ŽARKO OBRADOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen je 1960. godine u Beranama. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, gde je kasnije magistrirao i doktorirao.

Prvo zaposlenje našao je 1988. godine, kada je primljen u Gradski komitet Socijalističkog saveza. Od punoletstva je bio član Komunističke partije Jugoslavije, a od tridesete godine član je SPS-a. S početka je bio u Gradskom odboru stranke.

U periodu od 1998. do 2000. godine bio je na funkciji zamenika ministra za lokalnu samoupravu u Vladi Srbije, a u prelaznoj Vladi od oktobra 2000. do januara 2001. godine obavljao je dužnost zamenika ministra za visoko obrazovanje. Od januara 2001. godine bio je narodni poslanik do stupanja na položaj ministra prosvete. Bio je predsednik i zamenik predsednika poslaničkog kluba SPS-a u Narodnoj skupštini Srbije.

Zamenik je predsednika SPS-a od 2006. godine.

Od jula 2008. godine Obradović je na poziciji ministra prosvete. Početkom marta 2011. godine njegovom resoru je dodata oblast nauke. Godine 2013. podnosi ostavku na ovu funkciju nakon afere “Mala matura”.

Član je Glavnog odbora SPS-a i zamenik predsednika partije.

Vanredni je profesor na Megatrend univerzitetu, a pre stupanja na ministarsku funkciju bio je i dekan na Fakultetu za državnu upravu i administraciju tog univerziteta.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo mu je potvrđen poslanički mandat, kada je izabran sa izborne liste "Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) – Dragan Marković Palma“.

Govori engleski i služi se francuskim jezikom.

Oženjen je i otac dve ćerke.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:17

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2020.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, dozvolite mi da kažem nekoliko reči o ovom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.

Ministre, najpre bih vama želeo da se obratim. Što više vremena prolazi od kako se pojavio virus Kovid 19, i vi i ostale kolege iz lekarske struke iz Vlade Republike Srbije pokušavate da objasnite šta sve kovid znači i koje su mu posledice. Moj utisak, ne samo ovde u Srbiji nego na širem planu, čitajući onu literaturu koja je posvećena ovoj pandemiji virusa, je da ima ljudi koji dovoljno ne razumeju značaj kovida, odnosno njegove negativne posledice.

Ako posmatrate taj ugao gledanja na kovid, onda možete i oprostiti neke kvalifikacije vezano i za ono što radi naša država i za posledice koje postoje u Srbiji od Kovida 19.

Ima i drugi deo ljudi koji verovatno znaju o čemu govore i to govore na jedan drugi, negativan način, ali to treba opet shvatiti kao deo političkog delovanja protiv aktuelne koalicije i ljudi koji javno vode ovu stvar. Kažem – javno, zato što ima jako veliki broj ljudi u sistemu zdravstva koji nesebično daju sebe i veliku količinu svoje lične energije i integriteta ulažu u borbu protiv korone.

Danas sam čuo, pored toga što mi raspravljamo o ovom zakonu, danas se desila jedna dobra stvar, a to je ono što je objavio predsednik Vučić pre nekoliko sati, što je objektivno svetlo na kraju tunela – informacija predsednika Vučića da će Srbija biti u situaciji verovatno krajem decembra meseca ove godine da nabavi prve količine vakcine i da se onda krajem januara, ako sam dobro razumeo, prve količine vakcine već počnu primenjivati na određene kategorije zaposlenih, mislim pre svega na zdravstvo, policiju i vojsku, i na one kategorije ljudi kojima to najviše treba, a to su ugrožene kategorije stanovništva, ugrožene po stanju svog zdravlja.

Zašto sam pomenuo to kao prvo? Mislim da ljudi ne razumeju da se ovo dešava prvi put u novijoj istoriji čovečanstva. Ne znam šta je bilo u prošlosti, bar ne postoje pismeni podaci o tome, ali kada se u januaru mesecu ove godine na pijaci morske hrane u Vuhanu pojavio virus nepoznatog porekla, kako je tada kvalifikovan, niko nije mogao znati šta će taj virus proizvesti, niti unutar Kine, niti na međunarodnoj sceni.

Svet nije više isti kao što je bio pre januara meseca ove godine. Promenio se na mnogo načina. To je jedna tema.

Sa stanovišta onoga o čemu mi danas raspravljamo, treba podsetiti da je na jučerašnji dan pre osam meseci Svetska zdravstvena organizacija proglasila pandemiju virusa Kovid 19. U to vreme, 11. marta, pre nepunih osam meseci, znači na jučerašnji dan, 116 hiljada ljudi, namerno sam uzeo ove brojke da bih pokazao šta sve, nažalost, kovid danas jeste, jer kovid je ušao u jedan, ako mogu reći, galop, sa svojim širenjem i sa posledicama, znači 116 osoba širom sveta je bilo zaraženo Kovidom 19 i tada je proglašena pandemija. Već je 2. aprila bio jedan milion, 28. juna 10 miliona ljudi koji su bili zaraženi, 21. jula preko 15 miliona ljudi, jedan podatak je govorio u 213 država sveta, ne samo članica UN nego i one koje to nisu, 25. jula preko 16 miliona ljudi. Znači, 25. jula, pre nepuna tri, četiri meseca. Danas je već, prema današnjim podacima, gledao sam pre nekoliko sata, preko 52 miliona, tačnije 52.542.000.000 ljudi širom sveta je zaraženo. To je 336 puta više zaraženih nego pre osam meseci.

