Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Žarko Obradović

Žarko Obradović

Socijalistička partija Srbije

Govori

Hvala.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, koleginice i kolege narodni poslanici, mislim da je jako dobro što večeras razgovaramo o izveštaju Evropske komisije u Republici Srbiji za 2020. godinu.

Naime, ovo je prilika da i šira javnost sazna nešto više o ocenama koje Evropska komisija daje o Srbiji, i o tome šta sve Srbija čini da bi postala članica EU, i šta na tom putu jesu neke moguće prepreke i kako Evropska komisija ocenjuje naš dosadašnji rad.

Moram reći lično, da kao član poslaničke grupe SPS, moram reći da sam zadovoljan onim što sam danas čuo od članova Vlade Republike Srbije, ali i suštinski, onim što stoji u ovom izveštaju. Zašto? On meni direktno i indirektno daje odgovore na mnoga pitanja vezana za pridruživanje Srbije članstvu EU.

Naime, mi smo danas od predsednice Odbora za evropske integracije čuli sa kakvim nivoom, sa kakvim ocenama Evropska komisija daje, prikazuje doprinos Srbije vezano za pojedina poglavlja, a mi znamo da će taj proces dugo trajati.

Ovo govorim iz konteksta činjenica da je evropska perspektiva prostora Balkana započeta 2003. godine u Solunu, da je sada 2020. godina, da smo 2014. godine, počeli pregovore, da je 18 poglavlja otvoreno. Drago mi je što je pet poglavlja spremno za otvaranje, da su dva privremeno zatvorena, ali moramo svi znati da sve ono što mi činimo u procesu pridruživanja EU ne zavisi samo od nas.

Naime, EU čini zajednica 27 država različitih po mnogo čemu i unutar tih 27 država postoje različite vrste interesa koje se mogu reflektovati na evropski put svake zemlje.

Evo, pogledajte samo šta se sada desilo sa Severnom Makedonijom, učinili su sve, ama baš sve što se od njih tražilo, pa su doživeli da pregovori nisu započeti, ali to je njihov problem i njihova sudbina. Ono što mene interesuje to je Republika Srbija.

Ja moram reći da mi je drago što naša zemlja uporedo sa onim što čini na putu pridruživanja EU rešava ono što je najvažnije, pitanje problema razvoja Republike Srbije i pitanje problema sa kojima se suočavaju građani Republike Srbije i pokazuju sposobnost da rešava probleme sa kojima se suočava.

Najveći problem ove godine bio je Kovid-19 i Srbija je naravno taj osnovni zadatak, ako mogu reći, ispunila, jer nadam se sa početkom vakcinisanja građana Republike Srbije nalazimo se na kraju ovog puta koji je Kovid započeo marta meseca prošle godine.

Pored toga otvorili smo dve bolnice. Auto-putevi se prave, otvaraju nam nove fabrike. Sama činjenica, kako je predsednik čini mi se Vučić rekao 2,9 milijardi evra … i investicija, uloženo u Srbiju govori o tome šta stranci misle o Republici Srbiji. Javni dug je najmanje porastao od svih evropskih zemalja, najmanje je pala stopa rasta.

Sve su to da kažem domaći zadaci. A zašto ovo pominjem? Pominjem, pre svega zbog sadržaja pojedinih delova ovog izveštaja i drago mi je što je tu večeras ministar za spoljne poslove u Vladi Republike Srbije, gospodin Nikola Selaković, jer ja sam u stvari želeo da govorim o onom delu koji se odnosi na spoljnu i bezbednosnu politiku Republike Srbije.

Videli smo u ovom izveštaju da se govori da se Srbija usaglasila sa 60% sa onim dokumentima koji visoki predstavnici za spoljnu politiku EU promoviše kao deo aktivnosti EU u toj oblasti. To je procenat usaglašenosti koji je po meni sasvim pristojan. Treba podsetiti da je bilo godina kada je on bio i veći, kao što je 2015. godine, ali bilo je godina kada je on bio daleko manji 2017. godine, kada je iznosio 46,51%.

Zašto ovo pominjem da je ovo veoma pristojan procenat usaglašenosti politike Republike Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Zato što u ostalom delu ovog dokumenta se vidi da smo mi uradili skoro sve, da smo usvojili dokumenta nacionalne strategije, da podržavamo mere i dokument EU u sprečavanju sukoba, da smo se pridružili svim sporazumima o neširenju oružja, da sarađujemo sa međunarodnim organizacijama, da sa NATO imamo najviši nivo saradnje koja jedna zemlja, koja nije članica NATO ima, da učestvujemo u vojnim vežbama Senata i sa SAD i sa drugim, da učestvujemo u misijama EU za upravljanje krizama, da učestvujemo u mirovnim misijama UN.

I, kada pogledate to, onda vidite da je naša aktivnost tu veoma velika, i da kažem, veoma smo aktivni, ali u kom grmu leži zec? Po meni, mislim da nezasluženo dobijamo kritike vezano za saradnju sa Ruskom Federacijom i NRK, i mislim da pojedini tonovi koji dolaze iz EU nisu iskreni i sa jednom vrstom omaložavanja se govori o našoj saradnji.

Naime, ove godine sam uspeo dva puta da pročitam i od gospodina Lajčeka, kao specijalnog izvestioca od evropskog komesara fon der Lajen da je rekla da je Balkan EU, a ne stanica na putu u svili. Mislim da to nije korektno. Mi smo samostalna zemlja, sarađujemo sa NRK, sa Ruskom Federacijom, imamo svoje interese i bilo bi logično da i ove zemlje uzmu u obzir naš interese.

Zašto ovo kažem? Lajčak je više puta pomenuo da mi, kao poslanici i druge javne ličnosti koje se bavimo politikom imamo obavezu da javno kažemo šta sve EU radi da podrži Srbiju ili da pomogne Srbiji. U ovom izveštaju postoje podaci koje, ja misli, najbolje potvrđuju naš nivo saradnje sa EU. Ministar je pomenuo 68% izvoza. Srbija zajedno sa EU udeo te trgovine je 63%, sa Ruskom Federacijom 7%, sa Kinom 6%, sa BiH 5%, sa zemljama CEFTA 16%. Znači, kada se vidi to, onda se vidi to onda se vidi da je najveća trgovinska razmena sa zemljama EU.

Šta onda može biti problem? Ja tu problem, da budem iskren, ne vidim. Jer, ima jedno logično pitanje, da li saradnja Srbije sa Narodnom Republikom Kinom i Ruskom Federacijom dobra za Srbiju? Da. Dobra je za Srbiju zato što nam daje mogućnost i sa stanovišta Ruske Federacije i NRK da realizujemo određene projekte i da otvorimo nova radna mesta, da se podigne životni standard. Evo, ovih dana, najbolja vest koja se mogla čuti to je da Turski tok je počeo da funkcioniše, prirodni gas iz Ruske Federacije preko Turske i Bugarske stiže u našu zemlju, što je dobro za privredu i za građane, da ne pominjem ovu političku dimenziju koja je veoma važna za ove sve ocene, a to je podrška koju mi imamo u Ruskoj Federaciji i Narodnoj Republici Kini u Savetu bezbednosti.

Znate kako, kada neko pitanje dođe u Savet bezbednosti UN, onda se te dve zemlje pitaju i onda je veoma važno da Srbija kao objektivno mala zemlja u svetskim razmerama ima tako dva velika i moćna prijatelja koji podržavaju njene stavove.

Setite se, oni su bili i za formiranje suda za suđenje zličinima počinjenim od strane pripadnika OVK na Kosovu, bili su protiv toga da se smanjuje broj sednica Generalne skupštine … Saveta bezbednosti, kada je reč o razmatranju Kosova, kritikuju ponašanje UNMIK-a, kritikuju ponašanje i nesprovođenje ponašanja kosovske strane vezano za Briselski proces, kritikuju sve one stvari koje su, da kažem, deo naših problema na Balkanu i sa kojima se Srbija suočava.

Znači, da li je saradnja Srbije sa Kinom, Ruskom Federacijom dobra za Srbiju? Da. Da li ta saradnja predstavlja pretnju po EU? Naravno da ne. Jer, kada vidite 7% i 6%, u odnosu na 63%, pa to je četiri, pet puta manje. Onda se postavlja jedno logično pitanje - u čemu je onda problem?

Znate, nije problem kada kineske kompanije 2010. godine, kupe dva simbola švedske, "Volvo" i "Saab", onda je to u redu. Nije problem kada kineske kompanije učestvuju i kupe deonice javnih preduzeća u energetskoj oblasti pojedinih članica EU, to nije problem. Nije problem kada ulažu u njihovu privredu, a za jednu malu Srbiju je problem ako se kupi Železara Smederevo ili Rudarsko-topioničarski basen Bor, ili da se otvori neka fabrika.

Mislim da tu EU nije prema nama do kraja iskrena, jer ovde nije reč o toj ekonomskoj dimenziji, ovde je reč o geopolitičkoj dimenziji.

Naime, potpuno sam ubeđen da i ta rečenica da je Balkan deo EU, a ne stanica na Putu svile govori o namerama EU da bude geopolitički faktor i da zaokruži prostor Balkana i da mi za EU ili bar za pojedine države unutar EU predstavljamo jednu sivu zonu koja nije pod kontrole.

Treća dimenzija tog odnosa je kada sam pitao da li mi imamo koristi. Da. Da li saradnja sa ovim zemljama je pretnja EU? Ne. Onda mi se nameće treće pitanje ili odgovor na to pitanje – u čemu je onda problem?

Mislim da jedina vrsta problema koja je problem za njih, a ne za nas je u tome što smo autonomni, donosimo samostalno odluke. I Kina i Ruska Federacija se pojavljuju u ovom slučaju kao alternativni, ako mogu upotrebiti reč „igrači“ na prostoru Balkana, a znamo da sa Rusijom već imamo odnose skoro dva veka, govorim o diplomatskim, a Narodna Republika Kina je naš strateški partner, kao i Ruska Federacija. Obe zemlje su naši strateški partneri i stvarno ne vidim razloga da se na taj način daju ocene o našoj saradnji sa Narodnom Republikom Kinom.

Drago mi je što je tu i ministarka za pitanja evrointegracija. Mislim da nije korektno da u ovom izveštaju stoji ocena da su predstavnici Srbije glorifikovali podršku i pomoć koju su dobili od Kine u vreme pandemije. Nije korektno zato što nije to fer prema Srbiji.

Podsetiću vas da je SZO 11. marta proglasila pandemiju. Evropska unija je 17. marta zatvorila svoje spoljne granice. Nama je prva pomoć iz Kine stigla 21. marta, proveravao sam sinoć. Ne treba zaboraviti da je tada EU donela još jednu važnu negativnu odluku po nas, a to je da zemlje koje nisu članice EU neće imati mogućnost nabavke medicinske opreme iz EU, pa je onda, da budem pošten, zbog kritika koje su stigle iz same EU, ali i zbog pisma koje su ministri inostranih poslova zemalja sa Balkana poslali EU, ta odluka promenjena, pa smo dobili i mogućnost da nabavimo opremu.

Ako je predsednik Vučić izrazio zahvalnost kineskom narodu i predsedniku Si Đipingu, uradio je to sa razlogom, jer, znate, 21. marta, šest dana od uvođenja vanrednog stanja kod nas, u situaciji kada je pandemija počela da hara prostorom Evrope, sasvim je logično zahvaliti se na pomoći. Dobro je da smo je dobili.

Setite se samo da je i Đuzepe Konte, predsednik Vlade Republike Italije tih dana j kritikovao EU zbog svega onoga što se dešavalo krajem februara i početkom marta i tokom marta u Lombardiji i svega onog što se dešavalo u Italiji.

Evropski komesar Ursula fon der Lajen je kasnije priznala da je Italija bila u pravu i da EU nije učinila dovoljno da pomogne Italiji.

Zašto je onda greh reći da je i Srbija bila u pravu što se brine o svojim građanima i što možemo da dobijemo pomoć? Pa, izvinite, evo i sad je takva situacija sa vakcinama. Evo, danas sam vrlo pažljivo pratio, sjajna je vest da je odobreno 70 miliona evra da bi se nabavila vakcina, ali je suština da će dok se ne nabavi vakcina zemlje EU davati deo svojih kontigenata državama koje nisu članice EU, nego su zemlje kandidati.

Za nas je najbolja i najvažnija stvar da je naša država, naša Vlada obezbedila vakcine. Evo, bili smo među prvima i sa Švajcarskom i Velikom Britanijom koje su počele vakcinaciju. Sad ćemo posle 1. januara dobijati određene kontigente, ali najvažnija vest, i ako to bude, onda stvarno imamo čime da se pohvalimo i to govori o kvalitetu koji postoji u državi - dva miliona vakcina u prvom tromesečju, ako sam dobro pročitao pre neki dan. To je nešto što samo može da raduje, jer to govori da će se problem korone u Srbiji brzo rešiti.

Dakle, zadržao sam se samo na ovoj dimenziji problema. Mislim da je važno da razgovaramo i o ovoj temi, da ne bi ostajao neki prazan prostor.

Na samom kraju, mislim da je EU ove godine bila zaokupljena sama sobom i da je najvažniji problem koji su oni trebali da reše, naravno, njihov problem je problem kao i svih nas – pandemija i mislim da naša spremnost za pridruženje i za otvaranje novih poglavlja nije jednostavno bila za njih u ovom trenutku toliko važna i da sa time nismo izgubili mnogo, jer ako EU stvarno nas želi kao kandidata za članstvo u EU, evo, sledeća godina je tu, Peto poglavlje je pripremljeno za otvaranje, pa ćemo biti u prilici da vidimo kako reaguju za iduću godinu. Hvala vam.
Poštovana gospođo Joksimović, hvala na ovim odgovorima.

Što se tiče geopolitike, uz svo poštovanje, niste mi trebali govoriti više od onoga što ste rekli ili naglašavati, jer ja to predajem. Prema tome, o tome znam prilično toga.

Nisam imao vremena, zbog toga što će moje kolege govoriti, da kažem nekoliko reči o tome zašto mi nismo podržali neke deklaracije visokog komesara za spoljnu i bezbednosnu politiku. Imamo svoj interes kao zemlja. Znate, ja sam vrlo jasno i glasno rekao, mislim da je 60% vrlo pristojan broj, uzimajući u obzir činjenicu da smo pregovore počeli 2014. godine, da se menja metodologija, da politički kriterijumi vladaju, da interesi pojedinačni postoje i da se još ne zna kad će biti datum prijema, a u dokumentima EU se govori da je potrebno usaglasiti do trenutka sticanja članstva. Znate, 60% u trenutku kad ne znate da ćete biti član je više nego što objektivno treba.

Vi ste ministar i vi pregovarate. Ja sam poslanik i ja govorim u ovom cenjenom Domu i govorim ono što mislim i želim da to građani čuju. Odlično znam kako stoje stvari sa Ruskom Federacijom i sa Narodnom Republikom Kinom, jer je Kina prvi spoljnotrgovinski partner EU u uvozu i drugi u izvozu. Prema tome, to je toliko minorno naš odnos sa Kinom u odnosu na ono što imaju sa Kinom, ali ne prigovaraju jedni drugima u odnosu na nas. Ne znam da li znate, unutar procesa 16 plus jedan, mi smo četvrti ili peti partner po veličini investicija i slično, pa se ne prigovara ni Poljskoj, ni Češkoj, ni Mađarskoj u tolikoj meri koliko se prigovara…

Rekao sam da mislim da komesaru gospođi fon Lajen nije bilo potrebno da to govori zato što Srbija radi dobro, jer brine o svojim građanima i potpuno sam svestan da je i Bregzit i kovid i stvari koje imaju unutar sebe daleko važnije nego što je pridruživanje Srbije ili otvaranje pregovaračkog procesa. Znate, oni ne govore o novoj metodologiji.
Oni govore o vladavini prava i o drugim kriterijumima. Nisu ni oni od juče, neće ni oni sve svoje stvari da kažu na način, ali pošto je ovo Narodna skupština i mi govorimo da bi građani čuli, onda je red da čuju svaku dimenziju te priče, pa neka izvedu odgovarajući zaključak.
Moj je zaključak da Vlada radi dobro, da država radi pametno, da razvijamo odnose sa onim zemljama koje hoće da rade sa nama, jer vodimo računa o građanima Republike Srbije. Mislim da to dobro radimo. Na kraju krajeva, i ova situacija oko Kovida i oko vakcina pokazuje kako Srbija dobro radi. Hvala vam.
Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, mislim da je dobra stvar što smo u prilici danas da razgovaramo o kodeksu ponašanja narodnih poslanika i trebalo bi pre svega pohvaliti Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja što je konačno ovaj tekst stavio na raspolaganje Skupštini da o njemu razgovara. Kažem „konačno“, zato što očigledno ranije nije postojala politička volja da se ovakav jedan dokument nađe i da bude predmet razgovora na Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Mislim da je dobro da razgovaramo o sadržaju ovog dokumenta, ali i da razgovaramo o onome što Narodna skupština danas jeste i što Narodna skupština u političkom životu Republike Srbije znači.

Ovo pominjem zato što u članu 6. ovog kodeksa se govori da narodni poslanik ima obavezu da se ponaša na način da će jačati integritet Narodne skupštine i poverenje javnosti u Narodnu skupštinu kojom neće ugroziti ugled Narodne skupštine i narodnih poslanika, ali koliko god ovaj dokument bio dobar, koliko god narodni poslanici vode računa o sadržaju njegovih odredbi, moramo takođe imati na umu jednu stvar koju starije kolege, poslanici znaju iz iskustva koje imaju radeći u ovom cenjenom domu, da je jedana stvar šta mi govorimo ovde u Narodnoj skupštini, a druga je stvar šta će se pojaviti u medijima Srbije.

Znate, možete se ubiti od objašnjavanja sadržaja nekog zakona, da govorite o dobrim ili lošim stranama nekih rešenja da se trudite da ukažete šta ta rešenja znače za život ljudi, da govorite o rezultatima na jedan ili drugi način, to je sve pitanje sposobnosti narodnog poslanika i načina njegovog izražavanja, ali ne možete znati šta će pojaviti i da li će se uopšte pojaviti.

Ovo govorim zato što mislim da je dobro da mi razgovaramo o kodeksu ponašanja narodnih poslanika, ali i da govorimo i o Narodnoj skupštini. Moj je utisak da se zbog rezultata izbora koji su bili pre nekoliko meseci i zbog sastava Narodne skupštine Republike Srbije koju su odredili građani, to treba eksplicitno reći da se u jednom delu javnosti pokušava ova Narodna skupština pokazati kao nekompetentna, kao loša, da Narodna skupština nema sastav koji po mišljenju, da kažem tog elitnog dela tzv. javnosti, ili koja uzima sebi za pravo da tumači sve na način koji njima odgovara, iznosi takve stvari o Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Znate, ja sam poslanik dugo godina u Narodnoj skupštini Republike Srbije i mislim da imam moralno pravo da dam jednu ocenu o radu parlamenta. Bio sam i poslanik u sazivima od 2001. godine do 2008. godine i prisustvovao sam nekim stvarima koje su nedostojne za narodne poslanike i nedostojne za parlament kao instituciju, ali nisam čuo nikad da je parlament tada bio kritikovan na način koji se pokušava kritikovati danas.

Postavlja se jedno logično pitanje gospodine predsedniče – da li je veći problem način na koji će poslanik izraziti neku svoju misao, neki svoj stav ili je problem recimo, krađa prilikom glasanja koja su se dešavala posle 2000. godine? Znate, mi imamo dve velike, ako mogu reći afere u parlamentu koje nikada nisu završene do kraja. Jedna je glasanje, stariji se sećaju, glasanje o Zakonu o radu, kada se čak iz Turske glasalo da bi se obezbedio taj jedan ili dva poslanika, da bi Zakon o radu bio izglasan i to je ostavljeno, pokriveno prašinom, a drugo glasanje je bilo kada se glasalo o guverneru Narodne banke Srbije.

Ja to znam, jer sam tada bio predsednik poslaničke grupe SPS i moram vam reći da mi je jedan kolega odmah nakon glasanja ukazao da su dve naše kartice iskorišćene za glasanje da bi se izabrao guverner Narodne banke. Tražio sam po Poslovniku, tadašnjem Narodne skupštine Republike Srbije, obaveza je bila predsednika da dostavi listing šefu poslaničke grupe u roku od 24 sata od trenutka kada je izvršeno glasanje. Taj sam listing dobio nakon šest meseci.

U međuvremenu sam ja naravno, podneo krivičnu prijavu za zloupotrebu službenog položaja i ta krivična prijava sedi u nekoj fioci, pored tadašnjeg predsednika, odnosno predsednice Narodne skupštine i sada postavljam sebi i vama pitanje – da li je to dostojno ponašanje narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije? Da li to govori o karakteru ponašanja Narodne skupštine? Ali nije bilo kritičkih reči, sem časnih izuzetaka o tome šta Narodna skupština tada radi. Da ne pominjem da nosiocima tih funkcija nije palo napamet da eventualno priznaju to pa da se ponovo proveri glasanje u Skupštini, jer skupštinska većina je postojala, ali nije postojala dobra politička volja.

