Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa predstavnicima Ministarstva, kolege narodni poslanici i poslanice, danas razmatramo jedan od važnijih setova zakona. Kada kažem važniji, mislim na to da on definiše strateško opredeljenje naše države da razvije turizam kao jednu od podloga privrednog i ukupnog razvoja, i to na jedan dinamičan, konkurentan, kontinuiran i usklađen način, zasnovan na principima održivosti i isplativosti. Jer, činjenica je da turizam zapravo predstavlja jedan nezaobilazan kompleks sa neiskorišćenim rastućim potencijalima. Zbog toga ćemo vrlo detaljno i razmatrati ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu.

Ono što je Vlada Republike Srbije želela da postigne implementacijom ovog zakona, jeste povećanje konkurentnosti srpskog turizma, jeste povećanje deviznog priliva domaćeg turističkog prometa, zatim rast broja zaposlenih u oblasti turizma, a sve to u cilju transformacije Republike Srbije u jednu konkurentnu turističku destinaciju.

Međutim, da bi Vlada Republike Srbije postigla sve ove pozitivne efekte primenom ovog zakona, neophodno je da razvije pozitivan imidž na svetskom turističkom tržištu, neophodno je da obezbedi zaštitu i održivo korišćenje prirode i kulturnih nasleđa kao resursa za razvoj turizma, neophodno je da se poboljša kvalitet življenja i kvalitet života stanovnika u našoj zemlji i, naravno, da se zaštite turistički potrošači. Jer, srpski turistički proizvodi, nažalost, do sada nisu bili adekvatno valorizovani iz razloga što turizam nikada nije bio ozbiljna tema razvojne politike Srbije. Ovim zakonom svi očekujemo da se to promeni.

Nažalost, zbog zatvorenosti tržišta kasnilo se procesom restrukturiranja i privatizacije, zbog čega nije došlo do ozbiljnijih i značajnijih ulaganja ni iz zemlje ni iz inostranstva, zbog čega nije došlo do razvijanja nekih novih oblika turističkih ponuda. Takođe su izostala i ulaganja u oblasti infrastrukture. Jedan od razloga je i to što lokalne zajednice nisu finansijski bile u mogućnosti da obezbede zaštitu i održavanje korišćenja svih nasleđenih turističkih destinacija. Zbog svega ovoga srpski turistički proizvodi se nisu razvili i nisu bili komercijalizovani do sada na svetskom tržištu.

Sve je ovo razlog da Republika Srbija zapravo napravi, kada je u pitanju razvoj turizma, oslonac na strateškim prednostima. Što se tiče naše zemlje, strateške prednosti jesu: ljudski potencijal, zatim geostrateški položaj Republike Srbije koji joj daje centralno mesto u svim saobraćajnim tokovima EU, takođe tu su i prirodni resursi u pogledu nadzemnih i podzemnih voda, očuvanje resursa planina, šuma, ruralnih područja, bogato arheološko i arhitektonsko nasleđe, sa naglaskom na manastire i istorijske gradove kao vredne kulturne i istorijske baštine, kao i duhovno stvaralaštvo i sklonost manifestacijama i brojnim festivalima. Jer, smisao današnje konkurentske borbe u turizmu jeste zapravo delovanje na atraktivnost, delovanje na produktivnost, odnosno na marketing i na upravljanje turističkim destinacijama.

Ovim predloženim zakonom zapravo Vlada Republike Srbije kreće u rapidno rešavanje do sada uočenih problema u turizmu i nejasnoća koje su dovele do devalviranja i nemogućnosti razvoja turizma i privrednih delatnosti koje zapravo učestvuju u ostvarivanju potreba i domaćih i stranih turističkih potrošača.

Novim Predlogom zakona omogućen je niz rešenja: potpuno usklađivanje sa zakonodavstvom EU i Direktivom koja se odnosi na organizovana putovanja, odmor i kružna putovanja, kao i sa odredbama Zakona o zaštiti potrošača, čime se obezbeđuje veća zaštita korisnika turističkih usluga. Kao prioritetan zadatak ovog Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o turizmu jeste smanjenje sive ekonomije, ekonomije u svim delatnostima.

Uvođenjem uslova za kadrove na rukovodećim mestima u turističkim organizacijama ostvariće se podizanje nivoa kvaliteta rada, pre svega u promociji i planiranju razvoja turizma, kao i efikasnije realizacije planiranih projekata. Takođe, stvaraju se preduslovi za potpuno savremeno upravljanje turističkom destinacijom, uvođenjem turističkih klastera, destinacijskih menadžment organizacija i destinacijskih menadžment kompanija, kao novog oblika udruživanja zajedničkih potreba, interesa i jačanja konkurentnosti uvođenjem sistema podsticaja i finansijske podrške projektima za razvoj turizma, čije će uslove i način korišćenja bliže propisati Vlada Republike Srbije određenim pravilnicima.

Takođe, propisuje se obaveza registrovanja posrednika u prodaji turističkih putovanja u registar turizma. Propisani su i uslovi koje u realizaciji turističkih putovanja treba da ispune sindikalne organizacije, udruženja penzionera, studentske i planinarske organizacije, kao i ustanove socijalne i dečije zaštite, radi sprečavanja zloupotreba koje su uočene u ovoj oblasti.

Uređuje se takođe i oblast profesije u turizmu vraćanjem obaveze da troškove polaganja stručnog ispita za turističke vodiče, lokalne turističke vodiče i turističke pratioce snose sami kandidati, čime će doći i do većeg priliva u budžet Republike Srbije.

Takođe je, u cilju suzbijanja sive ekonomije, izvršena preraspodela prava, obaveza i ovlašćenja inspekcijskih službi, prenošenjem dela nadležnosti na ovlašćene inspekcijske organe lokalnih samouprava. Kako turistička inspekcija nema dovoljno kapaciteta, a obzirom da na teritoriji Republike Srbije ima ukupno oko 100 inspektora, na ovaj način biće omogućena pojačana kontrola naplate i uplate izvornih prihoda jedinica lokalne samouprave, mislivši na boravišne takse i penale.

Takođe, ovim Predlogom zakona propisano je u delu kaznenih odredbi uvođenje prekršajnog naloga, čijom se primenom očekuje efikasnija realizacija naplate propisanih kazni, te će se efekti takođe odraziti na sam budžet Republike Srbije.

Napomenuću, takođe, u okviru ovog seta zakona i značaj Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije, kojim se unapređuje odnos ovih dveju zemalja, ali ne samo u oblasti turizma, već u ukupnim bilateralnim odnosima. Utvrđen je institucionalni okvir za unapređenje promocije turističkih paketa Republike Srbije na tržištu Republike Makedonije i obratno, čime se unapređuje i saradnja u oblasti ekonomije.

Zbog svih ovih navedenih razloga i sa verom u tendenciju rasta i razvoja, ne samo turizma, već i svih povezanih privrednih delatnosti, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj set zakona. Hvala.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, predstavnici Ministarstva, kolege narodni poslanici i poslanice, iako ovi zakonski predlozi o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kanade o podsticanju  i zaštiti ulaganja, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Jermenije o ekonomskoj naučnoj i tehničkoj saradnji, naizgled deluju kao manje važni i manje bitni pravni okviri za nas, oni zapravo predstavljaju pravni osnov koji će obezbediti uzajamni podsticaj i zaštitu ulagačima u smislu privlačenja investicija i pokretanja zajedničkih projekata u oblasti nauke, medicine,  a i ekonomije.
Naime, kada je reč o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Kanade o podsticanju i zaštiti ulaganja, potpisivanjem ovog sporazuma garantuje se ulagačima država ugovornih strana nacionalni i tretman najpovlašćenije nacije, kao i puna zaštita i bezbednost njihovih ulaganja, poštujući pravični i ne diskriminatorski tretman, kao i naknade od gubitaka koje investitor može da pretrpi u slučaju okolnosti koje se nisu mogle predvideti niti sprečiti, kao npr. rat ili oružani sukobi.
Ono što se takođe garantuje ovim sporazumom jeste pravo ulagača da u slučaju spora sa državom domaćinom, koji se tiče ulaganja, može tražiti pravnu zaštitu kod međunarodnog arbitražnog suda, a u skladu sa osnovnim principima međunarodnog prava u ovoj oblasti i odredbama Vašingtonske konvencije o rešavanju investicionih sporova između država i državljana drugih država koje je Republika Srbija već ratifikovala.
Takođe, svaka strana potpisnica Sporazuma će podsticati privredna društva koja su pod njenom jurisdikcijom da, u okviru svog poslovanja i unutrašnje politike, dobrovoljno grade međunarodno priznate standarde društveno odgovornog poslovanja. Na ovaj način stvoriće se povoljnija poslovna klima za razvoj, unapređenje privredne saradnje dveju zemalja, a stimulisaće se i nova ulaganja kanadskih kompanija.
S obzirom da Kanada razume spoljno-političku poziciju Srbije u odnosu na Evropu, odnosno EU i Rusiju, odnos naših dveju zemalja treba ojačati kako na najvišem političkom nivou, tako i na ekonomskom nivou, jer iako Srbija i Kanada imaju izvanredne bilateralne odnose, moguć je još brži napredak na polju ekonomske saradnje.
Srbija ima ogroman potencijal za kanadske investicije, posebno u odnosu rudarstva i proizvodnji lekova. Verujemo da će značajan podsticaj kanadskim investicijama u srpsku privredu biti velika srpska dijaspora u Kanadi, koja prema nekim procenama broji čak 170.000 građana. Srpska zajednica u Kanadi je veoma dobro pozicionirana i uživa ugled, tako da ona može predstavljati važnu sponu između naše dve zemlje i motivisati kanadske ulagače. Naravno, u našoj dijaspori ima dosta uglednih privrednika koji sami mogu biti nosioci investicija u srpsku privredu.
Takođe, ne treba zaboraviti da više od 50 kanadskih kompanija radi u Srbiji i da je Kanada posebno za investiranje u energetski sektor, i to u hidroelektrane. Najviše se odmaklo u vezi sa HE „Bistrica“, a razgovara se o Brodarevu i ulaganju u RTB „Bor“.
Dakle, potpisivanjem jednog ovakvog sporazuma, mi zapravo stvaramo uslove koji će sve interesente privući i omogućiti efikasno i profitabilno, a najvažnije bezbedno i stabilno poslovanje u našoj zemlji. Bez obzira na to što je Kanada poslednjih godina uložila više stotina miliona dolara u Republiku Srbiju, spoljno-trgovinska razmena je mala i iznosi samo nešto više od 40 miliona dolara.
Na poziv šefa srpske diplomatije Ivice Dačića, ministar spoljnih poslova Kanade je, boraveći u Beogradu, istakao da je Kanada zainteresovana za potencijale u Srbiji, prvenstveno u oblasti farmaceutske industrije i rudarstva. Zbog toga možemo slobodno reći da Sporazum predstavlja nastavak odlične privredne saradnje između Srbije i Kanade i novi korak u kreiranju potpunog pravnog ambijenta za unapređenje ekonomskih poslova dveju zemalja.
