Kolege poslanici, naš kolega Rade Bajić je u ime SPS-a podneo amandman na ovaj član iz sledećih razloga. Naime, poslanička grupa SPS-a smatra da ovaj amandman treba prihvatiti, da teritorijalna autonomija ne može poveravati poslove, jer se poveravanje poslova može vršiti samo zakonom, dakle, aktom koji ne može doneti teritorijalna autonomija, kao i zato što poveravanje pojedinih poslova određenoj opštini, odnosno gradu, može vršiti samo Republika Srbija (dakle, republički organ, a ne organi teritorijalne autonomije, što je utvrđeno i u Ustavu Republike Srbije u članu 71. i članu 113).
Ukoliko ovaj amandman ne bi bio prihvaćen i predloženo rešenje bude u praksi primenjeno, mi bismo stvorili i jednu faktičku situaciju da se u sistemu lokalne samouprave stvara nejednakost među građanima, jer će neke opštine, odnosno gradovi dobijati dodatne poslove, a to su one koje se nalaze unutar teritorijalne autonomije, u odnosu na druge gradove koji se nalaze van teritorijalne autonomije.
Inače, što se tiče ustavnosti zakona o kome smo mi ovde razgovarali u Skupštini Republike Srbije, koji je donet, sami znate, tesnom većinom, to pitanje bi moglo doći na dnevni red tek onda kada se uspostavi rad Ustavnog suda Srbije. Ustavni sud Srbije ne postoji već više od godinu dana iz prostog razloga što skupštinska većina ne želi da izabere sudije Ustavnog suda, pa da se onda vidi ustavnost ne samo tog nego i drugih zakona koje je ova skupština usvojila, a pogotovo uredbi na osnovu kojih Vlada Republike Srbije vlada. Hvala.

Kolege poslanici, smatram da treba prihvatiti amandman narodnog poslanika Goluba Rajić, jer je reč o dobrom amandmanu. Naime, sa izvršnim odborom koji je organ na nivou opštine uspostavlja se jedno, da kažem, najlogičnije i najefikasnije rešenje za funkcionisanje lokalne samouprave. Postojanjem izvršnog odbora, koji bi bio biran od strane skupštine opštine, postiže se i princip smenjivosti i odgovornosti izvršnog organa za ono što radi. Naime, ukoliko izvršni odbor ne radi dobro, ne radi kvalitetno, ne ispunjava sve one zakonom predviđene radnje, onda taj izvršni odbor treba da bude i smenjen.
Mislim da se ovim amandmanom, odnosno predlogom za postojanje izvršnog odbora, apsolutno izlazi u susret rešenjima iz Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, gde se kaže da, pored predstavničkog organa, treba da postoji jedan izvršni organ koji je odgovoran. Zašto ovo kažem? Mislim da je u proteklih 12 godina višestranačkog sistema u Srbiji bilo dovoljno vremena i prostora da se vide primenjivosti svih ovih rešenja, pogotovo na nivou lokalne samouprave.
Nemam utisak da je iko dovodio u pitanje funkcionisanje izvršnog odbora, odnosno taj način organizacije organa lokalne samouprave. Ovo govorim iz jednog razloga koji je možda malo poznat; činjenica je da je 1992. godine na lokalnom nivou, u opštinama, tadašnja opozicija, a neki su sada članovi vladajuće koalicije, pobedila u 50 opština. Taj broj je 1996. godine bio 74 opštine, bilo da je reč o partijama koje su u DOS-u sada ili su zajedno sa članicama DOS-a organizovale lokalnu vlast. Nikom od njih postojeći sistem nije predstavljao problem za rad.
Zašto ovo kažem? Postoji u lokalnoj samoupravi jedan osnovni princip koji ne zavisi od vlasti i opozicije, a to je da se sve lokalne samouprave, odnosno svaka opština, bez ideološkog predznaka, zalaže za više ovlašćenja i više novca.
U proteklih 12 godina i jedno i drugo je bilo primereno situaciji u kojoj se nalazimo. Mislim da je ovaj zakon, ako se već krenulo u ovaj zakon, trebalo da bude korak napred u izgradnji sistema lokalne samouprave. Nasuprot tome, mi smo dobili jedan zakon gde se, na žalost, stvara jedan mutant od lokalne samouprave, gde se stvaraju organi koji su potpuno divergentni, gde apsolutno ne postoje uslovi da sve nromalno funkcioniše, a pogotovo da funkcioniše u interesu građana.
(Predsedavajući: Vreme.)
Iz svih tih razloga, smatram da ovaj amandman kolege Rajića treba prihvatiti.

Kolege poslanici, poslanička grupa SPS neće podržati ovaj amandman, jer je po našem mišljenju apsolutno nelogičan, nefunkcionalan, praktično neprimenjiv. Mi smo, kao što znate, konceptualno protiv ovog predloga zakona i pogotovo suštinski,  protiv izbora predsednika opštine, s obzirom na ogromna ovlašćenja koja taj izabrani čovek po ovom predlogu zakona dobija. U praksi, kako je rekao jedan moj kolega, on stvarno dobija faraonska prava.
Šta sada imamo? Sada imamo pokušaj da se takav sistem, predsednički, ograniči. Predsednik predlaže, skupština bira. Šta u slučaju kohabitacije na lokalnom nivou, kada skupštinu opštine čine odbornici koji su drugačije političke orijentacije u odnosu na izabranog predsednika opštine? Šta onda? Predsednik predlaže, skupština neće da izabere. Umesto da imamo izvršni odbor kao izvršni organ skupštine opštine, koji se može uvek postaviti i smeniti, mi donosimo, odnosno predlažemo rešenja koja su praktično neprimenjiva i suštinski služe da zamažu oči.
Mi ovaj amandman pre svega shvatamo kao pokušaj da se unutar DOS-a nađe kompromis oko ovog zakona, koji je jedan loš zakon i to se već evidentno vidi, a koji suštinski nema ništa od onoga što se zove sistem lokalne samouprave. Da bi to bio sistem on mora da sadrži osnovne elemente: mora da bude jednostavan, efikasan, funkcionalan; mora biti za dobrobit građana Republike Srbije; mora biti u interesu lokalne samouprave; dati mogućnost građanima da upravljaju javnim poslovima na lokalnom nivou; da se zna ko je za šta odgovoran i da postoji praktično odgovornost za učinjeno, odnosno neučinjeno. Ovakvim rešenjima stvara se jedan potpuno nefunkcionalan sistem i mi socijalisti ovakav amandman ne možemo prihvatiti.

        Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije neće podržati ovaj amandman zato što je besmislen, nefunkcionalan, zato što ruši čak i ono što je DOS predložio, a kamoli da doprinosi unapređenju onoga što se zove sistem lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve ono što sam rekao u ime poslaničke grupe za opštinski savet vredi isto i još više, jer je još besmislenije, za kabinet predsednika. Stoga mi ovaj amandman nećemo prihvatiti. Hvala.

Kolege poslanici, predlog kolege Dragana Tomića je utemeljen na našem konceptu lokalne samouprave i mestu,  ulozi i ovlašćenjima koje bi u takvom konceptu imao izvršni odbor. Mi smo predložili da se ovaj član Predloga zakona briše i to iz nekoliko razloga. Pored onoga što je pomenuo kolega Tomić, mislim da treba pomenuti da ovaj način izbora predsednika opštine kao izvršnog organa nije u saglasnosti sa odredbama Evropske povelje o lokalnoj samoupravi. Ja ću, da bih potvrdio ove reči, citirati član 3. stav 2. Povelje o lokalnoj samoupravi,  koji je usvojio Savet Evrope u Strazburu 1985. godine, gde kaže: "Ovo pravo lokalne vlasti vršiće se putem saveta ili skupština, sastavljenih od članova, izabranih na slobodnim izborima, tajnim glasanjem, na bazi neposrednog, za sve jednakog biračkog prava, a koji saveti odnosno skupštine mogu da imaju izvršne organe koji su im odgovorni".
Ovaj izvršni organ neće biti odgovoran nikom, neće biti čak odgovoran ni građanima koji ga budu izabrali. Na ovaj način, sa predsednikom opštine kao izvršnim organom lokalne samouprave, vrši se i jedna potpuna marginalizacija SO, a samim tim i građana. Njihovo pravo odnosno mogućnost da učestvuju u poslovima lokalne samouprave će se praktično svesti na sam čin glasanja i posle toga njihova veza sa lokalnom samopravom odnosno sa predsednikom opštine jednostavno neće postojati.
Iz razloga svih onih poslova koje predsednik opštine ima i koji su utvrđeni u sledećem članu zakona, moram reći da će se na ovaj način sa predsednikom opštine izvršiti jedna, da kažem, feudalizacija države. Naime, ako ostavimo po strani opštine i gradove na Kosovu i Metohiji, od 189 gradova i opština u Srbiji, vidimo kako će se primenjivati ovaj sistem: imaćemo jednu praktičnu posledicu, dobićemo 160 feudalaca koji će biti bog i batina na tom području i biće sigurno zavisni od uticaja političke stranke koju predstavljaju i interesne grupe koju predstavljaju. Mogućnost njihovog uticaja biće neograničena, a mogućnost njihove kontrole neće postojati. Iz tog razloga mi smatramo da ovo rešenje ne treba da postoji, odnosno da amandman kolege Dragana Tomića treba prihvatiti. Hvala.

Poštovane kolege poslanici, kolega Joca Arsić je predložio brisanje ovog stava 3. u članu 1. zakona iz prostog razloga što nismo u mogućnosti da saznamo koja su to prava koje strani državljani mogu ostvarivati u lokalnoj samoupravi u Republici Srbiji. Na odboru smo postavili slično pitanje i nismo dobili nikakav odgovor.
Naime, poznato je da postoji zakon koji reguliše prava i položaj stranih lica, tj. Zakon o kretanju i boravku stranaca; tu je taksativno nabrojano sve ono što se odnosi na strana lica koja su privremeno ili stalno naastanjena u SRJ i koja oni prava imaju u jednom ili drugom statusu. To je taksativno navedeno, ukoliko se pod pravom stranih lica da učestvuju u posebnoj lokalnoj samoupravi podrazumeva samo to da žive na teritoriji lokalne samouprave; opet tu dolazimo do toga da to nije suština, jer pravo učešća u lokalnoj samoupravi podrazumeva da određeno lice ima biračko pravo.
Mislim da je logično što je kolega predložio da se ovaj stav briše jer mislimo da je ovaj stav u stvari samo formalno deklarativnog karaktera i da je više namenjen stranoj javnosti, nego što to suštinski znači nešto za lokalnu samoupravu ili što reguliše ovo pitanje.
Uostalom, ceo zakon je takvog karaktera. To smo čuli na Odboru (Milka Marinković neprestano dobacuje sa mesta). Takvog karaktera Milka, koleginice Milka, da je rečeno da se donosi zbog potrebe formalnog zadovoljavanja uslova Saveta Evrope da Jugoslavija bude njen član i da treba usvojiti zakon o lokalnoj samoupravi. Zato razgovaramo o ovom zakonu koji je bez suštine i sa puno formalnih prava, ali koji suštinski ništa ne znači za lokalnu samoupravu niti može unaprediti lokalnu samoupravu, a još tragičnije je da sadrži odredbe koje neće biti skoro primenjene.
Kolega je pomenuo da u prvom stavu treba definisati sve što je vezano za lokalnu samoupravu jer ovi prvi članovi govore o sistemu lokalne samouprave. Mi smo iz tog razloga, videćete kasnije, predložili brisanje člana 17. da bi u ovom prvom delu tih dvadesetak članova, kojim se utvrđuje sistem lokalne samouprave, bilo tačno utvrđeno šta je to što čini sistem lokalne samouprave u Republici Srbiji na osnovu ovog predloga zakona.
Međutim, na osnovu svega onoga što smo uspeli da vidimo u sadržaju ovog zakona, ovde o sistemu nema ni reči.

