Dame i gospodo narodni poslanici, želim danas da postavim poslaničko pitanje Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine i Ministarstvu finansija. Prethodnih nedelja građanima su putem pošte uručena rešenja naknade za odvodnjavanje za 2015. i 2016. godinu. Situacija slična onoj od prošle godine, kada su im takođe uručena rešenja za naplatu za protekle dve godine koje moraju da plate u roku od 15 dana. Pored toga što je dat kratak rok od 15 dana, veoma često su ta rešenja zasnovana na netačnim podacima koji su uvećani, tako da u konačnom rešenju iznos naknade bude i veći nekoliko puta. Ono što ohrabruje, što pozdravljamo i zbog čega postavljam pitanje Ministarstvu poljoprivrede i gospodinu Nedimoviću jeste zasnovano na njegovoj izjavi da ubuduće naknade za odvodnjavanje neće obračunavati poreska uprava, već će to činiti nadležna vodoprivredna preduzeća.
Svesni smo da je naknada propisana zakonom i da je kao takva obaveza za plaćanje. Svesni smo koliki je njen značaj, naročito za odbranu od poplava. Ali, upravo zbog svega toga, neophodno je da se ona obračuna na tačnim podacima. Zbog toga svoje pitanje postavljam Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine – na osnovu kojih podataka će se vršiti obračun naknada, da li će se rešenja dobijati početkom godine, sredinom godine, da li će se dobijati za jednu kalendarsku godinu ili će se plaćati kvartalno.
Istovremeno, svoje drugo pitanje postavljam Ministarstvu finansija – šta građani mogu da učine za rešenja koja su pogrešno obračunata i koji je najefikasniji i način da se njihovi problemi reše?
Na kraju, navela bih samo tužbu jedne građanke koja je podnela i koja se pozvala na bitne povrede materijalnog prava i nepravilne primene propisa. Naime, članom 169. Zakona o vodama regulisan je osnov plaćanja naknade za odvodnjavanje i u istom se navodi da se naknada za odvodnjavanje plaća za uređenje vodnog režima zemljišta na melioracionom području, odnosno da područja odvođenjem suvišnih voda sistemima za odvodnjavanje kojima upravlja javno vodoprivredno preuzeće. Na osnovu ovog člana, osporenim rešenjem nezakonito je zadužena naknadom za odvodnjavanje, pošto kuća, dvorište, nalazi se u strogom centru grada koje ne spada u područje, niti postoje sistemi za odvodnjavanje kojima upravlja javno vodoprivredno preduzeće. Jedina voda koja se pojavljuje u dvorištu je kiša koja pada i upija je zemlja ili odlazi kroz kanalizaciju, koja se uredno plaća javnom komunalnom preduzeću u Vrbasu, što znači da ne postoji zakonski osnov za plaćanje naknade za odvodnjavanje.
Ona se ovom prilikom pozvala i na član 170. stav 1. tačka 3) Zakona o vodama, kojim se reguliše pojam obveznika i plaćanja. Naime, pored kuće, ispred kuće postoji atmosferska kanalizacija u kojoj se sliva sav višak vode i isto je izgrađeno pre dvadesetak godina iz sredstava samodoprinosa, na istom mestu celom dužinom ulice sa jedne i druge strane prethodno je bio jarak koji je zatrpan i u koji se slivao višak vode koji je zemlja posle upijala. Postavlja pitanje, i ono na šta se ona pozvala je shodno navedenim odredbama, nju isključuje kao obveznika naknade za odvodnjavanje. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podržavajući sve ono što je naša ovlašćena predstavnica Snežana Bogosavljević Bošković govorila i ono što je govorio narodni poslanik Ivan Karić iz Zelenih Srbije, ja ću se u svom izlaganju pre svega osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Poštovani narodni poslanici, budžet Ministarstva poljoprivrede za 2017. godinu je povećan za 8,11% i predstavlja izraz želje da se nastavi sa započetim reformama u poljoprivredi. Fokus agrarnog budžeta za 2017. godinu je na sektoru investicija, ulaganja, davanja subvencija za nabavku opreme, mehanizacije i objekata za izgradnju i rekonstrukciju prerađivačkih kapaciteta.