Ovaj sporazum šalje jasnu poruku kanadskim investitorima da Srbija poštuje sve međunarodne pravne standarde u oblasti prava ulagača i da je bezbedna za sve strane investicije.
Pre dve godine Srbija i Kanada su potpisale Sporazum o strateškoj i ekonomskoj saradnji koji definiše sve oblasti saradnje između dve zemlje, a to su pre svega energetika, rudarstvo, industrija, infrastruktura, poljoprivreda i, naravno, prehrambeni sektor. Dakle, Sporazum o kojem danas razgovaramo oslanja se na Sporazum o strateškoj i ekonomskoj saradnji sa Kanadom.
Od velikog značaja za kvalitetne bilateralne odnose je i to što je od 1. januara ove godine na snagu stupio Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Srbije i Kanade, što šalje snažnu poruku poslovnoj zajednici u Kanadi da se više angažuju u Srbiji otvaranjem novih firmi i novih radnih mesta.
Ovom prilikom, u ime poslaničke grupe SPS, pružam podršku potvrđivanju još jednog bilateralnog sporazuma, a to je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Jermenije o ekonomskoj, naučnoj i tehničkoj saradnji kojim se stvara institucionalni okvir za saradnju u ovim oblastima između država potpisnica.
Jasna je namera naše Vlade da se ojača i intenzivira ekonomska veza između naših država u oblasti investicione politike, turizma, industrije, nauke, tehnologije, transporta, informacionih i komunikacionih tehnologija, regionalnog razvoja poljoprivrede, itd. Sa ovim ciljem strane ugovornice će redovno razmenjivati informacije o zakonima i procedurama kojima se reguliše zaštita prava intelektualne svojine u matičnim državama.
Na ovaj način stvara se i pravni osnov za formiranje međuvladine komisije za ekonomsku, naučnu i tehničku saradnju, koja će biti sastavljena od predstavnika nadležnih organa država ugovornica. Ova komisija će pratiti primenu ovog sporazuma i razmatrati programe saradnje u oblastima od zajedničkog interesa, ispitivati probleme koji bi mogli da ometaju princip korektne poslovne saradnje.
Neprirodno je da pored izvanrednog odnosa koji imaju naše dve države naša dva naroda, trgovinska razmena između Srbije i Jermenije bude na vrlo niskom nivou. Čini se da je samo robna razmena 10 miliona dolara, dok saradnja proizvodnog i dugoročnog karaktera nije još uvek razvijena. Nažalost, ostvarena saradnja je daleko ispod potencijala privreda naše dve zemlje. Jedan od razloga je, osim geografske udaljenosti i činjenica da oblast ekonomskih odnosa nije ugovorno-pravno regulisana, pa će ovaj sporazum obezbediti i dobru osnovu za korektnu i intenzivnu ekonomsku saradnju.
Posebno je bitno istaći, da se radi na realizaciji viznih olakšica, kako bi se podsticala veća turistička i ekonomska razmena i u tom cilju srpski šef diplomatije, Ivica Dačić i ministar spoljnih poslova Jermenije, najavili su inicijativu za ukidanje viza, za građane obe zemlje, što je naišlo na pozitivan odjek sa obe strane. Stvoren je prostor za unapređenje i pokretanje brojnih zajedničkih projekata u oblastima nauke, medicine, a naročito ekonomije.
Zbog svega navedenog, poslanička grupa SPS smatra da su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kanade o podsticanju i zaštiti ulaganja, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Jermenije o ekonomskoj, naučnoj i tehničkoj saradnji i više nego značajni za ekonomski, naučni i tehnološki razvoj naše zemlje, a takođe i za viziju koju bi njeni građani trebali da imaju zarad kvalitetnije, izvesnije i stabilnije budućnosti. Iz ovih razloga u danu za glasanje, glasaćemo za oba pomenuta Zakona. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, gospođo Gojković, uvaženi ministre sa predstavnicima ministarstva, kolege narodni poslanici i poslanice, pred nama je danas jako važan set zakona o kojima su, kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama carinskog zakona, Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnoj pomoći u sprečavanju, istraživanju i suzbijanju carinskih prekršaja, kao i Predlog zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma, detaljno i sistematski govorile moje kolege Neđo Jovanović, Zvonko Stević i Đorđe Milićević.
Danas ću se najvećim delom osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW, Frankfurta na Majni, i Republike Srbije u iznosu od 15.000.000 evra za realizaciju Projekta „Energetska efikasnost u javnim objektima“.
Ono što je vrlo bitno jeste istaći da smo mi svesni da je suma od 15.000.000 evra velika suma i veliki zajam i zbog toga jeste obaveza i odgovornost Republike Srbije da ovaj projekat realizuje tako da se nakon njega vide dugoročni efekti, odnosno da realizacija ovog projekta donese dugoročni benefit građanima Republike Srbije, kako u racionalnijoj raspodeli korišćenja izvora energije i sve veće upotrebe obnovljivih izvora energije, tako i u povećanju energetske efikasnosti u potrošnji energije.
Ono što je vrlo važno i na šta moramo obratiti pažnju jeste da postoje ključne karakteristike po pitanju potrošnje energije u Republici Srbiji, i to su parametri koji su potpuno drugačiji od parametara u EU. Dakle, na nama je da uštedimo, kako u potrošnji energije, tako i na računima za utrošenu energiju, a tako i na očuvanju životne sredine po pitanju zagađenja emisijom ugljen-dioksida.
Navela bih neke parametre. Naime, u Srbiji se energija još uvek troši, kao 60-tih godina prošlog veka u EU. Srednja potrošnja energije po kvadratnom metru u Srbiji je oko dva i po puta veća nego u severnoj Evropi. Potrošnja energije po jedinici bruto društvenog proizvoda u Srbiji je tri puta veća od prosečne u svetu. Emisija ugljen-dioksida po jedinici bruto društvenog proizvoda je najmanje dva puta veća od svetskog proseka. Oko polovine svih domaćinstava u Srbiji troši 340 kilovat časova po metru kvadratnom godišnje, što je tri puta više u odnosu na zemlje zapadne Evrope. Oko 60% populacije koristi drvo ili lignit, kao glavni izvor energije za grejanje, sanitarnu toplu vodu i kuvanje. Hronične bolesti, uključujući i boleti disajnih organa, su direktno vezane sa znatnim zagađenjem unutrašnjeg prostora.
Srbija je nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji pridruživanju sa EU u obavezi je da prilagodi propise EU direktivama, uključujući i direktivu o energetskoj efikasnosti zgrada. Potpuna primena ove direktive zahteva potpuno restrukturiranje važećih propisa u zgradarstvu koji se nisu menjali od kraja 80-tih godina prošlog veka.
Činjenica i ključna stvar kod realizacije ovog projekta je da Srbija troši neracionalno energiju u zgradarstvu i da se najveći deo te energije troši na grejanje, a obzirom na povišene temperature u toku leta, poslednjih nekoliko godina, takođe i na hlađenje ovih objekata. Međutim, mi nikako ne smemo smetnuti sa uma da Srbija ima tehnički potencijal za uštedu energije i za efikasnije korišćenje energije. Međutim, tržišni potencijal je dosta skromniji u odnosu na ovo iz razloga što je veliki deo naše nacije i naših građana, potrošači energije, siromašno. Ne postoji dovoljna motivisanost za ulaganje u povećanje energetske efikasnosti. Takođe, uslovi kreditiranja su još uvek nepovoljni i informisanost naših građana. Dakle, mi moramo da nastojimo i da promenimo svest naših građana i to koliko je bitno da uštedimo na račun efikasnijeg korišćenja energije.
Ono što je, dakle suština ulaganja sredstava iz napomenutog zajma od 15.000.000 evra jeste investiranje u štednju koja će imati dugoročne efekte i stabilizaciju energetskog sektora efikasnijeg korišćenja energije uz primenu obnovljivih izvora energije.
Dakle, cilj realizacije projekta povećanja energetske efikasnosti u javnim objektima jeste i efikasnije korišćenje energije, ali i formiranje energetske stabilnosti u Republici Srbiji koja, pored velikog broja prirodnog resursa koje poseduje, ima veliki potencijal za tako nešto. Moramo da radimo na tome da sačuvamo životnu sredinu, za nas i za naše naslednike, odnosno da omogućimo smanjenje emisije ugljen-dioksida. Moramo da se zalažemo za to da na ovaj način vršimo finansijsku uštedu, ne samo u raspolaganju korišćenja različitih izvora energije, već i u finansijskom smislu, jer ova ušteda neće biti zanemarljiva u nekom dugoročnom periodu.
Takođe, smatram da je i obaveza lokalnih samouprava da učestvuju u realizaciji ovog projekta. Na koji način? Činjenica je da je neophodno pripremiti tehničku dokumentaciju i omogućiti da se ovaj projekat lakše realizuje. Činjenica je da je mogućnost svake lokalne samouprave da pruži tehničku podršku realizaciji ovog projekta i da, ukoliko je u mogućnosti, finansijski doprinese realizaciji ovog projekta.
Zbog svih napomenutih efekata i benefita, koje će osetiti svi potrošači i građani Republike Srbije, a i sam budžet iz kog se izdvaja za potrošnju energije u javnim objektima i zgradama, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati set ovih zakona i ovaj konstruktivni Predlog zakona o kome sam danas govorila. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, predstavnici ministarstva, kolege narodni poslanici i poslanice, mi smo danas u skupštinskoj sali već dosta toga izrekli po pitanju Predloga zakona o energetici, tako da ću se truditi da se ne ponavlja.    
Prvo što ću reći jeste da će poslanici SPS podržati Predlog zakona o energetici. Ovo je još jedan korak Skupštine i još jedan načinjen korak Vlade Republike Srbije, nebitno u kom sastavu, u stvaranju zakonodavnog okvira za jedan od stubova energetske politike i garancije ispunjenja svih ciljeva evropskog saveta, koji identifikuju potrebu za potpunom energetskom bezbednošću i efikasnošću.
Zbog toga ovaj Predlog zakona o energetici treba posmatrati kao mogućnost da energetska bezbednost, koja definitivno predstavlja jedan od velikih bezbednosnih problema svake države i činjenica je da jeste sastavni deo nacionalne bezbednosti svakog naroda, dostigne povoljan nivo za održivi razvoj privreda i društva, a takođe, uz neophodnost da se obezbedi diverzifikacija izvora energije.
Danas primećujem dosta širi politički konsenzus po pitanju ovih tema u odnosu na proteklih nekoliko prethodnih godina i to me dosta raduje. Čak i u sredstvima javnog informisanja od ove nove Vlade od 2012. godine i Vlade 2014. godine postoji dosta manji komunikacijski šum što se tiče razumevanja ovog trećeg energetskog paketa propisa i beneficija koje on donosi.