Kolege poslanici, konsultovao sam se sa kolegama koje imaju duži staž u parlamentu u odnosu na mene i čuo da nikada u ovih 12 godina nije bilo skraćenja, nikada u ovih 12 godina; ko misli suprotno, neka izađe i neka kaže; u ovih 12 godina nije bilo skraćenja trajanja rasprave u pojedinostima.

Član 98. Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije takođe neće učestvovati u radu ovakvog parlamenta niti u raspravi u pojedinostima. Smatramo da ovo nije dobro ni za parlament, ni za demokratiju u Srbiji.

Tražim od gospođe predsedavajuće da konstatuje da je povređen član 118. Poslovnika  o radu Narodne skupštine. Naime, ima mnogo kartica koje su ostavljene u poslaničkim klupama, a poslanika ovde nema. Molim da se to konstatuje, da se utvrdi, odnosno da se vidi koji poslanici nisu tu. Hvala.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, gospodine ministre, poslanici Socijalističke partije Srbije neće podržati Predlog zakona o lokalnoj samoupravi koji je predložila Vlada Republike Srbije, jer je reč o lošem zakonu, koji po sadržini i rešenjima koja nudi predstavlja korak nazad u odnosu na postojeći sistem lokalne samouprave, i kojim se uspostavlja politička i svaka druga nestabilnost na lokalnom nivou i nejednakost građana u ostvarivanju Ustavom garantovanih prava u obrazovanju, zdravstvu i drugim oblastima.
Predlog Vlade Republike Srbije je gotovo sva dobra rešenja iz postojećeg zakona o lokalnoj samoupravi pokvario, razvodnio, učinio neprimenljivim. Uvedena su neka nova rešenja i instituti koji su više deklarativno formalno demokratskog karaktera, nego što su to suštinski; rešenja koja komplikuju, a ne pojednostavljuju funkcionisanje lokalne samouprave; rešenja kojima građani skoro u potpunosti gube mogućnost da budu subjekt odlučivanja, da oblikuju sadržaj i kvalitet života na lokalnom nivou.
Predlog novog zakona o lokalnoj samoupravi je po svojoj suštini duboko antidemokratski. Učešće građana u lokalnoj samoupravi, odnosno upravljanje javnim poslovima na lokalnom nivou, svedeno je na nivo puke forme. Skupština opštine, a time i izabrani odbornici su marginalizovani u odnosu na izvršnu vlast tj. predsednika opštine. Sa predsednikom opštine se uspostavlja predsednički sistem na lokalnom nivou, sa velikim ovlašćenjima i nikakvim obavezama prema građanima.
Oblici neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave, kao što su građanska inicijativa, zbor građana i referendum, drastično su umanjeni (a samim tim i uticaj građana) i time svedeni na nivo mogućnosti, a nisu utvrđene obaveze lokalne samouprave da poštuje zahteve i interese građana. Za pokretanje građanske inicijative je propisan visok cenzus, 10% birača, ali je ipak brisana sadašnja obaveza da posle negativnog odgovora skupština opštine mora to pitanje da iznese na referendumsko izjašnjavanje građana.
Da ovo pravo ima deklarativan karakter najbolje govori upravo visina cenzusa od 10% birača za pokretanje inicijative - 10% birača Beograda znači 130.000 potpisa; 10% birača Novog Sada znači 17.000 potpisa, i to samo da bi se pokrenula građanska inicijativa. Toliko potpisa za jednu inicijativu! A Ustav Republike Srbije, kao najviši pravni akt države, daleko je blaži u uslovima kada je u pitanju predlaganje zakona ili raspisivanje republičkog referenduma. Da podsetim, Ustav propisuje najmanje 15.000 birača radi predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akata i 100.000 birača, kako bi Narodna skupština morala da odluči o raspisivanju referenduma na nivou cele Srbije.
Zbor građana tj. njegovi zaključci nemaju nikakav obavezujući karakter za organe i službe lokalne samouprave, koje mogu da utvrde stav, donesu odluku i o tome obaveste građane.
U pogledu referenduma skupština opštine nema obavezu ni po jednom pitanju da raspiše referendum,za razliku od sadašnjeg rešenja, već je to ostavljeno na volju skupštinskoj većini.
Kada je reč o organima opštine, predloženi zakon pored skupštine kao predstavničkog organa, predviđa i predsednika opštine kao izvršni organ. Za nas socijaliste je ovakvo rešenje potpuno neprihvatljivo, jer se, sa jedne strane, potpuno marginalizuju skupština opštine i izabrani odbornici, a sa druge strane ogromna ovlašćenja se daju predsedniku opštine, a nikakva odgovornost, čime se faktički uspostavlja predsednički sistem na lokalnom nivou.
Ovim rešenjem se uspostavlja supremacija izvršne i upravne vlasti, u liku predsednika opštine, u odnosu na skupštinsku lokalnu vlast, tj. skupštine opštine. Predsedniku opštine je, na primer, dato pravo da predstavlja i zastupa opštinu, predlaže odluke i propise skupštine, a zatim te iste odluke izvršava. Naredbodavac je za izvršenje budžeta, dakle, u njegovim rukama je skoncentrisana i finansijska moć. Rešava u upravnom postupku u drugom stepenu o pravima i dužnostima građana, što znači da preuzima neka ovlašćenja koja ima upravni i Vrhovni sud.
On postavlja i razrešava načelnika uprave, što znači da direktno i neograničeno upravlja administrativnim aparatom. On postavlja i razrešava glavnog arhitektu opštine, zaključuje ugovor sa opštinskim menadžerom i drugo, što sve govori o gotovo neograničenoj moći izvršnog organa u odnosu na predstavnički.
Ovakva pozicija predsednika opštine dodatno je utvrđena načinom njegovog opoziva, koji je, zbog komplikovane procedure i velikog broja građana koji treba da se izjasne o toj promeni, gotovo nemoguć. Tu je cenzus 10% biračkog tela jedan od uslova, ali samo za pokretanje inicijative za opoziv. Za smenu je potrebno, u stvari, više od 50% glasova onih koji budu glasali, a to je svakako daleko više nego što taj kandidat može dobiti prilikom izbora, jer će se tada birati među više kandidata, pa će glasovi biti podeljeni.
Sa ovakvim rešenjima na nivou opštine - skupštinom opštine i predsednikom opštine - uspostavlja se i politička nestabilnost, jer je realno pretpostaviti da će u lokalnoj skupštini opštine većinu odbornika imati jedna stranka, ili politička opcija, a da će predsednik opštine biti izabran kao predstavnik neke druge političke stranke ili, što je moguće i logično, iz reda građana kao predlagača. Ova kohabitacija na lokalnom nivou sigurno ne može proći bez međusobnih sukoba i nadgornjavanja, naravno na štetu građana.
U okviru izvornih poslova opštine novi zakon predviđa obavezu opštine da osniva, prati i obezbeđuje funkcionisanje ustanova i organizacija u oblasti osnovnog obrazovanja, kulture, primarne zdravstvene zaštite, fizičke kulture, sporta, dečije i socijalne zaštite i turizma, što je širi obim prava u odnosu na postojeći zakon, ali čime se ujedno, direktno i indirektno, uzurpiraju obaveze i prava Republike, utvrđene Ustavom Republike Srbije, da uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti obrazovanja, zdravstva i drugo.
Podnose se članovi suprotni postojećim zakonskim rešenjima (na primer, članu 9. Zakona o osnovnoj školi), koji negiraju Ustavom proklamovana prava o jednakosti građana u oblasti obrazovanja, zdravstvene zaštite, socijalne zaštite i drugo.
Za nas, socijaliste, nisu sporna veća ovlašćenja lokalne samouprave, već to što Vlada Republike Srbije za nove i postojeće poslove, koje je ona dala opštinama, nije obezbedila i sredstva potrebna za njihovo sprovođenje. Građani neće biti jednaki u ostvarivanju prava (na primer, u obrazovanju, u zdravstvenoj zaštiti), na nivou lokalne samouprave, jer će ostvarivanje tih prava zavisiti od ekonomskih mogućnosti opština.
Kada uporedimo opštine sa približno istim brojem stanovnika ali različite ekonomske snage, videćemo da će ostvarivanje ovih prava biti različito. Prema podacima koje je objavio Republički zavod za informatiku i statistiku prosečna zarada za novembar u opštini Krupanj bila je 3.909 dinara, a u Kanjiži 17.940 dinara. Dakle, 4,5 puta veća. Ili, u Beloj Palanci prosečna zarada je bila 4.206 dinara, a u Beočinu 16.654 dinara, dakle četiri puta veća.
Da li će sve opštine stvarno moći da same osnivaju škole, ako vidimo šta je sve potrebno da bi škola mogla da počne da radi. To je propisano članom 11. Zakona o školama i tu spadaju: školski prostor, dakle učionice, oprema i nastavna sredstva, naravno, potreban broj nastavnika i stručnih saradnika, a pored toga potreban je prostor za fizičko vaspitanje, biblioteka za sijaset izbornih predmeta, ambulanta za zdravstvenu zaštitu i drugo. Odgovor je jasan. Odgovor je poznat - neće moći. Bogate opštine će stvarati visoke, evropske standarde za osnovno obrazovanje i vaspitanje, a siromašne opštine to ni u elementarnom obliku neće moći.
