Poštovani gospodine predsedniče, kolege poslanici, Skupština Srbije danas raspravlja o jednom setu predloga zakona iz oblasti pravosuđa - o sudovima, o sudijama, Visokom savetu pravosuđa, javnom tužilaštvu i područjima i sedištima sudova i javnih tužilaštava.
Značaj ovih zakona je nesumnjiv, kako za pravosuđe tako i za društvo u celini. Sadašnje stanje u pravosuđu je loše, i u materijalnom i u stručnom pogledu. To je poznato.
Šta građani Srbije misle o stanju u pravosuđu i to je poznato. Mišljenje je krajnje negativno. Istraživanje Centra za proučavanje alternativa, pre više od mesec dana, pokazalo je da je 51% građana Srbije izrazito nezadovoljno radom postojeće vlasti na uspostavljanju pravne države. Samo 14% je zadovoljno, dok su ostali neopredeljeni.
Stanje u pravosuđu je loše zato što je, verovatno, po inerciji i praksi iz perioda kada je postojeća vlast bila opozicija i posle 5. oktobra prošle godine nastavljen nekritički napad na pravosuđe uopšte i na sudije pojedinačno.
Izvršna vlast DOS-a je permanentno vršila i vrši pritisak na pravosudni sistem sa zahtevom da se izvršava volja te izvršne vlasti. Kako drugačije nego pritiskom nazvati i protumačiti brojne neodmerene, neodgovorne i neprofesionalne izjave predstavnika izvršne vlasti o sudskoj vlasti, o radu pravosudnih organa, o sudskim odlukama.
Lošoj oceni pravosuđa doprinelo je i samo pravosuđe, načinom svog rada, odnosno nereagovanjem na očite primere rušenja pravnog sistema države. Da li se predloženim zakonima stanje u pravosuđu može promeniti na bolje, koliko je i šta je sve potrebno učiniti da bi pravosuđe funkcionisalo kako treba, na dobrobit građana i u interesu države, pitanje je na koje treba odgovoriti.
Mislim da u predloženim zakonima ima rešenja koja bude nadu za bolje stanje u pravosuđu, reč je o sistemskim zakonima za oblast pravosuđa koji su usklađeni sa ustavnim principom, pozicijom koju pravosuđe ima prema postojećem Ustavu Republike Srbije; ovi zakoni štite nezavisnost sudske vlasti od zakonodavne i izvršne vlasti; štite nezavisnost, samostalnost i stalnost sudijske i javnotužilačke funkcije; smanjuje se mogućnost preteranog ili otvorenog uticaja, parlamentarnog, a time naravno i stranačkog, na izbor sudija, time što se predlaganje izbora sudija prenosi sa odobra Skupštine Srbije na Visoki savet za pravosuđe; sudije i predsednici sudova se biraju na isti način; i druga rešenja.
Ovakva rešenja nama socijalistima nisu nepoznata i strana, s obzirom da su slična ili ista bila prisutna i u predlozima, bar na osnovu informacija koje sam dobio od kolega, još 1997. godine, ali koja nisu bila predmet skupštinske rasprave.
Predloženi zakoni o kojima danas raspravljamo imaju pored pozitivnih i negativne strane, slabosti i rešenja za koja smatramo da su necelishodna, nefunkcionalna, nedorečena i da dovode u pitanje nezavisan status pravosudnog sistema. Iz tih razloga predložili smo više amandmana kako bi se postojeći predlozi izmenili, popravili i dobili što bolji zakoni. Međutim, predložena ili usvojena rešenja ostaće i dalje mrtvo slovo na papiru ukoliko u društvu, među ljudima, u izvršnoj vlasti, u pravosuđu ne dođe do promena u načinu ponašanja, u razumevanju svoje, ali i pozicije pravosuđa, u izvornom, a ne ličnom ili stranačkom razumevanju pojmova prava, pravde i pravne države.
Odredbe člana 5. Zakona o sudovima - koje kažu da su korišćenje javnog položaja, sredstava javnog obaveštavanja, bilo koje javno istupanje i svaki drugi uticaj na sud zabranjeni kao suprotstavljeni nezavisnosti i nepristrasnosti sudova, jednakosti građana pred zakonom - su dobre. Takođe i odredbe člana 2. stav 3, da svi treba da poštuju izvršnu sudsku odluku i da se njoj povinuju. Zakon o sudijama govori i o udaljenju sudija sa sudijske dužnosti i to kao izuzetku od stalnosti sudijske dužnosti. Tu se kaže da sudija može, ali i ne mora biti udaljen kada je protiv njega pokrenut postupak za krivično delo koje može biti razlog za njegovo razrešenje ili postupak za razrešenje. Udaljenje je tada fakultativno i u krajnjoj liniji zavisi od okolnosti krivičnog postupka ili postupka za razrešenje. Stoga je odlučivanje o fakultativnom udaljenju u delokrugu predsednika Vrhovnog suda. Tako piše u predlogu ovih zakona.
Ove odredbe, ma koliko bile dobro, teško mogu zaživeti u praksi, jer u našoj praksi stvari na žalost drugačije stoje. Mimo zakona, sadašnjeg ili budućeg, ministar pravde, nažalost, preuzeo je na sebe ulogu tužioca i sudije u pravosuđu, vrhovne sudske vlasti, koja ocenjuje valjanost sudksih odluka. Ovo potvrđuje otvoreno pismo, a u suštini otvorena pretnja aktuelnog ministra pravde i lokalne samouprave svim nosiocima pravosudnih funkcija da napuste pravosuđe, prvenstveno po principu moralne, a samo za neke i u slučajevima krivične odgovornosti.