Ovo govorim iz razloga što mislim da je dobro da mi razgovaramo o ovom kodeksu i mislim da je tačna formulacija navedena u sadržaju ovog kodeksa da treba da poveća svest narodnih poslanika o njihovom radu, ali mi zajedno svi treba da se potrudimo i građanima Republike Srbije da podignemo svest o značaju Narodne skupštine.

Znate, Narodna skupština je jedan jako važan organ vlasti, zakonodavna vlast. Meni se Narodna skupština da vam kažem, pogotovu dopada i iz razloga što u odnosu na izneto mišljenje nekog svog kolege, narodnog poslanika, bez obzira da li se slažete ili ne, vi ste u situaciji odmah da reagujete bez saopštenja, bez nekih daljinskih tekstova, naručenih tekstova ili nečeg trećeg. Dobra stvar je što jednostavno možete odmah da reagujete na svaku izrečenu rečenicu.

Bio sam takođe u situaciji da kao član naše delegacije u Savetu Evrope slično kao moj kolega Mijatović, prisustvujem nekim sednicama u Savetu Evrope. Evo i tu je naša potpredsednica Elvira Kovač, koja je vodila jedan Komitet za ravnopravnost i vodi u Savetu Evrope, i tamo imate priliku da vidite što šta. I onda jednostavno shvatite da po neka reč izrečena u našem parlamentu su suviše jake ili se izgovore sa određenom negativnom namerom.

Ponavljam ono što sam rekao na početku svog izlaganja, građani Srbije odlučuju ko će sedeti u ovoj Skupštini, a ne neko drugi i gde ćemo, ako nećemo ovde da iznesemo neki svoj stav i o nekom ponašanju. Stvarno je nedostojno kako ja da ne branim, primera radi, da mi ne zamere drugi, počeću od njega, kako da ne branim predsednika svoje partije, kada je, recimo, pre nekoliko godina brojali smo 250 dana bio na naslovnim stranicama nekih medija od 365 dana, koliko godina ima, pa kako da ne kažete u Narodnoj skupštini da to nije prihvatljivo ili kako ne braniti predsednika Republike kada se napada njegova porodica. Ja to pominjem zato što sam i ja bio u situaciji 2013. godine, da budem napadan, odnosno moja porodica. Pa gde ćete da kažete, ako nećete ovde? Jer, izvinite drugi objavljuju samo ono što hoće ili ono što im neko drugi kaže da treba objaviti.

Narodna skupština jeste mesto za diskusiju, jeste mesto za razgovor, jeste mesto gde narodni poslanik treba da kaže šta misli i o nekim pojavama i o određenim dešavanjima, o svemu onome što čini sadržaj života građana Republike Srbije. Mi predstavljamo građane i mi u njihovo ime nastupamo ovde. Ako nećemo ovde, gde ćemo?

Mislim da je član 7. suština ovog kodeksa ponašnja. U njemu se kaže da narodni poslanik ličnim primerom predstavlja uzor etičkog ponašanja nosilaca javne funkcije. Često sam bio u situaciji da odgovaram na pitanja zašto se u Narodnoj skupštini tako govori. Rekao sam da to govore poslanici koji nemaju šta drugo da kažu, poslanici koji ne znaju šta da kažu o nekom zakonu, oni pribegavaju iskrivljavanju istine, lažnim izjavama, grubim izjavama, vređaju pojedinca da bi izazvali pažnju na sebe.

Dobro je što se sednice Narodne skupštine Republike Srbije prenose javno. Ako su građani Republike Srbije birali narodne poslanike, onda su u situaciji da vide kako se ponašaju narodni poslanici, pa neka oni donesu odluku o tome šta misle o tim narodnim poslanicima ili o političkoj stranci koju oni predstavljaju, a ne da to donose neki drugi.

Namerno kažem neki drugi, jer neću da pominjem imena da se ovo ne bi pretvorilo u neku drugu vrstu diskusije. Parlament je važno mesto u političkom životu Republike Srbije i mi moramo da pazimo ovu narodnu skupštinu i da vodimo računa, kao što govorimo o ovom kodeksu šta i na koji način govorimo, da shvatimo da to predstavlja ne samo nas, nego i Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Mislim da je član 6. ovog kodeksa izuzetno važan, jer govori o etičkim vrednostima koje svaki narodni poslanik mora da poštuje. To su istina, pravičnost, poštenje, nepristrasnost, odgovornost, integritet, otvorenost, dostupnost. Poslanik treba da bude uvek dostupan svima onima koji se interesuju za to šta on radi u Narodnoj skupštini Republike Srbije i da odgovara na sva pitanja, jer on predstavlja građane i vodi računa o javnom interesu.

Moram da ponovim ovo javnom interesu, zato mi se i dopada što su određenim amandmanskim promenama unapređene odredbe ovog kodeksa, jer su uvažene i neke druge sugestije GREK-a i nekih drugih institucija koje se zalažu za unapređenje rada poslanika. Jednom rečju, mislim da smo uradili jako puno korisnih stvari da bi podigli svest i o načinu na koji poslanik treba ovde da nastupa, ali i da bi govorili o Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Moram reći da mi je interesantan i stav 3. člana 20. ovog kodeksa, koji govori, citiram - narodni poslanik ne sme da iznosi podatke, činjenice, ocene iz ličnog ili porodičnog života drugog lica koje mogu da naškode časti ili uvredi tog lica.

Apsolutno se slažem sa ovom odredbom člana, ali se postavlja jedno logično pitanje, šta ako neki mediji da objave neki podatak, pa ga poslanik onda citira? Šta ako taj podatak nije tačan, ko je onda tu nekorektan? Da li mediji koji je to objavio ili poslanik koji je to preneo? Novine će se uvek pozvati na to da ne želi da objavi izvor svojih informacija, a poslanik je objavljivanje takve informacije, odnosno prenošenjem takve informacije, apsolutno na raspolaganju javnosti. A da li je informacija tačna? To ne znamo. Jer, tačno se neke informacije, nažalost, možemo da utvrdimo samo u sudskom postupku i to ako vodite sami postupak parnični, jer znate kako, kažem, imam bogato iskustvo iza sebe, pa znam kako to izgleda u praksi, svi se zaklinju u javnost rada, u demokratiju, u pravo, da se može reći i preneti šta se hoće, ali se odlučuje na način na koji to određuju oni koji da kažem i upravljaju informacijama na nivou kada ona izađe iz Narodne skupštine Republike Srbije.

Mislim, jednom rečju, da je dobro što smo mi danas počeli ovaj razgovor o kodeksu ponašanja narodnih poslanika i mislim da Skupština treba, da poslanici u Narodnoj skupštini trebaju da razgovaraju na način da afirmišu i način svog rada i Narodnu skupštinu i teme koje se nalaze na dnevnom redu, uvek uz mogućnost da daju svoj komentar o nekim društvenim pojavama, naravno, navodeći izvor, ako koriste neke druge podatke, navodeći izvor tih podataka, jednom rečju da budu spremni da odgovaraju građanima za ono što građane interesuje, jer mimo ove sfere, mimo ove sale, mi imamo komunikaciju u okviru svoje političke stranke, kada se neko interesuje o našem radu i ti građani, takođe, zaslužuju da budu na adekvatan način predstavljeni.

Jednom rečju, mislim da je reč o dobrom dokumentu i poslanička grupa SPS će ovaj dokument podržati u danu kada budemo glasali. Želeo bih samo da dodam još nešto, ne znam da li ste imali priliku da pogledate izveštaj Evropske komisije, ima i deo koji se odnosi na parlament, o njemu ćemo razgovarati u nedelju ili ponedeljak, i tamo se govori da je parlament unapredio svoj rad.

Govorim ovo zato što stvarno je napravljen veliki pomak unapred i mi svojim, da kažem, načinom izražavanja ili obrade pojedinih tema i koristeći ovaj kodeks, odnosno primenjujući sve ono što je sadržano u kodeksu, mislim da ćemo na najbolji način pokazati da su građani imali pravo, kada su doneli svoj sud na izborima, odnosno da se stavimo svim onim budućim građanima koji budu želeli da učestvuju na izborima.

Tu bi završio svoje izlaganje, ne bi želeo da uđem u političke ocene vezano za ko, kako i na koji način predstavlja javnost Srbije, ne ovde u Narodnoj skupštini, jer za one za koje su građani procenili da treba da budu tu, oni tu i jesu, ali vidite, ima i drugi koji se predstavljaju kao politički, važni politički činioci, a nemaju podršku građana, o njima drugi put.

U svakom slučaju, mislim da je reč o dobrom dokumentu i mi ćemo iz poslaničke grupe SPS u danu za glasanje podržati ovaj dokument. Hvala vam.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, koleginice i kolege poslanici, dozvolite mi da kažem nekoliko reči o predlogu zakona o kom danas raspravljamo. Socijalistička partija Srbije će glasati za Predlog zakona o budžetu.

Za svaku Vladu Republike Srbije ovo je najvažniji zakon. Za građane je takođe jako važno ovo što danas pričamo, zato što su u situaciji da čuju kakvo je stanje ekonomije zemlje, kako i koliko ima budžetskih korisnika, kakav je plan Vlade vezan za ekonomiju i ekonomski razvoj, jednom rečju kako će se novac kojim država raspolaže trošiti i kako će se sticati.

Ministar je na početku svoga izlaganja danas rekao da je zakon odraz dešavanja u 2019. godini i to moramo naročito podvući, zato što se u 2019. godini desila stvar koja je bila do sada nepoznata svetskoj zajednici – virus Korona 19 i pandemija virusa je jednostavno svet stavio u jednu potpuno novu situaciju u odnosu na bilo koji period njene istorije i ceo svet se suočio sa posledicama širenja ovog korona virusa. Svetska ekonomija je stala ili usporila kretanje, gotovo sve zemlje sveta osećaju posledice pandemije ovog virusa, u gotovo svim zemljama sveta su negativni ekonomski pokazatelji, sa izuzetkom Kine, koja se oporavila, odnosno došla je na tu negativnu nulu i imaće izgleda do kraja godine pozitivnu stopu rasta, dok sve ostale zemlje imaju te negativne tendencije ili stanje njihove ekonomije.

Moram reći da se naša zemlja dobro ponela u vreme pandemije i da je Vlada postupila veoma mudro uz sve mere koje je preduzela. Jer, Vlada je ostvarila dva glavna cilja u 2019. godini u odnosu na pandemiju, a to je očuvanje zdravlja stanovništva i očuvanje ekonomije zemlje. Sve ono što je Vlada Republike Srbije kao poseban paket ekonomske pomoći učinila početkom godine, odnosno u prvoj polovini godine, pokazalo se jako važnim za današnji trenutak a i za strukturu ovog budžeta o kom Narodna skupština Republike Srbije danas raspravlja.

Podatak koji ste izneli da smo imali 2,3 milijarde evra stranih investicija, direktnih stranih investicija govori samo po sebi koliko postoji poverenje stranih investitora u ekonomiju naše države, i ako mogu reći i u politički sistem i sve ono što čini deo državnog identiteta Republike Srbije.

Znate, niko neće da ulaže u one zemlje gde je nesigurnost i gde nema očekivanih rezultata i oni imaju svoje razloge zašto ulažu u našu zemlju.

Ako bi ušli u neku raspravu, mogli bi raspravljati o tome da li i u kojoj meri se to kosi sa ovim stavom da ne postoji vladavina prava u Srbiji, ali onda dolazimo na polje politike, a to želimo danas da izbegnemo, jer govorimo samo o ciframa.

Činjenica da ovaj budžet ima investicioni karakter i da je reč o socijalno odgovornom budžetu. Zašto kažem investicioni? Zato što on na strani rashoda predviđa mnogo ulaganja, investicija, ne samo kapitalnih u infrastrukturne projekte, nego i ulaganje i u zdravstveni sistem i mislim da je to stvar koja može da raduje, ne samo zbog situacije vezano za ovu pandemiju, nego i zbog budućnosti i brige o zdravlju stanovništva, ali sam pomenuo već tako pametno planirani razvoj ekonomije Srbije, nas dovodi u situaciju da planiramo rast BDP u 2021. godini na projektovanih 6 posto.

To samo po sebi govori da ova Vlada radi jako dobar posao, i mislim da građani treba da znaju sve ove elemente da bi mogli proceniti kako Vlada radi. Pomenuo sam da je rashod, odnosi se na kapitalne investicije i velike infrastrukturne projekte, ali i ulaganje u zdravstvo. To je dobro.

Činjenica da smo napravili dve nove bolnice i da se o tome razmišljalo još u junu mesecu, ove godine, govori i o mudrosti našeg državnog rukovodstva, jer teško je tada bilo predvideti u odnosu na sve ono što se govorilo o pandemiji, da će se desiti u drugoj polovini godine, ono što se sada dešava.

Naime, nije nikakva nepoznanica da su sve prognoze vezane za vreme trajanja pandemije posledice pandemije pale u vodu. I u ovom trenutku ne samo ovde kod nas u ovom delu Evrope, nego širom sveta, ako mogu reći virus divlja. Veliki je broj zaraženih ljudi. Nažalost, veliki je broj i preminulih ljudi i očigledno je da će jedino vakcinacija biti način da se zaustavi taj kovid, makar u određenom roku dok briga o zdravlju celog stanovništva ne da svoje rezultate.

Nije ovde reč samo o dve bolnice koje su planirane u junu, a sada završene. Vi ste, ministre, pomenuli, ako sam dobro zapamtio 22 zdravstvene ustanove koje se prave i u koje investira Vlada Republike Srbije širom naše Republike, što govori o jednom, da kažem, sveobuhvatnom planu za unapređenje zdravstvenog sistema Republike Srbije.

Pomenuli ste i Klinički centar, pored mnogobrojnih lokalnih samouprava, pomenuli ste i Klinički centar u Beogradu, Klinički centar u Novom Sadu, ranije je bio Klinički centar u Nišu, i kada se uzmu ulaganja u ostale zdravstvene ustanove može se shvatiti koliko Vlada Republike Srbije brine o zdravlju stanovništva.

Kada je reč o kapitalnim investicijama, neću o tome mnogo govoriti, jer će moj kolega inženjer, Milutin Mrkonjić, najveći graditelj na ovim prostorima o tome daleko više i stručnije od mene govoriti, ali ne mogu, a da ne pomenem moj utisak da je stanje infrastrukturnih projekata u ovom trenutku u Srbiji na jako visokom nivou, da imamo najbolju infrastrukturu u zadnjih nekoliko decenija, da možemo jednostavno sa zadovoljstvom, sa ponosom reći da su napravljeni, da su realizirani infrastrukturni projekti koji su, praktično, povezali Srbiju od severa ka jugu, istoka ka zapadu, da se putuje brzo, da se putuje bezbedno, da je povećan broj vozila i domaćih i stranih. Sve to ima svoje veze i sa ekonomijom ove zemlje i naravno sa stranim investicijama.

Ja sam primera radi pre nekoliko godina bio u situaciji da pročitam izjavu jedne velike međunarodne multinacionalne auto-kompanije koja govori da ukoliko napravimo auto-put taj i taj, onda će oni naravno povećati ulaganja u našu zemlju, jer imaće veću mogućnost, odnosno priliku za veću proizvodnju.

Ovde svako traži svoj interes i želi da ga realizuje, ali i investicije i infrastrukturni projekti nisu samo unapređenje saobraćajne, železničke i druge infrastrukture zemlje, one za ogroman, ogroman broj ljudi znači siguran posao, za porodice sigurnu bezbednost, sigurnu budućnosti, veći životni standard, jednom rečju imamo zadovoljne ljude koji rade u infrastrukturi.

Rekao sam da će moj kolega Mrkonjić o tome govoriti, ali ne mogu da ne pomenem neke od ovih projekata. Sve je vrlo detaljno izloženo u strukturi budžeta koji je nama na raspolaganju, i o nastavku po realizaciji auto-puta „Miloš Veliki“, u delu prema Crnoj Gori, auto-put „Beograd – Južni Jadran“ i o „Zapadno-moravskom koridoru“ i o obilaznici oko Beograda, ali ne samo o ovim autoputevima.

Danas smo čuli podatak da takođe treba da se realizuje i železnička pruga „Beograd – Novi Sad“, brza pruga, kao deo jednog većeg projekta, međunarodnog karaktera, onda početak izgradnje „Metroa“, auto-put „Niš-Merdare“, takođe deo jednog međunarodnog projekta. Jednom rečju unapređuje se i auto saobraćaj, železnički saobraćaj, ali u strukturi ovog budžeta se može videti da se i luke, rečne luke u Srbiji unapređuju i da je Vlada planirala velike investicije i u te oblasti.

Jednom rečju, Vlada kroz ove projekte unapređuje i ceo sistem saobraćajnih i svih vrsta saobraćaja u Republici Srbiji, ali takođe unapređuje i kvalitet života građana.

Dozvolite mi da kažem nekoliko reči o još jednoj oblasti, izuzeto važno za celu Srbiju, pogotovo za njenu budućnost. To je prosveta. Vlada Republike Srbije u ovom budžetu planirala je nešto veća sredstva za prosvetu. To je mahom namenjeno za zarade zaposlenih, ali ima jedna mnogo važnija stvar koja se ne pominje, a deo je finansiranja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. To je izvršavanje svih onih obaveza koje ministarstvo ima u sadržaju svog rada.

Naime, u strukturi budžeta Ministarstva prosvete i nauke i tehnološkog razvoja se da videti da će se bar vezano za nauku, da su uključeni novi projekti. To je podrška radu Naučno tehnološkom parku u Nišu, podrška radu Naučno tehnološkog parka u Čačku, podrška radu Instituta za veštačku inteligenciju, Rekonstrukcija Vazduhoplovne akademije i kada vidimo u strukturi budžeta da se planira i podrška Naučno tehnološkom parku u Beogradu, može se videti značaj svih ovih ulaganja, jer reč je namere da se prati ubrzani tehnološki razvoj i da stvorimo uslove za privlačenje inovativnih tehnološko razvojnih kompanija i stvorimo uslove za razvoj ekonomije zasnovane na znanju.

Kada je reč o Vazduhoplovnoj akademiji, razlog realizacije ovog projekta je obezbeđenje uslova za realizaciju Programa za formalno dualno obrazovanje, kako srednje, tako i visoko, i neformalno obrazovanje kroz stručno osposobljavanje, dokvalifikaciju i prekvalifikaciju kadrova u skladu sa potrebom tržišta rada.

O prosveti bi se moglo mnogo toga govoriti, ali ja ću samo pomenuti još dve, po meni važne stvari. Jedna se odnosi na digitalizaciju. To je uslov budućeg napretka, ne samo kod nas i ne samo u prosveti, nego i celog društva. Predviđena su sredstva u delu sredstava kojima raspolaže Ministarstvo prosvete i nauke i tehnološkog razvoja, sredstva za nabavku računara u računarskim kabinetima u osnovnim i srednjim školama, što nije rađeno u prethodnim godinama, odnosno nije rađeno u meri u kojoj je to bilo potrebno.

Predviđeno je da se u narednih četiri do pet godina obezbedi da u svim školama budu savremeni računari, kako bi deca sticala savremeno znanje i bila spremna da ih po izlasku iz škole, naravno, upotrebe. U sledećoj godini iz budžeta bi trebalo da bude obezbeđeno najmanje 10.000 novih računara. Iz kredita treba imati mogućnost da nabavimo dodatnih 20.000 računara. Ukupno je univerzitetskom obrazovanju potrebno oko 50.000 računara u računarskim učionicama, s tim što će se taj broj povećati uvođenjem obavezom predmeta digitalni svet u prva četiri razreda osnovne škole.

Još jedan deo vezan za prosvetu je jako važan. Odnosi se na redovno finansiranje visokog obrazovanja, ne mislim samo na plate zaposlenih, pošto sam ovde video da su izdvojena sredstva za univerzitete u Srbiji, nego mislim i na finansiranje studenata.

Poštovani građani, malo se zna da država snosi veliki udeo u finansiranju visokog obrazovanja, da od 253.000 studenata u Srbiji koji studiraju na fakultetima i visokim školama strukovnih studija, 105.000 studenata studira o trošku države, što je 44,7% i sami možete videti šta to znači za jednu malu zemlju kao što je Srbija, onda se ne trebamo čuditi kada imamo tako kvalitetno obrazovanje, ali nije samo reč o finansiranju, nego i o drugim programima.