Ili, da li će pomenute i druge opštine stvarno moći da obezbede za svoje građane sve ono što spada u primarnu zdravstvenu zaštitu, a to su, primera radi: vakcinacija, sistematski pregledi, rana dijagnoza i laboratorijske i dijagnostičke procedure van bolnice. Odgovor je i u ovom slučaju negativan - neće moći.
Dakle, za građane Srbije će ubuduće biti važno gde se rađaju, gde rastu i gde rade, u bogatim ili siromašnim opštinama, jer će ta činjenica opredeliti da li će ostvarivati svoja prava u obrazovanju i zdravstvu.
Vlada je najavila da će, radi ostvarenja ovih poslova, doći do povećanja učešća opština i gradova u porezu na lična primanja koja se ostvaruju na njihovoj teritoriji. Mislim da je to jedno od obećanja DOS-a koje se neće moći ostvariti.
Iz kojih će ličnih primanja Priboj dobiti nova sredstva, kada je pre mesec dana otpušteno 2.500 ljudi? Ili, iz kojih će primanja to ostvariti druge opštine Srbije, kada se iz Republičkog zavoda za tržište rada najavljuje 400.000 do 700.000 nezaposlenih ljudi u naredne dve godine, pored 800.000 već nezaposlenih? Naravno da novca neće biti, pa ni opštine neće moći da sprovedu date poslove.
Ovo davanje novih ovlašćenja opštinama, bez potrebnih finansijskih sredstava, u stvari znači i prebacivanje odgovornosti sa Vlade Republike Srbije na opštine. Posle ovog, ako zakon bude usvojen, Vlada će po običaju reći građanima - to nije naše, izvolite, žalite se lokalnoj samoupravi. A građanima kako bude. Većini građana Srbije će svakako biti jako, jako loše.
Iz sadržaja Predloga zakona se jasno vidi da Vlada Republike Srbije nije imala svoju viziju kada je o sistemu lokalne samouprave reč. Uvedeni su pojedini instituti koji se primenjuju samo u pojedinim zemljama sa razvijenom lokalnom samoupravom. Ne u većini, niti u svim državama.
Neki od tih instituta su fakultativnog karaktera, kao što je - glavni arhitekta opštine, opštinski menadžer, građanski branilac, savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave, i drugo, što pokazuje u stvari da kod predlagača nije bilo sigurnosti u pogledu opredeljenja za konkretna rešenja ili nije bilo saglasnosti među svim onim subjektima, iz zemlje i inostranstva, koji su uticali na sadržaj ovog zakona.
U stvari, umesto da smisli rešenja koja izabrane odbornike i građane smeštaju u centar odlučivanja, kada je reč o pitanjima od značaja za život građana na lokalnom nivou, Vlada je pribegla rešenjima iz drugih država, kojima se uticaj građana i odbornika marginalizuje na račun tela koje će birati samo predsednik opštine ili skupštinska većina.
Vlada Republike Srbije je odstupila od onoga što čini tradiciju, vrednosti i duh našeg naroda i države u lokalnoj samoupravi, i prihvatila rešenja iz inostranstva koja nisu nama svojstvena i čija je primenjivost u praksi veoma, veoma diskutabilna.
Vlada Republike Srbije, kao predlagač, netačno je prikazala i razloge za donošenje novog zakona o lokalnoj samoupravi. U obrazloženju Predloga zakona je rečeno da je on potreban, kako bi se sistem lokalne samouprave u Republici Srbiji uskladio sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi, koju je usvojio Savet Evrope u Strazburu 1985. godine.
Ta tvrdnja je apsolutno netačna. Postojeći Zakon o lokalnoj samoupravi, usvojen krajem 1999. godine, kojim je započeta izgradnja sistema lokalne samouprave u Srbiji, sadrži sva ona rešenja koja Evropska povelja propisuje kao obavezna za funkcionisanje lokalne samouprave u državama potpisnicama.
Novi zakon, za razliku od postojećeg, sadrži rešenja koja su suprotna odredbama Evropske povelje o lokalnoj samoupravi. Povelja, naime, predviđa postojanje lokalnih vlasti u liku saveta ili skupština, i njihovo pravo da rade određene delove javnih poslova, naravno, u interesu lokalnog stanovništva. U ovom predlogu zakona, o kome Skupština raspravlja, imamo skupštinu opštine, ali potpuno marginalizovanu u odnosu na predsednika opštine. Imamo skupštine opština bez vlasti i uticaja. Povelja o lokalnoj samoupravi takođe predviđa da lokalne vlasti mogu da imaju izvršne organe koji su im odgovorni, dok je novim zakonom kao izvršni organ predviđen predsednik opštine, ali bez ikakve odgovornosti prema građanima koji ga biraju, ili prema skupštini opštine, tj. izabranim odbornicima.
Novi zakon pored toga derogira i građansku inicijativu, referendum i zborove građana, kao oblike neposrednog učešća građana u odlučivanju, što je takođe u suprotnosti sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi.
U pogledu odnosa organa Republike i organa jedinice lokalne samouprave predloženi zakon predviđa raspuštanje skupštine opštine u dva slučaja - ako ne zaseda duže od tri meseca ili ako ne donese statut ili budžet u roku utvrđenom zakonom. Ali, izostavljeno je dosadašnje rešenje - da se skupština opštine može raspustiti kada ona ili drugi organ lokalne samouprave obavljaju svoje poslove na način kojim se ugrožavaju ustavna i zakonska prava građana, odnosno teže oštećuje opšti interes.
Ovo pravo organa Republike, po našem mišljenju, treba da postoji i dalje, jer prava građana ne samo da se ugrožavaju i dalje nego se može i zaključiti šta će sa njima biti u budućnosti, u uslovima neograničene vlasti predsednika opštine.
Predlog zakona ovo pravo ne sadrži, jer je u proteklih godinu dana postojanja Vlade Republike Srbije ovo pravo, nažalost, kompromitovano i zloupotrebljeno od Vlade Republike Srbije koja je uvela prinudnu upravu u 23 opštine.
Nedostatak predloženog zakona ogleda se i u činjenici da se nigde, ni na jednom mestu, ne pominje Kosovo i Metohija. Ukoliko se ovakav pristup u tekstu zakona može i razumeti zbog jednoobraznih rešenja, neshvatljivo je, i za nas socijaliste neprihvatljivo, da u prelaznim i završnim odredbama ovog predloga zakona nema člana koji se odnosi na lokalnu samoupravu na Kosovu i Metohiji.
Postojeći zakon sadrži član u kome se jasno ističe da će se izbori i obrazovanje organa jedinica lokalne samouprave na teritoriji AP Kosova i Metohije provesti po odredbama zakona, po prestanku misije UN za privremenu upravu, čime je iskazan i odnos države prema Kosovu i Metohiji kao sastavnom delu Republike Srbije.
Predlog zakona o kome Skupština danas raspravlja ne predviđa lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, čime se implicite određuje i sudbina ove autonomne pokrajine. Indikativno je da Predlog zakona ne sadrži odredbe o načinu izbora odbornika skupštine opštine, niti obavezu održavanja novih lokalnih izbora, što bi bilo logično, s obzirom da se donosi novi zakon o lokalnoj samoupravi, tzv. sistemski zakon, sa brojnim novim rešenjima.
Nedostatak odredaba o načinu izbora odbornika u skupštini opštine je verovatno prouzrokovan nesaglasnošću unutar DOS-a oko načina izbornog sistema, dok nepominjanje novih izbora ukazuje na strah zbog sučeljavanja sa izbornim raspoloženjem građana i podnošenjem računa za dosadašnje katastrofalne rezultate politike koju DOS vodi.
Predloženi zakon sadrži i brojne druge slabosti, nedorečenosti, odrednice čiji sadržaj nije utvrđen (npr. u odnosu lokalne samouprave prema organima teritorijalne autonomije); odrednice koje se krajnje proizvoljno mogu tumačiti; članove koji nisu primenjivi; članove o organima lokalne samouprave, koji se primenjuju od budućih lokalnih izbora; kao i institute koji su fakultativnog karaktera - pravni arhitekta, menadžer, građanski branilac, savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave - a sadržaj poslova, svih ovih instituta je neodređen.
Onda, zakon sadrži i dosta stavova koji su deklarativnog karaktera - prava stranih državljana u ostvarivanju lokalne samouprave i drugo, što uz napred pobrojana loša rešenja potvrđuje da Predlog zakona o lokalnoj samoupravi, koji je predložila Vlada Republike Srbije, predstavlja, u stvari, kompilaciju pojedinih rešenja iz drugih država, kojima se ruši sistem lokalne samouprave u Srbiji.
Predlog zakona o lokalnoj samoupravi je loš, u njemu nema ništa od lokalne samouprave i socijalisti će biti protiv njegovog usvajanja. Hvala.