Video sam malo pre jednu izjavu Svetske zdravstvene organizacije povodom Kovida 19. Kaže – svet se umorio od kovida, ali kovid se nije umorio od onog što čini. Nažalost, faktičko stanje je takvo da mi moramo da delujemo.

Kad se pominje Republika Srbija i daju se ocene o onome što Republika Srbija radi na sprečavanju kovida, mislim da treba da budemo vrlo zadovoljni, a ako ima pojedinaca koji daju negativne ocene, da budu vrlo pažljivi u tome, zato što apsolutno delim vaš stav da ćemo, bože zdravlja, na kraju ove priče, kada kovid prestane da bude zarazna bolest i kada se suzbije na teritoriji Republike Srbije, biti tek u situaciji da uporedimo sebe sa drugim zemljama.

Mislim da Republika Srbija čini sve na pravi način da suzbije širenje Kovida 19, jer kad pogledam neke brojke, ne bih pominjao ove velike države, uzeo sam brojke koje se odnose na jučerašnji dan. Recimo, Portugal, koji ima 10 miliona stanovnika – 192 hiljade zaraženih. Ne bih pominjao broj preminulih osoba, jer je on opet daleko viši nego u Srbiji. Švedska danas, taj njihov model, koji su oni primenjivali, bez nekih direktnih zaštitnih mera i bez rigoroznih mera sprečavanja širenja korone – 166 hiljada na jučerašnji dan. Danas kažu još četiri hiljade Hrvatska, koja kažu ima četiri miliona ljudi, znači 1,5 puta manje nego što ima nas, nas ima skoro sedam miliona ili 1,7 – 75.920 osobe. Slovenija, koja je tri puta manja od nas, već 50 hiljada zaraženih. Mi smo na toj listi po broju zaraženih ljudi 67 u svetu, od koliko ima 193 članice UN, a rekao sam preko 200 i nešto država koje se računaju ili koje su ušle u ovaj sistem i malo je država, svega nekoliko u kojima kovid nije prisutan.

Ali kada govorimo, hvala Bogu kod nas u odnosu na toliki broj zaraženih i na ono što kovid jeste, nije veliki broj ljudi preminuo. Naravno, svaki život je dragocen i treba se boriti za svaki život, ali kada posmatrate te brojke, onda možete shvatiti vrednost onoga što se u Republici Srbiji radi na sprečavanju širenja korone i koliko je velika briga o zdravlju ljudi.

Neko kaže, da ali u ovim zemljama zapada su stariji ljudi pa je to posledica velikog broja preminulih. Nije tako. Demografski gledano, Srbija spada među pet najstarijih zemalja u Evropi i među deset u svetu, pa opet naše brojke su daleko manje. Ne bih pominjao Italiju, gde je preko 42.000 nažalost preminulih, Španiju, preko 40.000. Znači, nije samo reč o demografskoj situaciji, nego ima nešto i drugo, a to je entuzijazam ljudi koji rade u zdravstvenoj struci, organizacija dobra kada se kovid pojavio, mere koje se primenjuju, jer ne treba smetnuti s uma da nam se ovo prvi put dešava.

Republika Srbija primenjuje sve ono što primenjuju i drugi, a to što je u nekim situacijama bolja od drugih, to nam samo može služiti na čast. Lekari su ljudi koji su podneli najveći teret u borbi protiv kovida i njima stvarno dugujemo neizmernu zahvalnost.

Gde smo danas? Mi danas usvajamo ovaj zakon kako vi kažete, da bi unapredili pravni okvir i da bi sve ove mere koje se primenjuju protiv kovida još više, ako mogu reći afirmisati i još jedan broj proširiti.

Naravno, svrha svih predloga zakona o kojima mi danas raspravljamo jeste da se Kovid spreči i da što manje bude zaraženih ljudi i što manje onih koji su ugroženi s obzirom na stanje u kome se nalaze ako su zaraženi koronom.

Kažem, mi delimo samo sudbinu sveta, ako je u martu, aprilu i maju mesecu postojao strah ljudi od onoga što korona nosi, a objektivno jeste i niko nije znao ništa o tome, danas je sigurno, ne samo ovde u Srbiji, nego i kod značajnog broja ljudi širom sveta prisutna jedna vrsta nepažnje ili nerazumevanje značajna.

Vi ste rekli jednu za mene krucijalnu rečenicu koju čitam ovih dana i u nekim drugim, odnosno koju sam čuo u nekim drugim časopisima, čuo sam od vas, a to je ono što ste rekli vezano za prenošenje virusa - niko tačno ne zna kako se virus prenosi, i to je nažalost jedna istina i druga jeste da jedino mere socijalne distance mogu dati rezultat, ali život ne može stati. Ako zaustavimo sve, ako primenimo 100% zaustavljanje i kretanja ili jednu blokadu onda mi ćemo blokirati život, a onda svet naravno neće ni postojati ili će makar izgledati potpuno drugačiji.

Potpuno je logično da se primenjuju određene mere kako bi sprečili širenje Kovida. Drago mi je što ste vi u ovom zakonu i u ovom Predlogu zakona izmene i dopune Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti veliki značaj stavili na pojedinca, na odgovornost, na obavezu pridržavanja mera i korišćenje ličnih zaštitnih sredstava.

