća naše planete. Drvo je najstariji živi organizam, a najveća pluća planete su tropske šume Amazonije. One su najveći na svetu i iz njih planeti zemlji dolazi najviše kiseonika.
Međutim, danas nažalost, možemo da konstatujemo da su pluća planete gotovo životno ugrožena, čak se i Amazonska džungla ugrožava jer apsorbuje značajne količine ugljendioksida i postaje rezervoar otrovnih materija. Ako se ona svede samo na običnu šumu, to će izazvati katastrofalno ubrzanje globalnog zagrevanja naše planete.
Nekontrolisana seča Amazonskih prašuma nosi sa sobom nesagledive posledice. Teško je, nažalost, precizno prevideti i sve posledice za ekosistem planete, ali je realno pretpostaviti da će posledice globalnog zagrevanja biti pogubne za mnoge biljne vrste.
Šume pokrivaju oko 30% od ukupne kopnene površine. Ima ih i u najtoplijim i u najhladnijim predelima, osim na Antartiku. Nazivamo ih raznim imenima: tropske šume, prašume, tajge, pluća.
Jedno je jasno, uništavamo ih neverovatnom brzinom, iako u njima živi polovina biljno-životinjskih vrsta, ljudi poseku oko 16 miliona hektara pod šumom godišnje, što je upravo kao da sečete šumu na površini od oko dve Srbije godišnje.
Sečom šuma uništavamo ogroman deo biodiverziteta planete, a sečemo ih iz raznih razloga. Sečemo ih zbog novog prostora za život, jer nas je na planeti sve više. Sečemo ih zbog puteva, njiva, sečemo ih zbog industrijske upotrebe drveta, ne vodeći računa o tome da su životinje i biljke koje žive u tropskim šumama uglavnom endemske i gubitkom staništa nestaju i one.
Ne stradaju samo biljke i životinje od krčenja šume. Trista miliona ljudi živi u svetskim šumama. Najpoznatiji su pigmeji, koji žive u centralnoj Africi. Osim toga, od života šuma živi 1,6 milijardi ljudi.
Da podsetim da čak 12 do 20% od ukupne svetske emisije gasova sa efektom staklene bašte dolazi od krčenja šume. Sečom šuma, koje hlade našu zagrejanu planetu, oslobađa se ogromna količina ugljendioksida koji nas dalje greje.
Kao što su Amazonske prašume pluća planete, srpske šume su pluća Srbije. Da bi planeta bila zelena, svaka država mora čuvati svoje šume. Srbija i kroz današnje izmene Zakona o šumama, poboljšava zakonodavni okvir koji treba da bude osnova za mnogo odgovorniji odnos prema šumskom blagu.
Nažalost, kod nas je uobičajena praksa da se ne držimo slova zakona ako to nije u našem uskom interesu. Zato je zakon o kome danas raspravljamo važan za naše šume, jer se poboljšanim zakonskim rešenjima omogućava bolje gazdovanje, bolja zaštita i što je najvažnije, stvaraju se uslovi za nova pošumljavanja.
Da podsetim da Srbija pod šumama ima oko 29% površina, veoma nepravilno raspoređenih. Najmanje je pošumljena Vojvodina, sa nekih oko 7%.
Istakao bih neka nova zakonska rešenja i mere, koja bezrezervno podržavam. Pre svega, zakonski okvir propisuje sistem integralnog, jedinstvenog upravljanja i zaštite šuma na teritoriji čitave Republike, jer u prirodi za pojedine procese i ekcese ne postoje granice. Požar ili gubar ili bolesti ne znaju za granice. Dobro je što zakon na precizniji način definiše sam pojam šume, tako da se ovim pojmom obuhvataju i male površine, tj. površine veće od svega pet ari, ukoliko su obrasle šumskim drvećem i krunama drveća od 30% površine.