Naime, šta je bitno i šta je važno razumeti? Važno je da ovaj Predlog zakona o energetici prihvatimo kao predlog zakona koji treba da finalizira već započet proces reformi energetskog sektora u domenu funkcionalnosti i funkcionisanja unutrašnjeg tržišta za sve potrošače, stvaranje liberalizacije tržišta, odnosno otvaranja tržišta električne energije i tržišta prirodnog gasa za sve potrošače, unapređenje prava svih kupaca, a naročito energetskih ugroženih kupaca, zatim, obezbeđujući formiranje Agencije za energetiku, kao potpuno nezavisnog regulatornog tela i obezbeđujući regionalnu solidarnost u EU, garantuje snabdevanje energijom koja se odlikuje većom konkurentnošću, stabilnošću i održivošću.
Ovim predlogom zakona mi treba da rešimo problem zaštite konkurencije i nediskriminatorskog ponašanja, koji su i osnova za dostizanje nacionalnih ciljeva koje mi imamo, a to je proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora energije i potrošnja biogoriva u transportu, zatim, suzbijanje nelegalnog tržišta nafte i derivata nafte.
Primena predloženog pravnog okvira zapravo daje jedan ekonomski aspekt, a prvi i najznačajniji je uticaj energetskog sektora na privredni razvoj kroz fizičku otvorenost privrede, jer tek kada su na raspolaganju fizička sredstva za uvoz i izvoz robe i usluga, tek onda možemo reći da je privreda izložena međunarodnoj konkurentnosti.
Imajući u vidu veličinu energetskog sektora u Republici Srbiji u odnosu na ostatak privrede, dolazimo do zaključka da je zapravo vrlo značajno učešće energetskog sektora u međunarodnoj trgovini, kako bi došlo do izgradnje odgovarajuće infrastrukture, jer jedino sa takvom infrastrukturom možemo omogućiti investicije u najznačajnijim ekonomskim pravcima.
Međutim, mi sada možemo davati bezbroj detalja, ali pred nama stoji jedan važan zadatak. Najpre, Srbija mora pratiti globalnu i ekonomsku i energetsku situaciju. Srbija mora znati šta se danas dešava u svetu.
Ono što je takođe bitno je da definitivno postoji ogroman pritisak u javnosti kada god dolazi do usaglašavanja propisa sa propisima EU. Ministarstvo energetike na čelu sa Aleksandrom Antićem se dobro bori, vodeći jednu zdravu energetsku politiku po Republiku Srbiju i dajući kvalitetne odgovore na globalne izazove. Kroz usvajanje ovako značajnih zakonskih dokumenata uspeva da reguliše energetski sektor.
Ono što je, takođe, bitno jeste da stavimo u prvi plan mnoge faktore i, zapravo, glavne elemente ovog trećeg energetskog paketa propisa, a to su računovodstveno i pravno razdvajanje prenosa električne energije od delatnosti proizvodnje, distribucije i trgovine električne energije, osnivanje Agencije za energetiku Republike Srbije kao potpuno nezavisnog regulatornog tela i, ono što je vrlo bitno, obaveza Republike Srbije da promoviše upotrebu obnovljivih izvora energije, odnosno energije koja se proizvodi iz obnovljivih izvora energije u sektorima električne energije, grejanja, hlađenja, takođe i u sektoru transporta, kako bi se ostvario cilj da do 2020. godine udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije u EU bude najmanje 20%.
Svi smo svesni toga da energetska efikasnost zapravo određuje nivo zaposlenosti konkurentnosti u privredi Republike Srbije. Nedovoljno efikasno korišćenje energije dovodi do smanjenja stope zaposlenosti, a povećanja stope siromaštva, što definitivno jeste ograničavajući faktor u procesu evrointegracija za Republiku Srbiju, jer jedan od ključnih kriterijuma zapravo jeste da se stopa zaposlenosti u Republici Srbiji poveća, a stopa siromaštva smanji, naravno, uz određeni nivo privrednog razvoja, koji se može postići samo višestrukim povećanjem energetski konkurentnog i ne diskriminatorskog tržišta.
Činjenica je da veliki broj zaposlenih u Republici Srbiji, zapravo, zaposleno u energetskom sektoru i da je to veliki udeo zaposlenosti u našoj privredi.
Razvoj ovog sektora, u pogledu unapređenja i razvoja upotrebe obnovljivih izvora energije, se ogleda i u tome da se, na ovaj način, stvaraju resursi novih radnih mesta. Takođe, otvaranje energetskog sektora za strano tržište, uopšte za međunarodnu razmenu, omogućava povećanu zaposlenost i nivo zaposlenosti u sektorima koji su interakcija između sektora energetike i sektora transporta.
Takođe, da bi otvorili sve ove mogućnosti koje nudi ovaj Predlog zakona o energetici i kako bi ih imputirali u zakonodavni okvir do 1. januara 2015. godine, odnosno kako bi otvorili tržište električne energije i tržište prirodnog gasa za sve naše potrošače, da bi svaki kupac, odnosno potrošač dobio slobodan izbor snabdevača, uključujući i domaćinstva od 1. januara 2015, godine poslanici SPS će podržati ove sistemske reforme u energetskom sektoru Republike Srbije, kroz realizaciju ciljeva upotrebe ovog trećeg energetskog paketa. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, predstavnici ministarstava, kolege narodni poslanici i poslanice, učešćem u raspravi o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između RS i Evropske banke za obnovu i razvoj, poslanička grupa SPS daje snažnu podršku radu Vlade RS sa intencijom da se konačno finalizira ono što je već duže vreme u fokusu javnosti i pažnje, a to je digitalizacija zemaljske televizije. Celokupna naša diskusija danas treba da pošalje jasnu poruku svim građanima RS, a to je da je u interesu svih nas ovakav predlog zakona i da je njegovo usvajanje neophodnost i neminovnost.
Sa druge strane, politička poruka građanima jeste činjenica da evropska zajednica očekuje od RS usvajanje ovakvog Predloga zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji, tim pre, jer je neophodno definisati i jasno izraziti stav po pitanju onoga na šta ovaj predlog zakona ukazuje, a to je ozbiljnost u pristupu finansijske analize sredstava koji su neophodni za završetak procesa digitalizacije, odnosno prelaska sa analognog na digitalno emitovanje signala, kao i detaljan način realizacije ovog projekta i rok u kome je predviđen završetak digitalizacije zemaljske televizije.
Vlada RS na čelu sa premijerom Ivicom Dačićem, kao i Vlada u sadašnjem sazivu na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem, načinila je jasne pomake koji se ogledaju u podizanju rejtinga i ugleda naše zemlje u međunarodnoj zajednici. Sa stanovišta struke bitno je istaći da je vrlo nedvosmisleno i jasno da je ovaj predviđeni prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radio-televizijskih programa izuzetno bolje i kvalitetnije rešenje od postojećeg rešenja u RS.
Zbog toga će poslanici SPS definitivno podržati potvrđivanje ovog Ugovora o garanciji, jer je činjenica da bi digitalizacijom radio-difuzije omogućili, ne samo višestruko bolji kvalitet slike i zvuka, već i mnogo veći broj radio-televizijskih programa, sadržaj koji je prilagođen nacionalnim manjinama, funkcionalnost koja je prilagođena osobama sa invaliditetom. Ono što je vrlo bitno jeste oslobađanje analognog dela spektra koji bi se mogao koristiti u neke nove svrhe, npr. mogao bi se ustupiti mobilnim operaterima. Definitivno nije najznačajnije poboljšanje kvaliteta slike i zvuka, već postoji finansijski benefit ustupanja ovog analognog dela spektra, jer bi na taj način mogli obezbediti značajan prihod u budžet RS.
Već dugi niz godina, možda i decenija, postoji pitanje kako razviti ruralna područja u RS? Na ovaj način, oslobađanjem jednog korisnog dela spektra frekvencija, uspeli bi da obezbedimo dobru pokrivenost internetom u udaljenim područjima u RS, podigli bi stepen informisanosti na viši nivo, stvorili bi bolje uslove za ravnomerno razvijanje, što dalje implicira dosta bolje uslove za poslovanje, a i za postizanje boljeg investicionog okruženja u ovim područjima.
Sve ovo su razlozi zbog kojih je potvrđivanje ovog ugovora dosta značajno, kako bi već namenjenim novčanim sredstvima dovršili ovaj započet proces digitalizacije zemaljske televizije, odnosno prelazak sa analognog na digitalno emitovanje signala. Na ovaj način bi omogućili dostupnost svih prednosti o kojima smo govorili po pitanju ovog načina emitovanja signala i radio-televizijskih programa.
Međutim, kada govorimo o digitalizaciji, ono što zapravo predstavlja i jeste najveća briga svih građana RS jeste koliko će to njih koštati. Prilikom rasprave o Predlogu zakona o elektronskim komunikacijama, a i danas više puta smo izrekli da je za prijem digitalnog signala neophodan set-top boks uređaj. Ovaj uređaj bi morali nabaviti samo oni korisnici koji televizijski signal dobijaju preko antena, i to pod uslovom da ne govorimo o socijalno ugroženom stanovništvu, jer su za nabavku ovih uređaja za njih predviđena određena finansijska sredstva iz budžeta RS. Što se tiče korisnika IP-TV, korisnici IP-TV i kablovske televizije od strane svojih provajdera imaju obezbeđenu opremu za prijem digitalnog signala, tako da kada je u pitanju zabrinutost građana oko troškova samog prijema digitalnog signala, najbitnije je da znaju da su ovi troškovi svedeni na minimum i na samu neophodnost, u smislu da je sve ovo u interesu svih građana RS.
Radi dostizanja veće funkcionalnosti i tehnološkog napretka naše države, koji će definitivno omogućiti ova digitalizacija emitovanja signala, svi poslanici SPS će u Danu za glasanje podržati i glasati za usvajanje ovakvog predloga zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo kolege narodni poslanici i poslanice, uvaženi gosti, kao mlada osoba želim da uzmem učešće u današnjoj raspravi povodom ovog zakona koji se odnosi na sam proces visokog obrazovanja.
Naime, ovaj zakon će imati direktan uticaj na studentsku populaciju i to kako na studente nižih godina, tako i na studente završnih godina. Dobro je što se još za godinu dana produžava rok u kome studenti koji su započeli studije po starom nastavnom programu i planu mogu da dovrše svoje studije u narednih godinu dana, a ne da ostanu bez diploma. Dobro je rešenje takođe i to što se smanjuje broj bodova za upis u poslednju godinu studija na 37 bodova.