Važan deo obrazovnog sistema jeste i učenički i studenski standard. Dobro je što država odvaja sredstva za održavanje postojećih domova. Naime, u studenskim domovima ima mesta za 18.000 studenata, a broj korisnika ishrane je preko 30.000, što govori da ima jedan veći deo studenata koji koriste ustanove studenskog smeštaja i ishrane.

Tu si i đački domovi. Ima 12.000 učenika koji žive i uče u ovim domovima. Naravno, država plaća, cena njihovog korišćenja đačkih i studenskih domova je niska u odnosu na realnu ekonomsku cenu, jer država pokriva najveći deo tih troškova.

Želeo bih, baš kada je reč o Ministarstvu i o tom delu da pomenem da će se do kraja ove godine potpisati ugovor za završetak objekta studenskog odmarališta na Paliću, koji je započet pre šest ili sedam godina i očekuje se da 25.12.2020. godine, se potpiše treća faza završetka ugovora o realizaciji izgradnja objekta studentskog odmarališta na Paliću i onda će smeštajni kapaciteti na Paliću biti 280 mesta i neće biti to naravno namenjeno samo studentima, moći će i druge kategorije građana da koriste te objekte, a da ne pominjem održavanje međunarodnih naučnih konferencija i slično.

Takođe bih želeo da pomenem projekat koji se odnosi na rekonstrukciju doma učenika Srednje poljoprivredne škole „Sonja Marinković“ u Požarevcu. Sa tim novim ulaganjima koji će opet biti… Samo, zaboravio sam, studensko odmaralište bi trebalo da bude završeno za 300 dana od trenutka potpisivanja tog ugovora. Znači, ako bude potpisan ugovor 25. decembra ove godine, kao što se najavljuje, onda je realno očekivati, da kažem, 1. novembra iduće godine ili negde u to vreme da objekat bude stavljen na raspolaganje studentima i ostalim korisnicima.

Pomenuo sam đački dom u „Sonja Marinkoviću“ u Požarevcu. Nakon popisivanja ovog novog ugovora dom će biti u situaciji da primi 173 učenika. Toliki će biti smeštajni kapacitet ovog doma.

Planira se i izgradnja doma učenika Srednje poljoprivredne škole “Beograd“ u Beogradu. Smeštajni kapaciteti su 168 mesta. Takođe, ugovor treba da se potpiše 25. decembra i takođe je planirano da bude završen za 300 dana. Ovo sve govori da Vlada vodi računa i o studentima i o đacima.

Dozvolite mi na kraju svog izlaganja da pomenem još dve stvari.

Gospodine ministre, ako sam ja dobro čuo, ali molim vas da me ispravite ako nisam u pravu, Vlada je planirala da u sledećih pet godina uloži u zaštitu životne sredine 3,2 milijarde evra, što govori da Vlada dugoročno planira, da kažem, izgradnju, odnosno stvaranje jedne zdrave životne sredine, što će imati svoj duboki smisao ne samo za kvalitet života građana Republike Srbije, nego i ima onu drugu dimenziju.

Kada sam pomenuo drugu dimenziju, govorim, pre svega, o tome da će u boljim životnim uslovima, naravno, biti i ovaj daleko veći broj onih koji će doći u našu zemlju.

Hteo bih da pomenem još ovu dimenziju budžeta, a to je ta socijalna odgovorna dimenzija budžeta. To se odnosi na povećanje plata u javnom sektoru i povećanje penzija. Vi ste vrlo detaljno danas naveli kada sledi povećanje plata, kojim strukturama zaposlenih i koliko, ja ne bih ponavljao te podatke, ali to je dobro znati, jer govori i o stanju ekonomije Srbije i govori da, jednostavno, ima uslova za te izdatke što govori da je ekonomija dobra.

Na samom kraju dozvolite mi da pomenem jedan mali podatak koji sam našao u predlogu ovog Zakona o budžetu, koji govori o tome da Vlada stvarno vodi računa o svim kategorijama građanima. Naime, našao sam jedan podatak vezan za Ministarstvo rudarstva i energetike u delu koje se odnosi na zaštitu energetski ugroženih kupaca.

Da da ne bih prepričavao, samo ću pročitati da su sredstva namenjena za zaštitu ugroženih kupaca električne energije i gasa iz kategorije domaćinstva koja privremeno i trajno zbog svog socijalnog statusa nisu u mogućnosti da ispunjavaju obaveze plaćanje električne energije ili prirodnog gasa, odnosno domaćinstva čijim članom obustavom isporuke električne energije i prirodnog gasa, može biti ugrožen život ili zdravlje ljudi. To je ta socijalno odgovorna dimenzija budžeta koja se ogleda ovde za jednu kategoriju ljudi, ali ova dimenzija budžeta važi za sve građane Republike Srbije.

Jednom rečju, mislim da je reč o kvalitetnom dokumentu koji je dao vrlo detaljnu analizu ekonomske situacije u Srbiji i svega onoga što Republika Srbija ima nameru da čini u budućem periodu, naravno, da bi i u budućoj idućoj godini imali, da kažem, budžet koji može i dalje imati razvojnu komponentu.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje glasati za ovaj predlog, jer mislimo da je reč o dobrom dokumentu za Republiku Srbiju.

Hvala vam.
Hvala, gospodine potpredsedniče.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, dozvolite mi da kažem nekoliko reči o ovom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.

Ministre, najpre bih vama želeo da se obratim. Što više vremena prolazi od kako se pojavio virus Kovid 19, i vi i ostale kolege iz lekarske struke iz Vlade Republike Srbije pokušavate da objasnite šta sve kovid znači i koje su mu posledice. Moj utisak, ne samo ovde u Srbiji nego na širem planu, čitajući onu literaturu koja je posvećena ovoj pandemiji virusa, je da ima ljudi koji dovoljno ne razumeju značaj kovida, odnosno njegove negativne posledice.

Ako posmatrate taj ugao gledanja na kovid, onda možete i oprostiti neke kvalifikacije vezano i za ono što radi naša država i za posledice koje postoje u Srbiji od Kovida 19.

Ima i drugi deo ljudi koji verovatno znaju o čemu govore i to govore na jedan drugi, negativan način, ali to treba opet shvatiti kao deo političkog delovanja protiv aktuelne koalicije i ljudi koji javno vode ovu stvar. Kažem – javno, zato što ima jako veliki broj ljudi u sistemu zdravstva koji nesebično daju sebe i veliku količinu svoje lične energije i integriteta ulažu u borbu protiv korone.

Danas sam čuo, pored toga što mi raspravljamo o ovom zakonu, danas se desila jedna dobra stvar, a to je ono što je objavio predsednik Vučić pre nekoliko sati, što je objektivno svetlo na kraju tunela – informacija predsednika Vučića da će Srbija biti u situaciji verovatno krajem decembra meseca ove godine da nabavi prve količine vakcine i da se onda krajem januara, ako sam dobro razumeo, prve količine vakcine već počnu primenjivati na određene kategorije zaposlenih, mislim pre svega na zdravstvo, policiju i vojsku, i na one kategorije ljudi kojima to najviše treba, a to su ugrožene kategorije stanovništva, ugrožene po stanju svog zdravlja.

Zašto sam pomenuo to kao prvo? Mislim da ljudi ne razumeju da se ovo dešava prvi put u novijoj istoriji čovečanstva. Ne znam šta je bilo u prošlosti, bar ne postoje pismeni podaci o tome, ali kada se u januaru mesecu ove godine na pijaci morske hrane u Vuhanu pojavio virus nepoznatog porekla, kako je tada kvalifikovan, niko nije mogao znati šta će taj virus proizvesti, niti unutar Kine, niti na međunarodnoj sceni.

Svet nije više isti kao što je bio pre januara meseca ove godine. Promenio se na mnogo načina. To je jedna tema.

Sa stanovišta onoga o čemu mi danas raspravljamo, treba podsetiti da je na jučerašnji dan pre osam meseci Svetska zdravstvena organizacija proglasila pandemiju virusa Kovid 19. U to vreme, 11. marta, pre nepunih osam meseci, znači na jučerašnji dan, 116 hiljada ljudi, namerno sam uzeo ove brojke da bih pokazao šta sve, nažalost, kovid danas jeste, jer kovid je ušao u jedan, ako mogu reći, galop, sa svojim širenjem i sa posledicama, znači 116 osoba širom sveta je bilo zaraženo Kovidom 19 i tada je proglašena pandemija. Već je 2. aprila bio jedan milion, 28. juna 10 miliona ljudi koji su bili zaraženi, 21. jula preko 15 miliona ljudi, jedan podatak je govorio u 213 država sveta, ne samo članica UN nego i one koje to nisu, 25. jula preko 16 miliona ljudi. Znači, 25. jula, pre nepuna tri, četiri meseca. Danas je već, prema današnjim podacima, gledao sam pre nekoliko sata, preko 52 miliona, tačnije 52.542.000.000 ljudi širom sveta je zaraženo. To je 336 puta više zaraženih nego pre osam meseci.

Video sam malo pre jednu izjavu Svetske zdravstvene organizacije povodom Kovida 19. Kaže – svet se umorio od kovida, ali kovid se nije umorio od onog što čini. Nažalost, faktičko stanje je takvo da mi moramo da delujemo.

Kad se pominje Republika Srbija i daju se ocene o onome što Republika Srbija radi na sprečavanju kovida, mislim da treba da budemo vrlo zadovoljni, a ako ima pojedinaca koji daju negativne ocene, da budu vrlo pažljivi u tome, zato što apsolutno delim vaš stav da ćemo, bože zdravlja, na kraju ove priče, kada kovid prestane da bude zarazna bolest i kada se suzbije na teritoriji Republike Srbije, biti tek u situaciji da uporedimo sebe sa drugim zemljama.

Mislim da Republika Srbija čini sve na pravi način da suzbije širenje Kovida 19, jer kad pogledam neke brojke, ne bih pominjao ove velike države, uzeo sam brojke koje se odnose na jučerašnji dan. Recimo, Portugal, koji ima 10 miliona stanovnika – 192 hiljade zaraženih. Ne bih pominjao broj preminulih osoba, jer je on opet daleko viši nego u Srbiji. Švedska danas, taj njihov model, koji su oni primenjivali, bez nekih direktnih zaštitnih mera i bez rigoroznih mera sprečavanja širenja korone – 166 hiljada na jučerašnji dan. Danas kažu još četiri hiljade Hrvatska, koja kažu ima četiri miliona ljudi, znači 1,5 puta manje nego što ima nas, nas ima skoro sedam miliona ili 1,7 – 75.920 osobe. Slovenija, koja je tri puta manja od nas, već 50 hiljada zaraženih. Mi smo na toj listi po broju zaraženih ljudi 67 u svetu, od koliko ima 193 članice UN, a rekao sam preko 200 i nešto država koje se računaju ili koje su ušle u ovaj sistem i malo je država, svega nekoliko u kojima kovid nije prisutan.

Ali kada govorimo, hvala Bogu kod nas u odnosu na toliki broj zaraženih i na ono što kovid jeste, nije veliki broj ljudi preminuo. Naravno, svaki život je dragocen i treba se boriti za svaki život, ali kada posmatrate te brojke, onda možete shvatiti vrednost onoga što se u Republici Srbiji radi na sprečavanju širenja korone i koliko je velika briga o zdravlju ljudi.

Neko kaže, da ali u ovim zemljama zapada su stariji ljudi pa je to posledica velikog broja preminulih. Nije tako. Demografski gledano, Srbija spada među pet najstarijih zemalja u Evropi i među deset u svetu, pa opet naše brojke su daleko manje. Ne bih pominjao Italiju, gde je preko 42.000 nažalost preminulih, Španiju, preko 40.000. Znači, nije samo reč o demografskoj situaciji, nego ima nešto i drugo, a to je entuzijazam ljudi koji rade u zdravstvenoj struci, organizacija dobra kada se kovid pojavio, mere koje se primenjuju, jer ne treba smetnuti s uma da nam se ovo prvi put dešava.

Republika Srbija primenjuje sve ono što primenjuju i drugi, a to što je u nekim situacijama bolja od drugih, to nam samo može služiti na čast. Lekari su ljudi koji su podneli najveći teret u borbi protiv kovida i njima stvarno dugujemo neizmernu zahvalnost.

Gde smo danas? Mi danas usvajamo ovaj zakon kako vi kažete, da bi unapredili pravni okvir i da bi sve ove mere koje se primenjuju protiv kovida još više, ako mogu reći afirmisati i još jedan broj proširiti.

Naravno, svrha svih predloga zakona o kojima mi danas raspravljamo jeste da se Kovid spreči i da što manje bude zaraženih ljudi i što manje onih koji su ugroženi s obzirom na stanje u kome se nalaze ako su zaraženi koronom.

Kažem, mi delimo samo sudbinu sveta, ako je u martu, aprilu i maju mesecu postojao strah ljudi od onoga što korona nosi, a objektivno jeste i niko nije znao ništa o tome, danas je sigurno, ne samo ovde u Srbiji, nego i kod značajnog broja ljudi širom sveta prisutna jedna vrsta nepažnje ili nerazumevanje značajna.

Vi ste rekli jednu za mene krucijalnu rečenicu koju čitam ovih dana i u nekim drugim, odnosno koju sam čuo u nekim drugim časopisima, čuo sam od vas, a to je ono što ste rekli vezano za prenošenje virusa - niko tačno ne zna kako se virus prenosi, i to je nažalost jedna istina i druga jeste da jedino mere socijalne distance mogu dati rezultat, ali život ne može stati. Ako zaustavimo sve, ako primenimo 100% zaustavljanje i kretanja ili jednu blokadu onda mi ćemo blokirati život, a onda svet naravno neće ni postojati ili će makar izgledati potpuno drugačiji.

Potpuno je logično da se primenjuju određene mere kako bi sprečili širenje Kovida. Drago mi je što ste vi u ovom zakonu i u ovom Predlogu zakona izmene i dopune Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti veliki značaj stavili na pojedinca, na odgovornost, na obavezu pridržavanja mera i korišćenje ličnih zaštitnih sredstava.

Ako ne budemo svesni da je naše ponašanje važno, ne samo za našu sigurnost, ne samo za naše stanje zdravlja, nego i naših najbližih i celog stanovništva, mi ne možemo očekivati dobre rezultate. Džaba apeli, džaba bilo koja, da kažem, mera, čovek prvo mora da shvati sam sa sobom da razreši neke dileme i da shvati da je najvažnija stvar ponašati se odgovorno, primenjivati mere o kojima govori Krizni štab, mere koje propisuje Ministarstvo, mere koje propisuje Vlada Republike Srbije i jednostavno čekati u takvim uslovima, naravno da dočekamo i vakcinu.

Dobro je što vidim u izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od zaraznih bolesti utvrđen je Kovid, kao bolest koja se sprovodi epidemiološki nadzor. Razumem da ste hteli i pravno i faktički neke stvari da rešite na jedan bolji način nego do sada i dobro je što jednostavno zakon propisuje sve ove mere. Vidim da se pominje i vakcina. Predsednik je o tome danas govorio. Ja lično biću sigurno jedan od onih koji ću rado primiti vakcinu kada za to dođe vreme i kada država nabavi.

Naravno, dobro je što je država već potpisala ugovore sa određenim kompanijama, ali i pre toga treba pomenuti da je reč o vakcinama koje prođu vrlo rigorozan test kontrole kvaliteta da bi građani bili bezbedni. Mislim da se i u tom aspektu mora voditi računa da bi građani znali da je to za njihovo dobro.

Video sam da ste inspekcijski nadzor stavili da kao povereni može da vrši i lokalna samouprava. Mislim da je to dobra stvar i da se na nivou lokalne samouprave, ako mogu reći preuzme odgovornost o stanju zdravlja na nivou lokalne samouprave preko Komunalne inspekcije.

Takođe, Predlogom izmena i dopuna Zakona se predviđa i kontrola putnika iz inostranstva i to je jedna dobra stvar, jer druge zemlje brinu o sigurnosti svojih građana na svoj način. Ako me pamćenje dobro služi 17. marta ove godine Evropska unija je zatvorila svoje spoljne granice brinući o svojim članicama i njihovim građanima, sasvim je logično da i Republika Srbija brine o svojim građanima i svaka takva mera je dobrodošla i svako je dobrodošao u Srbiju, ali mora da se zna da je zdrav, da njegov dolazak ne bi prouzrokovao širenje virusa Korone.

Opet se vraćam na ličnu zaštitu. Mislim da je to jako važna stvar i mislim da je to suštinsko, jer ako ne budemo shvatili šta to znači mislim da je pitanje i kakav će biti rezultat. Sve ove mere koje ste naveli u članu 26. vezano za kućnu izolaciju, za obolele koji su bez simptoma ili sa simptomima ili sadržaj iz člana 31a, koji govori o karantinu u kućnim uslovima i svim ovim merama, mislim da je dobro to rešeno, ali opet se vraćam na početak, kruna cele priče biće ponašanje pojedinca, ponašanje pojedinca.

Vlada je uradila sve što je mogla i radi sve što se može. Nabavke medicinske opreme, nabavka zaštitnih sredstava, izgradnja novih bolnica, opremanje bolnica, ali trebamo da razumemo da ima ljudi koji su bolesni i od drugih vrsta bolesti, da je i njima takođe potrebna nega, da su i oni deo građana Republike Srbije, da nam se ne može ceo zdravstveni sistem pretvoriti u kovid sistem, da je dobro što, eto, pre neki dan smo govorili sa ministrom Malim o novim kovid bolnicama u Beogradu i Kruševcu, ali o sijaset drugih gradova i opština Srbije u kojima će biti na bolji način uređeni domovi zdravlja, da bi se jednostavno zdravstvena situacija, odnosno da bi se jednostavno zdravstvena situacija, odnosno da bi zdravstveni sistem bio još kvalitetniji. Ja se slažem, sada je pravo vreme da se ulaže, sada vidimo šta zdravstveni sistem znači za zdravlje nacije, za zdravlje građana i nažalost, ali istinito, ovo je jedini način da bi se proverio i kvalitet zdravstvenog sistema i šta on treba da znači i koliko u njega treba da ulažemo. Jer, bez brige o zdravlju, sva druga prava koja imamo teško će biti dostupna. Znate onu čuvenu rečenicu - zdrav čovek želi mnogo, a bolestan ima samo jednu želju, da bude zdrav. Ni jedno ljudsko pravo koje nam propisuje Ustav, koje nam propisuju zakonu ne može biti ostvareno ako niste u situaciji da ih ostvarite, a možete ih ostvariti tek kada budete zdravi.

Mislim da je jako dobro što i mi danas raspravljamo o ovom zakonu i što ste vi predvideli u ovom zakonu sijaset mera koji bi se, kako bih rekao, unapredila situacija i učinilo sve što je moguće da kao društvo budemo odgovorni i efikasnije reagujemo na zaustavljanju širenja Korone do trenutka dok ne dobijemo vakcinu i onda nadam se i konačno rešimo pitanje Kovida 19.

U svakom slučaju mi poslanici SPS ćemo u danu za glasanje glasati za izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti od zaraznih bolesti. Hvala vam.
Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege, pre svega, hteo bih da kažem da će SPS podržati u danu za glasanje Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2020. godinu.

Podržaćemo ovaj zakon zato što smatramo da je reč o jednom dobrom zakonu na koji se na objektivan, pravi način reaguje na sve ono što se dešava širom sveta, a i u Srbiji, da je to jedna reakcija dobra Vlade na pandemiju Kovida-19 u svetu i na njegove efekte ovde kod nas u Srbiji.

Naime, ako posmatramo šta se sve u svetu dešavalo od januara meseca ove godine, pa do današnjeg dana, možemo bez nekog velikog razmišljanja reći da je osnovna karakteristika širenja Kovida i posledica koju je on ostavio svuda u svetu i u odnosu na one ocene koje su izrekli svetski zvaničnici od Svetske zdravstvene organizacije, pa do ostalih pojedinačno zemalja, da je osnovna karakteristika nepredvidljivost.

Znači, gotovo se sa sigurnošću može reći da sve one ocene koje su davane u februaru, martu, aprilu ili tokom kasnijih meseci nažalost se nisu pokazale tačnim i opravdanim. To ne važi samo za Svetsku zdravstvenu organizaciju, nego važi i za ostale zemlje.

Evo, na današnji dan, 10. novembar 2020. godine, u svetu je zaraženo Kovidom-19 51.345.000 ljudi. Nažalost, preminula je milion i 271 osoba. To govori o jednom nekontrolisanom širenju Kovida i nemogućnosti zemalja da na pravi način odgovore na sve ono što je pandemija prouzrokovala, a posledice su višestruke i nažalost negativne, i na globalnom planu i na lokalnom planu.