Poljoprivreda je od izuzetnog značaja za ekonomiju Srbije. Povećanje konkurentnosti tog sektora jeste jedan od prioritetnih ciljeva države. Agro biznis u celini učestvuje u stvaranju bruto domaćeg proizvoda sa preko 20%. Dodatna poljoprivreda sa prehrambenom industrijom predstavlja jedinu granu srpske privrede koja ostvaruje pozitivan bilans u spoljnotrgovinskoj razmeni i to u kontinuitetu od 2005. godine, uz stalni trend rasta.
Agrar je najvažnija komparativna prednost i velika razvojna šansa naše zemlje. Međutim, razvoja nema bez velikih ulaganja. Da bi se iskoristio ogroman potencijal srpske poljoprivrede, neophodno je bilo povećati agrarni budžet, što je i učinjeno. Za subvencije u poljoprivredi opredeljeno je 3,2 milijarde, a najveća povećanje, kako je i ministar naveo danas, za narednu godinu je u delu podrške investicijama i to u iznosu od 2,2 milijarde, što je četiri puta više nego što je bilo u prethodnoj godini.
Podsetila bih da je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine na čelu sa ministarkom, sada već bivšom, Snežanom Bogosavljević Bošković, u toku nepune dve godine, za 22 meseca predložilo 22 zakona, a sve u cilju da se stvori pravni okvir, podstakne razvoj poljoprivrede u Srbiji i uspeli smo da zabeležimo rast izvoza poljoprivrednih proizvoda za 50%.
Što se tiče stočarskih proizvoda, u poslednjih 15 godina suočeni smo sa čestim poremećajima na tržištu. Stočni fond u Srbiji poslednjih decenija smanjivan je za dva do tri posto godišnje. Na sreću, u prošloj godini taj trend opadanja je prestao. Krenuli smo ka stabilizaciji i rastu stočnog fonda, što je rezultat i dobrih podsticajnih mera za stočare, koje su ova Vlada i Ministarstvo poljoprivrede preduzimali u prethodnim godinama.
Treba istaći da ukoliko želimo stabilizaciju na domaćem tržištu i povećan izvoz, onda, pored povećanog stočnog fonda, moramo obezbediti i kvalitet. Naši proizvođači moraju da znaju da u Evropsku uniju može da se proizvede samo mleko ekstra kvaliteta, a kod nas imamo samo 35%. U 2015. godini proizvodnja mesa beleži povećanje u skoro svim sektorima, proizvodnja svinjskog mesa za 8% u odnosu na 2014. godinu, a proizvodnja ovčijeg mesa viša je za 11% nego u 2014. godini. Takođe, proizvodnja mleka u poslednje dve godine beleži blag porast.
Zahvaljujući odlučnim merama Vlade i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, u prethodnih nekoliko godina obezbeđena je isplata premija, podsticaja za kvalitetna mlečna grla, uvedeni su prelevmani za uvoz mleka i kiselo mlečnih proizvoda kojima se štite domaći proizvođači od nelojalne konkurencije, obezbeđen je interventan otkup viškova mleka iz mlekara kako bi se oslobodio prostor za nesmetan plasman mleka malih proizvođača, povećan je izvoz mleka i mlečnih proizvoda na tržište Ruske Federacije. Konkretno, izvoz sira je u odnosu na 2014. godinu povećan za 25% u 2015. godini.
Usvajanjem Predloga zakona stvoriće se uslovi za usmeravanje podsticaja u oblasti direktnih plaćanja za stočarsku proizvodnju na širi krug korisnika, s obzirom da se predlažu i nove kategorije i to podsticaji za krave i za uzgoj teladi za tov.