Usvajanjem izmena i dopuna zakona otklanjaju se aktuelni problemi studenata vezanih za gubitak statusa studenta i uslova za upis u narednu godinu. Naime, određuju se rokovi u kojima bi studenti upisani na osnovne i magistarske studije mogli završiti ove studije po starom nastavnom planu i programu. Time se postiže veća efikasnost sistema u oblasti visokog obrazovanja i dodatno se pruža šansa onima koji nisu baš redovno davali ispite.
Takođe, velike beneficije i prednosti bolonjskog procesa, koji mladi ljudi danas koriste, u odnosu na stari nastavni plan i program, po kojem je većina nas kolega završila fakultet, su uvođenje evropskog sistema prenosa bodova, uvođenje evropskih standarda za obezbeđenje kvaliteta visokog obrazovanja uz očuvanje svih specifičnosti kako nacionalnih, tako kulturnih i jezičkih, uporedivost diploma i kvalifikacija, pojednostavljenje postupka priznavanja diploma i mnoge druge.
Naravno, put integracija sa zemljama članicama EU kojim se kreće naša država otvorio je i oslobodio puno prostora za usklađivanje principa na kojima se zasniva sistem visokog obrazovanja u Republici Srbiji sa evropskim prostorom visokog obrazovanja.
Primenjujući Zakon o visokom obrazovanju iz 2005. godine, sa izmenama iz 2008, 2010, 2012. i 2013. godine, uvideli smo da postoji niz problema kako u transparentnosti rada visokoškolskih institucija i dobijanja dozvola za rad i akreditacije istih, tako i u priznavanju stranih visokoškolskih isprava, uspostavljanja jedinstvenog informatičkog sistema, nemogućnosti za upis stranih studenata iz zemalja EU na visokoškolske ustanove u statusu studenta koji se finansira iz budžeta Republike Srbije od dana pristupanja naše države EU, u opasnosti i riziku od korupcije u vođenju mogućnosti angažovanja saradnika van radnog odnosa, a u skladu sa potrebama visokoškolske ustanove, kao i brojni drugi.
Lično bih pohvalila ova zakonska rešenja u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, a kao student doktorskih studija elektronskog fakulteta posebno bih pohvalila izgradnju jedinstvenog informatičkog sistema, obavezu uspostavljanja digitalnog repozitorijuma u kome će se čuvati odbranjene doktorske disertacije, kao i uspostavljanje obaveze visokoškolskih ustanova da učine dostupnom javnosti doktorsku disertaciju pre njene odbrane.
Od velike važnosti je takođe i stvaranje mogućnosti studentu stranom državljaninu da ispite polaže putem elektronskih komunikacija ukoliko se obezbedi potpuna kontrola nad identifikacijom i radom studenta.
Od vas, ministre, očekujem potpuno odgovoran pristup kako u određivanju uslova i načina polaganja ispita putem elektronskih komunikacija, tako i kontrole nad transparentnosti polaganja istih.
Vrlo je bitno takođe i olakšati posao priznavanja diploma, što je samo mali korak za sve nas, a veliki pomak u usvajanju efikasnijeg sistema visokog obrazovanja za mlade ljude u Republici Srbiji. Nekada je ovaj postupak trajao mesecima, a mnogi od ovih svršenih studenata samo traže da im se prizna diploma kako bi mogli da započnu sa radom u našoj državi, čak i ne tražeći posao već želeći da sami formiraju neke nove poslovne ambijente.
O problemu priznavanja diploma razgovarali smo i tokom mandata ministra prosvete prof. dr Žarka Obradovića, čiji je tim predložio zapravo ovaj predlog. Imali smo ovde u Skupštini javno slušanje na tu temu početkom 2013. godine.
Predložena rešenja će takođe puno doprineti podizanju kvaliteta doktorskih studija uveliko i u olakšanju podnošenja zajedničkih projekata i naučnih radova kolega na univerzitetima i institutima.
Kao mladi ljudi mi se moramo zalagati da kroz implementaciju bolonjskog procesa promovišemo celoživotno učenje, da razvijamo mere koje povećavaju zapošljavanje svršenih studenata, uključujući i samozapošljavanje kroz preduzetništvo, zatim prilagođavanje studijskih programa zahtevima tržišta rada, uvođenjem mobilnosti kao ključnog elementa koji utiče kako na kvalitet, tako i na proširivanje obima dostupnosti studiranja i mnogi drugi.
Dobro je da u nova zakonska rešenja unosimo opredeljenje i Strategiju obrazovanja do 2012. godine, koju smo mi usvojili ovde u Skupštini oktobra 2012. godine i koja treba da bude osnova za sva ostala zakonska opredeljenja. Verujem zato da ćete vi, ministre, kao i nadležno ministarstvo, i ubuduće predlagati kvalitetna i efikasna zakonska rešenja kada je u pitanju ne samo visoko, već i srednjoškolsko i osnovno obrazovanje za sve građane u Republici Srbiji.
Zbog svega navedenog poslanici SPS će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege narodni poslanici i poslanice, set predloga medijskih zakona, koji su danas u skupštinskoj raspravi, iako naizgled nema direktan uticaj na privredu i razvoj naše države, zapravo uređuje na jedan svojevrstan način kulturološku sferu života, kroz održavanje kulturnog identiteta i razvijanje svesti u pravcu demokratizacije našeg društva u oblasti javnog informisanja.
Stalni razvoj tehnike i stepen tehnoloških dostignuća imaju direktan uticaj na ovu oblast društvenog života, koja je veoma dinamična i u stalnom je razvoju. Stoga se sistem javnog informisanja mora uskladiti sa vremenom u kojem živimo.
Naime, Ustavom Republike Srbije zagarantovana je sloboda mišljenja, izražavanja i razvoja ličnosti, kao i sloboda medija, ali baš zbog toga je neophodno definisati pravila kojima će se istovremeno obezbediti i sloboda i zaštita, kako u iznošenju, tako i u primanju i razmeni informacija i ideja putem medija, radi unapređivanja vrednosti, kao što su pravovremenost, nepristrasnost, istinitost i potpunost informisanja.
Iz mog ličnog iskustva i dobre komunikacije sa ministrom Tasovcem, koji je pri izradi ovog seta medijskih zakona bio otvoren za svaki oblik saradnje, pouzdano znam da je šira javnost bila upoznata sa svim činjenicama kroz javna slušanja i debate koje su mnogo puta vođene na ovu temu. Mnogi nedostaci i nedorečenosti izmenjeni su i prilagođeni su najvišim međunarodnim standardima i standardima zemalja članica Evropske unije.
Podržavam diskusiju koleginice Mirjane Dragaš u nameri da se sa ovim setom predloga medijskih zakona uskladi ili pronađe način prilagođavanja medijskoj strategiji do 2016. godine, koju je Vlada Republike Srbije usvojila septembra 2011. godine.
Pitanje za ministra je da li će se i na koji način primenjivati mnoge odredbe ove strategije koje nisu usaglašene sa odredbama Predloga zakona o javnim medijskim servisima, Predloga zakona o javnom informisanju i medijima i Predlogu zakona o elektronskim medijima, a o kojima danas diskutujemo?
Ukazala bih na zabrinutost građana Republike Srbije južno od Beograda povodom stepena informisanosti ovog područja, jer omogućavanjem formiranja samo nacionalnih i pokrajinskih javnih medijskih servisa oni ne bi bili u ravnopravnom položaju kada je u pitanju ostvarivanje javnog interesa u oblasti informisanja na regionalnom i lokalnom nivou, a što je protivno medijskoj strategiji do 2016. godine.
Zbog toga bih predložila Odboru za kulturu i informisanje, kao i resornom ministru izmenu člana 2. Predloga zakona o javnim medijskim servisima, člana 8. i člana 13. istog Predloga zakona u kojima treba predvideti postojanje regionalnih javnih medijskih servisa, jer regioni definisani medijskom strategijom do 2016. godine podrazumevaju medijske regione, a ne teritorijalno utvrđene regione. Zbog toga je važno pitati da li je moguće formirati regionalne javne servise, čije bi se finansiranje pokrivalo putem pretplate slične sadašnjoj pretplati za RTS, dok bi se pravila koja važe za nacionalni i pokrajinski javni servis primenila i na regionalno emitovanje?
Vlada Republike Srbije je do sada postigla velike rezultate u svim oblastima detaljnom istrajnošću, odlučnošću u rešavanju problema i situacije u kojoj se naša država nalazi, pokazujući jednu ozbiljnost u pristupu izvršavanja zadataka i visok stepen odgovornosti kada je u pitanju realizacija postavljenih ciljeva. Naša Vlada se na ovaj način, velikom brzinom, kreće u susret rešavanju onih problema koji unazađuju razvoj svih segmenata života naših građana.
Jedan od osnovnih načina funkcionisanja medija, koji je predviđen ovim setom medijskih zakona jeste učešće na javnim konkursima, koji se raspisuju za tačno definisane projekte.
Obzirom na ozbiljnost ocenjivanja projekata podnetih na konkursu, vrlo je bitno da zajedno dođemo do nekih sugestija koje će se sigurno pokazati kao vrlo korisne u sprovođenju ovih konkursa, odnosno u legitimnosti rada stručne konkursne komisije, kao što su recimo, definisanje obrazovnih, stručnih i drugih kriterijuma koje treba da ispunjavaju članovi stručne konkursne komisije iz redova nezavisnih stručnjaka za medije. Koliko će koštati njihov rad? Da li nezavisni stručnjak može da bude član jedne ili više stručnih komisija? Kome će članovi komisije polagati račune i koje bi bile sankcije usled njihovog eventualnog nesavesnog rada? Ko će nadzirati i kontrolisati rad komisija i mnoge druge?
Ono što je jedna od najvećih prednosti, recimo, ovog seta medijskih zakona jeste podsticanje transparentnosti u radu svih medija, kao i stvaranje zdrave konkurencije u pogledu kvaliteta rada u oblasti informisanja od javnog interesa u smislu unapređenja objektivnosti, verodostojnosti i istinitosti izveštavanja. Povlačenje države iz medija na ovaj način približava svest našeg naroda, standarda i propisa sa direktivama zemalja članica EU.
Ukazala bih na još jednu veoma važnu odredbu Predloga zakona o javnom informisanju i medijima. Naime, ovim predlogom zakona predviđeno je povlačenje države iz medija i privatizacija istih do 1. jula 2015. godine. Nažalost, do sada su se primeri privatizacije u medijskoj sferi pokazali neuspešnim. Ja sam uverena, da iako nakon 56 neuspelih privatizacija, i jedine uspele privatizacije kada je u pitanju radio „Srbobran“, uverena sam da Vlada Republike Srbije sa legitimitetom koji je dobila na poslednjim izborima, zasluženom podrškom i poverenjem građana usled visokog stepena odgovornosti i kompletne realizacije postavljenih ciljeva će nesumnjivo radi ravnomernog razvoja svih delova Srbije posebno obratiti pažnju na modele privatizacije, koji će uslediti kako u ovoj tako i u drugim oblastima.