Kad se posmatra globalni plan, zaustavljanje kretanje robe, ljudi, prouzrokovala je i zastoj u ekonomskoj aktivnosti države i na međunarodnom planu i pojedinačno i brojne druge negativne mere. Brojne industrijske grane su jednostavno zaustavljene i imale su svoje negativne efekte, ne samo prekid proizvodnje, nego nažalost gubljenje radnog mesta, prekid poslovanja, nemogućnost države da isplati određene obaveze prema svojim građanima, odnosno pokazale su da mnogo države sveta nisu u situaciji da ispune sve one navode koji stoje u dokumentima, koji praktično uređuju život ljudi, Ustav i ostala pravna akta.

Moram reći da Republika Srbija… Postavlja se jedno logično pitanje, zašto mi drugi put u toku ove godine vršimo rebalans budžeta. Mislim da je Srbija našla pravu meru u odnosu na sve ono što nam se dešavalo od početka godine.

Iako smo mala zemlja u svetskim razmerama, čini mi se da smo vrlo pametnom politikom reagovali i u martu mesecu i u aprilu i celom ovom periodu do sada, a kada se pogleda struktura ovog rebalansa budžeta i ono što je govorio ministar ovde u svom izlaganju, ali i prethodnih dana, predstavljajući ovaj rebalans budžeta, očigledno da Republika Srbija ima plan i šta dalje u 2021. godini.

Ako bi hteli da podvučemo samo jednu crtu i da kažemo opšte brojke, možemo reći da je rebalansom budžeta predviđeno 1.291 milijarda dinara prihoda, 1.774 milijarde rashoda, da će deficit iznositi 483 miliona dinara ili 8,70%, umesto nekih ranije planiranih 0,7%.

Ovo kažem kako je bilo planirano, jer je Republika Srbija u međuvremenu preduzela brojne korake da spreči posledice Kovida-19.

Trebamo se setiti svega onoga što je prvi paket mera, koji je Vlada Republike Srbije preduzela u aprilu mesecu, tada primenjeno na nivou Republike Srbije. Moram to da pomenem jer je sve to deo budžeta i deo ove današnje naše priče, pet minimalnih zarada koje su isplaćene za preko milion zaposlenih u privatnom sektoru, pomeranje plaćanja poreza i doprinosa u periodu od četiri meseca, 200 miliona kredita kroz Fond za razvoj i jeftini krediti upravo za privatni sektor koji, naravno, svim ovim merama kojima je omogućeno da se preživi pandemija virusa Kovid-19.

Trebamo se, takođe, podsetiti da je za 10% povećana zarada svim zaposlenima u zdravstvu, jer je na taj način država odala priznanje onim ljudima koji su bili najviše angažovani u suzbijanju širenja Kovida-19 i u pomoći građanima Republike Srbije da sačuvaju zdravlje i pomoć, koja je izdvojena, od 4.000 dinara jednokratne pomoći za sve naše najstarije sugrađane. Naravno, i svi građani punoletni, koji su to želeli, dobili su i po 100 evra pomoći da se prevlada postojeće stanje. Sve je to objektivno uticalo i na ekonomiju zemlje.

Trebamo se setiti da je u prvom kvartalu ove godine rast BDP-a u Srbiji iznosio 5,1%. Tada se još uvek nisu posledice kovida mogle osetiti, ali takođe u drugom kvartalu, zbog svega onoga što se dešavalo od marta meseca, pa na dalje, usledio je pad BDP-a za 6,4%. Naravno, na svetskim razmerama kriza još uvek traje i to ima posledice i po nas.

Kada se pogleda ovaj rebalans budžeta, njegovi glavni ciljevi jesu briga za zdravlje ljudi, nastavak investicionog ciklusa i pomoć preduzećima i privredi da isplate zarade zaposlenima.

Ako glavnim ciljevima dodamo i ostale elemente koji podrazumevaju redovnu isplatu svih obaveza države prema nižim nivoima vlasti uz socijalna i druga davanja i realizaciju već ranije započetih infrastrukturnih i drugih projekata, onda se može razumeti da Srbija dobro radi, da preduzima mere u vreme pandemije.

Naravno, ne bi to bilo moguće da Vlada Republike Srbije nije u godinama pre veoma uspešno radila. Mi smo imali četiri godine suficit u budžetu Republike Srbije. Ove godine, zbog ovoga što se dešavalo, a to sam već spomenuo, nažalost, situacija je drugačija.

Ima još jedan element koji ipak govori o snazi naše ekonomije, a to je činjenica da je, prema podacima, 1,9 milijardi evra stranih investicija za devet meseci investirano u Republici Srbiji i podatak koji je, čini mi se, pomenuo ministar, da je nezaposlenost u drugom kvartalu iznosila 7,2%, sve to ipak govori da Vlada preduzima dobre mere i jednostavno da veoma uspešno reaguje na posledice Kovida-19.

Ono što mene lično raduje jeste što se u ovom rebalansu budžeta za 2020. godinu, dve oblasti života, ako mogu reći, predviđaju kao one oblasti u kojima će biti dodatno investiran novac, pre svega to je zdravstvo, a druga oblast je infrastruktura.

Kada govorimo o zdravstvu, čuli smo danas podatak da se prave dve Kovid bolnice – jedna u Kruševcu i druga ovde u Beogradu i da je za te namene izdvojeno devet milijardi dinara. Mislim da je to veoma važno, ne samo zbog činjenice da je virus prisutan, ne znamo koliko će trajati, ne znamo kad ćemo dobiti vakcinu, ne znamo koje će količine vakcina biti dostupne na svetskom tržištu, jer, poštovane koleginice i kolege, nije nepoznato da taj jedan mali broj država u svetu je u mogućnosti da proizvede vakcinu, ostali će morati da čekaju. Znam da je Vlada na vreme preduzela poteze da obezbedi sve one vakcine koje budu prošle svu stručnu proveru i koje budu verifikovane kao kvalitetne da ćemo dobiti, ali se postavlja pitanje koje količine i slično.

Sasvim je logično da pravimo dve nove Kovid bolnice, ali dobar potez ulaganja u zdravstvo jeste što se planira i rekonstrukcija velikog broja opštih bolnica i domova zdravlja po celoj Srbiji za nabavku medicinske opreme, za nabavku lekova.

Ne treba zaboraviti, nažalost ima ljudi koji boluju od drugih bolesti, ne treba zaboraviti da su i oni predmet zdravstvene zaštite naše države. Ne treba zaboraviti da i oni zaslužuju apsolutno isti nivo zdravstvene zaštite kao i drugi. Izgradnja jedne Kovid bolnice može osloboditi neke druge prostore, odnosno neke druge zdravstvene ustanove i delove tih ustanova za lečenje i za negu ovih ljudi i sutra kada Kovid prestane da bude opasnost ovde u Srbiji, onda Kovid bolnice mogu, da kažem, dobiti drugu namenu.

Ovo govorim iz razloga što je naša država i naše zdravstvo pokazalo veliku vitalnost u ovim mesecima borbe protiv Kovida i pokazalo jednu dobru organizaciju, vitalnost, kompetentnost i zaslužuje stvarno najviše ocene. Mislim da je dobro što država ulaže ovoliko sredstava u zdravstvo i kroz ove izmene i dopune Zakona o budžetu za 2020. godinu.

Druga stvar je infrastruktura. Mislim da je dobro što država izdvaja ovoliko novca za infrastrukturu, za poboljšanje putne, za poboljšanje železničke infrastrukture. Planiran je završetak, povećanje se odnosi i na drumski transport, na bezbednost saobraćaja, povećana su izdvajanja za JP „Putevi Srbije“, za „Koridore“, predviđen je projekat za rehabilitaciju puteva i drugih ne finansijskih preduzeća. Naravno povećan je ovde ishod.

Ovo pominjem, nekom može to izgledati suvoparno, ali vrednost onoga što Vlada radi izdvajanjem novca za realizaciju ovih infrastrukturnih projekata može se videti ako, naravno, obezbeđuje se lakši transport, ali on pomaže i razvoju trgovine i drugih privrednih delatnosti i ima svoj viši cilj. Takođe, izgradnja autoputa Obrenovac-Ljig i izdvajanje sredstava.

Poštovane koleginice i kolege, mislim da izmene i dopune Zakona o budžetu za 2020. godinu potvrđuju i od strane ovog ministarstva i od strane Vlade posvećenost realizaciji ciljeva koje je pomenuo i predsednik Vučić, ali koje pomenula i predsednica Vlade u svom ekspozeu ovde pre nekoliko dana. Ja ću izdvojiti samo ova prva dva, to je optimalna zaštita za stanovništvo od Kovid 19 i nastavak ekonomskog razvoja i ubrzanog privrednog razvoja zemlje.

Kada se pogleda struktura ovih izmena i dopuna Zakona o budžetu za 2020. godinu ove reči koje sam ja pomenuo, ali još više ono što je sadržano u dokumentu o kome danas raspravljamo, jer tu ima vrlo detaljno je navedeno za šta su izdvojena sredstva, onda se da razumeti da ovaj zakon, odnosno njegovo usvajanje apsolutno garantuje ispunjavanjem ovih postavljenih ciljeva.

Ako pogledamo, odnosno ne ako pogledamo, nego čuli smo ministra da je najavio da će budžet za 2021. godinu biti izdvojena velika novčana sredstva za kapitalne investicije, za podsticanje domaćeg razvoja i potrošnje i da je projekcija da imamo deficit od, da bude 3% i da bude ispod 60% učešća u javnom dugu. Onda to govori o jednom odgovornom ponašanju i Ministarstva finansija i planiranju Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije.

Ako tome dodamo sve one aktivnosti koje država radi na regionalnom i drugom planu, da se kroz „mini Šengen“ omogući veća prohodnost, da kretanje ljudi, robe, kapitala, onda je logično očekivati da će to pomoći i poboljšanju naše ekonomske situacije.

Naravno, ima tu sjaset drugih, da kažem, i projekata i mera koje se primenjuju, ali sve to zajedno govori da Vlada Republike Srbije zna šta radi u vreme pandemije, da na adekvatan način nalazi odgovore na izazove sa kojima se suočava, a izazovi nisu mali, nisu brojni. Uzmite bilo koju oblast koja se ne tiče samo pitanja novca, nego i pitanja organizacije, videćete da primenjujemo dobre mere.

Nedavno me je jedan kolega pitao, recimo, za mere vezano za oblast obrazovanja, a ja sam naveo sjaset zemalja po svetu koje primenjuju slične mere koje primenjujemo mi. Hoću da kažem, svaka zemlja se snalazi na svoj način uzimajući u obzir kapacitete, da kažem, i administrativne i edukativne i sve ostale i naravno sposobnost da reaguju u nekoj situaciji.

Mislim da je Srbija dobro ispunila te ciljeve, da je dobro položila ispit. Mislim da se sve to vidi i kroz ovaj Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu i zato će naša poslanička grupa SPS u Danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.
Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice i kolege, poštovana gospođo Brnabić i kandidati za članove Vlade Republike Srbije, slušajući vaš ekspoze, gospođo Brnabić, kao i ono što piše u ovom programu Vlade Republike Srbije koji smo dobili, sa kojim smo imali priliku da se upoznamo, mislim da je više nego jasno da je Srbija na dobrom putu.

Kada se pogledaju ove brojke i kada se čuje sve ono što ste vi danas nama rekli, a što javnost Srbije ima priliku da čuje, potpuno je jasno, i da se videti i gde je Srbija bila juče i šta je danas i šta će biti sutra.

Kao građanin Republike Srbije ne mogu, a da ne budem zadovoljan kada prolazeći Srbijom, inače našom lepom zemljom, vidim koliko je sve urađeno i šta je sve urađeno u proteklih nekoliko godina. Retko je zadovoljstvo, ne znam da li to ljudi razumeju u dovoljnoj meri, ali videti izgrađene saobraćajnice, realizovane infrastrukturne projekte, videti da smo povezani od severa do juga ili prema istoku sa ostalim zemljama, da imamo nove, moderno izgrađene saobraćajnice. To ipak nešto znači.

Mi smo mala i relativno siromašna zemlja. Pogledajte Bugarsku i Rumuniju, članice EU, od 2007. godine onaj ko je putovao tamo može se uveriti da zemlje koje su članice EU nemaju onakve saobraćajnice kao što ima naša Srbija. To govori nešto o nama, to govori nešto o ovoj Vladi, to govori nešto o ovoj koaliciji. Ne, nešto, to govori mnogo toga.

Znate, čovek ne može, a da ne bude zadovoljan kad pročita ove brojke o povećanju BDP-a u protekle četiri godine, od 2016. do 2020. godine, o smanjenju stope nezaposlenosti u Srbiji, o učešću javnog duga u BDP-u koji je smanjen sa 67,8% na ispod 50%, na 48,4%. To treba pročitati i to treba razumeti. To govori kakve su sve ozbiljne mere preduzete u godinama iza nas da bi bili danas na ovoj poziciji na kojoj smo i da možemo da razgovaramo sa drugima.

Meni je drago što smo imali priliku da čujemo sve ono što će Vlada raditi. Dobro je, predsednik Vučić je pomenuo šest osnovnih ciljeva. Dobro je što ste to pocrtali i o tome treba stalno govoriti, jer tih šest ciljeva koji su pomenuti kao osnovni ciljevi Vlade, što znači da ih ima još, ali ovo su noseći, zajedno sa strukturom Vlade koja je danas ovde pred nama, tehnički, ali i sa ljudima. To jeste garancija da ćemo postići dobre rezultate.

Usuđujem se reći da je ovo Vlada kontinuiteta, Vlada napretka, Vlada reformi i Vlada razvoja. Srbija postaje jedna razvijena, stabilna zemlja, i politički i ekonomski. Kad kažem stabilna politički, znate kako, sastav ovog parlamenta nije izabrala vladajuća koalicija, niti bilo ko od političkih stranaka u Srbiji, sastav ovog parlamenta izabrali su građani Republike Srbije i oni su ti kao jedini i konačni procenitelj vrednosti svakog od nas. Građani uvek treba da biraju one za koje smatraju da u najboljoj meri ispunjavaju njihove ciljeve ili njihova očekivanja.

U razgovorima na Fakultetu političkih nauka sa predstavnicima opozicije već posle dva sastanka bilo je jasno da je bojkot nekima sredstvo političke borbe. Onda se počelo razgovarati o tome, naravno sa strane, da u Srbiji ne postoji atmosfera, ne postoji dijalog, ne postoje uslovi iako su svi zakoni bili doneti pre 2008. godine. Nijedan nije menjan sem, koliko ja znam, Zakona o finansiranju političkih stranka i tu su smanjena sredstva političkim strankama. Ali, da kažem, glasovi odavde onda dobijaju podršku od strane pojedinaca vani. Srbija je uvek imala one koji o njoj ne misle dobre i onda je lako naći istomišljenike o tome.

Jačanje međunarodne pozicije Srbije je strašno važno. Evropske integracije, pregovori sa Prištinom su ciljevi koje apsolutno treba ispuniti. Pre toga, dozvolite mi, ipak po redosledu ciljeva svi su važni, ali ovaj prvi cilj koji je pomenut postavlja zaštitu prava građana jeste nešto što zaslužuje posebno da se apostrofira.

Vi ste videli, ceo svet je pogođen ovom pandemijom virusa Kovid-19 i niko nema rešenje za ovu pandemiju. Pre nekoliko meseci kad smo potvrđivali odluku o vanrednom stanju, ja sam tada citirao Jirgena Habermasa i njegovu tezu da odavno nismo imali toliko znanja o neznanju. Danas se ništa situacija nije promenila. Ni dan danas ne znamo zašto se sve ovo dešava, iako primenjujemo različite mere. Pokazalo se da je socijalna distanca nažalost ili na sreću jedina mera koja jeste neka vrsta garancije da se Kovid neće proširiti.

Ono što znamo jeste da je Vlada Republike Srbije odlično uradila posao, da smo učinili sve što je trebalo da zaštitimo građane, i to sve kategorije građana. Mislim da je veoma logično i pametno što je i predsednik i što ste vi ovde danas kao predsednik Vlade apostrofirali zdravlje građana Republike Srbije kao prvi cilj.

Evropske integracije, to treba da nam bude prioritet. Tačno, ali treba reći, ja sam video da ste vi to napisali na 20. stranici ovog ekspozea i to treba građanima Srbije jasno reći – brzina i ishod integracija ne zavise od nas. Mi smo potpuno kompetentni, i administrativno i stručno, da ispunimo standarde koji se postavljaju pred nas, ali svi treba da znaju da je uslov svih uslova Poglavlje 35 – normalizacija odnosa sa Kosovom. To treba glasno i jasno reći.

Da nije bilo predsednika Vučića u proteklih nekoliko godina koji je diplomatskom aktivnošću promenio ponašanje pojedinih država i onog što je radilo Ministarstvo inostranih poslova sa otpriznavanjem, 18 država je povuklo priznanje ili suspendovalo priznanje Kosova. Nemojte da imamo iluziju, bar ja nemam. Ne znam da li delite moje mišljenje, ali ne bi ni EU, ni Amerika reagovali da imenuju specijalne predstavnike za dijalog Beograda i Prištine. Ne, nego bi čekali da se stvari privedu svom kraju, da mi prećutno priznamo Kosovo i da onda kažu – eto, tako je moralo, to je logičan sled događaja. Znate i sami već kakva je politika pojedinih zemalja zapada prema nama.

Unutar EU imamo puno neprijatelja. Nije nepoznato da su sve ove glavne prema nama, da kažem, diktiraju Nemci i to se zna ne samo od juče nego i danas, a nažalost i sutra. Uslov svih uslova jeste taj dijalog sa Prištinom. Međutim, mislim da naše državno rukovodstvo povlači veoma pametne poteze. Jačamo saradnju sa prijateljima, ali otvaramo i nova prijateljstva.

Dobro je što imam odličnu saradnju sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom, pre ili kasnije taj problem će se rešavati u Savetu bezbednosti UN. Kao stalne članice sa pravom veta imaće priliku da i u naše ime kažu nešto i o tom pitanju, a malo je zemalja u svetu veličine Srbije i broja stanovnika kao što je Srbija, imaju tako moćne prijatelje kao što je Kina i Ruska Federacija. Malo je državnika u svetu kao što je predsednik Vučić koji je imao priliku da se sretne toliko puta sa predsednikom Sijom ili sa predsednikom Putinom. Znate, u političkom sistemu koji postoji u Kini personifikacije odnosa prema jednoj zemlji, kada se predsednik te države sretne sa predsednikom te zemlje. To je završena priča, a Kina jeste u ovom trenutku najmoćnija zemlja sveta. Na zapadu svi kažu da je globalizacija zaustavljena zbog pandemije, a da je Kina našla prva rešenja kako iskočiti iz ove pandemije i jedina će izgleda biti zemlja sa pozitivnom stopom rasta ove godine u svetu. Na zapadu postoji nepodeljeno mišljenje da je kineska ekonomija postala prva ekonomija sveta.

Ne govorim ovo da bih glorifikovao Kinu, nego da bih rekao da imati takvog prijatelja ima svoj smisao i te kako. Dobro je što je predsednik Vučić potpisao Vašingtonski sporazum i sa zemljom kao što je SAD treba imati dobre odnose. Drago mi je što je naše rukovodstvo, da kažem, u tom odnosu pokazalo i mudrost, jer one dve tačke sporazuma koje se odnose o dizerfikovanju izbora snabdevanja i o kvalitetnom komunikacionom, kako su rekli, kompaniji koja nabavlja telekomunikacionu opremu imaju svoj smisao.

Znate, našao sam ovde u vašem ekspozeu na stranici 31, to će biti budući posao gospođe Mihajlović, sjajnu rečenicu - završiti turski tok, povezati Bugarsku i Mađarsku preko Srbije, obezbediti prirodni gas kao izvor snabdevanja za Srbiju. Druga rečenica je još bolja. Ona daje odgovor za ovo diversifikovanje izvora snabdevanja gasni konektor između Srbije i Bugarske. To govori o tom diversifikovanju izvora snabdevanja. Znači - učinićemo sve ono što je u sporazumu, ali ćemo zaštiti svoje državne i nacionalne ciljeve.

Pre svih, Vučićev drugi dan posle povratka iz Vašingtona rekao da se 5G oprema, naravno „Huavej“ pouzdan partner i da se ovo ne odnosi na kinesku kompaniju i da ćemo mi nastaviti saradnju sa kineskom kompaniju, naravno, u interesu jedne i druge zemlje.

Kvalitet života građana - sve ovo što radi ova Vlada je usmereno ka tome. Mislim da je Vlada Republike Srbije povukla dobar potez osnivanjem ova nova tri ministarstva. Ne želim tu da trošim reči, govorio sam o tome i kad je bio Zakon o ministarstvima, ali mislim da je briga o porodici, demografija, pitanje ljudskih i manjinskih prava, dijalog, jako važno, nešto što treba da negujemo i naravno, Ministarstvo za brigu o selu, jer nam sela ostaju prazna.