Gospođo Čomić, mislim da nemamo uslove za rad i da je povređen član 82. stav 2. i član 95. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Mislim da nemamo dovoljan broj poslanika da možemo dalje da radimo.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, gospodine ministre, poštovani predstavnici Udruženja za kidnapovana i nestala lica na Kosovu i Metohiji, poslanička grupa SPS-a je predložila da se ovaj član zakona briše, jer je nadležnost autonomne pokrajine utvrđena Ustavom i ne može se menjati zakonom.
Da podsetim neke koji to ne znaju ili ne žele da znaju - Ustav Republike Srbije u članu 109. govori o nadležnostima pokrajine. Ja ću ovde citirati samo stav 3. člana 109, u kome se kaže: "Autonomna pokrajina, preko svojih organa, donosi odluke i opšte akte, u skladu sa Ustavom i zakonom, kojima uređuje pojedina pitanja od interesa za građane u autonomnoj pokrajini u oblastima: kulture; obrazovanja; službene upotrebe jezika i pisma narodnosti; javnog obaveštavanja; zdravstvene i socijalne zaštite; društvene brige o deci; zaštite i unapređenja životne sredine; urbanizma, i u drugim oblastima utvrđenim zakonom".
Još važniji za ovaj amandman jeste član 110. koji kaže: "Statut je najviši pravni akt autonomne pokrajine kojim se, na osnovu Ustava, utvrđuju nadležnosti autonomne pokrajine, izbor, organizacija i rad njenih organa i druga pitanja od interesa za autonomnu pokrajinu.
Statut autonomne pokrajine donosi njena skupština, uz prethodnu saglasnost Narodne skupštine."
Poštovane kolege poslanici, ovo je statut autonomne pokrajine. Trebalo je da dobijemo ovaj statut sa nadležnostima koje je skupština autonomne pokrajine usvojila. Trebalo je da donesemo odluku, kao što je učinjeno 1991. godine, o davanju prethodne saglasnosti na Predlog statuta Autonomne Pokrajine Vojvodine, a potom je Skupština Vojvodine trebalo taj statut da usvoji, kao što je i učinjeno.
Tek posle toga trebalo je da se pojedinačnim republičkim zakonima, kojima se uređuju pojedine oblasti, kao što je kultura, obrazovanje, društvena briga o deci, izvrši i poveravanje poslova iz zakonodavne nadležnosti.
Ja sam u članu 109. Ustava Republike Srbije pročitao osam nadležnosti. U ovom zakonu, koji smo mi dobili i o kome razgovaramo, ima 24 nadležnosti, što samo po sebi dovoljno govori koliko je to u skladu sa Ustavom.
Poslanička grupa je iz svih ovih razloga predložila da se ovaj član briše, jer nadležnost autonomne pokrajine je utvrđena Ustavom i ne može se menjati zakonom, pogotovo ovakvim zakonom, zakonom svaštarom. Hvala.