Ovim zakonom precizno se definišu pojmovi koji doprinose zaštiti šuma. To je, pre svega, pojam sa nacionalnog plana. Zašto je to važno? Svedoci smo da su nam u prošloj godini i od poplave i od leda stradale i šume. Pojava velikog broja klizišta na šumskom zemljištu oštetila je veliku šumsku površinu, a ledene kiše i snežni nanosi uništili velike šumske površine i državne i privatne.
Do sada nije postojala zakonska mogućnost da se ove štete direktno saniraju, jer za te namene nisu mogla biti projektovana budžetska sredstva. Sad se ovaj veliki problem rešava tako što se u ovim izmenama zakona predviđa da se za sanaciju šumske štete mogu predvideti budžetska sredstva.
Pored ovoga, skrenuo bih pažnju na još jedan veliki problem, problem bespravnih i nekontrolisanih seča šuma. Velike površine i privatnih i nekontrolisanih državnih šuma se bezuslovno seku. Izmene zakona uvode mnogo bolju kontrolu tako što se ponovo uvodi propratnica kojom se prati put isečenog drveta.
S druge strane, da bi se nadoknadile izgubljene površine pod šumama, bilo zbog seče ili prirodnih katastrofa, požara, klizišta ili ledoloma, neophodno je brže i organizovanije pošumljavanje. Država će u skladu sa ovim zakonom obezbediti okvir i sredstva, ali je potrebno da i mi građani učestvujemo aktivnije u tome. Nekada se masovno pošumljavanje vršilo volonterskim radom. Na taj način su pošumljene stotine hiljada hektara. Apelujem i danas da se na sličan način posvetimo pošumljavanju i zaštiti šuma i šumskog blaga.
Na kraju da kažem da sam zadovoljan rešenjima u ovom zakonu, kojim se poboljšava odnos države prema šumama i obezbeđuju i uslovi i sredstva za zaštitu i da kažem da ću i ja i poslanička grupa SPS podržati sve aktivnosti Ministarstva poljoprivrede usmerene na ovu oblast i u danu za glasanje ćemo podržati ovaj zakon.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama su danas dva sporazuma iz oblasti turizma koje Narodna skupština treba da ratifikuje.
U pitanju su Sporazum o saradnji u oblasti turizma između Vlade Republike Srbije i Vlade Gruzije i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministra Ukrajine o saradnji u oblasti turizma.
Kao što znam sporazum sa Ukrajinom je potpisan u junu, a sporazum sa Gruzijom je potpisan jula meseca 2013. godine. Oba sporazuma imaju za cilj stvaranje institucionalnih okvira za razvoj svih oblika saradnje u oblasti turizma i jačanje turističkih veza, što za Srbiju predstavlja još jednu ozbiljnu šansu da turističkim tržištima Gruzije i Ukrajine predstavi svoju turističku ponudu i ogranizovanije je plasira.
Dakle, Srbija želi da ovim sporazumima poboljša svoju turističku poziciju na evropskoj turističkoj mapi. Sa ovim državama Srbija ima tradicionalno dobre odnose, tako da saradnja u oblasti turizma treba da doprinese unapređivanju ukupnih bilateralnih odnosa, odnosno ukupne ekonomske i privredne saradnje Srbije sa Gruzijom odnosno Ukrajinom.
Privredna saradnja sa Gruzijom uglavnom se odnosi na oblasti industrije, metalne konstrukcije, kontejnera, lekova. U 2013. godini na primer, ta privredna razmena je vredela oko tri miliona dolara od čega je srpski izvoz dostizao 2,8 miliona dolara, dakle postoji dobra izvozna osnova koju turistički promet može da poveća.
Kada je u pitanju Ukrajina, treba istaći da naše dve zemlje imaju dugogodišnju privrednu saradnju. Podsetiću da je sadašnji ministar spoljnih poslova 2013. godine u funkciji premijera, otvorio biznis forum srpskih i ukrajinskih privrednika uz učešće preko 80 preduzeća iz Srbije. Ovom prilikom je bilo gotovo potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ukrajinom. Inače, za sada sa Ukrajinom Srbija ima najrazvijeniju saradnju u oblasti industrije i građevinarstva, ali postoji veliki prostor za unapređenje saradnje u oblasti agrokompleksa, energetike, transporta robe i u oblasti turizma.
