Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, gospodine ministre, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima, koji nam je dostavila Vlada Republike Srbije.
Na osnovu uvida u sadržaj ovog predloga zakona poslanička grupa SPS smatra da ovaj predlog zakona nije, po svom sadržaju, ekspertno reformski, jer su i ranije reforme i zakoni koji su sprovođeni, odnosno donošeni, takođe imali iste i slične ciljeve, ali su rezultati izostajali iz, pre svega, finansijskih razloga; bilo je i drugih.
Zato mi dozvolite da vas u najkraćem podsetim na ono što se na ovom planu događalo u prethodnom periodu, a može imati i značaja za ovaj predlog zakona, ali i buduće reforme katastra nepokretnosti u Republici Srbiji, odnosno donošenje novih zakona iz ove oblasti.
Reforma katastra nepokretnosti u Srbiji, koja je u neprekidnom trajanju već više decenija, imala je uvek za cilj da izvrši državni premer celokupne teritorije u novom koordinacionom sistemu mera i da se izradi pouzdana i jedinstvena evidencija nepokretnosti. Realizacija tog cilja se odvijala kroz tri osnovna reformska zadatka, odnosno kroz stalno donošenje odgovarajućih propisa za ustrojavanje jedinstvene evidencije o nepokretnostima, iznalaženje optimalne organizacije geodetske službe i donošenje dugoročnih i srednjoročnih planova i programa državnog premera i katastra.
Što se propisa tiče, treba reći da je Skupština Republike Srbije još 1976. godine razmatrala stanje, probleme i evidencije nepokretnosti i na teritoriji Republike Srbije konstatovala da se evidencije nepokretnosti vode u zemljišnim knjigama, knjigama tapija i katastarskom operatu katastra zemljišta, da se evidencije među sobom ne slažu, odnosno da je zato neophodno da se otklone netačnosti i njihova međusobna neslaganja i da od 5.834 katastarskih opština u 4.727 opština katastarske knjige ne postoje, a ni drugo.
Tadašnje Savezno izvršno veće i republička izvršna veća su 1985. godine donela stavove o zajedničkim osnovama i evidenciji nekretnina i prava na nekretninama. Saglasno tim stavovima, Skupština Srbije je 1988. godine donela Zakon o premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima kojim se propisuje ustrojavanje sistema jedinstvene evidencije nepokretnosti i prava na nepokretnostima.
Nakon četvorogodišnje primene uočili su se određeni nedostaci u predloženim rešenjima, pa je Narodna skupština Republike Srbije 1992. godine donela nov Zakon o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima, koji je danas na snazi i koji je više puta dopunjavan i menjan.
U izmenama i dopunama zakona koje danas razmatramo nema predloga za izmenu organizacije geodetske službe, što se u narednom periodu mora postaviti kao veoma značajan zadatak, pogotovu što moramo imati na umu činjenicu da je Srbija imala različite rezultate u vršenju državnog premera, kao posledicu te i takve organizovanosti.
Najznačajnija aktivnost geodetske struke do 1998. godine bila je obnova premera, izrada katastra zemljišta i njihovo održavanje. Samo u središnjoj Srbiji radovima je bilo obuhvaćeno oko 1.750 katastarskih opština sa oko 1.970.000 hektara. Posle donošenja sadašnjeg Zakona pristupilo se izradi katastra nepokretnosti, koji je do sada izrađen u oko 350 katastarskih opština, a u toku je izrada katastra nepokretnosti oko 519 katastarskih opština. Zaključno sa 1998. godinom izrađena je evidencija za oko 36.000 kilometara vodovoda. Pri izradi katastra nepokretnosti koristili su se i podaci postojećih knjiga, tapija, kao i zemljišnih knjiga kojima je obuhvaćeno 1.107 odnosno 19% katastarskih opština u Srbiji.
Analizom stanja i evidencija, kao i korišćenjem podataka koje one sadrže, konstatovano je da one u zvaničnom procentu ne odgovaraju stvarnom stanju na terenu, kao ni pravnom stanju, odnosno da je zemljišna knjiga u mnogim krajevima praktično bez vrednosti. U 428 katastarskih opština ugašena je zemljišna knjiga.
Zato je u obrazloženju Predloga izmena i dopuna Zakona u poglavlju III i rečeno da se ne menjaju osnovna načela na kojima se zasniva važeći zakon, kao i osnovni pravni instituti sadržani u važećem zakonu. Ovo verovatno i zbog toga što je koncept dosadašnjeg zakona potpuno u skladu sa međunarodnim konvencijama u pogledu formiranja katastra nepokretnosti, po kojima je planirano da se katastri zemljišta i zemljišna knjiga vode kao zajednička evidencija o nepokretnosti od strane istog organa, odnosno institucije.
To je dokaz da je zakon i u prethodnom periodu bio dobra osnova za vršenje državnog premera i katastra nepokretnosti, ali da se bolji rezultati nisu mogli postići zbog nedostatka finansijskih sredstava za realizaciju srednjoročnih i godišnjih programa državnog premera i katastra nepokretnosti, kao i zbog neadekvatnog angažovanja Republičkog geodetskog zavoda i drugih republičkih institucija na ovom važnom poslu.