Svi smo svesni toga da je demografsko pražnjenje nerazvijenih sredina jedan od najvećih problema u Republici Srbiji. Zbog toga ne smemo da dozvolimo da informativni, obrazovni, kulturni i zabavni sadržaj medijskih usluga, koji zapravo predstavljaju nivo informisanosti jednog društva, a njihova primena stepen razvijenosti tog društva, načine centralnu i južnu Srbiju, otuđenim i nerazvijenim delovima Republike Srbije bez prava na ostvarivanje javnog interesa u toj oblasti.
U nadi da će nadležno ministarstvo uvažiti neke od ovih predloga unapređenja i efikasnije primene ovog seta predloga medijskih zakona, poslanička grupa SPS u danu za glasanje će naravno podržati ovaj set medijskih zakona, kao i sve reformske zakone koji će ubrzati napredak našeg društva. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege narodni poslanici i poslanice, u okviru današnjeg objedinjenog pretresa, pažnju ću posebno obratiti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim komunikacijama, jer smatram da je bezbednost u svim vrstama saobraćaja jedan od glavnih osnova za sociološki razvoj i napredak društva, prava i slobode svakog građanina ponaosob, posebno u informatičkom dobu, u kakvom mi danas živimo.
Mišljenja smo da planirane izmene i dopune Zakona o elektronskim komunikacijama treba iskoristiti da bi se korigovale određene nepravilnosti, propusti i nedoslednosti u važećem zakonskom tekstu, koje su se ispoljile tokom njegove dosadašnje primene.
Zakon o elektronskim komunikacijama je potrebno izmeniti i dopuniti tako da se odražava izmenjene i dopunjene odredbe u odnosu na one koje danas postoje u Evropskoj uniji u oblasti komunikacija, posebno u pogledu dela zakona koji uređuje bezbednost i zaštitu podataka, kao i pristup zadržanim podacima.
Iskoristiću ovu priliku da još jednom istaknem da je Ustavom Republike Srbije zajamčena tajnost komunikacije ultimativna obaveza svih organa u Republici Srbiji. Na ovo smo više puta apelovali i zbog toga smatram da je ovaj predlog zakona zapravo jedan zdrav pravni temelj, za bezbedan razvoj elektronskih komunikacija.
Posebno je bitno istaći da se do ovog predloga zakona došlo korespondencijom i dijalog sa širom stručnom javnošću, čija je nadležnost u oblasti elektronskih komunikacija.
Podržavam volju i transparentnost rada nadležnog ministarstava da se izmeni aktuelni Zakon o elektronskim komunikacijama, u skladu sa Odlukom Ustavnog suda Srbije, jer će se njome regulisati zaštita osnovnih prava i sloboda, naročito prava na privatnost i poverljivost u pogledu obrade podataka o ličnosti u Sektoru elektronskih komunikacija, ali takođe i obezbediti slobodno kretanje takvih podataka i elektronskih komunikacionih uređaja i usluga. Upravo polazeći od Ustava Republike Srbije, nepovredivosti tajnosti komunikacija, značaj o bezbednosti podataka, ali i od ličnog ubeđenja da je krajnje vreme da se ova oblast adekvatno uredi, SPS će u Danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona.
Ono što bih možda istakla kao jednu konstruktivnu sugestiju, jeste propisivanje obaveze formiranja i vođenja registara pretplatničkih usluga javnih telefonskih operatora, uključujući i kupce SIM kartica, jer prisutna praksa otvara širok prostor za neograničene i masovne zloupotrebe, pretnje, prevare, a u mnogim državama i članicama EU, ovaj problem je rešen uvođenjem obavezne registracije prilikom kupovine SIM kartice na samom prodajnom mestu.
Takođe, postoji još jedan benefit usvajanja ovog predloga zakona. Zapravo, radi se o tome da je Vlada Republike Srbije još 2012. godine preuzela obavezu da preispita postojanje potrebe zadržavanja regulatornih tela i da u skladu sa tim razmotri predloge kojim bi se racionalizovali i smanjili troškovi budžeta Republike Srbije. Jedinstvenim stavom i stvaranjem uslova za objedinjavanje delokruga nadležnosti republičkih agencija u jedno regulatorno telo, umesto u dva regulatorna tela, obezbeđena je veća efikasnost u radu organa državne uprave i drugih nosioca javnih ovlašćenja, što je i praksa većine zemalja EU.
Takođe se i naša zemlja obavezala na prelazak sa analognog na digitalno emitovanje TV programa, najkasnije do juna 2015. godine. Ovo znači da je svakom domaćinstvu koje zavisi od zemaljskog prenosa potrebno da nabavi STB uređaj. To je uređaj koji predstavlja zapravo prijemnik za prijem digitalnog signala. Međutim, mi moramo da uzmemo u obzir i da budemo svesni teške ekonomske situacije u kojoj se trenutno nalazi Republika Srbija i moramo sagledati, ne samo stepen siromaštva, već i stepen geografske nedostupnosti mnogih područja i domaćinstava.
Nažalost, mnogi naši građani nisu u mogućnosti da nabave i ugrade opremu za prijem signala digitalne televizije, ali to ne sme dovesti do toga da ti građani i te porodice budu socijalno isključene. Baš zbog toga i ovim predlogom zakona je predviđena pomoć Vlade Republike Srbije, po različitim modelima subvencija za ugrožene grupe stanovništva, u vidu finansijske pomoći za nabavku neophodne opreme, za primaoce socijalne pomoći, za porodice koje ostvaruju pravo na dečiji dodatak, pravo na dodatak za tuđu negu, izbeglice, interno raseljena lica, staračka domaćinstva na selu.
Naravno, određivanje kriterijuma za definisanje ugroženih potrošača pri nabavci opreme za prijem signala digitalne televizije, vršiće se u skladu sa propisom o zaštiti potrošača.
Zbog svega ovde navedenog, SPS će u Danu za glasanje podržati i glasati za sve predloge zakona u okviru ovog objedinjenog pretresa. Hvala.

Poštova i predsedniče, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, moje pitanje danas je upućeno ministru kulture i informisanja, gospodinu Ivanu Tasovcu, a vezano je za Nacrt zakona o javnim servisima i njegov uticaj na građane Niša, koji je najveći grad na jugu Srbije i kao takav ima pravo da zahteva ravnopravnost u oblasti informisanja njegovih stanovnika, kako je to i predviđeno Ustavom.
Naime, Nacrt zakona o javnim servisima nije pripreman u skladu sa Medijskom strategijom koja je, pored Beograda i Novog Sada, predviđala još šest regionalnih javnih servisa. Izmenama je nastao predlog da se dva javna servisa finansiraju iz budžeta za koji sredstva izdvajaju svi građani Republike Srbije, ali da im to ne garantuje jednaku dostupnost informacijama koje se odnose na pojedine gradove i regione južno od Beograda. Takav Nacrt zakona o javnim servisima u suprotnosti je sa Ustavom Srbije.
Tokom oktobra meseca održan je niz javnih rasprava i to u Novom Sadu, Kragujevcu i Beogradu, dok je jug Srbije zaobiđen. Na tim javnim raspravama prisustvovali su pojedini medijski radnici iz Niša i Vranja, ali nije bilo predstavnika lokalnih samouprava niti poslanika, što znači da se nije čula volja i potreba građana ostatka Srbije. Niš polaže pravo na adekvatno informisanje.
Nacrtom zakona o javnim servisima predviđeno je da RTS emituje program na najmanje dva TV i tri radio kanala. Predviđeno je postojanje najmanje dva kanala Radio i televizije Vojvodine i najmanje tri kanala Radio Novog Sada. Južno od
Beograda Nacrt zakona ne predviđa postojanje regionalnih javnih servisa. Pri tom, predviđen budžet za RTS i RTV je oko 65 miliona evra, a procene su da bi za šest regionalnih javnih servisa, predviđenih Strategijom ali ne i Nacrtom zakona, bilo dovoljno od tri do pet miliona evra.
Ako budu usvojeni nacrti zakona o medijskim javnim servisima i elektronskim medijima u obliku koji je predviđen, a prema kome će javni servisi biti samo RTS i RTV, jug Srbije i Niš biće diskriminisani, a građani nacionalne manjine u ovom delu Srbije će ostati bez informacija od vitalnog značaja.
Prema Predlogu nacrta zakona RTS i RTV će plaćati svi građani Srbije preko budžeta. U isto vreme nacrt predviđa povlačenje države iz lokalnih medija što praktično znači i diskriminaciju ovog dela Srbije. Sami građani Niša, njih 35.000 svojim potpisima, kao i skupštinska odluka govore da jug Srbije ima prava na svoj servis koji će izveštavati o manjinama, osobama sa invaliditetom, imati emisije na znakovnom jeziku za gluve, emisije koje edukuju i obrazuju. To privatnik neće raditi, jer u toj oblasti nema kiča, nema senzacionalizma, niti plasiranja laži kako bi se neko isprovocirao ili mu se naudilo, a samim tim nema ni profita.
Na još jednu činjenicu je vrlo bitno obratiti pažnju.
Na poslednjoj javnoj raspravi o Nacrtu Zakona o elektronskim medijima članovi radne grupe utvrdili su da ni jedan član te radne grupe, koji je naveden u objavljenom rešenju, zapravo nije učestvovao u izradi nacrta ovog zakona, čime je ukazano na nelegitimnost postupka izrade medijskih zakona, kao i neligimitet odlučivanja o konačnoj verziji Nacrta Zakona o javnom informisanju, a koje će ići na mišljenje nadležnim ministarstvima i administraciji u Briselu.
Takođe, Radna grupa za izradu Nacrta Zakona o javnom informisanju i medijima se sastajala više puta tokom marta i aprila ove godine, iako je rešenje o formiranju te radne grupe isteklo još februara iste. Na osnovu svega navedenog pitanje za ministra kulture je da li ćemo dozvoliti da medijski prostor južno od Beograda ostane bez javnog servisa, mogućnosti ravnopravnog informisanja i dostupnosti informacija koje su jedan od najznačajnijih faktora razvoja najsiromašnijeg, multinacionalnog regiona, regiona sa velikim procentom nepismenog stanovništva? Da li ćemo ovaj region na ovakav način još više degradirati i načiniti ga zaostalijim ili ćemo radi na njegovom razvoju, opismenjavanju, informisanosti zašta je opstanak javnog servisa zapravo preduslov? Hvala.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, članovi Ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici i poslanice, danas se pred nama nalazi nekoliko veoma važnih predloga zakona o čijem je značaju bitno raspraviti i u najboljem interesu građana Srbije podržati ili dopuniti predložene zakone.