Dozvolite mi na kraju da kažem samo nekoliko reči o obrazovanju. Mislim da zaslužuje i tema i obraz. Ako ste primetili, dva su poglavlja u pregovorima sa EU, privremeno zatvorena, nauka i obrazovanje, 25. i 26, otvoreno i zatvoreno 2016. i 2017. godine.

Znači, ukoliko bude potrebe mi ćemo, naravno, sve ono što bude deo EU, implementirati u naš obrazovani sistem i u sistem nauke. S obzirom na kratkoću vremena, jer objektivno, predsednik je oročio mandat ove vlade, treba učiniti sve što je moguće da ova vlada i u oblasti obrazovanja učini ono što treba, da nam sistem bude bolji, da bude kvalitetniji, da bude veći obuhvat, da postoji veza između privrede i obrazovnog sistema.

Ono što ste pomenuli vi kao dobri premer još urađeno, apsolutno tačno, i to treba negovati, ali treba primeniti i druge stvari koje je moguće u ovom periodu.

Mislim da je sjajna stvar za obrazovani sistem Republike Srbije za Srbiju što ćemo od aprila meseca sledeće godine imati jedinstven informacioni sistem prosvete. Tada ćemo tačno znati kako nam sistem funkcioniše i onda ćemo moći da povećamo strateške korake. Onda to neće biti izraz volje neke interesne grupe, ili nekog ko se setio genijalne ideje. Ne, sistem nam tako funkcioniše, treba da povučemo takve i takve poteze. Mislim da je to sjajna stvar i to je nešto što ohrabruje, pogotovo uz ove sve druge parametre koji su pomenuti i o kojima se govori, Srbija 2025. Znači, uz jačanje ekonomije i uz povećanje životnog standarda, naravno i ličnog dohotka zaposlenih.

Na samom kraju, još nešto sam hteo da kažem, to je vezano za ovo možda čime će se baviti kolega Popović, pošto se on bavio delom ovog posla, Izveštaj Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj, govori da 97% rezultata našeg istraživačkog rada čine objavljeni naučni radovi, a svega 2,3% patentni.

Tu se stanje mora promeniti, jer frapantno je za društvo kao naše, malo ali stvarno ne mislim da smo prepametni, ali mislim da umemo da razmišljamo, da imamo tako mali broj patenata.

Znate, jedno istraživanje iz Australije iz 2016. godine, pokazalo je da kada se uporede količina uloženog novca i rezultati, odnosno ono što je aut u jednom obrazovanom sistemu, to pokazuje tada te 2016. godine, Srbija je, verovali ili ne, bila na prvom mestu, što govori, sa ovim skromnim ulaganjima da smo imali odlične rezultate. Ako je tako, onda ne treba dozvoliti da patentni i tehnička rešenja budu svega 2,3% tog izvoza.

Povezivanje istraživača, privrede i nauke, fakulteti, istraživački centri, instituti treba da rade sa privredom. To treba povezati, jer je to interes Srbije, jer samo inovacije mogu doneti, da kažem u ekonomskom delu i nova rešenja, bolje Srbiji.

Mislim, gospođo Brnabić, i treba i to reći na kraju, to govorim u ime poslaničke grupe, treba pohvaliti i vaš izbor ljudi koji će predstavljati ovu Vladu. O tome je malo ko danas govorio. Mislim da ste napravili dobru kombinaciju iskustva, znanja koje postoji i nove energije, jer to se uklapa u ono što sam rekao na početku, da je ovo vlada i kontinuiteta, ali i reformi i razvoja. Nama su potrebni novi ljudi za ovo vreme u kom se nalazimo. Građani Srbije to od nas očekuju i niko od nas ne želi da ih razočara. Hvala vam.
Hvala.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovane koleginice i kolege, dozvolite mi da i ja u ime SPS kažem nekoliko reči o Predlogu zakona o ministarstvima, pre svega, pa i o ostalim tačkama dnevnog reda.

Naime, poslanička grupa SPS će podržati Predlog zakona o ministarstvima koji je podnelo 167 narodnih poslanika poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu.

Ovo govorim namerno zato što treba da se zna da je sasvim logično kada jedna poslanička grupa osvoji toliki broj glasova na parlamentarnim izborima u Skupštini i predstavlja parlamentarnu većinu, može da formira Vlada i ostale organe, da onda ima i pravo da podnese Predlog zakona o ministarstvima. Zato što Predlog zakona o ministarstvima predstavlja iskazani način kako ta parlamentarna grupa zajedno sa svojim koalicionim partnerima koji to žele i prihvataju i mogu, želi da realizuje ciljeve rada buduće Vlade.

Naime, mi smo bili u situaciji da čujemo predsednika Vučića pre desetak dana kada je govorio o ciljevima Vlade. Pobrojao je šest glavnih ciljeva. Logično je da će predsednica Vlade značajan deo svog ekspozea podrediti tim ciljevima i da će to obrazložiti, ali je tako logično očekivati, obzirom na uspehe koje je postigla prethodna Vlada, da će oni ministri koji budu ostali da rade u narednoj Vladi morati da budu bolji nego što su bili, jer to je nešto što se od njih očekuje.

Dobar je predlog da se osnuju tri nova ministarstva. Mislim da ovim Vlada pokazuje želju da u ovom oblastima koje pokrivaju tri nova ministarstva se postignu još bolji i značajniji rezultati i da jednostavno i te oblasti života budu na određen način i pravno normirane, ali i da se urede na bolji način da se postignu rezultati.

Inače, nije nikakva novost da skupštinska većina određuje kroz Predlog zakona o ministarstvima broj ministarstava koji treba da budu na nivou jedne države. Praksa je tu vrlo različita. U nekim državama se osniva manji, u nekim veći broj ministarstvima. Sećam se pre nekoliko godina, u Republici Mađarskoj bilo je devet ili deset ministarstava, ali je bilo 40 i nešto državnih sekretara koji su onda bili ministri u malom.

Mislim da je ovo pametan način da se realizuje program Vlade Republike Srbije i mislim da je dobro ukomponovana struktura cele Vlade. Potpuno sam ubeđen da će gospođa Brnabić kao mandatar zajedno sa svim ostalim ministrima odgovoriti izazovima koji stoje pred Srbijom.

Kažem odgovoriti zato što smo mnogo toga postigli. Stvarno mislim ne samo kao poslanik naše poslaničke grupe SPS, nego i kao građanin Republike Srbije da ono što je urađeno, primera radi u obezbeđenju energetske budućnosti Srbije, ali kroz infrastrukturne projekte i kroz stvaranje jedne sigurnost građanima Republike Srbije u delu obezbeđenja zarada i osiguranja posla za sadašnje i buduće generacije, jeste nešto što može samo da nas raduje.

Borba protiv kriminala koju je najavio predsednik Vučić može da bude samo dodatni element tog ukupnog rezultata, jer borbom protiv kriminala stvara se uslov za pravnu sigurnost, stvaraju se uslovi da veći broj kompanija dođe u Srbiju stvaraju se uslovi da se otvori veći broj radnih mesta. Jednom rečju stvaramo uslove da neke stvari koje su u ovom trenutku primećene kao problematične za Srbiju, rešimo.

Jedna od tih stvari se sigurno može rešiti kroz osnivanje ministarstva o porodici i demografiji. Nije nikakva tajna, statistički podaci pokazuju da gubimo značajan broj ljudi. Jedan broj je zbog smrtnosti, drugi je zbog toga što mladi odlaze da u nekim drugim zemljama reše svoju egzistenciju, ali problem odlaska mladih nije samo pitanje Srbije. To je pitanje značajnog dela istočne i jugoistočne Evrope.

Ranije sam govorio, to može nekom izgledati čudno ili ne, ali mislim da je stvaranje evropskog prostora visokog obrazovanja stvorilo u stvari situaciju u zapadnim zemljama da bez trunke uloženog novca dobiju gotov proizvod, koji se ovde stvara u našoj zemlji i u susednim zemljama. Onda treba da uradimo mnogo toga da bi zaustavili taj odliv mladih ljudi, a da bi zaustavili odliv mladih ljudi moramo da stvorimo uslove. Mora da nas bude više.

Mislim da je osnivanje ministarstva za brigu o porodici i demografiji jedan jako dobar potez. Ministarka bez portfelja, prof. Slavica Đukić je uradila ono što je bilo u njenoj moći, stvorila je dobre uslove, dobre preduslove da se ovo pitanje reši sada na još bolji način, ali nije ovde reč samo o jednom elementu. Ovde ima puno toga što treba uraditi. Briga o porodici nisu samo mere podsticaja rađanja, to je i stvaranja sistema vrednosti u kome će se videti značaj porodice za opstanak i razvoj jednog društva.

Poštovane koleginice i kolege, ne znam koliko je vama poznato, Srbija spada među najstarije nacije u svetu, među pet smo u Evropi, među 10 u svetu i mi stvarno moramo u ovoj oblasti učiniti značajne napore, stvoriti uslove da nas bude više, da porodica bude centar života, da jednostavno ne samo ovo ministarstvo, nego i svako drugo ministarstvo radi sve ono što je moguće da broj stanovnika na sledećem popisu koji bude za jednu deceniju, bude daleko veći.

Znate, nije samo u putanju zarada, u pitanju je za mlade bračne parove i mogućnost da ima predškolska ustanova, da ima dečiji vrtić, da ima odgovarajuća škola, da se može doći do odgovarajućeg kredita za kupovinu stambene jedinice. Puno je toga što se može učiniti.

Kada je reč o još jednom novom ministarstvu, ministarstvu za selo, mislim da je to jako dobar potez. Kako je rekao moj prijatelj Dragan Marković Palma, 86% sela polako nestaje. Sela nestaju, mladi ljudi odlaze, stariji ostaju tu nažalost do kraja, nema perspektive, jednostavno zatvara se sve ono što je postojalo na selu. Mali je broj slučajeva gde, recimo, kao kod Dragana u Jagodini, ne govorim ovo zato što je on ovde pored mene, nego to javnost Srbije treba da zna jer to može biti model i za sve ostale lokalne samouprave naravno uz pomoć države, u Jagodini praktično nema sela koje nije povezano asfaltom sa Jagodinom. U Jagodini nema sela gde nije napravljen dom kulture. U Jagodini nema sela koje nije obezbedilo grejanje gasom. Jagodina je stvorila uslove da jedan broj kompanija sa strane dođe i otvori tu svoja postrojenja, da osnuje svoje podružnice. Otvoren je novi broj radnih mesta tako da oni iz okolnih sela mogu lako da dođu na posao i da se vrate. To je način na koji se mogu stvoriti uslovi, ali da ne bi pomislili da hvalim samo svog koalicionog partnera. Evo, profesor Stojmirović koji je govorio pre, ja znam da on vodi akciju sakupljanja knjiga za seoske škole. To je veoma plemenit potez i naravno svi mi narodni poslanici, svi ostali koji to žele mogu da doniraju knjige da bi škole u seoskom području imale što više škole.

Znate, u srpskom području dok postoji škola, postoji život. Kad se ugasi škola onda teško možete računati, kad mladi odu, da roditelj neće poći za njima i njihovim stopama. Ali, i rad ovog ministarstva, koliko god mogao biti dobar, a ja očekujem da će biti, moram biti povezan i sa radom drugim ministarstava. Znate, onaj koji živi na selu želi da zna koja je to poljoprivredna kultura preko koje može ostvariti, ako mogu reći ne dobit, nego koliko da opravda svoj rad, uloženi trud i proliveni znoj, treba da bude dobra saradnja sa Ministarstvom poljoprivrede. Jednostavno, druga ministarstva treba da pomognu i mislim da je pravi potez Vlade da se formira jedno ovako važno i značajno ministarstvo za Srbiju.

Treće ministarstvo koje se formira, s obzirom da mi imamo ovde Predlog zakona o ministarstvima i tri nova ministarstva su predviđena za formiranje. Treće ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Najpre da kažem nešto o dijalogu.

Naime, duboko sam ubeđen da ljudi u Srbiji ne razumeju šta znači reč dijalog. Dijalog, kako kaže jedan poznati filozof, je kada vodite razgovor sa nekim ko ne misli kao vi. Kod nas u Srbiji nisu naučili ljudi da slušaju jedni druge. Ukoliko se ne slažete sa nečijim mišljenjem ispada da ste mu protivnik, a ne služe se ljudi, ili bar većina, snagom argumenata. Ovo nije nešto što je samo stvar teorije imali ste priliku i da vidite u ovim razgovorima koje smo vodili i sa predstavnicima opozicije proteklih nekoliko meseci, da kada neko odluči da mu je bojkot sredstvo političke borbe onda kaže da u Srbiji nije moguć dijalog. To nije tačno. Dijalog je uvek moguć, Skupština je mesto za dijalog i juče i danas, biće i sutra. Svi oni koji žele da vode dijalog sa drugom stranom, sa onima koji ne misle kao oni, mogu u Skupštini da nađu prostor za dijalog.

Jednostavno, moramo da naučimo ljude, ako mogu tako da kažem, treba da postoji kultura dijaloga o svim pitanjima koliko god da su ona, mogu se smatrati teškim, jer je dijalog potreban da bi se rešilo svako otvoreno pitanje.

Nešto o drugoj dimenziji ovog zakona, a to je ljudska i manjinska prava. Do sada se ovaj deo ministarstva nalazio u okviru Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ministar Ružić je odlično radio taj posao, ali je činjenica da je ovo korak napred. Dobro je što se formira posebno ministarstvo, to je dobro za Srbiju. Srbija ima veliki broj pripadnika različitih manjina. Srbija je jedina, usuđujem se reći, jedina među retkim zemljama u Evropi gde manjine imaju toliki nivo prava. Verujte mi da bogatstvo različitosti koje postoje, primera radi u Vojvodini, ali i zakonskih rešenja koje država primenjuje, Srbija može samo njima da se ponosi. Upotreba službenih jezika pripadnika manjina, činjenica da je … 25 saveta nacionalnih manjina, činjenica da svaki pripadnik manjine može i jeste ravnopravan sa drugim, da ne pominjem sve ono što se radi u oblasti kulture i obrazovanja i u svim drugim oblastima jeste nešto što može da raduje.

Mislim da je ovo korak više zato što pitanje manjina nije samo pitanje našeg načina života. Srbija je uvek bila multikulturna zemlja, ali ovo je važno i zbog našeg procesa pregovaranja sa EU. Setite se, neke zemlje komšijske, prijateljske, a kada dođe vreme pregovora uvek koriste to pitanje da bi nam postavili prepreku. Godine 2012. je to bila Rumunija, Hrvati se, kako bih rekao, ne suzbiju da to najave. Bilo je pitanje položaja bugarske manjine pre godinu dana, dve. Jednostavno dobro je da postoji ovo ministarstvo koje će se baviti samo o manjinama.

Ukinute su dve kancelarije za saradnju sa civilnim društvom i kancelarija za ljudska prava. Sve je to sada deo ovog novog ministarstva. Mislim, jednom rečju, da je ovaj Zakon o ministarstvima napravio pravu stvar, što će za Srbiju tri važne oblasti biti sada predmet rada posebnih ministarstava. To daje naravno osnovu da će i ta ministarstva biti efikasna, na kraju krajeva treba samo da se ugledaju na svoje kolege koje rade u drugim ministarstvima i koji su do sada radili i koji su dobro radili, a da nisu dobro radili ne bi dobili podršku građana na izborima.

Jednostavno, mislim da je ovaj Zakon o ministarstvima nešto što apsolutno treba podržati, jer mislim da će ovi zakoni doneti Srbiji bolje.

Poslanička grupa SPS će naravno glasati za ove zakone. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, kao ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SPS dozvolite mi da i ja kažem nekoliko reči o ovoj današnjoj taksi dnevnog reda, odnosno predlogu da Ivica Dačić bude kandidat za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

Pre toga, dozvolite mi da i ja čestitam svim političkim strankama koje su učestvovale na proteklim parlamentarnim izborima i koleginicama i kolegama koje predstavljaju te stranke danas u parlamentu.

Želim da izrazim zadovoljstvo SPS, kako poslaničke grupe tako i članova SPS, što je naš predsednik Ivica Dačić kandidat za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

Socijalistička partija Srbije je druga politička stranka po svojoj snazi na političkoj sceni Srbije i po broju poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali naravno taj predlog ne bi mogao dobiti podršku ovde u parlamentu da predsednik Aleksandar Vučić nije predložio Ivicu Dačića za predsednika. U ime poslaničke grupe ja mu se na tome zahvaljujem, kao i SNS i svim ostalim poslanicima koji su svojim potpisima podržali ovaj predlog.

Reč je o iskusnom čoveku koji ima bogatu prošlost iza sebe. Mnogi ljudi znaju onaj deo njegove aktivnosti u izvršnim organima vlasti, manje u parlamentu. Mislim da je Ivica Dačić prava osoba za ovo mesto, jer biti prvi čovek parlamenta najvišeg zakonodavnog tela Srbije, institucije koje predstavlja volju naroda i gde se čuje glas naroda, mesto koje jeste centar političkog života gde se donose odluke važne za Srbiju, jeste važno.

Ivica Dačić je čovek koji ima bogato iskustvo u radu parlamenta. On je bio poslanik različitih saziva Skupštine dugo godina pre, ali ono što malo ljudi zna i što nije deo njegove biografije, ovde bar javno pomenuti, jeste njegovo učešće u parlamentarnim delegacijama.

Ja mislim da je to jako važan deo njegove biografije, parlamentarne delegacije su važan deo aktivnosti Narodne skupštine Republike Srbije i biće izuzetno važni i u godinama koje dolaze.

Ivica Dačić je bio i član delegacije Interparlamentarne unije u nekim prethodnim sazivima ovog parlamenta i to je važno pomenuti zato što i te delegacije predstavljaju deo politike, ne samo Narodne skupštine, nego ukupne državne politike. Ivica Dačić je bio član delegacije Narodne skupštine Republike Srbije u parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope. Ja sam imao retko zadovoljstvo, 2007. godine januara meseca, da kao član naše delegacije budem prisutan u Strazburu kada je na parlamentarnoj Skupštini naša delegacija govorila o planu Martija Ahtisarija o Kosovu i jedan od retkih koji je mogao uživo da čuje govor Dačića o tom planu i način na koji je on branio državne i nacionalne interese. Aplauz koji je dobio na otvorenoj sceni od prisutnih poslanika parlamentarne Skupštine Saveta Evrope za mene je bio najbolji dokaz, potvrda, način na koji se brane državni i nacionalni interesi.

Ono što javnost zna više, to je njegova aktivnost u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, gde je on kao ministar inostranih poslova iznosi stavove Republike Srbije o Kosovu. O tome ću reći nešto kasnije.

Želim da kažem još jedan deo, da pomenem još jedan deo njegove aktivnosti koji je javnosti nepoznat. Još početkom devedesetih godina Ivica Dačić je u ime naše partije bio glavni pregovarač u razgovorima unutar parlamenta između vlasti i opozicije o stvaranju uslova učešća na izborima. U to vreme, verujte mi, nije bilo ni malo jednostavno, bez obzira koju partiju predstavljate, a kamoli vladajuću, biti u situaciji da na taj način se razgovara o svemu onome što je važno za politički život Srbije.

Ivica Dačić za sebe često zna da kaže da je on čovek iz naroda i mislim da je parlament, to je naravno tačno, jer on prenosi glas građana Republike Srbije i mislim da je parlament najbolje mesto gde se ta volja naroda može iskazati. Mislim da parlament naravno čeka značajan posao. Važna institucija u kojoj se predstavnici, pored predsednika Republike, ovo je jedina institucija u Republici Srbiji čiji se predstavnici biraju neposredno. Zato je važno da prvi čovek tog parlamenta bude jedan od građana Republike Srbije, jer parlament ne razmatra samo zakone, on donosi odluke koje su od značaja za život građana Republike Srbije. Nije ovde reč samo o Vladi, o njenom izboru ili izboru drugih nosilac javnih funkcija u Srbiji, ovde je reč o tome da je parlament mesto, centar političkog života u Srbiji.

Moram reći da je za mene parlament najvažnija institucija. Moram takođe reći, i sebe radi i poslanika koji su bili u prethodnom sazivu, mislim da je parlament u prethodnom sazivu odlično radio, da je gospođa Maja Gojković odlično vodila parlament, ali znate, kada se u javnosti svodi percepcija i namera određenih poslanika da parlament ne radi ili se izazivaju incidenti da bi se stvorila takva slika o parlamentu, onda je teško tu sliku promeniti.

Mislim da je predlaganje Ivice Dačića za ovo mesto odlična stvar, jer on ima bogato iskustvo parlamentarnog rada u parlamentu, bogato iskustvo kao član parlamentarnih delegacija i mislim da će on na pravi način voditi ovaj parlament.

Ivica Dačić ima znanje, Ivica Dačić ima iskustvo, Ivica Dačić je poznat kao tolerantan čovek, ima osećaj za rad parlamenta, uvažava poslanike, naravno one koji poštuju Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije, i zna kako se ovaj posao radi.