Poštovane kolege poslanici, naš kolega Janković u ime poslaničke grupe SPS podneo je amandman, zato što smatramo da je potrebno na taj način otkloniti bilo kakvu mogućnost da se u tumačenju i sprovođenju ovog zakona pokrajinski organi tretiraju kao republički tj. državni organi. Naime, u ovom članu zakona je potpuno ostavljeno prazno i neuređeno pitanje međusobnog odnosa - u kakvom se odnosu nalaze republički organi i organi teritorijalne autonomije, organi lokalne samouprave, da li je reč o nadređenosti, podređenosti, supremaciji jednog u odnosu na drugog.
Ovo govorim iz prostog razloga što smo mi socijalisti, govoreći juče o ovom zakonu u načelu, dokazali da su brojne odredbe ovog zakona u suprotnosti sa postojećim zakonom Republike Srbije, da nisu u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije, da ima i članova u kojima autonomna pokrajina daje saglasnost na poslove koji se nalaze u nadležnosti Republike, da nažalost ima i članova u kojima autonomna pokrajina apsolutno izlazi iz okvira svojih prava. Ne samo da preuzima ingerencije republičkih organa, nego i oblasti koje su u nadležnosti savezne države.
Takođe smo juče rekli da zakon sadrži brojne članove kojima autonomna pokrajina preuzima nadležnosti koje nikako ne mogu njoj pripasti, kao što je pitanje upravnog nadzora i uopšte nadzora nad primenom republičkih zakona koji su obuhvaćeni ovim predlogom zakona. Naime, tada smo rekli da ovo pitanje upravnog nadzora pripada samo Republici, a nikako autonomnoj pokrajini. Takođe smo rekli da u ovom predlogu zakona ima članova kojima se ustanovljavaju novi organi koje Ustav ne poznaje, a pogotovo ne poznaje u delu nadležnosti autonomne pokrajine, jer on utvrđuje nadležnosti, kao i da je autonomna pokrajina utvrdila sebi kroz ovaj predlog zakona nadležnosti koje može da obavlja samo država, kao što su pojedina pitanja iz oblasti pravosudnog sistema.
Iz svih ovih razloga, i drugih koje su naše kolege poslanici juče pomenuli, smatramo smo se da ovaj amandman treba usvojiti, jer on apsolutno uređuje i utvrđuje taj odnos između organa teritorijalne autonomije i državnih organa. Ne bismo želeli da pomislimo da je ovo namerno urađeno, ali možda, na osnovu onoga što smo čuli juče i danas od strane ljudi koji su govorili pozitivno o ovom zakonu, možda to i nije slučajno - da se namerno izostavljeno nekakvo određenje, da bi se u stvari u praksi sprovela, kao ono što smo mi socijalisti juče govorili, da se apsolutno želi ostvariti supremacija organa teritorijalne autonomije u odnosu na republičke organe. Iz tog razloga smatram da ovaj amandman treba usvojiti. Hvala vam.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, dobili smo od DOS-a još jedan predlog zakona, a ovog puta o utvrđivanju nadležnosti autonomne pokrajine, koji iz više razloga kako, smatramo mi socijalisti, nije dobar i Skupština ne treba da ga prihvati.