Predlog zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti izazvao je veliku medijsku pažnju i zainteresovanost građana Srbije, jer je ovakav predlog zakona bio već dosta dugo očekivan i neophodan za razvoj tržišta nekretnina, što je izuzetno bitan faktor za dalji ekonomski razvoj naše države, za stvaranje zdravog pravnog temelja na kome bi posredovanje u prometu i zakupu nekretnina bilo zasnovano za formiranje širokog sistema razvoja, legitimnog pružanja usluga Agencije za nekretnine.
Naime, ovim predlogom zakona uređuje se delatnost posredovanja u prometu i zakupu nepokretnosti posmatrano sa više aspekata. Jedan od najznačajnijih je da će korisnici usluga posrednika u prometu i zakupu nekretnina biti sigurniji i zaštićeniji, jer će se kriterijumi za legalno poslovanje posrednika izmeniti i viši nivo ozbiljnosti zahtevati.
Predloženo je uvođenje stručnog ispita koji je preduzetnik obavezan da položi, pri čemu može biti kandidat za polaganje stručnog ispita samo ukoliko mu je stečena stručna sprema najmanje četvrtog stepena. Predviđeno je poslovanje isključivo onih koji su upisani u registar posrednika.
Takođe, od velike važnosti je smanjenje crnog i sivog tržišta nepokretnostima, čime će se dosta olakšati rad legalnim agencijama i smanjiti ogromna šteta za budžet nastala poslovanjem nelegalnih agencija.
Apsolutno u svim oblastima delovanja posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti bilo je neophodno uvesti red i rad agencija na tržištu uvažavajući i standarde EU.
Radi većeg kvaliteta rada privrednih subjekata sigurnost koju je neophodno da svaki klijent poseduje prilikom saradnje sa istim, posrednicima je ovim predlogom zakona propisano da kod osiguravajućih društava u Republici Srbiji osiguraju i obnavljaju osiguranje od odgovornosti radi naknade štete nalogodavcu nastale neispunjenjem ugovornih obaveza preuzetih ugovorom o posredovanju.
Dakle, kupci će biti zaštićeni od nesavesnog poslovanja agencija, a takođe ćemo to poslovanje podići na viši nivo uvođenjem evropskih standarda u pogledu licenciranja, jer se time postiže bolji kvalitet usluge za korisnike usluga Agencije za nekretnine, jer neosporna je važnost toga da svaki agent treba i mora da poseduje znanje i umeće kod prodaje nekretnina, način na koji će kvalitetno prodati određenu nekretninu, kakvu ponudu će sastaviti, kakvu ponudu će napraviti da bi se zadovoljila i strana posrednika i strana korisnika usluga posredovanja, kao i da poznaje pravni okvir prilikom prikupljanja neophodne dokumentacije i rada sa njom.
Još jedna vrlo bitna mera zaštite je ugovor o posredovanju, koji je neophodno da potpišu korisnici usluga kako bi se obezbedila sigurnost i u slučaju nalogodavca i u slučaju posrednika.
Ono što je važno da građani Srbije znaju je da se posrednička naknada uređuje baš ovim ugovorom o posredovanju, odnosno njime se definiše da li posrednik stiče pravo na posredničku naknadu u momentu zaključivanja predugovora za koji je posredovao ili se pravo na posredničku naknadu stiče pri zaključenju ugovora za koji je posrednik posredovao.
U svom izlaganju ću, sagledavajući i vreme u kome živimo, vreme u kome ne možemo raditi, a da ne uzmemo u obzir važnost informacionih i komunikacionih tehnologija, obrazložiti i značaj Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o saradnji u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija.
Ovaj Predlog zakona ima za cilj ekonomski razvoj oba naroda kroz ulaganje i razmenu iskustava, veština, informacija i ideja. Razvoj i unapređenje saradnje u domenu IT sektora za Republiku Srbiju bi trebalo da bude jednostavan i ostvarljiv zadatak, obzirom da iz godine u godinu naša država postiže, beleži sve veći rast izvoza ovih informacionih tehnologija, jer su kapaciteti i potencijali kojima mi raspolažemo izuzetno veliki.
Ono što je presudno u trenutnim odnosima saradnje, jeste potpuna i brza implementacija predloženih informacionih i komunikacionih tehnologija, kako u javnom sektoru tako i kod servisa namenjenih građanima, i to je ono na šta je potrebno obratiti pažnju.
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan je od velikog značaja. Iako se njime ne stvaraju finansijske obaveze Republike Srbije naša država je uopšteno reći, spremna da obezbedi niz podsticaja za ulaganje u ovaj biznis, mnoge poreske olakšice za IT kompanije i bespovratna sredstva za početnike, stvaranja i otvaranja proizvodnih pogona kako bi viziju svih nas, da Republika Srbija postane tehnološki i investicioni centar Evrope pretvorili u stvarnost.
Sve ovo znači da bi naša država postala država velikih investicija koje bi donele značajan broj novih radnih mesta, i na ovaj način bi uspeli da zadržimo veliki broj visokoobrazovanih mladih ljudi u zemlji, omogućavajući im da oni iskažu u svojoj, a ne u stranoj zemlji znanje, umeće, talenat. Na taj način bi vratili svest mladih ljudi o tome da država Srbija je zemlja koja ume i sposobna je da uloži,ali takođe i vredna ulaganju.
U tom smislu i u cilju potpisivanja novih sveopštih sporazuma kojima bi unapredili stalni rast i razvoj naše privrede, pozivam svoje kolege narodne poslanike i poslanice da kao i SPS u danu za glasanje podrže sve predloge zakona iz ovog objedinjenog pretresa. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko, poštovani predstavnici ministarstva, kolege narodni poslanici i poslanice, pred nama je danas i Predlog zakona o potvrđivanju Aneksa br. 1 Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine, koji ima za cilj unapređenje bilateralnih odnosa i saradnje u oblasti infrastrukture između ove dve zemlje.
Da bi došlo do realizacije ovog međunarodnog sporazuma, bilo je potrebno otkloniti proceduralne smetnje, što govori o nesumnjivo velikom naporu Vlade Republike Srbije u pogledu otvaranja granica naše privrede prema privredi drugih zemlja. Naime, promocija stalnog razvoja kinesko-srpskog strateškog partnerstva ne samo da je na dobrobit kinesko-srpskih odnosa, već i svetskog mira, razvoja i saradnje.
Od početka rada ova Vlada Republike Srbije je shvatila značaj razmene iskustva između Republike Srbije i njenih strateških partnera, kao i potencijalnih strateških partnera, ozbiljnost i komplementarnost ekonomsko-trgovinske saradnje, zajedničke poglede na brojna međunarodna i teritorijalna pitanja, protivljenje mešanju drugih zemalja u unutrašnju politiku. Zbog toga je Republika Srbija na dobrom putu da u političkoj, ekonomskoj, diplomatskoj i drugim sferama ostvari značajan regionalni uticaj, kao veoma važna zemlja zapadnog Balkana.
Mi moramo da budemo svesni da ubrzani proces pridruživanja EU i uz ubrzani ekonomski razvoj, zahtevi za izgradnju infrastrukture se povećavaju. Srbija je spremna da uloži pozitivne napore za povećanje izvoza, privlačenje stranog kapitala i razvoj ekonomije.
Naime, Vlada Republike Srbije je sa Vladom Narodne Republike Kine 2009. godine u Pekingu potpisala Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture, koji je bio osnova za saradnju dve zemlje u različitim oblastima. Na osnovu tog sporazuma započela je realizacija nekoliko zajedničkih projekata za koja su sredstva obezbeđena iz kredita kineske EKSIM banke, za koji je Vlada Republike Srbije dala garanciju da će se sredstva zajma koristiti isključivo za plaćanje 85% od vrednosti ugovora, kao i da se sredstva kredita ne mogu koristiti za plaćanje troškova poreza, carina i drugih dažbina, dok se preostalih 15% od vrednosti ugovora obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije.
Ova bilateralna saradnja rezultirala je potpisivanjem ugovora i izgradnjom beogradskog mosta Zemun – Borča, sa pripadajućim saobraćajnicama, kao i drugim ulaganjima u saobraćajnu infrastrukturu i to na projektu izgradnje deonica Obrenovac - Ljig, autoputa E763, projektu izgradnje deonice Pojate – Preljina i regionalnog puta Novi Sad – Ruma, ali energetsku infrastrukturu, što pokazuje projekat revitalizacije blokova TE "Kostolac B", što zahteva dodatne izmene Aneksa broj 1.
Kako su Zakonom o ministarstvima obrazovana sadašnja ministarstva i njihovi delokruzi, ulogu naručioca ovog sporazuma, umesto Ministarstva za nacionalne investicioni plan, preuzelo je Ministarstvo finansija Republike Srbije, te je, shodno tome, započeta procedura za izmene i dopune Aneksa broj 1, Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture, zbog potrebe da se izmene nazivi resora zaduženih za praćenje i sprovođenje ovog sporazuma.
Ovaj zakon je potrebno doneti po hitnom postupku jer je realizacija projekta izgradnje mosta Zemun – Borča u toku. Kada, sa druge strane, razmatramo opravdanost prioriteta realizacija implementacije ovih projekata u narednom periodu, potrebno je da imamo uvid u to da je kratkoročni ekonomski efekat 76,5 miliona evra za domaće građevinske firme i proizvođače građevinskog materijala, koji će na projektu biti angažovane kao podizvođači.
Što se tiče dugoročnih ekonomskih efekata, koji se kreću u pravcu unapređenja bilateralnih odnosa između Republike Srbije i Narodne Republike Kine, stvaraju se uslovi za razvoj stambenih, privrednih i drugih sadržaja, kao i potrebne infrastrukture. Od posebnog je ekološkog značaja to što se preusmeravanjem teškog teretnog saobraćaja, smanjuje buka i emisija štetnih gasova, čime se utiče na zaštitu životne sredine. Realizacija projekta izgradnje mosta Zemun – Borča je takođe od velikog infrastrukturnog značaja, jer predstavlja regionalnu vezu između Beograda i Južnog Banata, čime se Koridorom 10 strateški povezuje sa Koridorom 4 i Rumunijom, a za preko pola miliona žitelja beogradskih opština – Zemuna, Palilule i Novog Beograda, ostvarena je bolja saobraćajna veza.
Zbog svih ovih pozitivnih efekata, kako ekonomskih, ekoloških, tehničkih, tako i infrastrukturnih, SPS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona o potvrđivanju Aneksa broj 1 Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, uvaženi predstavnici ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici i poslanice, pred nama je danas i Predlog zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, koji u oblasti obrazovanja i vaspitanja predstavlja jedan poseban zakon. Osim ciljeva koje uređuje sistemski zakon iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, ovim posebnim zakonom se bliže i detaljnije uređuje dugoročni razvoj srednjeg obrazovanja u Republici Srbiji, kakav je potreban da se osigura osnovni temelj života i razvoja svakog pojedinca, društva i države zasnovane na znanju.