Tih dana je potpisan i sporazum sa Ukrajinom o saradnji u oblasti turizma, kojim je potvrđena želja obe države da se dobri bilateralni odnosi potvrde institucijalizacijom saradnje u oblasti turizma. Srbija kao turistička destinacija poslednjih godina postaje sve interesantnija inostranim turistima, jer ima veliki turistički potencijal i različite vidove turističke ponude. Nažalost dosta toga nije poznato inostranom tržištu. Jedan od razloga je i činjenica da ne postoji adekvatna razmena turističkih informacija, tako da stanovništvo, odnosno potencijalni turisti, turistička privreda i organizatori putovanja u Gruziji i Ukrajini nisu dovoljno upoznati sa turističkom ponudom Republike Srbije.
Ovim sporazumom se potvrđuje spremnost Srbije i Gruzije, odnosno Srbije i Ukrajine da uspostave saradnju u oblasti turizma na institucionalnom nivou, čime se stvaraju uslovi za njen dalji razvoj i unapređivanje. Na ovaj način uspostavlja se i okvir za jačanje ukupnih ekonomskih odnosa između država potpisnica, putem saradnje između pojedinih partnera u turizmu. Inače saradnja Republike Srbije i Gruzije, Republike Srbije i Ukrajine u oblasti turizma mnogo je slabija nego što bi to bilo moguće imajući u vidu nivo tradicionalno dobrih ukupnih bilateralnih odnosa Srbije sa ovim državama.
Nažalost, turistička razmena sa Gruzijom i Ukrajinom jedva je statistički vidljiva. Zvaničnu statistiku u našoj zemlji evidentira turistički promet sa ovim zemljama, kao dolaske iz ostalih evropskih zemalja, što predstavlja, naravno, svojevrsnu potvrdu više nego skromnih rezultata turističkog prometa.
Ova praznina se popunjava sporazumima koje treba da ratifikujemo posle današnje rasprave, jer su u njemu naglašeni posebni oblici saradnje od interesa i značaja za razvoj turizma u državama potpisnicama, u cilju uspostavljanja pravne osnove za dalji razvoj turističke razmene.
Važno je reći da se sporazumima sa obe države jača saradnja zasnovana na principima ravnopravnosti i uzajamne koriste.
Države potpisnice će saradnju u oblasti turizma ostvariti u skladu sa važećim propisima u svojim državama, uključujući ove sporazume, kao i u okviru standarda međunarodnih turističkih organizacija.
Sporazumi sa Gruzijom, odnosno Ukrajinom, omogućavaju saradnju uspostavljanjem direktnih kontakata između nadležnih organa u oblasti turizma, između tur-operatera i drugih relevantnih subjekata i organizacija u državama potpisnicama koje se bave turističkom delatnošću.
Sporazumima se predviđaju i mere koje su dužne da preduzmu strane potpisnice u cilju osiguranja bezbednosti turista jedne zemlje za vreme boravka u drugoj državi potpisnici, pri čemu se moraju poštovati i međunarodni standardi.
Jedan od važnih ciljeva ovih sporazuma jeste podsticaj razvoja turističke infrastrukture i materijalne osnove turizma i investiranje u turističku industriju. Ovaj aspekt za razvoj turističke privrede Srbije ima veliki značaj, imajući u vidu raznovrsnost turističke ponude i velike mogućnosti njenog razvoja.
Poznato je da Srbija ima velike potencijale za razvoj banjskog, planinskog, seoskog i tranzitnog turizma, da ima bogatu kulturnu baštinu i veliki broj međunarodno priznatih i poznatih turističkih manifestacija, kao što su Guča, Birfest, Ehit, pa i Nišvil, na kraju krajeva.