Izmenama i dopunama zakona preciziraju se dužnosti korisnika podsticaja, a precizirane su i odredbe koje se odnose na vraćanje novčanih sredstava, plaćanje zateznih kamata i umanjenje narednih isplata prema korisniku podsticaja. Podsticaj u stočarstvu se proširuju na kvalitetne tovne bikove, krave za uzgoj teladi za tov, kvalitetne priplodne ovnove, jarčeve i kvalitetne priplodne nerastove.
Predlogom zakona precizira se da lice koje je ostvarilo podsticaje za krave zadojilje ne može da ostvaruje pravo na podsticaje za premiju za mleko. Zakon predviđa da podsticaji za podršku programima koji se odnose na unapređenje konkurentnosti obuhvataju i podsticaje za uspostavljanje i jačanje udruženja u oblasti poljoprivrede upravo za mala i srednja poljoprivredna gazdinstva i povećanje njihove konkurentnosti moglo bi da bude od izuzetne koristi za osnivanje ili pristupanje nekom udruženju. Nadam se da će proizvođači to uvideti i iskoristiti.
Ja bih navela jedan dobar primer. U naseljenom mestu Bačkom Dobrom Polju prošle godine je zasađeno između 50 i 60 hektara malina, a ove godine je već to 80 hektara. Oni su se organizovali i napravili su udruženje. Uspeli su da organizuju dnevni otkup i isplatu na dnevnom nivou, dobili su cenu koja je deset dinara bila veća od one koja se nalazila u okruženju. Kada uzmemo po onim podacima koje sam ja od njih mogla da dobijem, da po jednom hektaru treba deset zaposlenih u sezoni branja, možete misliti koliko je to značajno za sredinu iz koje ja dolazim. Sledeće godine već u drugoj godini biće i više od 10 ljudi po hektaru koji će biti neophodni da rade, a oni planiraju i da se iz udruženja formiraju i zadruge i tako ostvare još veće dobiti kada su u pitanju proizvođači malina.
U cilju predloženih izmena i dopuna jeste i da se proširi krug korisnika sredstava iz republičkog budžeta, kao što sam rekla, a pored pomenutih, podršku treba da dobiju i mladi poljoprivrednici, naročito u istočnoj i južnoj Srbiji, kako je naveo ministar poljoprivrede. U Srbiji danas ima blizu 4.600 sela, a svako četvrto ili 1.200 je na putu nestajanja. Sela izumiru i treba iskoristiti sve potencijale da se ovi negativni trendovi u srpskom selu zaustave. Mogu da vam prenesem da je kod nas u Vojvodini slučaj upravo to da porodična poljoprivredna gazdinstva su porodice sa najviše dece i da u proseku imaju troje do četvoro dece, tako da će ove zakonske odredbe, koje podstiču mlade poljoprivrednike, doprineti i populacionoj politici.
Na kraju, poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće sve predložene zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Samo bih ponovila u obrazloženju ono što stoji zbog čega ovaj amandman ne treba prihvatiti, a to je da on predviđa smanjenje sredstava na razdelu Komesarijat za izbeglice i migracije, u cilju smanjenja priliva migranata. Kako se u obrazloženju ovog amandmana navodi, ugrozilo bi izvršenje nadležnosti utvrđenih ne samo u Zakonu o azilu, već i drugim zakonima, odnosno podzakonskim aktima kojima se regulišu pitanja izbeglica, interno raseljenih lica, reintegracija povratnika po Sporazumu o readmisiji, kao i rad Komisije za nestala lica. Iz prostog razloga što smo mi dobili pohvale, Srbija i naše društvo, za odnos prema migrantima, to je deo naše tradicije, mi smo jedno humano društvo i to smo pokazali da imamo razumevanja za migrante, a isto tako želim da napomenem da je neophodno da ova sredstva postoje iz razloga konkretno u opštini iz koje ja dolazim, u opštini Vrbas, ukupan broj izbeglih lica na teritoriji opštine Vrbas je 2.500, a broj izbeglih koji i dalje imaju status izbeglica je 225, bez obzira što se godinama unazad pomaže da se reši njihovo pitanje, kako kroz ekonomsko osnaživanje, tako i kroz kupovinu kuća, pomaže im se u ogrevu, lekovima. Iz tog razloga ponavljam da ne bi trebalo prihvatiti ovaj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvažena ministarko, zahvaljujem i vama što ste prihvatili amandman i vama i Vladi.