Tokom rada u jednoj srednjoškolskoj vaspitnoj ustanovi u Nišu uvidela sam u kom smeru bi reforme u obrazovno-vaspitnom sistemu trebalo da doprinesu formiranju mladih ljudi. Naime, potrebno je uvideti kakav treba da bude sistem obrazovanja u Republici Srbiji da bi na najbolji mogući način odgovorio životnim i razvojnim potrebama građana Republike Srbije i društvu u celini. Odgovor na ovo pitanje tačno definisan strateškim merama zapravo je dat ovim Predlogom zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju.
Ovaj poseban zakon omogućava da se razvoj sistema obrazovanja razume sa stanovišta njegove funkcije ka spoljnjem svetu, radi koga postoji, da se na njegovom razvoju radi uz stvarno učešće celokupnog društva, posebno onog dela kog se obrazovanje najviše tiče, na način koji bi omogućio da se sistem obrazovanja doslovno otvori prema zajednici u kojoj živi, ali da pri tome njime niko ne manipuliše u svrhu zadovoljenja interesa pojedinih grupa, čime ćemo kroz određeno vreme stvoriti populaciju moderno obrazovanu, kreativnu, motivisanu i osposobljenu za primenu stečenog znanja. Na ovaj način Republika Srbija više neće ostati slabo konkurentna država, neprivlačna za investiranje u sektore koji stvaraju veću novu vrednost, bez kapaciteta za razvoj demografskog društva.
Jedno od najvažnijih komponenata ovog predloga zakona jeste oslanjanje obrazovnog sistema u Srbiji na sadašnje stanje sistema, ali vođeno budućim razvojnim potreba društva u našoj državi. Drugim rečima, sagledano je kakav treba da bude sistem obrazovanja da bi se zasnovali čvrsti odnosi sa privredom, kulturom, naukom, tehnikom, javnim službama i brojnim izazovima humanističkog, socijalnog i drugog društvenog razvoja.
U cilju razvoja zdravog života, svesti o važnosti sopstvenog zdravlja i bezbednosti, potrebe razvoja fizičke sposobnosti, predviđen je program školskog sporta, ali i kroz pojačanu ulogu lokalne samouprave i društvene zajednice, sa čijim predstavnicima će se planirati sadržaj i način ove saradnje. U okviru ovoga u velikoj meri je otvorena i saradnja sa kancelarijama za mlade u jedinicama lokalne samouprave.
Obrazovanje i vaspitanje u sistemu srednjoškolskih ustanova osmišljeno je i ovim predlogom zakona detaljno, efikasno i kvalitetno utvrđeno na koji način škola treba da prepozna razvoj kompetencija neophodnih za dalje obrazovanje, aktivnu ulogu građana i život u savremenom društvu, razvoj stručnih kompetencija neophodnih za uspešno zapošljavanje, osposobljavanje za samostalno donošenje odluka o izboru daljeg obrazovanja i zanimanja, svest o važnosti zdravlja i bezbednosti na radu, osposobljavanje za kvalitetnu komunikaciju u timskom radu, poštovanje svih vrsta ravnopravnosti, tolerancije i uvažavanja različitosti, razvoju samoinicijativa, izražavanja svog mišljenja itd.
Predlogom zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju posebno je uređena podrška u obrazovanju i vaspitanju učenika i odraslih kojima je zbog smetnji u razvoju, invaliditeta, specifičnih teškoća u učenju, socijalne uskraćenosti i drugih razloga ona neophodna. Strateško opredeljenje u obrazovanju ovih osoba je inkluzivni pristup u obrazovanju radi postizanja optimalnog uključivanja učenika u redovan rad, njihovo osamostaljivanje i napredovanje u pripremi za svet rada.
U sprovođenju ovog inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja dozvoljeno je i korišćenje stručne pomoći lica kompetentnih u ovoj oblasti. Ali, kako bi obezbedili dostupnim obrazovanje za osobe sa smetnjama u razvoju, moraju se osigurati posebnim uslovi kao što su obezbeđivanje prevoza kada su obrazovne institucije na većoj udaljenosti, fizička dostupnost prostora u kojima se odvija vaspitno-obrazovni proces, obezbeđivanje tehničkih pomagala, pomoć personalnog asistenta itd.
Takođe, ono što je vrlo bitno …
(Predsedavajući: Vreme.)
Na osnovu svih činjenica iznesenih i svega onoga što su moje kolege prethodno rekle, samo bih još dodala da će SPS u danu za glasanje podržati i ovaj Predlog zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, kao i set zakona. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko, poštovani predstavnici ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici i poslanice, pred nama je Predlog zakona o efikasnom korišćenju energije koji predstavlja jedan od pet prioritetnih programa strategije razvoja energetike Republike Srbije odnosno prioritet racionalne upotrebe kvalitetnih energenata i povećanja energetske efikasnosti u proizvodnji, distribuciji i korišćenju energije kod krajnjih korisnika energetskih usluga.
U cilju sprovođenja ovog zakona, neophodno je preduzeti strateške, zakonodavne i organizacione institucionalne mere, tehničko-tehnološke, podsticajne, finansijske mere, kao i mere jačanja svesti u oblasti energetske efikasnosti.
Naime, ovim zakonom o efikasnom korišćenju energije, uređuju se i uslovi i način efikasnog korišćenja energije u sektoru proizvodnje, prenosa, distribucije i potrošnje energije, zatim politika energetske efikasnosti, korišćenje energije, sistem energetskog menadžmenta, označavanje nivoa energetske efikasnosti, minimalni zahtevi energetske efikasnosti u proizvodnji, prenosu i distribuciji električne i toplotne energije, kao i isporuci prirodnog gasa, finansiranje podsticajne i druge mere u vezi sa efikasnim korišćenjem energije.
Cilj donošenja ovog zakona je da se obezbedi sigurno snabdevanje energijom, smanji negativan uticaj na životnu sredinu, smanji emisija gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, smanji potrošnja energije, pa samim tim i troškovi za energiju u svojim sektorima, da se poveća komform u javnim objektima, unapredi nivo energetskih usluga, podstiče upotreba obnovljivih izvora energije za sopstvene potrebe, da se podstiče svest i dobrovoljne aktivnosti, radi podsticanja energetske efikasnosti, da se obezbedi eko dizajn i dizajn proizvoda krajnje potrošnje u skladu sa zahtevima povećanja energetske efikasnosti, da se podstiče stvaranje fondova i drugih finansijskih podsticaja u cilju primene energetske efikasnosti, da se obezbede nova radna mesta, da se poveća konkurentnost obveznika sistema energetskog menadžmenta, da se smanji emisija ugljendioksida za oko 9% do 2030. godine i mnogi drugi.
Primena zakona o efikasnom korišćenju energije podrazumeva primenu odredbi o eko dizajnu proizvoda koji koriste energiju. Radi se o obavezi da kućni i drugi tehnički uređaji koji koriste energiju mogu biti stavljeni na tržište samo ako ispunjavaju uslove eko dizajna, ukoliko sadrže oznaku energetske efikasnosti. Ova oznaka energetske efikasnosti mora da sadrži podatke o količini energije koju proizvodi koriste pri propisanim uslovima rada, mora da vizuelno ukazuje na klasu njihove energetske efikasnosti, kao i da sadrži ostale podatke koje potrošaču prikazuju bitna svojstva proizvoda, kao i potrošnju resursa neophodnih za rad proizvoda.
Zakonom o efikasnom korišćenju energije, potreba za regulisanjem efikasnog korišćenja energije proširuje se i na sektor proizvodnje, prenosa i distribucije energije, zatim na proizvođače, na uvoznike i na prodavce koji utiču na potrošnju energije, na vlasnike kotlova snage preko 20 kilovata, na vlasnike sistema za klimatizaciju sistema preko 12 kilovata, ali se suštinske mere najčešće odnose na poboljšanje efikasnosti sistema za snabdevanje toplotnom i električnom energijom, uvođenjem nove opreme i demontažom stare i zamenom energetske efikasnijom opremom.
Ovu vrstu mera karakterišu neophodna investicijska ulaganja sa kojima se u kratkom roku može značajno povećati energetska efikasnost, čime se preko ostvarenih ušteda obezbeđuju finansijska sredstva za povraćaj investicije.
Zakon o efikasnom korišćenju će na domaćinstva uticati tako što će domaćinstva biti u prilici da od distributera električne i toplotne energije na mesečnom nivou najzad dobiju informacije o stvarnoj realnoj potrošnji energije, koje će im omogućiti da preispitaju da li na racionalan način troše energiju i mogu li smanjiti troškove u pogledu potrošnje energije za grejanje i povećati standard sa jedne strane. Sa druge strane, ovaj zakon stvara uslove za plaćanje troškova prema izmerenoj potrošnji energije, čime se obezbeđuje zaštita potrošača.
Potpisivanjem i ratifikacijom ugovora o energetskoj zajednici zemalja jugoistočne Evrope, naša država je potvrdila svoju spremnost da obezbedi racionalno gazdovanje i upravljanje energijom i energetskim resursima, kao i održiv razvoj zemlje.
Ključni parametri koji su ukazali na potrebu sprovođenja reformi u energetskom sektoru radi unapređenja energetske efikasnosti su to da je u našoj državi energetski intenzitet dva do tri puta veći nego u zemljama EU. Velika je zavisnost od uvoznih energenata, negativan uticaj energetskog sektora na životnu sredinu. Zatim, velika je emisija gasova sa efektom staklene bašte iz energetskog sektora. Zatim, opredeljenje naše države za održivim razvojem, međunarodne obaveze, kao i to da je najniži stepen energetske efikasnosti u Evropi u slučaju naše države, potrošnja od 100 kv/č energije godišnje po jednom kvadratnom metru u državama Zapadne Evrope, za razliku od naše države u kojoj je potrošnja energije od 150 do 180 kv/č godišnje po jednom kvadratnom metru, a i mnogi drugi.
Zbog svega ovoga, Srbija se svrstava na peto mesto najvećih zagađivača po glavi stanovnika u pogledu emisije ugljen-dioksida. Primena energetski efikasnijih tehnologija u pogledu saobraćaja, doprinela bi da se smanji potrošnja goriva kao i emisija ugljen-dioksida čak i za 50% po pređenom kilometru. Korišćenje prevoza u železničkom saobraćaju, kao energetski najefikasnijeg vida kopnenog saobraćaja i najmanjeg zagađivača životne sredine, dovodi do smanjenja emisije gasova staklene bašte.
Železnički saobraćaj u proseku emituje tri puta manje ugljen-dioksida nego drumski saobraćaj i pet puta manje u odnosu na vazdušni saobraćaj. Zbog toga se kao optimalna mera energetske efikasnosti u prevozu, kao i mera održivog razvoja Srbije treba primeniti kombinovani drumsko-železnički saobraćaj, čime se obezbeđuje najefikasnije zadovoljavanje potreba korisnika, što je i realna perspektiva na prostoru evropskog saobraćajnog sistema i jedan od važnih ciljeva razvoja saobraćaja u Republici Srbiji.