Saradnja predviđena ovim bilateralnim sporazumima podrazumeva i područje razmene stručnjaka i programe edukacije za turističke zvaničnike i profesionalce, za saradnju između organizacija koje se bave istraživanjem u oblasti turizma, razmenu statističkih podataka i drugih informacija od značaja za turističku saradnju dve zemlje. Oba ova sporazuma se zaključuju na pet godina, sa mogućnosti automatskog produžavanja za naredni petogodišnji period.
Na kraju, treba istaći da sprovođenje ovih sporazuma ne iziskuje posebna finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije, a s druge strane, očekuje se da njihova ratifikacija i primena doprinesu ne samo turističkom već i ukupnom ekonomskom razvoju Republike kroz povećani devizni priliv od turističkog prometa, kao i kroz eventualne investicije u turističkoj infrastrukturi.
Imajući u vidu sve razloge koje je predlagač izneo, kao i stvarne očekivane efekte, Poslanička grupa SPS će u Danu za glasanje podržati ratifikaciju ova dva bilateralna sporazuma. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, u okviru ovog pretresa osvrnuću se na Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o socijalnoj sigurnosti, koji Narodna skupština treba nakon današnje rasprave da prihvati i potvrdi.
Srbija i Francuska imaju tradicionalno dobre odnose, posebno od Prvog svetskog rata, kada su bile na istoj odbrambenoj strani. Tada je prijateljska Francuska pružila neprocenjivu podršku i pomoć srpskoj vojsci i državi, posebno posle prelaska Albanije, odlaska iscrpljene srpske vojske na Krf. Mnogi su sa Krfa prebačeni u Francusku i tamo i ostali, kada je Francuska bez ikakvog državnog sporazuma, kroz jedan solidan i ljudski odnos pružila sve moguće oblike zdravstvene i socijalne podrške našoj vojsci i civilima. Francuska i Srbija su u daljem radu i vremenu održale to svoje prijateljstvo.
Zatim, to se prijateljstvo posebno ogledalo u Drugom svetskom ratu, kada su takođe bile zajedno protiv fašizma. Kasnije, taj humani ljudski odnos Francuske i Srbije pretvorio se u državni sporazum kojim su unapređeni i formalizovani brojni oblici saradnje u oblasti socijalne i zdravstvene politike. Prijateljstvo i saradnja nastavlja se i posle Drugog svetskog rata, kada je veći broj naših građana odlazio u Francusku na privremeni rad, kako se tada govorilo.
Upravo zbog većeg broja naših radnika na privremenom radu, još 1950. godine na bilateralnom nivou potpisana je Opšta konvencija o socijalnom osiguranju između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Francuske Republike. Ova Konvencija je još uvek u primeni u Republici Srbiji. U stvari, ratifikacijom Sporazuma sa Republikom Francuskom, o kome danas govorimo, mi zamenjujemo Konvenciju iz 1950. godine, odnosno Opšta konvencija iz 1950. godine i sve njene kasnije dopune prestaju da važe. Sve ovo govori o dugom kontinuitetu u saradnji sa Francuskom u oblasti radnog i socijalnog zakonodavstva.
Sporazum između Srbije i Francuske o socijalnoj sigurnosti jedan je od najsveobuhvatnijih socijalnih sporazuma koji je naša država potpisala u oblasti socijalne zaštite. Ovaj sporazum predstavlja osnovu za sveobuhvatnu radnu, zdravstvenu i socijalnu zaštitu naših državljana koji rade u Francuskoj i isto tako i zaštitu francuskih državljana koji žive i rade u Srbiji. On je garant ostvarivanja brojnih prava koja proističu iz rada. To su sledeća prava: ostvarivanje prava na dodatak za decu onih lica koja obavljaju neku delatnost, odnosno rade u skladu sa pravnim propisima jedne strane ugovornice, zatim osiguranje za slučaj starosti, invalidnosti i nadživelih članova porodice, povreda na radu i profesionalne bolesti, povreda na putu do posla, pogoršanje profesionalne bolesti, socijalna davanja za slučaj smrti. Dakle, Sporazum reguliše oblast penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, zdravstvene zaštite, povrede na radu i profesionalne bolesti, materinstva i dodatka za decu.