Ja sam u svom amandmanu predložila u članu 6. stav 2. da se promeni i da se pored nadležnih državnih organa i centara za socijalni rad u sprečavanju nasilja u porodici preko davanja pomoći, obaveštenja o nasilju kao i pružanju podrške žrtvama nasilja učestvuju i druge ustanove u oblasti dečije, smo dodali, socijalne zaštite, obrazovanja, vaspitanja i zdravstva, u daljem tekstu, državni organi i ustanove nadležne za primenu ovog zakona, kao i tela za rodnu ravnopravnost na nivou lokalnih samouprava.
Posebno vam zahvaljujem na ovome što ste prihvatili i – tela za rodnu ravnopravnost na nivou lokalnih samouprava i u njihovo ime bez obzira da li su ona formirana od strane lokalne skupštine ili su formirana zaključcima predsednika opštine unazad godinama ona su se bavila sprečavanjem nasilja. Mnogi članovi tih tela prošli su i obuke misije OEBS.
Oni su senzibilisani po ovoj temi, obučeni su i zaista će doprineti da ovaj zakon u punoj meri spreči nasilje u porodici, a svakako i posebni ciljevi kada je u pitanju nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama, u porodici i partnerskim odnosima, koja je doneta 2011. godine. Posebni njeni ciljevi su bili upravo da se uključe i jedinice lokalne samouprave i tela za rodnu ravnopravnost na lokalnom nivou.
Još jednom, hvala vam što ste prihvatili ovaj amandman.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Ja sam u ovom amandmanu pre svega stavila akcenat na ekonomsko osnaživanje iz razloga da podnetim amandmanom se stavlja akcenat na ekonomsko osnaživanje žrtve nasilja kako bi se dovoljno oporavila i mogla da izađe iz začaranog kruga nasilja, odnosno potpuno se osamostalila i samostalno da nastavi život bez straha da će zbog ekonomske zavisnosti morati da se vrati nasilniku.
Podaci do kojih sam ja mogla da dođem kao predsednica Komisije za praćenje ostvarivanja rodne ravnopravnosti, istraživanja koja su rađenja kažu da žrtva u proseku sedam puta se vraća nasilniku dok se ne odluči da ga napusti.
Neki od razloga zbog čega ne napušta nasilnika je upravo to što nema podršku ni svoje primarne porodice što nema gde da ode i što nema od čega da nastavi da živi. Ali, vrlo često je bio slučaj i da se žrtva odluči na to da povuče tužbu upravo iz tog razloga da shvati da će kazna koja bude izrečena umanjiti porodični budžet.
To su bili neki od razloga zbog čega su žrtve odustajale od tužbe i ono sa čim su se sretali i policijski službenici, ja sam to spominjala i u raspravi u načelu kada sam govorila, da žrtva posle odustane od tužbe, da kaže da su se izmirili, da su se dogovorili da nastavi.
Podaci govore i o tome da u 29% slučajeva nasilje je višemesečno, u 71% to u proseku bude pet godina, a i da posle tog prvog incidenta nasilja do prijavljivanja prođe nekih devet godina i tri meseca.