Mi, socijalisti, smatramo da su prave namere ovog zakona, odnosno predlagača - Skupštine Pokrajine Vojvodine i DOS-a - da se Republika Srbija i dalje oslabi, usitni i dezintegriše. Ovim predlogom zakona autonomna pokrajina se ne zadržava na poslovima koje Ustav Republike Srbije određuje kao izvorne, već nastoji da Republiku Srbiju potisne, zameni u poslovima za koje je samo Srbija nadležna, ali i da preuzme neke poslove savezne države.

Priča o nadležnosti pokrajine je krenula pre nekoliko godina kroz priču o ekonomskoj eksploataciji Vojvodine od strane Srbije, koja, naravno, nikada nije konkretizovana i dokazana jer i ne postoji, a završava se kroz ovaj predlog zakona kojim se Srbija slabi, a Vojvodina udaljava od sedišta države.

Koliko je ova priča o finansijama bila prazna, najbolje potvrđuje sam Predlog zakona. U njemu se uopšte ne pominje pitanje budžeta autonomne pokrajine, ne vide se izvorni prihodi iz budžeta, autonomne pokrajine, finansiraju se izvorne nadležnosti koje se iz Predloga zakona ne mogu sagledati, niti bilansirati. Takođe se ne vidi ni obim sredstava za poverene poslove.

Predlog zakona je loš zato što nije urađen u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Nije pravno valjano napraviti jedan zakon kao što je ovaj predlog zakona, koji tretira 24 oblasti (tri puta više nego što je to Ustavom utvrđeno) i mnogo drugih oblasti o kojima Ustav Republike Srbije ne govori, a kojim se utvrđuje nadležnost autonomne pokrajine.

Zbog toga ovaj predlog zakona stvarno predstavlja svaštaru, jer sadrži sve i svašta i predstavlja sigurno jedan unikat u pravnom sistemu Srbije, unikat koji će biti ocenjen kao negativan. Predlog zakona je loš jer sadrži... izvinjavam se, ako možete samo malo da umirite narodne poslanike...

(Predsedavajuća: Molim narodne poslanike da, poštujući sopstveni Poslovnik, sa pažnjom saslušaju govornika.)

... brojne članove koji su u suprotnosti sa postojećim zakonima Republike Srbije ili nisu u skladu sa Ustavom Srbije, kao što su npr. članovi: 17, 22, 24! itd. Paradoksalno je, ali istinito, da autonomna pokrajina daje saglasnost na poslove koji se nalaze u nadležnosti Republike. Predlog zakona je loš i zbog toga što tretira oblasti koje u Ustavu Srbije nisu navedene kao oblasti pokrajinske normativne nadležnosti, već oblasti koje su u nadležnosti savezne države.

Predlog zakona je loš jer u mnogim članovima, kao što su npr. 5, 9, 14, 15, 16, 18. i drugim, utvrđuje nadležnost autonomne pokrajine koja njoj ne pripada, a to je pitanje upravnog nadzora i uopšte nadzora nad primenom republičkih zakona iz oblasti obuhvaćenih ovim zakonom. Pravo da vrši upravni nadzor nad izvršavanjem republičkih zakona ima samo Republika Srbija, a nikako autonomna pokrajina, jer to nisu njeni zakoni.

Predlog zakona je loš jer za autonomnu pokrajinu propisuje nadlženosti tj. poslove koje može da obavlja samo država, kao što su pojedina pitanja iz oblasti pravosudnog sistema. Predlog zakona je takođe loš, jer ustanovljava nove organe autonomne pokrajine koje Ustav Republike Srbije ne poznaje, niti ih navodi u članu 111. Ustava. Reč je o građanskom braniocu.

Ova, a i druga negativna rešenja koja sadrži Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti autonomne pokrajine, ako ovaj zakon bude usvojen, sigurno će proizvesti i nejednakost među građanima Vojvodine i Srbije u ostvarivanju ustavom zagarantovanih prava.

Na kraju, kada se pogleda celina ovog zakona, postavlja se pitanje pravih namera. Mislimo da ih je predlagač sam definisao u fusnoti na strani 29. kada objašnjava pojavu autonomije. Predlagač ovim otkriva svoje namere i pravi cilj, svesno ignorišući svetska iskustva i shvatanja pojma autonomije.

Iz svih ovih razloga, mi, socijalisti, bićemo protiv usvajanja ovog zakona.

 