Ako ne budemo svesni da je naše ponašanje važno, ne samo za našu sigurnost, ne samo za naše stanje zdravlja, nego i naših najbližih i celog stanovništva, mi ne možemo očekivati dobre rezultate. Džaba apeli, džaba bilo koja, da kažem, mera, čovek prvo mora da shvati sam sa sobom da razreši neke dileme i da shvati da je najvažnija stvar ponašati se odgovorno, primenjivati mere o kojima govori Krizni štab, mere koje propisuje Ministarstvo, mere koje propisuje Vlada Republike Srbije i jednostavno čekati u takvim uslovima, naravno da dočekamo i vakcinu.

Dobro je što vidim u izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od zaraznih bolesti utvrđen je Kovid, kao bolest koja se sprovodi epidemiološki nadzor. Razumem da ste hteli i pravno i faktički neke stvari da rešite na jedan bolji način nego do sada i dobro je što jednostavno zakon propisuje sve ove mere. Vidim da se pominje i vakcina. Predsednik je o tome danas govorio. Ja lično biću sigurno jedan od onih koji ću rado primiti vakcinu kada za to dođe vreme i kada država nabavi.

Naravno, dobro je što je država već potpisala ugovore sa određenim kompanijama, ali i pre toga treba pomenuti da je reč o vakcinama koje prođu vrlo rigorozan test kontrole kvaliteta da bi građani bili bezbedni. Mislim da se i u tom aspektu mora voditi računa da bi građani znali da je to za njihovo dobro.

Video sam da ste inspekcijski nadzor stavili da kao povereni može da vrši i lokalna samouprava. Mislim da je to dobra stvar i da se na nivou lokalne samouprave, ako mogu reći preuzme odgovornost o stanju zdravlja na nivou lokalne samouprave preko Komunalne inspekcije.

Takođe, Predlogom izmena i dopuna Zakona se predviđa i kontrola putnika iz inostranstva i to je jedna dobra stvar, jer druge zemlje brinu o sigurnosti svojih građana na svoj način. Ako me pamćenje dobro služi 17. marta ove godine Evropska unija je zatvorila svoje spoljne granice brinući o svojim članicama i njihovim građanima, sasvim je logično da i Republika Srbija brine o svojim građanima i svaka takva mera je dobrodošla i svako je dobrodošao u Srbiju, ali mora da se zna da je zdrav, da njegov dolazak ne bi prouzrokovao širenje virusa Korone.

Opet se vraćam na ličnu zaštitu. Mislim da je to jako važna stvar i mislim da je to suštinsko, jer ako ne budemo shvatili šta to znači mislim da je pitanje i kakav će biti rezultat. Sve ove mere koje ste naveli u članu 26. vezano za kućnu izolaciju, za obolele koji su bez simptoma ili sa simptomima ili sadržaj iz člana 31a, koji govori o karantinu u kućnim uslovima i svim ovim merama, mislim da je dobro to rešeno, ali opet se vraćam na početak, kruna cele priče biće ponašanje pojedinca, ponašanje pojedinca.

Vlada je uradila sve što je mogla i radi sve što se može. Nabavke medicinske opreme, nabavka zaštitnih sredstava, izgradnja novih bolnica, opremanje bolnica, ali trebamo da razumemo da ima ljudi koji su bolesni i od drugih vrsta bolesti, da je i njima takođe potrebna nega, da su i oni deo građana Republike Srbije, da nam se ne može ceo zdravstveni sistem pretvoriti u kovid sistem, da je dobro što, eto, pre neki dan smo govorili sa ministrom Malim o novim kovid bolnicama u Beogradu i Kruševcu, ali o sijaset drugih gradova i opština Srbije u kojima će biti na bolji način uređeni domovi zdravlja, da bi se jednostavno zdravstvena situacija, odnosno da bi se jednostavno zdravstvena situacija, odnosno da bi zdravstveni sistem bio još kvalitetniji. Ja se slažem, sada je pravo vreme da se ulaže, sada vidimo šta zdravstveni sistem znači za zdravlje nacije, za zdravlje građana i nažalost, ali istinito, ovo je jedini način da bi se proverio i kvalitet zdravstvenog sistema i šta on treba da znači i koliko u njega treba da ulažemo. Jer, bez brige o zdravlju, sva druga prava koja imamo teško će biti dostupna. Znate onu čuvenu rečenicu - zdrav čovek želi mnogo, a bolestan ima samo jednu želju, da bude zdrav. Ni jedno ljudsko pravo koje nam propisuje Ustav, koje nam propisuju zakonu ne može biti ostvareno ako niste u situaciji da ih ostvarite, a možete ih ostvariti tek kada budete zdravi.

Mislim da je jako dobro što i mi danas raspravljamo o ovom zakonu i što ste vi predvideli u ovom zakonu sijaset mera koji bi se, kako bih rekao, unapredila situacija i učinilo sve što je moguće da kao društvo budemo odgovorni i efikasnije reagujemo na zaustavljanju širenja Korone do trenutka dok ne dobijemo vakcinu i onda nadam se i konačno rešimo pitanje Kovida 19.

U svakom slučaju mi poslanici SPS ćemo u danu za glasanje glasati za izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti od zaraznih bolesti. Hvala vam.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.11.2020.

Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege, pre svega, hteo bih da kažem da će SPS podržati u danu za glasanje Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2020. godinu.