Mislim da je osnovni razlog zbog čega žrtva ne može da izađe iz tog začaranog kruga nasilja upravo to što ona nije ekonomski osnažena i postojao je jedan primer dobre prakse, to je u Pokrajini Pokrajinski sekretarijat sprovodio kao program zapošljavanja žrtve nasilja, gde je onima koji su zaposlili žrtvu nasilju bruto zarade su refundirane, 12 mesečnih bruto zarada i žene su ostajale i posle tog perioda da rade i na taj način je uspevalo da im se pomogne i da se izbore sa ovim problemom.
Mislim da treba bez obzira što nije prihvaćen amandman u podzakonskim aktima i u budućnosti razmišljati o tome da žrtvu moramo i ekonomski osnažiti da bismo joj pomogli da izađe iz porodičnog nasilja. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, današnja skupštinska rasprava odnosi se na dva zakona iz oblasti saobraćaja.
Ja ću se ovom prilikom osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.
Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama uređuje uslove i način za bezbednu plovidbu na unutrašnjim vodama Republike Srbije, reguliše vodne puteve i plovidbu, uslove za plovila i plovidbu, uslove za posadu, traganje i spasavanje, definiše luke i pristaništa, reguliše nadzor i druga pitanja koja se odnose na plovidbu na unutrašnjim vodama.
Ove izmene i dopune zakona o kojima danas raspravljamo predstavljaju dalje usaglašavanje naše regulative sa praksom EU u oblasti vodnog saobraćaja ne samo zbog obaveze koju imamo, već pre svega zbog potrebe da se dalji razvoj vodnog saobraćaja u Srbiji odvija u skladu sa međunarodnim standardima i principima.
Činjenica je da Republika Srbija kroz koju protiče Dunav, jedna od najdužih evropskih reka, poseduje povoljne ekonomske i geografske karakteristike kako za međunarodni, tako i za unutrašnji vodni saobraćaj koji se smatra i jednim od najjeftinijih i najisplativijih vidova transporta putnika i roba.
Ukupna dužina plovnog puta u Srbiji iznosi 1.680 kilometara i zato je ovaj vid saobraćaja izuzetno važan.
Vodni saobraćaj ima poseban značaj i zbog činjenice da predstavlja najčistiji vid saobraćaja koji obezbeđuje visok stepen zaštite životne sredine i ne ugrožava ekološku ravnotežu biljnog i životinjskog sveta, kako to nažalost čine goriva koja se koriste u drumskom saobraćaju.
Polazeći upravo od prirodnih resursa Republika Srbija je donela i Strategiju razvoja vodnog saobraćaja koji ima za cilj optimalno korišćenje ovih vodnih potencijala kako u oblasti transporta, tako i u oblasti turizma, ali i ukupnog razvoja svih lokalnih sredina koje se nalaze u priobalju ovih velikih reka.
Osnove strategije čine tri glavna plovna puta u dužini od 960 kilometara, a to su tri velike međunarodne reke, pre svega Dunav, zatim Tisa i Sava. Takođe, ne smemo zanemariti značaj jedinstvene mreže kanala Dunav-Tisa-Dunav čija plovnost iznosi oko 600 kilometara i koja povezuje tokove reke Dunava, Tise i oko 80 naselja u Vojvodini.
Kanal Dunav-Tisa-Dunav predstavlja dobar hidorotehnički potencijal ne samo za navodnjavanje i odvodnjavanje unutrašnjih voda za odbranu od poplava, već i za plovidbu, odnosno za rečni transport putnika i roba.
U opštini Vrbas, iz koje sam ja, nalazi se tri kanala hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav i to Vrbas-Bezdan sa 80,9 kilometara, Bečej 90 kilometara i Novi Sad-Savino selo i to je ukupno 31,5 kilometara i ima jedno sedam kilometara koji nije plovan, koji prolazi kroz sam centar grada Vrbasa.
U Dunavu se nalazi više teretnih luka i tri putnička pristaništa i to u Novom Sadu, Beogradu i Donjem Milanovcu. Najvažnije luke u Republici Srbiji u najvećem obimu su povezane sa glavnim drumskim i železničkim saobraćajnim čvorovima, što olakšava transport roba, posebno opasnih materija. Za sada su jedino Luka Beograd i Luka Pančevo opremljene kontejnerskim terminalima.