Ivica Dačić je ostavio iza sebe brojne rezultate radeći u izvršnoj vlasti. Ne pominjem to samo kao posao dok je bio predsednik Vlade Republike Srbije ili ministar unutrašnjih poslova, nego i kao ministar inostranih poslova. Zahvaljujući državnoj politici Republike Srbije, Ivica Dačić je vodeći Ministarstvo spoljnih poslova Vlade Republike Srbije uspeo da ubedi 18 država da povuku ili suspenduju priznanje tzv. nezavisne države Kosovo.

Znate kako, poštovane koleginice i kolege, uz ono što radi predsednik države, ovo je bio najjači diplomatski uspeh naše države i najbolji znak da se bez Srbije ne može rešavati kosovski problem koji je naš krucijalni problem i da se Srbija mora uvažavati, da se sa Srbijom mora razgovarati ako se želi pravedno i trajno rešenje kosovskog pitanja.

Ovo pominjem i u kontekstu jedne rečenice koju smo čuli danas od jednog poslanika, a vezano za navodno Dačićevo skrivanje istine o devedesetim godinama. Naprotiv, i ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u svim raspravama koje su vođene u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali još više u parlamentarnim delegacijama ili u Savetu bezbednosti UN, Dačić je uvek tražio istinu, istinu i o devedesetim i istinu o onome što se dešavalo posle devedesetih, istinu i o bombardovanju i istinu šta se dešavalo na Kosovu i Metohiji posle dolaska civilne i vojne misije UN.

Ivica Dačić je potpisao Briselski sporazum. Tu je bila potrebna velika politička hrabrost da bi se potpisao jedan takav dokument, jer je u to vreme on, kao predsednik Vlade i čovek koji je to potpisao, anatemisan u javnosti da radi protiv državnih interesa Republike Srbije. Vreme je pokazalo da je reč o važnom dokumentu za Srbe na Kosovu, izuzetno za nas kao državu jako važnom i pokazalo se da Srbija stvarno želi da razgovara, da se taj problem reši i da se nađe rešenje.

Zašto Briselski sporazum u delu formiranja zajednica srpskih opština nije ispunjen? To je pitanje. Zašto Priština 48 sporazuma koji su u međuvremenu zaključeni nije sprovela? To je pitanje. Zašto OVK ne daje na raspolaganje svoju dokumentaciju vezano za zločine koji su počinjeni na Kosovu i Metohiji? To je pitanje. To su pitanja koja postavlja Ivica Dačić, koja ja danas vama ovde pominjem i to je najbolji dokaz načina na koji je on radio i radi svoj posao. Potpuno sam ubeđen da će parlament sa Dačićem i u budućim vremenima odgovoriti izazovima koji predstoje.

Predsednik Vučić je najavio nove izbore. To se retko dešava, ali moram reći i da je tu reč o velikoj političkoj hrabrosti. Prvi put u modernoj istoriji Srbije se dešava da se na početku formiranja jedne vlade najave novi izbori. Svi će imati mogućnost da se adekvatno spreme i nadam se da nećemo imati situaciju da neko učestvuje u radu parlamenta ili želi da bude učesnik pregovora o unapređenju situacije u Srbiji, uključujući i izborne uslove, a bojkot najavi kao vid političke borbe sa namerom da sebi obezbedi neku političku korist. Nema od toga političke koristi, ima samo štete. One stranke koje to žele imaju sada sasvim dovoljno vremena da ovde u parlamentu Republike Srbije kažu šta misle, da podnesu bilo koju inicijativu. Potpuno sam ubeđen da će naići na razumevanje Ivice Dačića, ali i parlamentarne većine, pošto znam da parlamentarna većina tako misli. Svako će imati mogućnost da kaže šta želi i, naravno, da stvorimo uslove da i buduća situacija u Srbiji bude bolja.

Vlada će podnositi mnoge zakone i mi ćemo raditi. Potpuno sam ubeđen da će Ivica Dačić kao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije odgovoriti svim potrebama i poslanika i javnosti Narodne skupštine. Ubeđen sam, poznavajući Ivicu Dačića, da će se on brinuti o dostojanstvu Narodne skupštine Republike Srbije, da će svaki poslanik dobiti mogućnost da govori, naravno u skladu sa Poslovnikom, a da će on na pravi način biti glas Narodne skupštine u javnosti Republike Srbije.

Potpuno sam ubeđen da Narodna skupština, ako mogu reći figurativno, prelazi u prave ruke. Znam da je ovaj predlog svojim potpisima podržalo 233 narodna poslanika Narodne skupštine Republike Srbije, mislim više nego ikad u ovih 30 godina parlamentarnog života, i to je nešto što govori o kandidatu Ivici Dačiću, kandidatu za predsednika Narodne skupštine.

Zahvaljujem se svim onim poslanicima koji su svojim potpisima podržali ovaj predlog i zahvaljujem se unapred na glasanju koje nas očekuje. Hvala vam.
Hvala.

Reklamiram odredbu Poslovnika iz člana 107. koja se odnosi na dostojanstvo Narodne skupštine.

Poštovana predsedavajuća, želim da skrenem pažnju Narodnoj skupštini Republike Srbije da već drugi put danas u toku dana čujemo optužbe koje su nesuvisle i koje se odnose na kandidata za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije koje nemaju nikakvog smisla.

Pravo je svakog poslanika da kaže šta misli, ali ako poslanik koji govori ne poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, onda stvarno ne znam šta čovek da misli, a kamoli da kaže.

Naša prošlost je takva kakva jeste i svako u toj prošlosti ima svoje mesto i nama kao poslanicima Narodne skupštine i ljudima sa iskustvom se može verovati ili ne verovati i o umešanosti ili ne. Ali, govoriti o Ivici Dačiću u kontekstu događaja koji su bili devedesete godine, na način na koji je govorio poslanik, je stvarno uvredljivo i nema nikakvog smisla. A da bih verovao poslaniku na reči, i to ispitivanje prošlosti, evo, i danas je gospodin Dačić pomenuo da je gospodin Ugljanin bio član Vlade u kojoj je Ivica Dačić bio predsednik. Nisam čuo ni tada, ni posle da je kazao ijednu reč o Dačiću u kontekstu u kojem ga je čula danas Narodna skupština.

Sramota je od poslanika na ovako značajnoj sednici, kada se bira prvi čovek parlamenta Republike Srbije, govoriti na takav način o tom čoveku, ne pominjati događaje, u redu, to je njegovo pravo, ali pominjati Ivicu Dačića u tom kontekstu stvarno nema smisla. Nije tačno i jeste povreda dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije. Hvala.
Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, mislim da razmatranjem zakona koji su na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije, mi pravimo, ako mogu reći, ovaj jedan, u odnosu na aktuelnu situaciju u kojoj se nalazimo, jedan zadnji korak da još transparentnije, ako mogu reći, unapredimo izborni proces. Sa usvajanjem ovih zakona stvoriće se neophodni uslovi i da RIK u okviru svojih ovlašćenja uradi sve one izborne radnje koje su potrebne da bi izbori bili održani na vreme.

Naime, do sada smo se bavili virusom i njegovim uticajem na život građana Republike Srbije i Vlada je tu položila veliki ispit i ceo Krizni štab uradili su jako mnogo, i sa ukidanjem vanrednog stanja naravno život se nastavlja dalje uz nove mere i uz ponašanje koje zahteva stanje, ako mogu reći, javnog zdravlja građana Republike Srbije. To je jedan od primarnih motiva zašto su izmenjeni ovi zakoni.

Naime, izmenama zakona se vodi računa o očuvanju zdravlja građana, jer se izmenama zakona povećava broj lica, odnosno institucija koje mogu prikupiti podatke sa potpisima birača koji podržavaju određene izborne liste. Mislim da je to jako dobro, jer se time daje mogućnost da se na lakši način što pre završi i ovaj deo izbornih radnji i da sve one stranke koje to žele uđu u izborni proces.

Ovo namerno govorim, one stranke koje to žele, zato što po mom skromnom uverenju postoje stranke koje od početka ne žele ovaj izborni proces i kojima je nažalost nasilje ili bojkot osnovni vid političkog delovanja. Imali smo priliku danas da se susretnemo sa jednim apsolutno primerom nasilja koji nas vraća u davne tridesete godine prošlog veka. To jeste za mene fašizam, da se kolega narodni poslanik na stepeništu Narodne skupštine napadne, da se spreči da uđe u Narodnu skupštinu Republike Srbije da obavlja svoj posao poslanika, to je sramno i nedopustivo i najbolje govori o onima koje te mere primenjuju.

Poštovane koleginice i kolege, ne treba se mnogo čuditi, nažalost, takvim ponašanjem, jer treba se podsetiti da je pre nekoliko meseci, jer stvari se možda zaboravljaju zbog ove situacije koju smo imali sa virusom, ali ne treba zaboraviti da su u okviru svojih protesta protiv aktuelne vlast i tzv. organizovanih šetnji gradom upali u, isti ti, pristalice ove i drugih stranaka koje bojkotuju ili su najavili tada bojkot izbora, da su upali u zgradu RTS-a i koristili motornu testeru kao sredstvo kojim su plašili prisutne. To govori o njima.

Setite se pokušaja nasilnog upada u Narodnu skupštinu Republike Srbije ili one druge oblike devijantnog ponašanja koje su pomenuli narodni poslanici. To je deo njihovog ponašanja, to je deo onoga što pojedine pristalice opozicije nude građanima Republike Srbije. Za njih izbori nisu način da se proveri demokratski kapacitet, za njih izbori nisu način da provere svoj uticaj, ugled kod građana i to su pokazali u ovih proteklih skoro devet ili deset meseci. Kažem, devet ili deset meseci, jer avgusta prošle godine su počeli razgovori sa predstavnicima svih političkih stranaka u Srbiji koji to žele, da bi se unapredio izborni proces. Razgovori su počeli tada i na FPN-u i kasnije u Skupštini, i pokazalo se da tu postoje ozbiljne razlike u pristupu stranaka koje učestvuju u razgovorima.

Kada god bi se našlo neko rešenje za pitanje koje bi se, da kažem, postavilo kao otvoreno, to u stvari nije bilo rešenje za unapređenje demokratskog procesa, to nije bilo unapređenje izbornog procesa, to se doživljavalo kao nametanje rešenja. Onda smo shvatili da, u stvari, pojedine stranke opozicije ne žele na izbore, da je bojkot sredstvo političke borbe koju oni primenjuju, da jednostavno nisu ni na koji način zainteresovani da se izborni proces unapredi, da je glavni cilj njihovog napada vladajuća koalicija i predsednik Republike, da je osnovna suština sprečiti predsednika Republike da obavlja svoj posao, da se spreči Vlada i ministri da obavljaju svoj posao i da se obezbedi prisustvo u medijima po svaku cenu. Naravno, zadatak medija je da na najbolji mogući i na profesionalan način prikazuju sve ono što političke stranke promovišu ili što nosioci javnih funkcija rade, ali ovde je reč o tome da se nosioci javnih funkcija spreče da obavljaju svoj posao.

Naime, sa tom, ako se sećate, poštovane koleginice i kolege, upotrebljava se izraz „funkcionerska kampanja“. Iza tog izraza, u stvari, stoji jedna čista namera da se zabrani nosiocima javne funkcije da u vreme kada se zakažu izbori ili u vreme održavanja izborne kampanje da obavljaju svoj redovan posao. To je suprotno logici demokratije, to je suprotno, ako mogu reći, poslu koji ta izabrana lica treba da rade jer, u stvari, oni su dobili jedan demokratski kapacitet od građana na prethodnim izborima da obavljaju svoje poslove za vreme dok im traje mandat, a sa druge strane sasvim je logično da mogu u javnosti da istupaju i da saopšte sve ono što određeno ministarstvo ili Vlada ili država ima nameru da radi.

Meni je zanimljivo da vidimo kakvo će biti ponašanje i ovih posrednika sa dobrim namerama koji su učestvovali u razgovorima o unapređenju izbornih uslova. Jer, ne želeći da sumnjam u njihove dobre namere, želeo bih da vidim da se istim stepenom energije kojim traže da se neke stvari u Srbiji poboljšaju ili kritikuju neke stvari u Srbiji kao nedovoljno dobre, da se istim stepenom energije i osude divljanje koje je danas bilo ovde u Skupštini, napad na našeg kolegu narodnog poslanika i da osude i druge oblike ponašanja koji se mogu nazvati svakojako, samo ne izražavanje političkog mišljenja.

Moram vam reći da sam, nažalost, razočaran ponašanjem kolega koji su sedeli ovde u Skupštini, koji sad pripadaju opoziciji, koji pokušavaju da minimiziraju u svojim javnim izjavama ovaj napad na kolegu Rističevića i to, nažalost, govori o sadašnjoj opoziciji, o velikom delu sadašnje opozicije i da njima nije važan demokratski proces, da njima nije važna demokratska Srbija, da njih uopšte ne interesuje bilo šta drugo do, naravno, lična afirmacija.

Mislim da, vodeći računa, naravno, o stanju javnog zdravlja i o preporukama koje krizni štab bude davao svim učesnicima izbornog procesa, mislim da će građani Republike Srbije biti u situaciji da 21. juna, pošto je najavljeno da je taj termin dogovoren na sastanku predsednika sa predstavnicima parlamentarnih stranaka, odnosno svih onih stranaka koje žele da učestvuju u predstojećim izborima, da će imati priliku da iskažu svoj politički stav. Važno je da izbori budu održani u dobroj atmosferi.

Mislim da je u proteklih skoro godinu dana sa ovim razgovorima koji su vođeni, sa predlozima koji su prihvaćeni sa tih okruglih stolova ili ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a koje smo mi usvojili krajem godine, mislim da su stvoreni dobri uslovi za obavljanje izbora i mislim da će građani Republike Srbije 21. juna znati koga žele kao svoje predstavnike.

Ovo pominjem iz razloga što postojeći izborni uslovi su bili svi određeni, do ovih izmena, svim zakonima koji su doneti pre 2008. godine, 2012. godine i smatralo se da oni predstavljaju optimalan demokratski okvir za održavanje izbora. Odjedanput su svi ti zakoni bili predmet kritike i prema njima je zauzet jedan negativan stav. Naravno, i to govori samo po sebi o dvostrukim aršinima koji postoje i načinu na koji se opozicija ponaša. Ako je njima dobro, onda je sve u redu, a ako njima nije dobro, onda ništa ne valja.

Nemojte se čuditi, poštovani građani, što doživljavamo od strane pojedinih poslanika iz Evropskog parlamenta ili iz nekih drugih međunarodnih organizacija određenu vrstu kritike. Nažalost, to nije samo podrška ljudima, nekim pripadnicima opozicije ovde u Srbiji, to govori o njihovom odnosu prema Srbiji, zato što ima krugova koji jednostavno ne žele da Srbija bude demokratska država, da Srbija bude država sa punim integritetom, koja može samostalno donositi odluke o svojoj spoljnoj politici ili samostalno birati svoje prijatelje.

Naravno da je naše opredeljenje da budemo članica Evropske unije, ali to ne znači da treba da imamo podanički odnos i prema Briselu ili prema bilo kome, dok naš proces pregovaranja traje, a nadam se i posle toga, sasvim je logično da kao demokratska zemlja možemo da biramo svoje prijatelje. Do pre nekoliko godina se pričalo o mekoj moći Rusije i njenom uticaju na zemlje Balkana, uključujući i Srbiju, sada se priča o mekoj moći Rusije i uticaju te meke moći na zemlje Balkana, a niko neće da javno kaže da je ista ta Kina na prvom, odnosno drugom mestu među spoljnotrgovinskim partnerima Evropske unije, kada govorimo o izvozu, odnosno uvozu robe.

Znači, ono što je dobro za neke zemlje Evropske unije pojedinačno, ta saradnja sa Kinom, loše je ako to Srbija radi. Mislim da je to jedna vrsta licemerja koje postoji, možda i nerazumevanja, ali mislim deo licemerja i namere da se i Srbija, ako mogu reći, bez integriteta uvuče u jednu geopolitičku igru koja postoji među velikim silama, jer je Evropska unija sebe smatra silom u nastajanju. Ona jeste u ekonomskom smislu, ali u vojnom i političkom je daleko od toga, a volela bi da bude.

U svakom slučaju, sve te stvari koje su nam se dešavale proteklih meseci su nam dale mogućnost da možda jasnije nego pre sagledamo i svoju poziciju i da, ako mogu reći, izoštrimo ugao u odnosu i na naše evropske integracije i na naše unutrašnje stvari. Evropske integracije će ići svojim putem. Potpuno sam ubeđen da Srbija ima administrativne i druge kapacitete da ispuni postavljene uslove, sem onog famoznog Poglavlja 35, ali i tu je Srbija pokazala da ima demokratski kapacitet, jer je i potpisala Briselski sporazum. Zanimljivo je da ga više skoro niko od strane Evropske unije ne pominje, niti pominje da druga strana, Priština, nije ispunila deo svojih obaveza, ali to govori nešto o ponašanju pojedinih čelnika Evropske unije i o odnosu prema Srbiji.

Što se tiče izbora, potpuno sam ubeđen da će oni proteći u demokratskoj atmosferi. Znam da je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu uradilo jako mnogo stvari da se unapredi onaj deo izbornog procesa za koji Ministarstvo snosi neposredne obaveze. Mislim da sama činjenica, evo, pomenuću samo jedan primer, da je predviđena mogućnost da svaki građanin nakon završenih izbora može proveriti da nije slučajno neko glasao u njegovo ime sama po sebi zaslužuje pohvale i govori o jednom dobrom poslu koji je Ministarstvo uradilo, da ne pominjem uređeni birački spisak, da ne pominjem edukaciju službenika, da ne pominjem edukaciju članova biračkih odbora.

Hoću da kažem da je država sa svoje strane uradila sve da se unapredi izborni proces, da se poveća demokratski kapacitet Republike Srbije i da izbori u Srbiji budu kao i u drugim zemljama. Ali, ovde je reč o jednoj vrsti pritiska koji se pravi prema Srbiji, pa i ona pitanja koja se u drugim državama doživljavaju kao ako mogu reći redovna, ovde se kod nas doživljavaju kao vanredna.

Dobro je gospodine ministre što ste predložili ove izmene zakona i čuvajući zdravlje ljudi da date mogućnost da se još jedan broj političkih stranaka koje to žele ili one koje nisu uspele u rokovima koji su bili pre uvođenja vanrednog stanja da skupe potpise da mogu to da urade, a onda da ostavimo građanima priliku da ocene sve nas po programima i po idejama koje promovišemo, a ne po ovim ružnim stvarima koje neki od nas, na žalost primenjuju. Jednostavno da se nadamo da će u skladu sa procenama i svim onim što je uradio naš Krizni štab da će Korona u međuvremenu nestati kao vrsta, ako mogu reći, zdravstvenog izazova kojem smo izloženi, a da će građani biti u situaciji da izaberu one koje žele i da ćemo nakon sledećih izbora napraviti korak.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje glasati za sve ove izmene, jer smatramo da se ovim rešenjima unapređuje dalji izborni proces, a vodi se računa o zdravlju građana kao najvažnijoj stvari na svetu, jer znate džabe nam priča o demokratiji. Time ću završiti. Džabe nam priča o demokratiji ako ne vodimo računa o ljudima, jer ukoliko nema ljudi nema ni demokratije. Zato mi je drago što ste zdravlje ljudi stavili na prvo mesto kada ste obrazlagali donošenje ovih zakona. Hvala.
Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana predsednice Vlade, poštovani prvi potpredsedniče Vlade, koleginice i kolege, dozvolite da i ja kao jedan od predstavnika Socijalističke partije Srbije u ovoj Narodnoj skupštini Republike Srbije kažem povodom Predloga Vlade za ukidanje vanrednog stanja. Predsednica Vlade je na početku današnjeg izlaganja obrazložila razloge zašto se predlaže ukidanje vanrednog stanja i svi navodi koje je ona iznela apsolutno stoje. To i današnji podaci potvrđuju, broj zaraženih osoba virusom COVID-19 je danas manji nego ikad pre.

Ono što je izazvalo moju pažnju jeste ovaj treći uslov, a to su ispunjeni kriterijumi Svetske zdravstvene organizacije. Predsednica Vlade je detaljno pomenula te kriterijume i u kojoj meri i na koji način. Ja bih želeo da istaknem taj detalj zato što je važan, zato što smo mi kao Republika Srbija od početka sarađivali sa Svetskom zdravstvenom organizacijom. Bili smo deo, da tako kažem, tog jedinstvenog fronta borbe protiv ove pandemije. Direktor Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji je rekao da je Srbija uspešno obavila svoj posao. On je, doduše, rekao to pre dve-tri nedelje, ali to podaci pokazuju, da je Srbija uspešno obavila posao borbe protiv virusa, jer je epidemija od početka bila pod kontrolom. To je važno reći. Na kraju krajeva, mislim da ove brojke koje mi ostali gledamo svakog dana dovoljno govore da je Srbija tu bila uspešna.