Za sprovođenje zakona o efikasnom korišćenju energije nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije za 2013. godinu. Imajući u vidu da je ovim zakonom predviđeno osnivanje budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti u 2014. godini, planiranje potrebnih budžetskih sredstava izvršiće se prilikom izrade i usvajanja o budžetu za 2014. godinu. Budžetski fond je veoma značajan segment u pogledu unapređivanja energetske efikasnosti naše države. Njegovo osnivanje je potrebno radi podsticanja i sufinansiranja aktivnosti kojima se poboljšava energetska efikasnost u sektorima proizvodnje i potrošnje energije, kao i radi povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije naše države. Ovaj fond je takođe značajan iz razloga obezbeđivanja i sufinansiranja obrazovnih programa u okviru permanentnog obrazovanja stručnjaka u oblasti energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije.
U cilju podsticaja i finansijskih mera, ovim zakonom se obezbeđuju i bolji uslovi dobijanja kredita od banaka, dobijanja carinske i poreske olakšice, povećanje obima istraživačko-razvojnih aktivnosti za razvoj energetski efikasnih tehnologija i postupaka, kao i javne nabavke koje uzimaju u obzir energetsku efikasnost kao kriterijum.
Takođe, od velikog značaja u cilju primene ovog zakona o efikasnom korišćenju energije su i mere jačanja svesti u oblasti energetske efikasnosti kroz sprovođenje strategije informisanja kampanjama i obrazovnim aktivnostima, kako bi se povećala svest o energetskoj štednji i kao proces koji dovodi do promene ponašanja u svim sektorima proizvodnje prenosa, distribucije energije i korisnika energije.
U skladu sa svim ovde navedenim činjenicama i pravnim okvirom koji će omogućiti efikasnije korišćenje energije, SPS će u Danu za glasanje podržati ovaj zakon o efikasnom korišćenju energije u nadi da će svest naših sugrađana omogućiti njegovu maksimalnu primenu i doprinos u održivom razvoju Republike Srbije, jer je ono jedino i najvrednije, naše životno okruženje. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovana gospođo ministarko, poštovani predstavnici Ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici i poslanice, pred nama je Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za transport prirodnog gasa "Južni tok".
Dolazim iz jugoistočnog dela Srbije, iz Niša, te smatram da je ovo jedan projekat od velike važnosti za razvoj južnog i jugoistočnog dela Srbije, ali isto tako i za celu Srbiju i region. Predloženi zakon je poseban, specijalan zakon i po svemu jedinstven u zakonskoj proceduri. Znači, donošenje ovog zakona za našu državu je nemerljiv, jer korist koja se ostvaruje realizacijom projekta izgradnje sistema za transport prirodnog gasa "Južni tok" ogromna i u ekonomskoj situaciji, u kojoj se nalazi Srbija, dugoročna i višestruka.
Predloženi zakon sa pravnog aspekta je uglavnom procesno pravne prirode, jer se njime reguliše procedura utvrđivanja javnog interesa, eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije spomenutog projekta. U tom smislu treba istaći da suštinu ovog zakona čine postupci, koji u odnosu na redovne postupke utvrđivanja javnog interesa, eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije, podrazumevaju jednostavniju, bržu i jeftiniju proceduru.
Ono što je od velike važnosti je to da se donošenjem ovog zakona otpočinje realizacija zajedničkih ciljeva Republike Srbije i Ruske Federacije utvrđenih Zakonom o potvrđivanju Sporazuma zaključenog između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblati naftne i gasne privrede.
Ovim zakonom je propisano da će Vlada Republike Srbije i Vlada Ruske Federacije pružiti pomoć oko projektovanja, izgradnje i korišćenja objekata u okviru realizacije i projekta magistralnog gasovodnog sistema o izgradnji iz Ruske Federacije u Crno more, teritoriju trećih zemalja i Republiku Srbiju za tranzit i isporuke prirodnog gasa u druge zemlje Evrope i izgradnju na teritoriji Republike Srbije.
Ovaj projekat je po mnogim svojim karakteristikama specifičan i veoma složen, a kako je ovo prvi projekat ovakve vrste i obima u Republici Srbiji, postojeći zakonski okvir u određenim segmentima stvara prepreke za realizaciju projekta u predviđenim rokovima. Zbog toga je neophodno pronaći rešenje kojim će se postojeće prepreke prevazići i projekat realizovati u roku i na način kako je to predviđeno odredbama navedenog sporazuma. Da bi uočene prepreke prevazišli, a da pri tome ne narušimo postojeći sistem ustanovljen važećim propisima, i to izmenama i dopunama većeg broja propisa, neophodno je doneti poseban zakon kojim bi propisivao posebna pravila primenljiva isključivo na ovaj projekat. Takav propis bi izmenama i dopunama važećeg zakonskog okvira u oblasti sticanja odgovarajućeg prava na zemljištu i izgradnje linijskih i infrastrukturnih objekata stvorio okvir za nesmetanu realizaciju projekta izgradnje sistema za transport prirodnog gasa "Južni tok".
Stoga je neophodan zakon koji bi utvrdio posebna pravila potpune eksproprijacije koja vodi sticanju svojine na eksproprisanim nepokretnostima od strane korisnika eksproprijacije, zatim nepotpune eksproprijacije koja vodi sticanju trajnog prava službenosti na eksproprisanim nepokretnostima, pa tako i privremenog zauzimanja za potrebe izgradnje. Korisnik eksproprijacije ima sva prava, obaveze i odgovornosti koje su predviđene Zakonom o eksproprijaciji i odredbama ovog zakona.
U cilju zaštite prava interesa vlasnika zemljišta, u pogledu utvrđivanja ekspropriacione naknade, odgovarajuće odredbe važećeg Zakona o eksproprijaciji treba ostaviti nepromenjenim iz razloga što su se u praksi pokazale kao dobra zaštita vlasnika nepokretnosti od volje investitora, bez obzira na državne interese za izgradnju.
Ono što je takođe neophodno regulisati jeste pitanje pribavljanja odgovarajućih dozvola za izgradnju, ali imajući u vidu specifičnost objekta koji se gradi i specifično pravo investitora, sa jedne strane, a ne menjati suštinu postojećeg sistema dozvola, sa druge strane. Dakle, radi efikasnije realizacije celokupnog projekta izgradnje sistema za transport prirodnog gasa "Južni tok" potrebno je propisati određena preciziranja i odstupanja u određenim fazama rada, kraće rokove postupanja svih organa uključenih u realizaciju projekta i ažurnost radi sprečavanja štetnih posledica koje mogu nastati usled odlaganja početka izgradnje sistema za transport prirodnog gasa "Južni tok".
Podnošenjem ovog zakona stvaraju se realni uslovi za izgradnju i realizaciju ovog projekta iz razloga što se donošenjem istog mogu prevazići postojeći problemi u vidu zakonskog okvira definisanih već ustanovljenim propisima i time omogućiti izrada projekta međunarodnog gasovoda na teritoriji naše države.
Ova vlada Republike Srbije je od prvog dana svog rada, pa do danas, pokazala svoju doslednost i sposobnost u svakom nastojanju da državu uzdigne na viši nivo razvoja, kako privrednog, tako i ekonomskog. Uz posredovanje EU, status
Republike Srbije podignut je na najviši politički nivo. Svojim radom Vlada Republike Srbije je napravila vredan spoljnopolitički proboj u najznačajnijim nacionalnim i internacionalnim pitanjima i svojim kontinuitetom pokazala da neće biti raskoraka između reči i dela, te tako i svoju spremnost da u postojećoj situaciji sačuva integritet i suverenitet države.
Predlog zakona koji je danas pred nama predstavlja vrlo značajan deo projekta izgradnje međunarodnog gasovoda, a od velikog je značaja i za pokretanje novog vida razvoja energetike u našoj zemlji. S obzirom na ozbiljnost projekta, Vlada Republike Srbije obezbedila je sve uslove za realizaciju istog, obezbeđene su bankarske garancije i novac potreban za izgradnju u 2013. godini. Odgovornost Vlade Republike Srbije pokazuje na ovaj način spremnost da se priključi međunarodnim tokovima.
Realizacijom ovog projekta Republika Srbija će biti jedna od najznačajnijih energetskih čvorišta na Balkanu, ali i šire. Ovaj projekat takođe oslikava dobar odnos između Republike Srbije i Ruske Federacije. Sa druge strane, Republika Srbija ima ljude, kadrove i preduzeća koja su sposobna da obave veliki deo tih radova i da uposle veliki broj radnika i opreme. U cilju praćenja realizacije i izgradnje sistema za transport prirodnog gasa "Južni tok", Vlada Republike Srbije će po stupanju ovog zakona na snagu oformiti radno telo koje će činiti predstavnici ministarstava nadležnih za poslove energetike, finansija, građevinarstva i prostornog planiranja.
Ono što je veoma značajno za našu državu je to da za donošenje i sprovođenje ovog zakona nisu potrebna sredstva iz budžeta Republike Srbije. Korist i ekonomski efekti primene ovog zakona za Srbiju su višestruko pozitivni, a to su: angažovanje građevinske operative sa uposlenošću velikog broja radnika u dužem vremenskom periodu; popuna budžeta Republike Srbije naplatom raznih taksi koje terete korisnike eksproprijacije; dopremanje gasa međunarodnim gasovodom u Republiku Srbiju čime se obezbeđuje dugoročna energetska stabilnost naše države usled širokog spektra primene gasa kao sirovine, kao energent za grejanje, kao alternativno gorivo, u hemijskoj industriji kao izvor vodonika u proizvodnji azotnog đubriva.
Veća količina gasa, osim energetske sigurnosti, obećava i konkurentnost, kako na evropskom, tako i na našem tržištu kasnije, što bi trebalo da omogući veću povoljnost cene tog energenta, povećanje bezbednosti, kao i kvaliteta u snabdevanju gasom, regulisanje svojinskih imovinsko-pravnih odnosa, kao i utvrđivanje suvlasničkih udela u kompanijama koje će biti osnovane radi realizacije Sporazuma sa Ruskom Federacijom ili, preciznije rečeno, kompanija koje će se baviti izgradnjom trase prirodnog gasa preko teritorije Republike Srbije.
S obzirom na sve navedene činjenice i odgovornost koju ovim predlogom zakona preuzima Vlada Republike Srbije, koja je kroz dosadašnje ostvarenje svojih programskih ciljeva pokazala svoju sposobnost u tome, SPS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za transport prirodnog gasa "Južni tok", u nadi da će se što pre stvoriti uslovi za početak izgradnje gasovoda "Južni tok" i realizovati jedinstveni projekat u tom smislu. Hvala.