Međutim, u članu 136d Predloga zakona se ambiciozno, ali apsolutno nerealno za ovu vrstu posla navodi da će se katastri nepokretnosti u Srbiji ustrojiti za tri godine: ako se još više afirmiše privatna geodetska praksa, koja je i do sada postojala i kao zakonsko rešenje i kao faktička situacija; ako se omogući osnivanje geodetskih preduzeća sa tri zaposlena geodetska stručnjaka umesto osam, kako stoji u osnovnom zakonskom tekstu; i pojednostavljenim postupkom izrade katastra nepokretnosti, tako što će se on formirati direktno na osnovu podataka katastra zemljišta.
Ne osporavajući osnovni cilj koji se želi postići izmenama i dopunama Zakona, a to je hitno ustrojavanje katastra nepokretnosti u Srbiji, što je bio i cilj koji se želeo postići u prethodnom zakonu i od strane ovog istog Republičkog geodetskog zavoda, mogu se kritikovati ili osporiti neka predložena rešenja u ovom tekstu, jer su nejasna, neprecizna, nerealna i necelishodna.
1. U članu 2. stav 2. Predloga zakona se kaže da u slučaju da se radovi finansiraju iz budžeta Republike Srbije tada te radove može da obavlja samo Republički geodetski zavod. To je u apsolutnoj koliziji sa osnovnim intencijama Predloga zakona, a to je da se omogući geodetskim organizacijama da mogu da učestvuju u izvršenju stručnih poslova državnog premera i katastra jer se radovi na izradi katastra nepokretnosti u preko 50% finansiraju iz budžeta Republike Srbije.
2. Ključna odredba Predloga zakona, članovi 136a i 136b, da će se katastar nepokretnosti obrazovati na osnovu podataka koji su sadržani u katastru zemljišta, nije odgovarajuće rešenje i garancija da će se katastar nepokretnosti formirati za tri godine zato što su podaci katastra zemljišta neažurni i ne odgovaraju faktičkom stanju, što katastar zemljišta u Srbiji ne predstavlja istovremeno i pravnu evidenciju, odnosno ne postoji zbirka isprava na osnovu koje se upisuje pravo svojine i druga prava nepokretnosti.
Kada se nosiocu prava dostave ovako formirani listovi nepokretnosti, koji mogu biti manje ili više tačni, tada će nastati masovno podnošenje zahteva radi ispravljanja pogrešnog upisa, koji će sigurno trajati još naredne tri i više godina. Kako će organizacione jedinice Republičkog geodetskog zavoda - katastri u opštinama - sa sadašnjim brojem zaposlenih moći da reše sve nove zahteve nosilaca prava, pored niza drugih poslova, jer su ovi poslovi upravnog karaktera i ne mogu se ustupiti geodetskim organizacijama.
3. Kako će se obezbediti da lica koja su bespravno izgradila objekte, koja se po sadašnjem zakonskom rešenju upisuju kao držaoci nepokretnosti, podnesu zahtev za legalizaciju objekta i plate troškove geodetskog snimanja. Da li će geodetska služba imati sredstava da snimi po službenoj dužnosti bespravno izgrađene objekte? Da li će se preduzeti posebne mere za geodetsko snimanje bespravno izgrađenih objekata od strane Vlade i Republičkog geodetskog zavoda?
4. Saglasno sadašnjem zakonskom rešenju datom u članu 9, premer i izrada katastra nepokretnosti vrši se na osnovu sredonjoročnih i godišnjih programa radova. Srednjoročni program donosi Vlada Republike Srbije, a godišnji Republički geodetski zavod. Programima iz stava 1. ovog člana predviđaju se izvori i obim sredstava koji su potrebni za njihovu realizaciju, a koja se obezbeđuju iz dela poreza na dohodak građana i dela poreza na imovinu. Sve to po našem mišljenju govori da je značajnije da Vlada Republike Srbije hitno donese srednjoročni program rada na državnom premeru i katastru nepokretnosti i obezbedi sredstva za njegovu realizaciju.
5. Naravno, tačnost i ažurnost katastarskih evidencija ne zavisi samo od dobrih zakonskih rešenja i organizacionih modela geodetske struke, već u značajnoj meri i od zakonskih rešenja i od njihove primene u drugim oblastima koje su u neposrednoj vezi sa nepokretnostima, kao što su prostorno planiranje, urbanizam, izgradnja objekata, građevinsko zemljište, šumarstvo, vodoprivreda, promet nepokretnosti, zaštita životne sredine i drugo. Istovremeno, sa preduzimanjem mera u ovoj oblasti moraju se preduzeti i mere u pravcu povećanja discipline svih subjekata koji koriste nepokretnosti za svoje različite potrebe i aktivnosti, odnosno koji su saglasno dosadašnjem zakonu u obavezi da u propisanom roku dostave Republičkom geodetskom zavodu sve promene u prostoru.
Imajući sve ovo u vidu, kao i činjenicu da je poslanika grupa SPS-a podnela 12 amandmana koji suštinski menjaju neka osnovna rešenja u Predlogu zakona, prilikom glasanja o zakonu u načelu poslanici SPS-a će glasati protiv, a konačno izjašnjavanje o zakonu u celini gledaćemo iza sudbine podnetih amandmana. Hvala vam.