Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, kolege poslanici i poštovani članovi Vlade, povodom rezolucije o stanju na Kosovu i Metohiji i položaju srpskog naroda, kao poslanik SPS-a hteo bih vašu pažnju da zadržim na dva, po mom mišljenju, izuzetno važna elementa, i za rezoluciju, ali i za ukupno stanje na Kosovu i Metohiji. Prvi, to je nepoštovanje, odnosno sistematsko kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, usvojene juna 1999. godine, dakle, pre nepune dve godine. U ovom proteklom vremenu situacija na Kosovu i Metohiji je sve teža i teža, iz dana u dan. Osnovni uzrok tome je neizvršavanje nijedne ili skoro nijedne preuzete obaveze od strane međunarodnih bezbednosnih snaga i pripadnika civilne misije Ujedinjenih nacija, čija je uloga ovlašćenje, ali i odgovornost, a to je utvrđeno Rezolucijom 1244.
Ciljevi postavljeni u Rezoluciji Saveta bezbednosti, nisu ispunjeni. Nije uspostavljeno bezbedno okruženje radi povratka izbeglica, i raseljenih lica na Kosovu i Metohiji. Na Kosovu i Metohiji nema mira, bezbednosti, tolerancije, potpune slobode kretanja za građane koji ne pripadaju međunarodnim snagama ili albanskoj manjinskoj zajednici. Nije moguć povratak, ni slobodan, ni bezbedan, oko 400.000 Srba i pripadnika nealbanskih etničkih, nacionalnih zajednica, koji su živeli u tom delu Srbije, a koji su pod terorom albanskih terorista sa Kosova i Metohija, ali i albanskih pljačkaša koji su pristigli iz Albanije i Makedonije, morali da napuste svoje domove. Njihov povratak se sprečava, ne samo kroz fizičko nasilje prema porodicama, već kroz terorističke akte u kojima gine narod, koji želi da se vrati ili da poseti svoje bližnje ili napuštene domove.
I ono malo ljudi što je ostalo na Kosovu i Metohiji stalno je izloženo progonu i nasilju. Reakcija KFOR-a i UNMIK-a je do te mere neadekvatna i bezlična da suštinski podstiče terorističke akte i teroriste na nove napade i progone srpskog i nealbanskog življa. Tome doprinose i UNMIK-ove poznate tzv. mere poverenja, koje unose nemir među preostalim srpskim i nealbanskim življem i daju krila albanskim teroristima.
Na Kosovu i Metohiji cveta šverc, trgovina drogom, oružjem, sve je pod okriljem KFOR-a i UNMIK-a. Nije izvršeno razoružanje i rasturanje terorističke Ooslobodilačke vojske Kosova i drugih naoružanih grupa Albanaca. Doduše, zvanično da, ali nezvanično ne, jer su nastavili sa svojim terorističkim akcijama, prema svakom onom ko nije saglasan sa njihovim zahtevima, a to je nezavisno Kosovo i Metohija. Naprotiv, svedoci smo da su osnovani teroristički centri i da je došlo do prelivanja terorizma na jug Srbije i u Makedoniju.
Sa Kosova i Metohije nije proterano oko 250.000 Albanaca, državljana Republike Albanije i Makedonije koji su ilegalno ušli na teritoriju Savezne Republike Jugoslavije zbog neozbebeđene državne granice. Nije dozvoljen povratak jednog broja jugoslovenskog i srpskog osoblja na Kosovo i Metohiju, i to čak dve godine posle dolaska međunarodnih predstavnika i preuzimanja odgovornosti za bezbedonosnu situaciju na Kosovu i Metohiji. Da podsetim, u Aneksu 2. Rezolucije 1244, u tački 6, stajalo je - nakon povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog osoblja će biti dozvoljeno da se vrati i obavlja sledeće funkcije - veza sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbedonosnim prisustvom, obeležavanje, tj. čišćenje minskih polja, održavanje prisustva na mestima srpske kulturne baštine i održavanje prisustva na glavnim graničnim prelazima.
Stanje na Kosovu i Metohiji, odnosno nerad međunarodnih predstavnika odslikava i podatak da je od njihovog dolaska oteto preko 1.300 Srba, za čiju sudbinu se ništa ne zna. Pre njihovog dolaska, prema zvaničnim podacima, taj broj je iznosio oko 300 ljudi. Sliku Kosova i Metohije dodatno upotpunjuje i podatak od oko 50.000 demoliranih do temelja, spaljenih, uništenih ili privremeno zaposednutih kuća.
Međunarodni predstavnici se uopšte ne trude da razjasne sve ove elemente. U takvim uslovima, međunarodni predstavnici su vršili otvorenu reviziju Rezolucije 1244 i to bez saglasnosti Savezne Republike Jugoslavije i bez saglasnosti Saveta bezbednosti, rukovođeni pre svega interesima sila koje su i veštački izazvale probleme na Kosovu i Metohiji, stvarajući time i povod za oružanu agresiju na našu zemlju. Od strane administratora UNMIK-a, kako ranijeg, tako i sadašnjeg, nastavlja se politika svršenog čina, oličena u pritiscima na srpsku stranu da prihvati u osnovi neprihvatljive uslove za uređivanje odnosa na Kosovu i Metohiji.