Veoma je važno što je u pitanju širok obim prava koja građani jedne potpisnice ostvaruju u drugoj državi potpisnici, ukoliko su, naravno, tamo radno angažovani. U Srbiji se ovaj sporazum odnosi na propise iz oblasti zdravstvenog osiguranja, zdravstvene zaštite i materinstva, penzijskog i invalidskog osiguranja, osiguranja za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti i dodatka za decu. U Francuskoj su to takođe propisi iz ovih oblasti, s tim što se obuhvata i propis iz oblasti socijalne sigurnosti, koji se primenjuju na zaposlene van poljoprivrednih zanimanja, zaposlene u poljoprivrednim zanimanjima, zaposlene u samostalnoj delatnosti, van poljoprivrednih zanimanja i poljoprivrednih delatnosti. Ovaj sporazum se odnosi i na proširenje pravnih propisa jedne strane ugovornice na nove kategorije korisnika ili nova davanja, ali se ne primenjuju na pravne propise kojima se uvodi nova oblast socijalne sigurnosti, osim ako nadležni organi država ugovornica postignu saglasnost o njihovoj primeni.
Sporazum je zasnovan na opšteprihvaćenim principima i iskustvima naše zemlje u ovoj oblasti, kao i na standardima koje predviđa Uredba EU broj 883/04, koja reguliše socijalnu sigurnost radnika migranata. Važno je takođe što se ovaj sporazum zaključuje na neodređeno vreme, naravno, uz mogućnost da svaka strana ugovorna ga može u tekućoj kalendarskoj godini u pisanoj formi diplomatskim putem otkazati s poslednjim danom te godine.
Važno je istaći i činjenicu da će se u slučaju otkazivanja ovog sporazuma njegove odredbe i dalje primenjivati na stečena prava, kao i na zahtev za ostvarivanje prava podnete do dana njegovog otkazivanja. Na ovaj način su građani koji već koriste prava ili su za njihovo korišćenje aplicirali biti zaštićeni.
Inače, sa Francuskom su ranije države u čijem je sastavu bila Republika Srbija, od početka svoje samostalnosti, imala brojne bilateralne sporazume, što potvrđuje činjenicu višedecenijske saradnje i prijateljstva.
Na kraju, iz svih ovih razloga sadržanih u Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o socijalnoj sigurnosti, poslanička grupa SPS će u Danu za glasanje, sa posebnim zadovoljstvom, podržati ovaj sporazum.
Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre i uvaženi gosti, poštovane kolege poslanici, u okviru ovog zajedničkog pretresa osvrnuo bih se pre svega na Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija UNESKO u vezi sa osnivanjem centra za vode, za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskih promena kao centra druge kategorije pod pokroviteljskom UNESKO.
Klimatske promene su prirodni fenomen planete i njenog kosmičkog okruženja. Planeta i njeno kosmičko okruženje su živi ambijent definisan neprekidnim fizičkim promenama i procesima, o kojima se još uvek malo pouzdano zna, ali su ti procesi očigledni.
Prvi čovek u svetu koji je naučno objasnio prirodu klimatskih promena je srpski naučnik Milutin Milanković. Milanković je tokom prve polovine 20. veka pre svega teoretski objasnio da su klimatske promene prirodan proces planete i njenog okruženja i da imaju cikličan karakter. Pojednostavljeno govoreći, Milanković je objasnio da su klimatske promene deo zemljine prirode i da dolaze u cikličnom vremenskom periodu. Kasnije, konkretna eksperimentalna istraživanja su potvrdila tvrdnje Milankovića, te je njena teorija postala osnovna teorija nauke o klimatskim promenama.