Mislim da je najveća stvar, najveći posao koji je uradila naša država, mislim i na predsednika države i na predsednika Vlade i na celu Vladu, kako one ministre koji su bili u kriznom štabu, tako i one koji nisu, da su uradili jedan za građane važan posao i pokazali su kako se može boriti protiv pandemije. Naravno, lekari i celo medicinsko osoblje su tu podneli najveći teret, ali se pokazalo da imamo veoma kvalitetno zdravstvo, da imamo kompetentne ljude, da imamo, ako tako mogu reći, fleksibilno zdravstvo zato što smo sve to uspeli u kratkom vremenu. Ne zaboravite, vanredno stanje je uvedeno pre 50 dana, prvi slučaj je zabeležen 5. marta, znači pre dva meseca. Pokazalo se da naš zdravstveni sistem može da se brzo prilagodi novoj situaciji.

Ne treba smetnuti s uma da je virus, iako o njemu svi pričaju, još uvek apsolutno u velikoj meri nepoznat, zato što se uvek javljaju neki lekari sa pojedinim teorijama, ali ja se sećam pravila Svetske zdravstvene organizacije koje sam pročitao, da samo ono što je naučno utemeljeno, što je provereno, što se pokazalo prilikom istraživanja kao konačno se može uzeti za konačnu istinu. Mislim da je u celoj ovoj borbi koji smo imali protiv Korone u proteklih dva meseca zdravstveni sistem pokazao jednu izuzetnu efikasnost. Građani su, naravno, bili odgovorni i mislim da i to nešto govori o društvu naše države Republike Srbije.

Međutim, sutra mi nastavljamo borbu protiv virusa, ali na jedan drugačiji način. Vraćamo se u život i mislim da ti koraci treba da budu vrlo pažljivi. Postoje mere koje će se primenjivati. Vlada je dala i predlog onih mera koje se apsolutno ukidaju i onih koje ostaju na strani. Postoje oblasti života u kojima, primera radi mera socijalnog distanciranja će onemogućiti rad u punoj meri ili u potpunosti. Mislim i na obrazovanje, mislim i na kulturu, na sport, na nauku i druge oblasti gde postoji kao neki uslov, ako mogu reći, da se okupi veći broj ljudi i o tome treba voditi računa. Mislim da naš krizni štab ima dobar manir da obaveštava tačno javnost o stanju zdravlja i borbe protiv Korone.

Poštovana predsednice Vlade, mislim da bi na određen način trebali voditi računa unutar štaba, ako mogu skromno reći i o meri pojavljivanja, jer svaka reč članova štaba ima uticaj na nas građane, da svaka informacija bude tačna. Pravovremena je uvek bila, bile su i tačne, ali je važno ovaj ostatak borbe protiv Korone da ne napravimo neku grešku.

Mislim da je Srbija pokazala jedno lepo lice u ovoj borbi protiv korone. Pored toga što smo videli i da imamo prijatelje koji nam pomažu u borbi protiv korone, videlo se da Srbija ima kapaciteta da pomogne i druge države. Drago mi je što smo pomogli i Republici Italiji i naravno Republici Srpskoj, ali i ponudili ostalima pomoć, jer mislim da je to dobro. Drago mi je što ste i vi, poštovana predsednice, juče na donatorskoj konferenciji u ime Srbije ponudili dva miliona evra kao naš doprinos da se što pre nađe vakcina i da što pre postane globalno primenljiv.

Mislim da nema zemlje u regionu koja je pokazala toliku želju da pomogne svojim građanima. Evo, tu je gospodin Dačić, kao potpredsednik Vlade i kao ministar inostranih poslova, da je ipak bilo 37 letova i da su naši građani sa različitih destinacija širom sveta vraćeni u Srbiju da budu među svojima, govori o jednom humanom i patriotskom aspektu rada Vlade, da se pomogne svima onima kojima je to moguće da budu među svojima.

Naravno, taj odnos sa EU je veoma zanimljiv. Naravno, naše je čvrsto opredeljenje da budemo članica EU i nema ljutnje. Mislim da ne treba da postoji ljutnja sa njihove strane što mi apostrofiramo pomoć i Narodne Republike Kine i Ruske Federacije, rekli smo i SAD i Norveške i ostalih. Ne treba zaboraviti, ne treba smetnuti sa uma da je EU prvih dana pojave pandemije donela uredbu ili je donela propis kojim je na određen onemogućena nabavka medicinske pomoći za zemlje koje nisu članice EU. To ja razumem. To je njihov potez, ali objektivno to nije nešto što je išlo nama u prilog i oni moraju da razumeju nas.

Mi smo suverena država koja vodi računa o svojim interesima, vodi računa o svojim građanima. Nama je bila važna u tom trenutku pomoć koju smo dobili od Narodne Republike Kine i od drugih država koje sam pomenuo, pri čemu je EU apsolutno tu da kažem neupitna, ali moramo razgovarati o tome, ne treba da postoji sujeta sa bilo koje strane.

Ono što je važno pomenuti, život od sutra vraća se u svoju normalu, ali je sjajna stvar koju je uradio Krizni štab pitanje ekonomije. Sve procene, ja govorim kao osoba koja se trudi da o onome što nam se dešava ili čime smo okruženi da sazna što više, video sam da će u ekonomiji stanje biti jako teško širom sveta. Vidim da se pominju cifre od 58 ili čak 59 miliona Evropljana koji ostaju bez posla. Procene MMF su da će ovo biti najveća recesija, čak i gora od one 1930. godine.

Mislim da je naša država i Krizni štab koji se time bavio uradio prave mere vezano i za sprečeno otpuštanje, za pomoć, za odnos prema onima koji su zaposleni i mislim da je to sjajna stvar.

Poštovana predsednice, ima jedna oblast javnog života gde bih želeo da pomenem i da imate to u vidu šta tu treba uraditi. Reč je o obrazovanju. Zašto pominjem obrazovanje? Svi učesnici procesa obrazovanja od predškolskog do visokog od 15. marta nisu aktivni u nastavi, na način da postoji neposredan kontakt komunikacije i razmena mišljenja sa drugom stranom, između đaka i nastavnika, između profesora i studenata i ostalo. Kada pogledamo celu strukturu obrazovnog sistema objektivno, jedino će mali maturanti biti u jednoj čudnoj situaciji. Svi će ostali završiti svoj posao na način na koji je to predviđeno.

Mislim da je sjajna stvar bila ovo što je Ministarstvo prosvete uradilo sa nastavom i sa lekcijama koje su putem interneta prenošene za đake. Razgovarao sam sa puno kolega. Mislim da će nastavnici tu apsolutno taj deo posla privesti kraju. Vlada je promenila uredbu. Dala je mogućnosti da sve to što se uradi u budućem vremenu bude urađeno na pravi način. Studenti će imati, kako smo obavešteni, krajem maja aprilski rok, onda u junu naravno junski.

Ali, mali maturanti su u jednoj čudnoj situaciji zato što deo nastave prate preko malih ekrana, deo imaju nastave i provere svojih znanja sa nastavnicima. Imali su probu male mature. Ne postoji ili neće postojati do kraja školske godine, to je već dva i po meseca za njih, a za ostale đake tri meseca, neće postojati nikakav direktan kontakt i komunikacija i odgovor na postavljeno pitanje, u smislu ako nekome od njih nije jasno, kako mu objasniti to što nije jasno i kako ga uvesti u novu lekciju.

Znam da bi mali maturanti želeli da male mature nema, ali mislim da Ministarstvo ima dobar plan da to obezbedi na najbolji mogući način, uz poštovanje mere socijalne distance, da ne postoji mogućnost da se neko zarazi. Mislim da je dobro što će se u drugoj polovini juna obaviti mala matura, da je dobro što će biti na nivou, kako bih rekao, u školi ceo kapacitet škole staviti na raspolaganje malim maturantima, da će i nastavno osoblje biti tu, ali se mora naći način da nastavnici sa đacima ovaj deo nastave od 15. marta pa do kraja školske godine prevedu brojčano u ocene, a da Zavod za unapređenje kvaliteta, zavod koji priprema malu maturu, da uzme u obzir i to postojeće stanje, ako mogu reći, da prilagodi ova pitanja koja su bila od 15. maja.

Znam da će Ministarstvo organizovati u školama početkom juna slobodne dane da bi đaci sa roditeljima mogli za ono što im nije jasno razgovarati sa nastavnicima ili ukoliko postoji potreba da se popravi neka ocena, sve je to lepo, ali objektivno u dva, tri ili pet dana se ne može, kako bih rekao, ceo onaj proces koji dva i po meseca je postojao savladati i za njih se mora naći pravo rešenje. Zato što će svi ostali na jedan dobar način završiti. Čak ukoliko neko od njih i nije savladao neku lekciju, naravno, uvek postoji drugi deo, postoji letnji period, postoji septembar, imaće vremena da se savlada sve ono što je deo ishoda znanja za određeni nivo obrazovanja, ali mali maturanti su u jednoj posebnoj poziciji i o tome treba voditi računa. Zato sam ovo i pomenuo.

Mi se inače ukidanjem vanrednog stanja vraćamo i u jednu drugu dimenziju našeg života, ako mogu reći, pošto smo ovde u Narodnoj skupštini, bavićemo se politikom. Ne treba se mnogo, nažalost, ovo jutros što se desilo pokazuje način ponašanja aktuelne opozicije, jer opozicija koja nema ideju, koja nema program lično mislim da se provocira nasilje i pokušava se stvoriti neki događaj da bi se iz toga profitiralo. Ovo mogu reći zato što sam u ime naše partije bio jedan od ljudi koji je učestvovao u razgovorima sa opozicijom još od avgusta meseca prošle godine i to je jedna konstanta u njihovom ponašanju.

Znate, prvo je bilo da li će biti stolova o unapređenju izbornih uslova, pa je bilo nekoliko sesija na Fakultetu političkih nauka i posle dve, tri sesije određene političke stranke koje su i danas protiv izbora su najavile bojkot izbora. Znate, kada neko u avgustu mesecu najavljuje bojkot izbora u aprilu, jer nismo znali da će nam se desiti korona, a evo sada će to biti kraj juna, onda to govori o njihovom strateškom opredeljenju. Znači, hoće razgovor – neće da učestvuju u razgovoru, hoće Narodnu skupštinu – neće da dođu u Narodnu skupštinu, hoće izbore – neće da učestvuju u izborima. Onda shvatite da je u stvari to jedna zloupotreba političkih institucija naše Republike Srbije i jedno promovisanje svoje pozicije na jedan potpuno pogrešan način.

Mislim da moramo da pokušamo da njihovo ponašanje stavimo u drugi plan, jer lično mislim da su zloupotrebili jednu jako humanu i lepu akciju kao što je podrška lekarima za ono što su uradili za ovih 50 dana i ono što rade za sve građane Republike Srbije. Lupanje u šerpe je njihovo pravo, ali i zloupotreba apsolutno jedne humane aktivnosti naših lekara. Postoje izbori, kao i u svim drugim demokratskim zemljama, pa ko želi nek izađe, ali se mora promeniti rečnik. Zabranjeno je i nedopustivo je prozivanje dece bilo koga i predsednika Republike, ali i bilo kojih ličnosti koje učestvuju u javnom političkom životu Republike Srbije. Mora se promeniti rečnik zato što se Srbija promenila i moramo se menjati svi zajedno, pa čak i oni koji to ne žele naučiti da budu deo tih promena.

U svakom slučaju, mislim da je Republika Srbija u ovih proteklih 50 dana od uvođenja vanrednog stanja uradila mnoge pozitivne stvari, mislim da to brojke pokazuju, a na nama je, kako kažu lekari iz Kriznog štaba, da preuzmemo deo lične odgovornosti i svojim ponašanjem pomognemo Republici Srbiji da što pre dođe do onog nultog broja i da što pre korona bude i zvanično proglašena kao slučaj koji više ne postoji u Republici Srbiji. Hvala vam.
Poštovana predsednice Skupštine, poštovana predsednice Vlade, gospodo ministri, dozvolite mi da kažem nekoliko reči o ovoj temi.

Naime, i juče i danas čulo se mnogo toga u Skupštini i moram iskreno reći da sam bio u nedoumici šta tačno treba govoriti o ovoj temi. Naizgled, stvar je vrlo prosta, Odluka o uvođenju vanrednog stanja, ali slušajući neke kolege juče i danas moram vam reći da sam se setio jedne misli čuvenog nemačkog filozofa Jirgena Habermasa koji je povodom Kovida virusa koji hara sada svetom rekao nešto što se može primeniti, nažalost, i na diskusije koje su se čule u Narodnoj skupštini i o ovoj temi i o drugim temama, a on je rekao – toliko znanja o neznanju odavno nije bilo.

Ja imam utisak da se pojedine diskusije vrlo svesno plasiraju, da se građani dezinformišu, da se ne shvata pravi značaj opasnosti koju Kovid – 19 nosi sa sobom i svega onoga što je Vlada Republike Srbije, zajedno sa predsednikom Republike Srbije, uradila da se virus suzbije.

Naime, možemo reći, evo, iskoristiću ovu misao Jirgena Habermasa, da se o virusu sve zna, a samo malo nekoliko stvari se ne zna. Ne zna se kako ga pobediti, jer sama činjenica da se 165 lekova, ako je verovati medijima, nema razloga da ne verujemo, testira u ovom trenutku, da se vidi njihov učinak u borbi protiv Korona virusa ili 66 različitih vakcina, govori o tome da svet ozbiljno pokušava da nađe odgovor na virus Korona, ali odgovora nema i onda se postavlja logično pitanje da li je Srbija, jedna mala zemlja, uradila sve što treba da zaštiti svoje građane.

Moje duboko ubeđenje je da jeste. Pročitao sam reči direktora SZO pre nekoliko nedelja, kada je izjavio da je ovaj virus deset puta opasniji od virusa koji je bio 2009. godine.

Kao građanin koji je bio u samoizolaciji, redovno sam pratio vesti u 15.00 časova i izveštavanje Kriznog štaba. Čuo sam i dr Kona koji je pomenuo, a i setio sam se te 2009. godine, nažalost, tada je 135 ljudi preminulo, a oko 6.500 ljudi je bilo zaraženo. Taj virus je bio deset puta slabiji i postojala je vakcina kao način da se taj problem reši. Zar treba onda dovoditi u pitanje sve ono što je naša Vlada uradila, odnosno Krizni štab, ali i Vlada? Krizni štab zato što su to ljudi koji su bili neposredno upućeni u sve ove stvari koje se odnose na borbu protiv Korona virusa, ali i Vlade. Vlada stvara opšti ambijent i, naravno, predsednik Republike. Ne treba ni njega zaboraviti, jer je veliki deo posla pao na njegova leđa, jer on vodi jedan krizni štab, a predsednica Vlade vodi drugi štab.

Kada se stavite u položaj običnog čoveka, šta njega interesuje? Običnog čoveka interesuje da vidi da li postoji država koja zna kako da se bori protiv opasnosti kao što je virus Kovid – 19. Da, mi imamo takav Krizni štab i imamo takvo državno vođstvo koji to zna. Druga dimenzija tog odnosa jeste da li smo preduzeli prave mere, da li imamo relevantan profesionalni zdravstveni sistem i da li su mere koje mi primenjujemo odgovarajuće. Da, bez uvrede po bilo koga, jedino se samoizolacija pokazala kao najefikasniji metod suzbijanja širenja virusa zbog dužine njegovog života, odnosno ograničenog vremena trajanja. Sve ostale mere daju rezultate, ali ovo je najefikasnije. Ovo govorim i u kontekstu mere koje su preduzete.

Koji je treći element koji građane interesuje? Naravno, to je da li u ono vreme kada je dozvoljena sloboda kretanja, da li mogu u trgovinama naći ono što im treba. Da, trgovine su bile pune i to je deo rada Vlade.

Da li su se lekovi mogli naći u apotekama? Da. Moglo se desiti eventualno da deo dana ili jedan dan nešto od toga nema, ali su trgovine i apoteke bile pune i ljudi su se mogli snabdeti i mogli su pobediti ovaj opasni virus, odnosno naći rešenje za ono što im tada treba.

Šta je ovde još potrebno reći? Znamo da je 26. februara bio održan prvi sastanak povodom Kovida – 19. Moram da kažem da je SZO svetsku krizu borbe protiv pandemije označila 30. januara i onda red događaja koji su potom usledili govore da je naša država uradila najveći broj stvari koje je moguće uraditi u ovoj situaciji, jer mnogo se stvari i ne zna.

Da li smo položili ispit? Da. Ja ne bih želeo da licitiramo brojkama, jer brojke su, da kažem, relativna stvar i treba sačekati sve dok prođe, pa tek o tome govoriti. Ali, gledao sam ovih dana sve podatke vezano za širenje Korona virusa, i ako uzmemo činjenicu današnje, primera radi, brojke, koje govore da je preko 3.150.000 ljudi zaraženo. Neću govoriti o umrlima, jer svaki ljudski život je vredan. Ali, recimo, zemlje koje su približno našoj veličini ili broja stanovnika, kao Belgija ili Švajcarska ili Portugal ili Švedska, oni imaju tri do četiri puta više zaraženih, a nažalost, preminulih osoba imaju 5, 10, pa i više puta. To sve ima svoj smisao, ima svoj značaj.

Mislim da je najbolja stvar koju je Krizni štab uradio i Vlada Republike Srbije i država Srbija jeste što je ljudima od struke dala mogućnost da njihove reči i njihov stav, njihovo mišljenje opredeljuju sve one odluke koje je Krizni štab donosio.

Ono što je važno, moglo se čuti u javnosti, jeste da su to kompetentni ljudi, da su njihova mišljenja bila relevantna, da su uvažavali stvarnost, da su se trudili da u odnosu na kapacitete naše države, na naše zdravstvene mogućnosti, koje su se pokazale daleko boljim nego što se to mislilo, a kamoli što se govorilo, da su našli rešenje na mnoga otvorena pitanja.

Ne mogu a da ne iskoristim ovaj trenutak da kažem nekoliko reči i o jednoj temi koju je i predsednica Vlade pomenula juče, a to je solidarnost, pomoć. Kada je naš predsednik Republike gospodin Vučić rekao da nema solidarnosti u Evropi, onda je to ispalo da je jeres i da je kritika EU. Kada to kaže neko iz Francuske ili Italije, onda se to doživljava kao normalno, jer se to onda razmenjuju mišljenja unutar EU. Da me ne bi shvatili pogrešno, ja sam apsolutno pristalica toga da naša zemlja treba da bude članica EU i željno očekujem dan kada će se to desiti, ali se plašim da će to biti dug posao. Zašto? Zato što i zemlje EU imaju različite interese i u odnosu na nas. To se, na kraju krajeva, videlo i sada oko ove stvari oko Kovida.

Nije nepoznato da je Kina naš veliki strateški partner. Nije nepoznato da to prijateljstvo traje jako dugo i da je veoma bogato. Zaboravlja se da kada se virus pojavio u Kini, zaboravlja se da je predsednik Republike gospodin Vučić prvi poslao telegram podrške Kini. Zaboravlja se da je Vlada Republike Srbije krenula sa skupljanjem pomoći Narodnoj Republici Kini. Zaboravlja se da je ministar inostranih poslova, potpredsednik Vlade Ivica Dačić, u januaru ove godine, kada niko nije hteo da pođe u Kinu, otišao, sreo se sa svojim kolegom. Bio je prvi i jedini strani državnik koji je otišao u Kinu i tada pokazao da Srbija podržava Kinu i da se daje podrška onome što Kina radi.

Zašto se onda čuditi ako nam je Kina pritekla prva u pomoć? Zašto se čuditi ako predsednik Vučić kaže za Si Đipinga da je brat? Vi znate, u našoj terminologiji brat je neko ko je najbliža osoba i koja će vam uvek pomoći. Oni su nam pomogli. Ta pomoć je i velika i važna. Nije samo u pitanju medicinska oprema. Ona je izuzetno važna za zdravstveni sistem, ali je važna i moralna dimenzija te pomoći.

Znate, kada dođu lekari koji su se borili sa virusom u gradovima Kine, pa vam prenesu svoje iskustvo, to onda ima daleko veći značaj nego što izgleda formalno, jer govore ljudi koji su se borili i pobedili taj virus. Onda to znači i za našu zemlju. I kada kažu da ovu bolnicu možemo koristiti kao Kovid bolnicu i kada kažu da neku ne možemo i zbog čega ne možemo, kada kažu da treba otvoriti drugu vrstu bolnice, kao što je bio Sajam ili Čair ili Spens ili drugo, to ima mnogo smisla.