Podržaćemo ovaj zakon zato što smatramo da je reč o jednom dobrom zakonu na koji se na objektivan, pravi način reaguje na sve ono što se dešava širom sveta, a i u Srbiji, da je to jedna reakcija dobra Vlade na pandemiju Kovida-19 u svetu i na njegove efekte ovde kod nas u Srbiji.

Naime, ako posmatramo šta se sve u svetu dešavalo od januara meseca ove godine, pa do današnjeg dana, možemo bez nekog velikog razmišljanja reći da je osnovna karakteristika širenja Kovida i posledica koju je on ostavio svuda u svetu i u odnosu na one ocene koje su izrekli svetski zvaničnici od Svetske zdravstvene organizacije, pa do ostalih pojedinačno zemalja, da je osnovna karakteristika nepredvidljivost.

Znači, gotovo se sa sigurnošću može reći da sve one ocene koje su davane u februaru, martu, aprilu ili tokom kasnijih meseci nažalost se nisu pokazale tačnim i opravdanim. To ne važi samo za Svetsku zdravstvenu organizaciju, nego važi i za ostale zemlje.

Evo, na današnji dan, 10. novembar 2020. godine, u svetu je zaraženo Kovidom-19 51.345.000 ljudi. Nažalost, preminula je milion i 271 osoba. To govori o jednom nekontrolisanom širenju Kovida i nemogućnosti zemalja da na pravi način odgovore na sve ono što je pandemija prouzrokovala, a posledice su višestruke i nažalost negativne, i na globalnom planu i na lokalnom planu.

Kad se posmatra globalni plan, zaustavljanje kretanje robe, ljudi, prouzrokovala je i zastoj u ekonomskoj aktivnosti države i na međunarodnom planu i pojedinačno i brojne druge negativne mere. Brojne industrijske grane su jednostavno zaustavljene i imale su svoje negativne efekte, ne samo prekid proizvodnje, nego nažalost gubljenje radnog mesta, prekid poslovanja, nemogućnost države da isplati određene obaveze prema svojim građanima, odnosno pokazale su da mnogo države sveta nisu u situaciji da ispune sve one navode koji stoje u dokumentima, koji praktično uređuju život ljudi, Ustav i ostala pravna akta.

Moram reći da Republika Srbija… Postavlja se jedno logično pitanje, zašto mi drugi put u toku ove godine vršimo rebalans budžeta. Mislim da je Srbija našla pravu meru u odnosu na sve ono što nam se dešavalo od početka godine.

Iako smo mala zemlja u svetskim razmerama, čini mi se da smo vrlo pametnom politikom reagovali i u martu mesecu i u aprilu i celom ovom periodu do sada, a kada se pogleda struktura ovog rebalansa budžeta i ono što je govorio ministar ovde u svom izlaganju, ali i prethodnih dana, predstavljajući ovaj rebalans budžeta, očigledno da Republika Srbija ima plan i šta dalje u 2021. godini.

Ako bi hteli da podvučemo samo jednu crtu i da kažemo opšte brojke, možemo reći da je rebalansom budžeta predviđeno 1.291 milijarda dinara prihoda, 1.774 milijarde rashoda, da će deficit iznositi 483 miliona dinara ili 8,70%, umesto nekih ranije planiranih 0,7%.

Ovo kažem kako je bilo planirano, jer je Republika Srbija u međuvremenu preduzela brojne korake da spreči posledice Kovida-19.

Trebamo se setiti svega onoga što je prvi paket mera, koji je Vlada Republike Srbije preduzela u aprilu mesecu, tada primenjeno na nivou Republike Srbije. Moram to da pomenem jer je sve to deo budžeta i deo ove današnje naše priče, pet minimalnih zarada koje su isplaćene za preko milion zaposlenih u privatnom sektoru, pomeranje plaćanja poreza i doprinosa u periodu od četiri meseca, 200 miliona kredita kroz Fond za razvoj i jeftini krediti upravo za privatni sektor koji, naravno, svim ovim merama kojima je omogućeno da se preživi pandemija virusa Kovid-19.

Trebamo se, takođe, podsetiti da je za 10% povećana zarada svim zaposlenima u zdravstvu, jer je na taj način država odala priznanje onim ljudima koji su bili najviše angažovani u suzbijanju širenja Kovida-19 i u pomoći građanima Republike Srbije da sačuvaju zdravlje i pomoć, koja je izdvojena, od 4.000 dinara jednokratne pomoći za sve naše najstarije sugrađane. Naravno, i svi građani punoletni, koji su to želeli, dobili su i po 100 evra pomoći da se prevlada postojeće stanje. Sve je to objektivno uticalo i na ekonomiju zemlje.

Trebamo se setiti da je u prvom kvartalu ove godine rast BDP-a u Srbiji iznosio 5,1%. Tada se još uvek nisu posledice kovida mogle osetiti, ali takođe u drugom kvartalu, zbog svega onoga što se dešavalo od marta meseca, pa na dalje, usledio je pad BDP-a za 6,4%. Naravno, na svetskim razmerama kriza još uvek traje i to ima posledice i po nas.

Kada se pogleda ovaj rebalans budžeta, njegovi glavni ciljevi jesu briga za zdravlje ljudi, nastavak investicionog ciklusa i pomoć preduzećima i privredi da isplate zarade zaposlenima.