U moderno vreme, međutim, klimatske promene su postale jedan od najvećih prostora za moguće manipulacije. Tako se stiče utisak da su klimatske promene veoma moćno političko sredstvo u odnosima razvijenih i nerazvijenih zemalja. Pod izgovorom da su klimatske promene posledice ljudskih grešaka, celom svetu se nameću obavezna pravila tzv. spasenja planete. Ovako prihvaćene teze su nažalost veoma često deo interesa nekih razvijenih država, a multinacionalne kompanije neosporno ostvaruju velike zarade. Kako to postižu?
Opasnost od klimatskih promena danas ima učešće u poreskim opterećenjima koji pak utiču na formiranje cena gotovo svih proizvoda, počev od benzina na benzinskim pumpama, do cena hrane na pijacama.
To su ogromni budžetski prihodi koji prate čitav spektar njihovih zakonskih regulativa, tačnije novih zakonskih ograničenja koja u odsustvu tradicionalne ideologije postaju nova ideologija. Cenu za sve to naravno plaća običan čovek.
Globalnim sporazumom iz Kjota sredinom devedesetih godina prošlog veka o kontroli klimatskih promena, stvorena je globalna ideologija o potrebi kontrole otrovnih gasova, koji se smatraju jednim od najvećih planetarnih zagađivača. Tako je pod obrazloženjem da klimatske promene izazivaju ljudska aktivnost, drugim rečima industrija i poljoprivredna proizvodnja.
Svakoj zemlji određena je kvota otrovnih gasova, nažalost. Ovo nije značilo smanjenje otrovnih gasova, nego je samo to postao novi prikriveni oblik globalne trgovine, tako da razvijene zemlje imaju pravo da ispune svoju kvotu ne smanjivajući otrovne gasove, nego kupovinom viška kvote od nerazvijenih zemalja koje niti imaju razvijenu industriju, niti poljoprivredu, niti emituju otrovne gasove u meri štetnoj po okolinu. To je prosto, nažalost, postao ozbiljan posao kojim trguju privatne kompanije. Istovremeno, svedoci smo činjenice da zemlje, najveći emiteri otrovnih gasova nisu potpisnici Kjota sporazuma.
Klimatske promene su prvi put korišćene u ovom kontekstu sedamdesetih godina prošlog veka kada se zapad suočio sa prvom savremenom ekonomskom krizom. Tada se tvrdilo da ljudsko ponašanje i nekontrolisani ekonomski razvoj dovodi do globalnog zahlađivanja, tj. da Zemlji preti novo ledeno doba. Trideset godina kasnije, u uslovima nove ekonomske krize, sa istim argumentima se tvrdi da dolazi do globalnog otopljavanja.
Glavni naučni izvor savremene teorije o globalnom otopljavanju je bio tim Univerziteta u Noriču u Engleskoj. Otkriveno je međutim da je taj tim davao sumnjive podatke i da je svoju teoriju kojom je hranio političke elite, temeljio na neistinama. Uz to, omiljeni instrument plašenja ljudi klimatskim promenama su i priče o topljenju leda na Severnom polu. Pokazalo se međutim da je sada na Severnom polu leda više nego ikad.
Stvarni problem savremenog života se naravno prećutkuje. Stvarni problem su problemi prljave tehnologije i zagađivanja mikro životne sredine. Kao što je Milanković i objasnio, a što su kasnije eksperimentalno potvrdila istraživanja, klimatske promene su deo prirode i ljudska aktivnost ne može globalno ugroziti prirodu.
Zemlja od Sunca dnevno dobija toliko energije da je skoro nemoguće ugroziti planetu, a uz to samo 7% Zemlje je naseljeno, ali lokalne mikro sredine mogu biti itekako ugrožene nekontrolisanim razvojem i korišćenjem prljavih tehnologija i neodgovornim ponašanjem ljudi prema svojoj životnoj okolini.
Problem je dakle u zaštiti kontrolisanih životnih sredina, u planiranju održivih i sa prirodnim resursima usklađenim ekonomskim razvojem, pre svega uklanjanjem prljavih tehnologija i razvojem modernih tehnoloških rešenja.