Pozvati otvorenim pismom da napuste pravosuđe oni koji su krivično odgovorni za različita dela znači kucati na otvorena vrata i znači biti demagog. Kada je pak reč o moralnoj odogovnorsti, stvari ne stoje dobro ni kod ministra koji to predlaže, niti kod najodgovornijih ljudi u pravosuđu, izabranih tokom ove godine od strane skupštinske većine. O moralnoj odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija govori ministar, koji je zajedno sa Vladom Republike Srbije poništio izbornu volju građana Srbije u 22 opštine Republike Srbije. Bez ikakvog obzira prema biračima i bez kolebanja kada su u pitanju činjenice koje su govorile suprotno, ministar je predložio, a Vlada usvojila rešenja o uvođenju prinudnih uprava u opštinama gde su pobedili socijalisti, sami ili sa drugim partijama levice.
U isto vreme ministar toleriše i nasilje, nerad, neodržavanje sednica, donošenje nezakonitih odluka u opštinama gde lokalnu vlast organizuju njegovi partijski istomišljenici. O moralnoj odgovornosti govori ministar pravde, za koga Ustav nije sveto pismo da se ne bi mogao menjati, koji daje javne izjave o sudskim odlukama protiv čelnika NATO pakta koji su bombardovali našu zemlju.
Ovim otvorenim pismom to jest pretnjom ministar sigurno ne preti političkim istomišljenicima u pravosuđu, onima koje je skupštinska većina izabrala ove godine i za koje je ovde, u Skupštini Srbije, direktno rečeno da imaju podršku kadrovksih komisija DOS-a a o čijoj stručnosti, podatke smo naveli na sednicama Skupštine kada je to odlučivano, vezano za prosek studija, dužinu studiranja i to da neki nisu ni radili u pravosuđu, znači u odnosu na sve to imamo pravo da sumnjamo u nepristranost takvog pravosuđa.
Pretnja se verovatno ne odnosi na one ljude iz pravosuđa koji rade po zahtevima tzv. javnosti i medija i diktatu DOS-a, kao i na one koji ćute kada se donose ili čine protivustavni akti i nezakonite radnje. Ostaje dakle jedan broj ljudi u pravosuđu koji su sačuvali ličnu i profesionalnu samostalnost, koji ne zadovoljavaju kriterijume DOS-a, partijske pripadnosti, poslušnosti i pokornosti izvršnoj vlasti. Oni su zadnja prepreka za uspostavljanje pravne države po modelu DOS-a i gospodina ministra pravde, prepreka koju očigledno treba ukloniti.
Kako verovati da će se primeniti odredbe Zakona o sudovima, koje kažu da su sudovi samostalni organi državne vlasti koji štite slobode i prava građana i da obezbeđuju ustavnost i zakonitost, kada smo imali slučaj kidnapovanja građanina Slobodana Miloševića, predsednika Socijalističke partije Srbije iz zatvora i njegovo izručenje nelegalnom Haškom tribunalu, a niko, ama baš niko od odgovornih ljudi u pravosuđu Srbije nije reagovao. Milošević je u to vreme imao status pritvorenog lica, nad kojim jurisdikciju ima isključivo istražni sudija i sudski organi. Uprkos tome, ni istražni sudija, kao direktno odgovoran za sprovođenje mera pritvora, ni predsednik Okružnog suda u Beogradu, kao direktno odgovoran za propuštanje nadzora nad primenom mere pritvora, ni predsednik Vrhovnog suda Srbije, zbog objektivne odgovornosti koju nosi za rad u pravosuđu Srbije, niti bilo ko drugi iz pravosuđa nisu rekli ni reč osude. Nije bilo ni lične, ni profesionalne hrabrosti da se osudi jedan takav čin ili da se ponudi ostavka za nečinjenje. Ne, naprotiv.
Dakle, predloženi zakoni, ma koliko bili dobri ili loši, jesu samo jedan segment stanja u pravosuđu. Važan segment, ali samo jedan. Ako se druge stvari ne promene, a nema izgleda da hoće, vezano za ponašanje predstavnika izvršne vlasti, teško da će stanje u pravosuđu biti bolje, a time se unaprediti i stanje pravne države.
Poštovane kolege, rekao sam da postoje neka rešenja za koja mi socijalisti smatramo da su loša.
Ima potrebe za određenim doterivanjem, modifikacijom datog sistema, koje se odnosi na strukturu i ovlašćenje visokog saveta za pravosuđe, na različito uređivanje položaja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, na različito uređivanje položaja sudija i sudija porotnika, na prenaglašenu ulogu Ministarstva pravde i ministra pravde u ovim predlozima zakona. Ima i nekih zakonskih kriterijuma koji su neprecizni i nedorečeni i kao takvi mogu prilikom izvršenja da stvore nedoumicu ili da upute na pogrešno tumačenje smisla pojedinih odredbi. Amandmanima, koje smo podneli, mi smo pokušali ove manjkavosti da ispravimo.
Naš odnos prema zakonu u konačnom zavisiće od usvojenih rešenja, od toga da li će se uspostaviti, nastaviti podređivanje sudske vlasti izvršnoj, da li će se nastaviti degradiranje pravosudnog sistema ili će ono biti ono što treba da bude - samostalna i nezavisna vlast. Hvala.