Ako glavnim ciljevima dodamo i ostale elemente koji podrazumevaju redovnu isplatu svih obaveza države prema nižim nivoima vlasti uz socijalna i druga davanja i realizaciju već ranije započetih infrastrukturnih i drugih projekata, onda se može razumeti da Srbija dobro radi, da preduzima mere u vreme pandemije.

Naravno, ne bi to bilo moguće da Vlada Republike Srbije nije u godinama pre veoma uspešno radila. Mi smo imali četiri godine suficit u budžetu Republike Srbije. Ove godine, zbog ovoga što se dešavalo, a to sam već spomenuo, nažalost, situacija je drugačija.

Ima još jedan element koji ipak govori o snazi naše ekonomije, a to je činjenica da je, prema podacima, 1,9 milijardi evra stranih investicija za devet meseci investirano u Republici Srbiji i podatak koji je, čini mi se, pomenuo ministar, da je nezaposlenost u drugom kvartalu iznosila 7,2%, sve to ipak govori da Vlada preduzima dobre mere i jednostavno da veoma uspešno reaguje na posledice Kovida-19.

Ono što mene lično raduje jeste što se u ovom rebalansu budžeta za 2020. godinu, dve oblasti života, ako mogu reći, predviđaju kao one oblasti u kojima će biti dodatno investiran novac, pre svega to je zdravstvo, a druga oblast je infrastruktura.

Kada govorimo o zdravstvu, čuli smo danas podatak da se prave dve Kovid bolnice – jedna u Kruševcu i druga ovde u Beogradu i da je za te namene izdvojeno devet milijardi dinara. Mislim da je to veoma važno, ne samo zbog činjenice da je virus prisutan, ne znamo koliko će trajati, ne znamo kad ćemo dobiti vakcinu, ne znamo koje će količine vakcina biti dostupne na svetskom tržištu, jer, poštovane koleginice i kolege, nije nepoznato da taj jedan mali broj država u svetu je u mogućnosti da proizvede vakcinu, ostali će morati da čekaju. Znam da je Vlada na vreme preduzela poteze da obezbedi sve one vakcine koje budu prošle svu stručnu proveru i koje budu verifikovane kao kvalitetne da ćemo dobiti, ali se postavlja pitanje koje količine i slično.

Sasvim je logično da pravimo dve nove Kovid bolnice, ali dobar potez ulaganja u zdravstvo jeste što se planira i rekonstrukcija velikog broja opštih bolnica i domova zdravlja po celoj Srbiji za nabavku medicinske opreme, za nabavku lekova.

Ne treba zaboraviti, nažalost ima ljudi koji boluju od drugih bolesti, ne treba zaboraviti da su i oni predmet zdravstvene zaštite naše države. Ne treba zaboraviti da i oni zaslužuju apsolutno isti nivo zdravstvene zaštite kao i drugi. Izgradnja jedne Kovid bolnice može osloboditi neke druge prostore, odnosno neke druge zdravstvene ustanove i delove tih ustanova za lečenje i za negu ovih ljudi i sutra kada Kovid prestane da bude opasnost ovde u Srbiji, onda Kovid bolnice mogu, da kažem, dobiti drugu namenu.

Ovo govorim iz razloga što je naša država i naše zdravstvo pokazalo veliku vitalnost u ovim mesecima borbe protiv Kovida i pokazalo jednu dobru organizaciju, vitalnost, kompetentnost i zaslužuje stvarno najviše ocene. Mislim da je dobro što država ulaže ovoliko sredstava u zdravstvo i kroz ove izmene i dopune Zakona o budžetu za 2020. godinu.

Druga stvar je infrastruktura. Mislim da je dobro što država izdvaja ovoliko novca za infrastrukturu, za poboljšanje putne, za poboljšanje železničke infrastrukture. Planiran je završetak, povećanje se odnosi i na drumski transport, na bezbednost saobraćaja, povećana su izdvajanja za JP „Putevi Srbije“, za „Koridore“, predviđen je projekat za rehabilitaciju puteva i drugih ne finansijskih preduzeća. Naravno povećan je ovde ishod.

Ovo pominjem, nekom može to izgledati suvoparno, ali vrednost onoga što Vlada radi izdvajanjem novca za realizaciju ovih infrastrukturnih projekata može se videti ako, naravno, obezbeđuje se lakši transport, ali on pomaže i razvoju trgovine i drugih privrednih delatnosti i ima svoj viši cilj. Takođe, izgradnja autoputa Obrenovac-Ljig i izdvajanje sredstava.

Poštovane koleginice i kolege, mislim da izmene i dopune Zakona o budžetu za 2020. godinu potvrđuju i od strane ovog ministarstva i od strane Vlade posvećenost realizaciji ciljeva koje je pomenuo i predsednik Vučić, ali koje pomenula i predsednica Vlade u svom ekspozeu ovde pre nekoliko dana. Ja ću izdvojiti samo ova prva dva, to je optimalna zaštita za stanovništvo od Kovid 19 i nastavak ekonomskog razvoja i ubrzanog privrednog razvoja zemlje.

Kada se pogleda struktura ovih izmena i dopuna Zakona o budžetu za 2020. godinu ove reči koje sam ja pomenuo, ali još više ono što je sadržano u dokumentu o kome danas raspravljamo, jer tu ima vrlo detaljno je navedeno za šta su izdvojena sredstva, onda se da razumeti da ovaj zakon, odnosno njegovo usvajanje apsolutno garantuje ispunjavanjem ovih postavljenih ciljeva.