Polazeći od svega navedenog, smatram da je veoma važno da je na svetskom nivou, i to od strane organizacije UN UNESKO, osnovan Centar za vodu, održivi razvoj i prilagođavanje klimatskih promena, a kod nas će se ovakav centar osnovati pri relevantnoj naučnoj ustanovi kakva je Institut „Jaroslav Černi“, što je ujedno veliko priznanje našoj nauci.
Upravo ovako naučni i kompetentan način bavljenja mikroklimatskim promenama, predviđenim mogućim prirodnim nepogodama u funkciji zaštite stanovništva, doprineće smanjenju nepredvidivih pojava i njihovim katastrofalnim efektima. Srbija sa svojim svežim iskustvom sa elementarnim nepogodama svakako treba da ima ovakav centar. Zato će poslanička grupa SPS podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, svoje današnje pitanje upućujem ministru kulture i informisanja, gospodinu Ivanu Tasovcu. Ustav Republike Srbije, član 51. svakom građaninu garantuje pravo na obaveštenost, na istinito, potpuno i blagovremeno obaveštavanje o pitanjima od javnog značaja. Sredstva javnog informisanja su dužna da poštuju prava građana na obaveštenost. Pravo građana je da bude informisan, a da informacije ne mora da plati. Nažalost, privatizacija medija je uticala na prilično uskraćivanje ovog prava. Privatizovani mediji najčešće nemaju interesa da besplatno informišu građane o pitanjima značajnim za njihov život i njihovu lokalnu zajednicu.
Prethodni period privatizacije medija pokazao je svoju lošu stranu upravo na lokalu. Poznavajući sve negativne posledice loših privatizacija medija, želeo bih da postavim poslaničko pitanje nadležnom Ministarstvu za informisanje. Dakle, da li je Ministarstvo u prethodnom periodu analiziralo posledice ovakvih privatizacija i da li se razmišljalo o eventualnoj promeni koncepta privatizacije? S druge strane, da li Ministarstvo razmišlja o mogućnosti da javni servis aktivira ranije postojeće regionalne centre RTS koji su na veoma kvalitetan način davali regionalno značajne informacije? Ovakav koncept rada javnog servisa dao je nesumnjivo veliki doprinos da sve važnije informacije za život građana na lokalu budu blagovremeno dostavljene i dostupne svim građanima koji žive u tom regionu.
Takođe, da li Ministarstvo razmišlja i o mogućnosti preispitivanja nekih privatizacija, kao što to država predlaže da se uradi kod drugih važnih privrednih privatizacija? Kao što je država uložila u privredu, tako je država uložila i u medije i ima puno pravo da traži preispitivanje nekih privatizacija medija.
Činjenica je da nisu privatizovani svi mediji koji su po zakonu to trebali da urade, ali ti mediji, pre svega lokalni i iako nisu privatizovani veoma uspešno rade i ostvaruju svoju ustavnu i zakonsku ulogu. Navešću nekoliko primera, a to je TV Bor, zapravo njen tačan naziv je Javno preduzeće „Štampa radio i film“, pa recimo TV Niš itd, imamo i negativnih privatizacija kao što je TV Soko Banja, pa radio S94 Svilajnac, itd.
Uz ovo pitanje uvodno ujedno imam i predlog da se preispitaju ne samo neuspešne privatizacije, već iznađe zakonsko rešenje da se jedan broj regionalnih radio i TV stanica, naročito onih sa istoka, juga, pa i srednje Srbije integrišu u sistem javnog medijskog servisa Srbije. Verovatno vam je kao nadležnom ministru poznato da već vlada ozbiljna panika među malim lokalnim radio stanicama koje finansiraju lokalne samouprave zbog uslovljene privatizacije, a poznato nam je loše iskustvo mnogih već privatizovanih lokalnih medija. Naravno, ne sporimo pozitivna iskustva uspešno privatizovanih medija. Hvala.