Nepoštovanje suvereniteta Savezna Republike Jugoslavije kroz donošenje odluka o uvođenju carina, oduzimanju državne imovine i nacionalnih bogatstava, kao i kroz brojne druge postupke, međunarodni administratori donose i nameću rešenja koja ne znače jednakost i ravnopravnost građana Kosova i Metohije, poštovanje osnovnih manjinskih prava, već predstavljaju majorizaciju albanske nacionalne zajednice nad svim ostalim, kao i stvaranje nove države Kosovo.
Prethodni lokalni izbori, kao ni naredni koji se najavljuju, nisu i neće rešiti nijedno od gore navedenih pitanja. Naprotiv, oni su u funkciji stvaranja privida demokratije, koja odgovara isključivo interesima albanske nacionalne zajednice, kao i delu međunarodne zajednice. Drugo, protekli period je potvrdio punu opravdanost stavova SPS-a o tome da albansko pitanje u svojoj suštini nije ni demokratsko, ni manjinsko, ni pitanje ostvarivanje ljudskih prava, već isključivo teritorijalno i državno pitanje.
Nije demokratsko, tako su tvrdili pojedinci iz naše zemlje i inostranstva, jer je danas jasno da u uslovima drugačijeg političkog okruženja u Srbiji i Jugoslaviji, nastalog od jeseni prošle godine, albanska nacionalna manjina, nacionalna zajednica, nije revidirala svoje zahteve. Naprotiv, oni su postali još radikalniji.
Pitanje nije ni manjinsko, jer su predstavnici albanska manjinske zajednice uživali visok stepen manjinskih prava u Srbiji i SRJ. Problem je u stvari bio u selektivnom pristupu same albanske nacionalne zajednice prema sadržaju manjinskih prava i nepoštovanju opšteprihvaćenih načela lojalnosti prema državi u kojoj žive.
Pripadnici albanske zajednice su koristili samo ona prava od kojih su imali neposredne koristi, kao što su - penzije, zdravstveno osiguranje, sredstva za socijalno obezbeđenje, putne isprave, mogućnost obavljanja trgovine, a istovremeno sve što se ticalo njihovih obaveza prema državi, kao što su - porezi, doprinosi i drugo, ili bilo koje mere koje su značile priznanje državnosti Republike Srbije i SRJ, za njih su bile neprihvatljive.
Prvobitno ignorisanje i bojkot rada državnih organa Srbije i SRJ od strane pripadnika albanske manjine prošireno je na nepoštovanje zakona, pokušaj stvaranja paralelnih državnih organa, internacionalizaciju svog manjinskog pitanja, a završilo se otvorenim zahtevom za stvaranjem nezavisne države, zahtevom koji je praćen terorističkim akcijama, ubijanjem pripadnika drugih naroda i manjina i njihovim proterivanjem sa Kosova i Metohije. Naravno, uz podršku jednog dela međunarodne zajednice.
Pitanje je i teritorijalno i državno jer se nastoji da se realizuje vekovni san albanskog naroda o stvaranju velike albanske države na Balkanu. Najpre, u stvari, još jedne nezavisne albanske države, pa posle ujedinjenje sa maticom.
Predstavnici političkih stranaka na Kosovu i Metohiji se ne razlikuju u svom konačnom cilju - nezavisno Kosovo. Tači i Rugova se samo razlikuju u načinu ostvarenja tog cilja, bilo da je reč o sili oružja ili o tzv. hodu kroz institucije.
Kolege poslanici, na kraju, u odnosu na napred izrečene ocene, smatram da se rešenje postojeće situacije na Kosovu i Metohiji može tražiti samo na liniji striktnog poštovanja Rezolucije Saveta bezbednosti 1244. Međunarodna zajednica treba konačno da počne da poštuje odluke koje donosi.
Pod tim podrazumevam da se u uslovima obezbeđenja mira na Kosovu i Metohiji, povratka izbeglica i raseljenih lica, vladavine prava, primene civilizacijska iskustva u rešavanju manjinskog pitanja. Ni manje ni više od toga. UNMIK ne sme da donosi jednostrane proizvoljne odluke, nepoznate u praksi manjinske politike, sa favorizovanjem jedne manjinske zajednice, a na štetu svih ostalih građana Kosova i Metohije. Pogotovu, da ne donosi odluke koje ne znače znatnu samoupravu u okviru SRJ, kako stoji u Rezoluciji 1244, što u stvari znači stvaranje države u državi.
Savet bezbednosti mora jasno oceniti rad UNMIK-a i KFOR-a, njihov rad napokon dovesti u sklad sa Rezolucijom 1244 i dostignutim standardima manjinske politike u svetu. U protivnom, ako tako ne bude, ovo pitanje će ostati dežurno pitanje ne samo u Srbiji i SRJ, nego i na Balkanu. Hvala.