Ako pogledamo, odnosno ne ako pogledamo, nego čuli smo ministra da je najavio da će budžet za 2021. godinu biti izdvojena velika novčana sredstva za kapitalne investicije, za podsticanje domaćeg razvoja i potrošnje i da je projekcija da imamo deficit od, da bude 3% i da bude ispod 60% učešća u javnom dugu. Onda to govori o jednom odgovornom ponašanju i Ministarstva finansija i planiranju Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije.

Ako tome dodamo sve one aktivnosti koje država radi na regionalnom i drugom planu, da se kroz „mini Šengen“ omogući veća prohodnost, da kretanje ljudi, robe, kapitala, onda je logično očekivati da će to pomoći i poboljšanju naše ekonomske situacije.

Naravno, ima tu sjaset drugih, da kažem, i projekata i mera koje se primenjuju, ali sve to zajedno govori da Vlada Republike Srbije zna šta radi u vreme pandemije, da na adekvatan način nalazi odgovore na izazove sa kojima se suočava, a izazovi nisu mali, nisu brojni. Uzmite bilo koju oblast koja se ne tiče samo pitanja novca, nego i pitanja organizacije, videćete da primenjujemo dobre mere.

Nedavno me je jedan kolega pitao, recimo, za mere vezano za oblast obrazovanja, a ja sam naveo sjaset zemalja po svetu koje primenjuju slične mere koje primenjujemo mi. Hoću da kažem, svaka zemlja se snalazi na svoj način uzimajući u obzir kapacitete, da kažem, i administrativne i edukativne i sve ostale i naravno sposobnost da reaguju u nekoj situaciji.

Mislim da je Srbija dobro ispunila te ciljeve, da je dobro položila ispit. Mislim da se sve to vidi i kroz ovaj Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu i zato će naša poslanička grupa SPS u Danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Prva posebna sednica , 28.10.2020.

Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice i kolege, poštovana gospođo Brnabić i kandidati za članove Vlade Republike Srbije, slušajući vaš ekspoze, gospođo Brnabić, kao i ono što piše u ovom programu Vlade Republike Srbije koji smo dobili, sa kojim smo imali priliku da se upoznamo, mislim da je više nego jasno da je Srbija na dobrom putu.

Kada se pogledaju ove brojke i kada se čuje sve ono što ste vi danas nama rekli, a što javnost Srbije ima priliku da čuje, potpuno je jasno, i da se videti i gde je Srbija bila juče i šta je danas i šta će biti sutra.

Kao građanin Republike Srbije ne mogu, a da ne budem zadovoljan kada prolazeći Srbijom, inače našom lepom zemljom, vidim koliko je sve urađeno i šta je sve urađeno u proteklih nekoliko godina. Retko je zadovoljstvo, ne znam da li to ljudi razumeju u dovoljnoj meri, ali videti izgrađene saobraćajnice, realizovane infrastrukturne projekte, videti da smo povezani od severa do juga ili prema istoku sa ostalim zemljama, da imamo nove, moderno izgrađene saobraćajnice. To ipak nešto znači.

Mi smo mala i relativno siromašna zemlja. Pogledajte Bugarsku i Rumuniju, članice EU, od 2007. godine onaj ko je putovao tamo može se uveriti da zemlje koje su članice EU nemaju onakve saobraćajnice kao što ima naša Srbija. To govori nešto o nama, to govori nešto o ovoj Vladi, to govori nešto o ovoj koaliciji. Ne, nešto, to govori mnogo toga.

Znate, čovek ne može, a da ne bude zadovoljan kad pročita ove brojke o povećanju BDP-a u protekle četiri godine, od 2016. do 2020. godine, o smanjenju stope nezaposlenosti u Srbiji, o učešću javnog duga u BDP-u koji je smanjen sa 67,8% na ispod 50%, na 48,4%. To treba pročitati i to treba razumeti. To govori kakve su sve ozbiljne mere preduzete u godinama iza nas da bi bili danas na ovoj poziciji na kojoj smo i da možemo da razgovaramo sa drugima.

Meni je drago što smo imali priliku da čujemo sve ono što će Vlada raditi. Dobro je, predsednik Vučić je pomenuo šest osnovnih ciljeva. Dobro je što ste to pocrtali i o tome treba stalno govoriti, jer tih šest ciljeva koji su pomenuti kao osnovni ciljevi Vlade, što znači da ih ima još, ali ovo su noseći, zajedno sa strukturom Vlade koja je danas ovde pred nama, tehnički, ali i sa ljudima. To jeste garancija da ćemo postići dobre rezultate.

Usuđujem se reći da je ovo Vlada kontinuiteta, Vlada napretka, Vlada reformi i Vlada razvoja. Srbija postaje jedna razvijena, stabilna zemlja, i politički i ekonomski. Kad kažem stabilna politički, znate kako, sastav ovog parlamenta nije izabrala vladajuća koalicija, niti bilo ko od političkih stranaka u Srbiji, sastav ovog parlamenta izabrali su građani Republike Srbije i oni su ti kao jedini i konačni procenitelj vrednosti svakog od nas. Građani uvek treba da biraju one za koje smatraju da u najboljoj meri ispunjavaju njihove ciljeve ili njihova očekivanja.