Hvala i ostalima. Hvala i EU. Hvala i Ruskoj Federaciji i SAD. Hvala svima, jer Srbija zaslužuje da joj se pomogne. Ali, pre svega, hvala građanima Republike Srbije, hvala njima na svom, ako mogu reći, na trudu i pažnji i spremnosti da prihvate ove mere.

Ovo su mere koje su potrebne Srbiji da bi se zaštitilo zdravlje građana Srbije. Koliko god to izgledalo nekom teško, mere su preduzete da bi se zdravlje zaštitilo i to se mora stalno ponavljati.

Hvala i zdravstvenim radnicima i lekarima i medicinskim sestrama i tehničkom osoblju, svima onima koji su ovih proteklih dana, od kako se pojavio virus, učinili sve da se zdravstveni sistem spase. Jer, zdravstveni sistem jeste jedna konstanta koja je izuzetno važna i da nismo spasili zdravstveni sistem, onda bi to bile neke traumatične slike, kao što smo mogli videti one snimke iz Italije, Španije ili drugih zemalja.

Poštovana predsednice, moramo objektivno razgovarati i o onome što nas čeka. Mislim da opasnosti nisu male. Nisam siguran da svi razumeju opasnosti od Korona virusa. Mere moraju biti postepeno ublažavane da bi efekat tih mera bio pravi. U svakom slučaju, biće prilike i o tome da se razgovara.

Ono što se mora reći jeste da je Krizni štab, da je Vlada, da je predsednik Republike, da su položili ispit i to je najvažnija stvar. Zbog čega? Ne zbog njih samih. Tu su izbori, pa će građani odlučiti o političkim dimenzijama njihovog angažovanja, ali ovde je suština, u pitanju je Srbija. Kada se uzmu sve ove brojke i upoređuju, onda se može videti da je odluka o uvođenju vanrednog stanja bila dobra, da su mere koje su bile preduzete bile pravovremene i da su dale efekta i da smo, za sada, hvala Bogu, sa jako malim brojem obolelih i jako malim brojem onih osoba koje su smrtno stradale. Mislim da je to najbolja vest koja se može čuti. Hvala vam.
Hvala predsednice, uvaženi ministre, sa saradnicima, dozvolite mi da i ja u ime SPS, kažem nekoliko reči o zakonima koji su predmet razmatranja Narodne skupštine Republike Srbije danas.

Naime, poslanička grupa SPS, smatra da se sa zakonima koji će biti razmatrani danas, usvojeni za nekoliko dana, unapređuje obrazovni sistem Republike Srbije, povećava njegova efikasnost, povećava obuhvat učenika u sistemu obrazovanja, rešavaju se pitanja vezana za primenu dualnog obrazovanja, nalaze se rešenja kojima se sistem čini efikasnijim, rešava se status jedne strane škole u Srbiji, ratifikuje međunarodni ugovor kojim se omogućava slepim i slabovidim licima da koriste udžbenike koji su bili, da kažem, zaštićeni autorskim pravima, rešava se mnogo pitanja koji obrazovni sistem Republike Srbije čine kvalitetnim.

Ovo pominjem iz razloga što mislim da nažalost u Srbiji ne postoji jedan adekvatan odnos prema obrazovnom sistemu Republike Srbije i prema onome što Ministarstvo obrazovanja radi. Mnogo se više govori negativno, nego pozitivno. One pozitivne, lepe, vredne stvari koje obrazovni sistem produkuje traju vrlo kratko. Svaki uspeh studenata ili matematičara, ili bilo koje druge generacije učenika iz obrazovnog sistema je vest koja traje jedno popodne, a sutra već ne postoji, ne uzimaju se primeri dobre prakse da budu ideja vodilja za druge.

Želju da unapredimo obrazovanje neki su shvatili kao želju da svoje lične interese inkorporiraju u obrazovni sistem ili da oblikuju obrazovni sistem prema svom poimanju sadržaja obrazovanja, tako da se prelazi granica koju zakon utvrđuje, u nekim slučajevima i granica pristojnosti. Nastavnici su dovedeni u situaciju da, bez obzira na ono što se Vlada trudi da u odnosu na ekonomsku situaciju vrši povećanje zarada zaposlenih, da jednostavno budu deo jednog opšteg toka, a ne da budu neko ko zajedno sa ministarstvom, ono što je kreacija obrazovnog sistema, sprovode u praksi i time, kako bih rekao, podižu vrednosni sistem obrazovanja Republike Srbije.

Naime, mi smo nažalost kao narod naučili da ne cenimo, ukoliko nismo prvi u nečemu, ispada da ne valja, ako imamo Beogradski univerzitet, koji je već godinama među prvih 500 najboljih univerziteta u svetu, od 22 hiljade, to samo po sebi ima izuzetan značaj. Ako naši đaci u zadnjoj deceniji su usvojili nekoliko stotina medalja na različitim takmičenjima, od balkanskih, evropskih, olimpijada i svetskih takmičenja, to jeste dokaz kvaliteta obrazovnog sistema i tih škola koje te učenike edukuju, ali i obrazovnog sistem Republike Srbije.

Ako naša deca na drugim takmičenjima pokazuju to znanje, onda se postavlja pitanje, zašto mi unutar Srbije nemamo takav odnos prema obrazovanju. Mislim da se od obrazovanja mnogo traži, a ne poštuje se ono što obrazovanje radi. Ministar je naime, to je moje lično mišljenje, u situaciji da sa svojim timom rešava probleme koji su se nagomilali već više decenija i, da kažem, gaseći požare koji se pojavljuju, jer obrazovni sistem ima nekoliko stotina hiljada đaka, još i nivo predškolskog obrazovanja, studente, preko milion i 200 hiljada učesnika u obrazovnom sistemu, onda se može razumeti za jednu malu zemlju, kao što je Republike Srbije, koliko napora treba da se taj sistem učini efikasnijim.

Mislim da Republike Srbije to radi stalno. Mislim da ovo ministarstvo se trudi da, ne samo da prati inovacije i tehnološke promene koje su deo savremenog sveta, nego da te inovacije implementira u obrazovni sistem Republike Srbije i to na svim nivoima. Opet, moramo objektivno voditi računa i o našim posebnostima i o onome što mi možemo. Ne možemo očekivati, primera radi, da nam dualno obrazovanje eksplodira ukoliko nemamo dobru ekonomsku situaciju, a dobru ekonomsku situaciju imamo zahvaljujući svemu onome što je Vlada Republike Srbije učinila pre nekoliko godina.

Na odboru smo, pre sat vremena, pomenuli da su tri obrazovna profila implementirana 2013. godine zahvaljujući GIZ-u, nemačkoj organizaciji vezano za srednje obrazovanje. Danas je već 2019. godina, 37 profila imamo u dualnom obrazovanju. Ovo pominjem samo kao jedna pokazatelj da se ne može preko noći postići dobar rezultat. Potrebno je stalno učenje, stalna primena, stalna inovacija, ali je potrebno da poštujemo obrazovni sistem Republike Srbije.

Za kritičare obrazovnog sistema Republike Srbije, ja koristim jedan prost argument, ako smo tako loši, zašto smo tako dobro kotirani? Ako smo tako loši, zašto tako lako prihvataju našu decu koja idu u inostranstvo? Otići u inostranstvo nije samo po sebi jeres, u inostranstvo se odlazi i da se uči i da se sa tim sublimiranim znanjem se pojedinci vrate i ovde uče. Nije nepoznato da na doktorskim studijama u Americi, bar pre nekoliko godina, najviše je bilo studenata iz Indije, Kine, Rusije, pa su tek onda domaći državljani zauzimali ta mesta. Nije taj proces, da kažem, uslovno rečeno kretanja mladih ljudi unutar obrazovnog sistema sveta, nešto što je samo karakteristika Republike Srbije. To je proces koji se odvija širom sveta. Ovde je suština, da li mi možemo njima da obezbedimo uslove kada završe određeni nivo obrazovanja da se vrate i ono što su naučili da primene.

Mislim da ministarstvo tu radi sve više i pre ili kasnije neko će to morati da konstatuje.

Meni je drago što danas razgovaramo o ovim zakonima, jer je to prilika da se uvek razgovara i o obrazovanju Republike Srbije, jer nažalost mislim da u percepciji koja se formira u javnosti, obrazovanje nema onaj značaj koji zaslužuje. Nekad doprinosimo mi sami, možda raspravom ovde u parlamentu, da pođem prvo od nas poslanika, načinom na koji govorimo o obrazovanju, jer nažalost neko tu pokazuje pre svega svoju političku dimenziju, a ne obrazovnu, ako opozicija kritikuje, ali ne na argumentovan način, nego se izvlače pojedinačni slučajevi pa se oni uopštavaju i onda se time kvalifikuje ceo obrazovni sistem. Naravno, to ne znači ni da je obrazovni sistem idealan, postoji puno toga unutar obrazovnog sistema što treba promeniti.

Ja bih u obrazloženju pojedinačnih rešenja koji su predmet Narodne skupštine, krenuo od onog sistemskog zakona, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, jer naravno on je uvek jedan zakon koji objedinjuje sve ono što je važno za obrazovni sistem i vi ste ovde naveli četiri glavna razloga zbog kojih je ovaj zakon menjan. Mislim da je jako dobro i nekako smo u ovoj opštoj priči ostavili malo ova pojedinačna rešenja van rasprave, a mislim da je to loše, a to opet nažalost potvrđuje ovu moju tezu da se o obrazovanju više priča opšte, a manje pojedinačno. Ti pojedinačni primeri pokazuju da imamo kvalitetan obrazovni sistem.

Naime, mi smo pristupili promenama ovog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja zato što je bilo potrebno određene odredbe usaglasiti sa odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Jako je važno ovaj jedinstveni informacioni sistem prosvete. O tome se priča godinama. Godinama se priča, mislim da je jako važno što je taksativno navedeno šta će sve biti sadržaj tog sistema. Mislim da jednostavno na osnovu informacija koje će biti sadržane u jedinstvenom informacionom sistemu prosvete, će biti moguće doneti brojne odluke na kvalitetniji način, odnosno koje će za obrazovni sistem Republike Srbije biti daleko važniji.

Ne bih sve elemente izmena iznosio na dnevni red Skupštine, ali bi pomenuo i ovaj treći razlog koji je nekako opet ostao, kažem, po strani. Zakon se menja i zato što je bilo potrebno preciznije urediti pitanje obrazovanja i vaspitanja učenika, učenika koji ne poznaju jezik na kome se izvodi obrazovno vaspitni rad. Ovo samo po sebi govori koliko smo mi, kako bih rekao, jedan širok sistem, pravedan sistem, koliko mi imamo jedan širok, pravedan sistem i želimo čak i one ljude koji se nalaze u nevolju, kratkoročnoj, dugoročnoj, to zavisi od dužine boravka u našoj zemlji, da pomognemo da vreme boravka ovde bude što kraće, a oni da steknu obrazovanje koje im može koristiti kasnije u životu. Mislim da je ovo, ne samo plemenito, nego jedno vrlo kvalitetno rešenje koje treba apsolutno afirmisati.

Četvrti razlog jeste omogućavanje veće dostupnosti kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja za svu decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom putem izrada smernica kojima bi se unapredio njihov obrazovni rad i sagledale potrebe i mogućnosti svakog pojedinačnog deteta, kao i grupe u celini. Ovo pominjem, čitam deo obrazloženja zakona, ali ne mogu a da ne pomenem taj element pravednosti koji sadrži obrazovni sistem.

Mislim da je jako važno što će ovaj zakon jednostavno sadržati ne samo, naravno, pomenuo bih jedinstveni obrazovni broj, nešto što će biti deo identiteta svakog učenika u celom periodu njegovog školovanja, ali takođe treba pomenuti i registar ustanova, registar akreditovanih visokoškolskih ustanova, što je jako važno. Ja znam da smo mi u godinama pre opominjali, upozoravali studente da pogledaju koji su programi akreditovani, koji nisu, koje su visokoškolske institucije akreditovane, ali nekako je sve to ostalo prenebregnuto. Mislim da je dobro što je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja obuhvatio sve ove elemente, naizgled i informatičkog karaktera, a u stvari suštinskog karaktera.

Želeo bih, poštovani ministre, da kažem nekoliko reči o dva zakona, o prvom manje, o drugom više, a to je Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju i Zakon o dualnom obrazovanju.

Naime, kako ste ovde naveli, Komisija za razvoj i sprovođenje dualnog obrazovanja je smatrala da treba pripremiti izmene i dopune Zakona o dualnom obrazovanju i Zakona o srednjem obrazovanju, kako bi se otklonili primećeni rizici i osigurala održivost dualnog obrazovanja i njegova kvalitetna primena, i to posebno od školske 2020. i 2021. godine. To je razlog zašto se ovaj zakon menja o srednjem obrazovanju i vaspitanju. Ali, dobro je i što se Zakon o dualnom obrazovanju menja, na način da bude još bolji nego što jeste.

Ministar je pomenuo da smo krenuli sa tri profila, to ima u obrazloženju, odnosno ja sam pomenuo, da smo imali tri profila i određen broj učenika, veoma mali broj kompanija. Godine 2013. i 2014. bilo je 400 učenika, to sam pročitao zahvaljujući Konferenciji o dualnom obrazovanju koja je bila 23. decembra, pa sam i ja neke podatke ponovo video i ponovio za sebe, ali sada i za javnost. Znači, počelo se 2013. i 2014. godine sa tri obrazovna profila, sa 400 učenika u 16 škola. Danas imamo 35 dualnih profila, 6.100 učenika i 880 kompanija.

Ono što treba da radim, ja sam potpuno ubeđen da će to biti rešenje u budućnosti, da se povećava broj profila, da se povećava broj škola, da se povećava broj đaka i povećava broj kompanija. Kompanije su, zahvaljujući ekonomskoj politici Vlade, stalnom rastu BDP-a, ali i stvaranjem uslova da strane kompanije ovde otvaraju svoje fabrike, stvara se i mogućnost jednostavno da dualno obrazovanje reaguje.

Meni je drago što naša država, Republika Srbija, reaguje na ove zahteve tržišta. Naime, jedna od prvih i osnovnih reakcija koje sam ja naučio baveći se nekad obrazovnim sistemom jeste nekazano uputstvo Svetske banke da u zemljama u tranziciji nema obrazovanog sistema koji može odgovoriti potrebama tržišta rada, jer se tržište stalno menja, ali dualno obrazovanje na način na koji ga mi ovde primenjujemo i na osnovu iskustva iz Švajcarske, Nemačke i Austrije govori da smo na dobrom tragu, da zajedno i sa kompanijama, sa Privrednom komorom Srbije, sa poslodavcima možemo da ponudimo đacima izbor zanimanja koje sutra može opredeliti njihov život, da možemo ponuditi izbor zanimanja koja će njegov život činiti kvalitetnim, da pomognemo da izabere zanimanje koji će njegovu porodicu učiniti bogatijom i sretnijom, da jednostavno stvorimo mladog čoveka koji će sutra zasnovati i porodicu ovde u Srbiji, učiniti sve ono dobro što je potrebno za razvoj zemlje.

Meni je drago da je dualno obrazovanje ovoliko promovisano, apsolutno se ne slažem sa onim kritičarima dualnog obrazovanja koji smatraju da ono ne zaslužuje pažnju koju ima. Naprotiv, ja mislim da toga treba da bude što više, jer mi imamo strukturu sistema obrazovanja, imamo i na nivou srednjeg obrazovanja i opšte obrazovanje, srednje stručno obrazovanje, imamo dualno obrazovanje, hoću da kažem, za svakog tu ima mesta, treba samo raditi na svim ovim elementima.

Prema ovim rešenjima, mislim da kompanije treba da naprave spisak koje žele da učestvuju u procesu dualnog obrazovanja do 30. oktobra, da Privredna komora, naravno, te podatke sublimira i dostavi ih Ministarstvu do 14. februara, kako bi Ministarstvo imalo dovoljno vremena da pripremi sve ostalo vezano za primenu i razvoj dualnog obrazovanja.

Ono što je važno vezano za izmene i dopune Zakona o dualnom obrazovanju jeste i to da je dualnom obrazovanju dodato da se mogu realizovati i majstorsko i specijalističko obrazovanje, koje je obrazovanje u trajanju od dve godine, ako mogu reći, ovim se vrši proširenje dualnog obrazovanja. Ja smatram to dobrom stvari.

Da bi izbegli mogućnost da dualno obrazovanje nakon završenog prvog ciklusa obrazovanja bude želja učenika, da kažem, da ne bude na prvom mestu, mislim da je odlično rešenje da učenici koji budu pohađali obrazovne profile, odnosno da se učenicima osmog razreda osnovne škole omogući da se prijave za dualno obrazovanje pre obavljanja završnog ispita. Mislim da je ovo rešenje odlično, onda će stvarno oni koji žele da učestvuju u dualnom obrazovanju i biti deo dualnog obrazovanja.

Video sam da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o dualnom obrazovanju sadrži i rešenje kojim su među poslodavcima naznačeni i organi unutrašnjih poslova i odbrane, što opet govori o proširenju kruga lica koji su deo sistema ovog podsistema dualnog obrazovanja.

Mislim da je dobro što su i ove neke druge stvari vezane za sistem funkcionisanja dualnog obrazovanja rešene, naizgled tehničke stvari, ali za mene je jako važno to što je obaveza poslodavca da obavesti Privrednu komoru o raskidu ugovora o dualnom obrazovanju kada je ugovor raskinut na njegov zahtev ili neka rešenja koja jednostavno unapređuju sistem dualnog obrazovanja.

Poštovani ministre, ovo sve govorim iz razloga što mi o ovim zakonima danas razgovaramo. Naravno, o njima bi se moglo govoriti i više, ali i o drugim temama. Ne treba zaboraviti da danas razgovaramo o većem broju zakona, pa je moja obaveza kao ovlašćenog predstavnika SPS da kažem nekoliko reči ili rečenica i o nekim drugim zakonima, a moje kolege će u raspravi govoriti detaljnije.

Kada su u pitanju izmene Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija koje smo usvojili 2018. godine i kojima je uspostavljen jedinstveni nacionalni okvir kvalifikacija koji obuhvata sve nove vrste kvalifikacija, bez obzira na način sticanja, formalno obrazovanje, neformalno ili informalno učenje, odnosno životno i radno iskustvo i nezavisno od životnog doba, važno je istaći da se izmene Zakona odnose na postupak vrednovanja od strane visokoškolskih diploma koje su do sada sprovodili recenzenti, a koje će sada sprovoditi agencije za kvalifikacije.

Mislim da je dobro ovo rešenje koje ste napisali u članu 38. Zakona, da univerziteti koji su među prvih 500, da se stvarno podrazumeva to rešenje da ako neko ko podnese zahtev da je završio neki od tih univerziteta da se mora završiti pitanje u roku od osam dana, a ostali u roku od 60 dana.

Drago mi je što je konačno rešeno pitanje statusa Francuske škole u Srbiji, to traje jako, jako dugo i vrlo sam pažljivo pogledao celu strukturu ovog dokumenta. Vi ste to veoma detaljno i drago mi je što je ovako detaljno. Zašto? Postoji i druga strana ove priče, gospodine ministre. S obzirom da je veliki broj naše dece koja su učenici ove škole, u slučaju da neko od te dece bude imao nameru da se vrati, ako mogu tako reći, u naš obrazovni sistem, sada su tačno uređeni i nivoi završetka određenog unutar škole, tako da tu neće biti određenih problema, jer u nekim prethodnim situacijama oni su morali da polažu neke dodatne ispite. Pogotovo mi je drago što je ovaj zakon deo ovih strateških odnosa između nas i Francuske Republike. Želim da vam čestitam na tome. Nije lako neku stranu školu uvesti u sistem na način da može služiti interesima obeju zemalja.

Mi smo predlagali u neko prošlo vreme i čisto da imate jednu ideju da se napravi srednja škola, tada je bila priča o Trećoj gimnaziji koja bi imala program na francuskom i srpskom jeziku, zajednički napravljenom od strane dva ministarstva i gde bi učenici koji bi pohađali taj program učenja imali mogućnost da nastave učenje u Francuskoj školi.

Na kraju, s obzirom na vreme želeo bih da pomenem ovaj Marakeški ugovor za omogućavanje pristupa objavljenim delima od strane lica koja su slepa, slabovida i na jedan drugi način onemogućeno da koriste štampane materijale. Mislim da je jako, da je dobro što smo i mi, usvajamo kao Narodna skupština ovaj sporazum, iz prostog razloga što se može dati deci mogućnost da steknu kvalitetnije obrazovanje, koristeći odredbu ovog sporazuma vezanih za mogućnost slobodnog korišćenja knjiga koje spadaju pod autorska prava, a radi njihovog boljeg obrazovanja i boljeg uslova života. Hvala vam.