Poštovani gospodine predsedavajući, kolege poslanici, gospodine ministre, već nekoliko puta tokom ove godine Skupština je raspravljala o stanju u pravosuđu i vršila izbor nosilaca pravosudnih funkcija, a što danas ponovo čini. Mislim da je pravo vreme, na izmaku ove kalendarske godine, a godinu dana posle prošlogodišnjih decembarskih izbora, 11 meseci posle konstituisanja zakonodavne i izvršne vlasti, da damo jednu ocenu o stanju u pravosuđu i izgradnji Srbije kao pravne države. Mi, socijalisti, smatramo da je stanje u pravosuđu loše, izuzetno loše i da kadrovske promene neće ništa izmeniti nabolje, jer postoje sistemske greške koje prethodno treba ispraviti, da bi se uopšte stanje popravilo i Srbija stvarno počela da se izgrađuje kao pravna država.
Pre nepunih godinu dana samo smo mi socijalisti i gospodin Đinđić, predsednik Vlade Srbije, znali kako će izgledati pravosuđe. Da podsetim zaboravne, u svom govoru prilikom izbora Vlade, gospodin Đinđić je jasno rekao da će sudstvo biti isto kao što su i mediji i da će postojeća vlast učiniti sve da tako bude. Moram reći da su se predsednik Vlade, a i drugi predstavnici izvršne vlasti, svi zajedno svojski trudili da postavljeni zadatak izvrše. Usledio je bezbroj izjava predstavnika izvršne vlasti kojima je vršen direktan pritisak na pravosuđe, na sudije i tužioce.
Ne mogu se ni pobrojati komentari sudskih odluka, prijudiciranje suđenja, javno objavljivanje sadržaja podnetih prijava, kršenje Ustava i zakona i svega drugog što je objektivno srozalo nivo rada pravosuđa i učinilo ga zavisnim od izvršne vlasti. Moram reći da su tome doprineli i mediji, a i samo pravosuđe svojim činjenjem i nečinjenjem. Mi socijalisti smo pre nepunih godinu dana rekli da se građaninu Srbije ne piše dobro ako se pravi znak jednakosti između pravosuđa i medija; kada je reč o medijima, njihovom radu, objektivnosti, nezavisnosti, tačnosti informacija to stanje, katastrofalno, u Srbiji vlada medijski mrak, mediji su u funkciji DOS-a i pokazalo se da smo mi bili u pravu.
U oceni stanja u medijima i šta će biti sa pravosuđem, različita istraživanja javnog mnjenja pokazuju da i građani Srbije dele ocenu o lošem stanju pravosuđa i da je Srbija daleko od toga da bude pravna država. Mi socijalisti smatramo da su uzroci sistemske prirode i dok se oni ne otklone, bilo kakve kadrovske promene, ne mogu promeniti postojeće stanje.
Kolege poslanici, kako građani Srbije da veruju u pravnu državu, da se osećaju zaštićenim, da budu sigurnu u samostalnost i nepristrastnost pravosudnih organa, kada predstavnici izvršne vlasti svojim izjavama najavljuju protiv koga će biti podnete prijave, kada se govori o toku i sadržaju istražnih radnji tvrde da je utvrđena krivica okrivljenih, da je okrivljeni sve priznao i druge slične stvari. Kako građani Srbije da veruju u pravnu državu i samostalnost pravosuđa, kada istog dana u pet različitih medija štampanih i preko svih elektronskih medija može čuti da je protiv određenog čoveka podneta krivična prijava; kada može da se pročita i čuje sadržaj te krivične prijave, a u isto vreme postoji zvanična izjava sudije, koji vodi taj predmet, da po zakonu niko sem okrivljenog i njegovog advokata ne može biti upoznat sa sadržajem prijave, kao i da je ta prijava dospela u javnost bez njegovog znanja i za njega nepoznat način.
Šta da građani misle o pravnoj državi, o radu pravosuđa, kada vide i čuju šta se radi sa pritvorenim licima. Navešću samo dva primera. Prvi, na osnovu jedne protivustavne odluke Vlade Republike Srbije, uz punu saradnju državnih organa, Slobodan Milošević, da da, da da, (žagor) prethodni predsednik Srbije i Jugoslavije i predsednik SPS-a, kindapovan je i izručen nelegalno Haškom tribunalu. On je tada imao...
(Predsedavajući: Gospodine Obradoviću, molim vas da se držite teme. Ipak je na dnevnom redu odluka koja je personalnog karaktera.)
Uostalom, nisam čuo vašu primedbu prilikom prethodnih izlaganja o tome.
(Predsedavajući: Dame i gospodo, molim vas da saslušamo poslanika Obradovića, a vas, kolega Obradoviću, molim da se držite teme. Dakle, govorite o Predlogu odluke.)
On je tada imao status pritvorenog lica, nad kojim je jurisdikciju imao isključivo istražni sudija i sudski organi. Po zakonu, Milošević nije mogao biti izveden iz zatvora i sproveden drugim organima. Istražni sudija, koji je bio direktno odgovoran za primenu mere pritvora, nije rekao ni reč ...
(Predsedavajući: Kolega Obradoviću, zaista vas poslednji put molim da govorite o Predlogu odluke, a ne o slučaju gospodina Miloševića.)
Želim samo kroz primer da vam pokažem kako radi pravosuđe.
Taj istražni sudija, niti bilo ko iz pravosuđa, nije povodom toga rekao ni učinio ništa. Sličan primer imali smo i kod pritvorenika Radeta Markovića, koji je ...
(Predsedavajući: Gospodine Obradoviću, izričem vam opomenu. Više puta sam vas interno upozorio da se držite dnevnog reda, a vi to svesno ignorišete i moram vam izreći opomenu.)
Drugi primer je kod pritvorenika Radeta Markovića, koji je mimo odluke istražnog sudije izveden iz zatvora, nad kojim je vršen pritisak da promeni iskaz...
(Predsedavajući: Gospodine Obradoviću, izričem vam i drugu opomenu.)
Ovi primeri su pokazali kako rade istražne sudije i kakvo je stanje u pravosuđu. U isto vreme, pojedini nosioci pravosudnih funkcija, predsednici sudova, na savetovanjima koja organizuju različite nevladine grupe, drže visokomoralne govore o tome kako treba poštovati zakone, kako ljudi u pravosuđu nisu dovoljno uvaženi, kako nisu konsultovani prilikom određenih zakonskih predloga, određenih kadrovskih rešenja itd. Da bi bili poštovani moraju da poštuju sebe i posao koji rade, da poštuju Ustav i zakone Srbije, dok se oni ne promene i dok se ne usvoje novi, da reaguju na očigledne primere kršenja Ustava i zakona, a ne da ćute, da pokažu stvarno da su nezavisni i stručni, a ne na rečima.
Šta građani Srbije mogu reći o pravnoj državi, kada skupštinska većina nije za jedanaest meseci želela da izabere sudiju Ustavnog suda i time stvori uslove da taj sud ostvari svoju osnovnu funkciju, a to je zaštita ustavnosti i zakonitosti u Srbiji. Naravno, to nije slučajno. Mi znamo, kad nema Ustavnog suda, ne može se ni oceniti protivustavni karakter pojedinih zakona, niti protivustavni karakter uredbi na osnovu kojih Vlada Republike Srbije vlada. Šta da građani Srbije misle o pravnoj državi, kako sudije da rade, sudije koje će biti izabrane danas a i narednih dana, kada se na predlog ministra pravde i lokalne samouprave pravi spisak sudija za prekršaje za koje je jedino ministar utvrdio da su krivi što su poštovali zakon.