U razgovorima na Fakultetu političkih nauka sa predstavnicima opozicije već posle dva sastanka bilo je jasno da je bojkot nekima sredstvo političke borbe. Onda se počelo razgovarati o tome, naravno sa strane, da u Srbiji ne postoji atmosfera, ne postoji dijalog, ne postoje uslovi iako su svi zakoni bili doneti pre 2008. godine. Nijedan nije menjan sem, koliko ja znam, Zakona o finansiranju političkih stranka i tu su smanjena sredstva političkim strankama. Ali, da kažem, glasovi odavde onda dobijaju podršku od strane pojedinaca vani. Srbija je uvek imala one koji o njoj ne misle dobre i onda je lako naći istomišljenike o tome.

Jačanje međunarodne pozicije Srbije je strašno važno. Evropske integracije, pregovori sa Prištinom su ciljevi koje apsolutno treba ispuniti. Pre toga, dozvolite mi, ipak po redosledu ciljeva svi su važni, ali ovaj prvi cilj koji je pomenut postavlja zaštitu prava građana jeste nešto što zaslužuje posebno da se apostrofira.

Vi ste videli, ceo svet je pogođen ovom pandemijom virusa Kovid-19 i niko nema rešenje za ovu pandemiju. Pre nekoliko meseci kad smo potvrđivali odluku o vanrednom stanju, ja sam tada citirao Jirgena Habermasa i njegovu tezu da odavno nismo imali toliko znanja o neznanju. Danas se ništa situacija nije promenila. Ni dan danas ne znamo zašto se sve ovo dešava, iako primenjujemo različite mere. Pokazalo se da je socijalna distanca nažalost ili na sreću jedina mera koja jeste neka vrsta garancije da se Kovid neće proširiti.

Ono što znamo jeste da je Vlada Republike Srbije odlično uradila posao, da smo učinili sve što je trebalo da zaštitimo građane, i to sve kategorije građana. Mislim da je veoma logično i pametno što je i predsednik i što ste vi ovde danas kao predsednik Vlade apostrofirali zdravlje građana Republike Srbije kao prvi cilj.

Evropske integracije, to treba da nam bude prioritet. Tačno, ali treba reći, ja sam video da ste vi to napisali na 20. stranici ovog ekspozea i to treba građanima Srbije jasno reći – brzina i ishod integracija ne zavise od nas. Mi smo potpuno kompetentni, i administrativno i stručno, da ispunimo standarde koji se postavljaju pred nas, ali svi treba da znaju da je uslov svih uslova Poglavlje 35 – normalizacija odnosa sa Kosovom. To treba glasno i jasno reći.

Da nije bilo predsednika Vučića u proteklih nekoliko godina koji je diplomatskom aktivnošću promenio ponašanje pojedinih država i onog što je radilo Ministarstvo inostranih poslova sa otpriznavanjem, 18 država je povuklo priznanje ili suspendovalo priznanje Kosova. Nemojte da imamo iluziju, bar ja nemam. Ne znam da li delite moje mišljenje, ali ne bi ni EU, ni Amerika reagovali da imenuju specijalne predstavnike za dijalog Beograda i Prištine. Ne, nego bi čekali da se stvari privedu svom kraju, da mi prećutno priznamo Kosovo i da onda kažu – eto, tako je moralo, to je logičan sled događaja. Znate i sami već kakva je politika pojedinih zemalja zapada prema nama.

Unutar EU imamo puno neprijatelja. Nije nepoznato da su sve ove glavne prema nama, da kažem, diktiraju Nemci i to se zna ne samo od juče nego i danas, a nažalost i sutra. Uslov svih uslova jeste taj dijalog sa Prištinom. Međutim, mislim da naše državno rukovodstvo povlači veoma pametne poteze. Jačamo saradnju sa prijateljima, ali otvaramo i nova prijateljstva.

Dobro je što imam odličnu saradnju sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom, pre ili kasnije taj problem će se rešavati u Savetu bezbednosti UN. Kao stalne članice sa pravom veta imaće priliku da i u naše ime kažu nešto i o tom pitanju, a malo je zemalja u svetu veličine Srbije i broja stanovnika kao što je Srbija, imaju tako moćne prijatelje kao što je Kina i Ruska Federacija. Malo je državnika u svetu kao što je predsednik Vučić koji je imao priliku da se sretne toliko puta sa predsednikom Sijom ili sa predsednikom Putinom. Znate, u političkom sistemu koji postoji u Kini personifikacije odnosa prema jednoj zemlji, kada se predsednik te države sretne sa predsednikom te zemlje. To je završena priča, a Kina jeste u ovom trenutku najmoćnija zemlja sveta. Na zapadu svi kažu da je globalizacija zaustavljena zbog pandemije, a da je Kina našla prva rešenja kako iskočiti iz ove pandemije i jedina će izgleda biti zemlja sa pozitivnom stopom rasta ove godine u svetu. Na zapadu postoji nepodeljeno mišljenje da je kineska ekonomija postala prva ekonomija sveta.

Ne govorim ovo da bih glorifikovao Kinu, nego da bih rekao da imati takvog prijatelja ima svoj smisao i te kako. Dobro je što je predsednik Vučić potpisao Vašingtonski sporazum i sa zemljom kao što je SAD treba imati dobre odnose. Drago mi je što je naše rukovodstvo, da kažem, u tom odnosu pokazalo i mudrost, jer one dve tačke sporazuma koje se odnose o dizerfikovanju izbora snabdevanja i o kvalitetnom komunikacionom, kako su rekli, kompaniji koja nabavlja telekomunikacionu opremu imaju svoj smisao.

Znate, našao sam ovde u vašem ekspozeu na stranici 31, to će biti budući posao gospođe Mihajlović, sjajnu rečenicu - završiti turski tok, povezati Bugarsku i Mađarsku preko Srbije, obezbediti prirodni gas kao izvor snabdevanja za Srbiju. Druga rečenica je još bolja. Ona daje odgovor za ovo diversifikovanje izvora snabdevanja gasni konektor između Srbije i Bugarske. To govori o tom diversifikovanju izvora snabdevanja. Znači - učinićemo sve ono što je u sporazumu, ali ćemo zaštiti svoje državne i nacionalne ciljeve.

Pre svih, Vučićev drugi dan posle povratka iz Vašingtona rekao da se 5G oprema, naravno „Huavej“ pouzdan partner i da se ovo ne odnosi na kinesku kompaniju i da ćemo mi nastaviti saradnju sa kineskom kompaniju, naravno, u interesu jedne i druge zemlje.

Kvalitet života građana - sve ovo što radi ova Vlada je usmereno ka tome. Mislim da je Vlada Republike Srbije povukla dobar potez osnivanjem ova nova tri ministarstva. Ne želim tu da trošim reči, govorio sam o tome i kad je bio Zakon o ministarstvima, ali mislim da je briga o porodici, demografija, pitanje ljudskih i manjinskih prava, dijalog, jako važno, nešto što treba da negujemo i naravno, Ministarstvo za brigu o selu, jer nam sela ostaju prazna.

Dozvolite mi na kraju da kažem samo nekoliko reči o obrazovanju. Mislim da zaslužuje i tema i obraz. Ako ste primetili, dva su poglavlja u pregovorima sa EU, privremeno zatvorena, nauka i obrazovanje, 25. i 26, otvoreno i zatvoreno 2016. i 2017. godine.

Znači, ukoliko bude potrebe mi ćemo, naravno, sve ono što bude deo EU, implementirati u naš obrazovani sistem i u sistem nauke. S obzirom na kratkoću vremena, jer objektivno, predsednik je oročio mandat ove vlade, treba učiniti sve što je moguće da ova vlada i u oblasti obrazovanja učini ono što treba, da nam sistem bude bolji, da bude kvalitetniji, da bude veći obuhvat, da postoji veza između privrede i obrazovnog sistema.

Ono što ste pomenuli vi kao dobri premer još urađeno, apsolutno tačno, i to treba negovati, ali treba primeniti i druge stvari koje je moguće u ovom periodu.

Mislim da je sjajna stvar za obrazovani sistem Republike Srbije za Srbiju što ćemo od aprila meseca sledeće godine imati jedinstven informacioni sistem prosvete. Tada ćemo tačno znati kako nam sistem funkcioniše i onda ćemo moći da povećamo strateške korake. Onda to neće biti izraz volje neke interesne grupe, ili nekog ko se setio genijalne ideje. Ne, sistem nam tako funkcioniše, treba da povučemo takve i takve poteze. Mislim da je to sjajna stvar i to je nešto što ohrabruje, pogotovo uz ove sve druge parametre koji su pomenuti i o kojima se govori, Srbija 2025. Znači, uz jačanje ekonomije i uz povećanje životnog standarda, naravno i ličnog dohotka zaposlenih.

Na samom kraju, još nešto sam hteo da kažem, to je vezano za ovo možda čime će se baviti kolega Popović, pošto se on bavio delom ovog posla, Izveštaj Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj, govori da 97% rezultata našeg istraživačkog rada čine objavljeni naučni radovi, a svega 2,3% patentni.

Tu se stanje mora promeniti, jer frapantno je za društvo kao naše, malo ali stvarno ne mislim da smo prepametni, ali mislim da umemo da razmišljamo, da imamo tako mali broj patenata.

Znate, jedno istraživanje iz Australije iz 2016. godine, pokazalo je da kada se uporede količina uloženog novca i rezultati, odnosno ono što je aut u jednom obrazovanom sistemu, to pokazuje tada te 2016. godine, Srbija je, verovali ili ne, bila na prvom mestu, što govori, sa ovim skromnim ulaganjima da smo imali odlične rezultate. Ako je tako, onda ne treba dozvoliti da patentni i tehnička rešenja budu svega 2,3% tog izvoza.

Povezivanje istraživača, privrede i nauke, fakulteti, istraživački centri, instituti treba da rade sa privredom. To treba povezati, jer je to interes Srbije, jer samo inovacije mogu doneti, da kažem u ekonomskom delu i nova rešenja, bolje Srbiji.

Mislim, gospođo Brnabić, i treba i to reći na kraju, to govorim u ime poslaničke grupe, treba pohvaliti i vaš izbor ljudi koji će predstavljati ovu Vladu. O tome je malo ko danas govorio. Mislim da ste napravili dobru kombinaciju iskustva, znanja koje postoji i nove energije, jer to se uklapa u ono što sam rekao na početku, da je ovo vlada i kontinuiteta, ali i reformi i razvoja. Nama su potrebni novi ljudi za ovo vreme u kom se nalazimo. Građani Srbije to od nas očekuju i niko od nas ne želi da ih razočara. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 72122.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -
Profesor Fakultet bezbednosti u Beogradu Javni Mesečno 181316.00 RSD 15.01.2017 -