Tri putnička pristaništa i to u Novom Sadu, Beogradu i Donjem Milanovcu svakako nisu dovoljno za razvoj putničkog saobraćaja, ali koliko mi je poznato razvojni dokumenti predviđaju izgradnju putničkih pristaništa na sve tri plovne reke i to u još 16 opština. Ova pristaništa će omogućiti pre svega veći turistički promet, odnosno omogućiće svim lokalnim zajednicama koje leže na našim plovnim rekama da brže valorizuju svoje turističke potencijale i privredne resurse, što je u krajnjoj liniji i cilj razvoja vodnog saobraćaja u Srbiji.
Srbija je jedna od najagilnijih zemalja u realizaciji velikom međudržavnog projekta Dunavska strategija, što podrazumeva i veliki napor kako bi se potencijali Dunava maksimalno koristili s obzirom na visok procenat udela u iskorišćavanju vodnih puteva u ukupnom obimu saobraćaja koji se svakodnevno obavlja u Evropi.
Ovom prilikom želim da istaknem i da je opština Apatin, na čijem čelu je bio sada već bivši predsednik dr Živorad Smiljanić, uradila idejno rešenje izgradnje međunarodne javne luke Apatin i sa studijom ekonomske opravdanosti izgradnje u okviru logističkog centra. Studiju su radili Fakultet tehničkih nauka i Fakultet saobraćaja iz Beograda. Robno-transportni centar Apatin bi tada izašao na Dunav i to bi bila prva luka u bezcarinskoj zoni u Evropi. Ukupna investicija za izgradnju luke i logističkog centra procenjeni su na 34,6 miliona evra.
Postoje zainteresovani investitori. Nakon procene očekivanih prihoda luke Apatin sa intermodelnim terminalom sprovedena je dinamička ocena ekonomske opravdanosti projekta izgradnje. Ocena je pokazala isplativost jer je interna stopa rentabilnosti iznosila 6,42 i ukazuje na siguran i brz povraćaj uloženih sredstava.
Međutim, ovaj važan projekat gradnje međunarodne luke u Apatinu nije još uvek prošao sve procedure neophodne za početak realizacije, ali se nadam da će biti uskoro realizovan, a vas bih gospođo ministarka zamolila da vi u skladu sa vašim mogućnostima, s obzirom da imam neka saznanja da Agencija za luke nije raspisala međunarodni tender, a postoje zainteresovani investitori koji bi uložili upravo za realizaciju ovog projekta.
Iz svih ovih razloga koje sam navela, koje je naša ovlašćena predstavnica Stefana Miladinović navela, koje će i koleginice narodne poslanice iz poslaničke grupe SPS navesti u svojim izlaganjima, mi ćemo u danu za glasanje podržati oba predloga zakona. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama su danas izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave i, kao što smo mogli da čujemo, u pitanju, napravljen je jedan kompromis između onoga što su bili zahtevi MMF, kao deo aranžmana koji ima Vlada Republike Srbije i onoga što su bili zahtevi lokalnih samouprava i ovaj Predlog zakona je mnogo povoljniji od onoga koji je bio u Nacrtu zakona, koji je predviđao da porezi od zarada lokalnim samoupravama budu smanjeni na 50%, a da se onaj ostatak nadoknadi povećanjem poreza na imovinu.
Svakako je ovo bolje zakonsko rešenje, dovodi do uravnotežavanja vertikalnog, ali se nadam, onako kako ste najavili, da ćete uraditi ono horizontalno kada su u pitanju transferi koji nisu objektivni, nisu transparentni i da će oni sigurno to u budućnosti biti i da će biti svakako i predvidivi.
Lokalnoj samoupravi iz koje ja dolazim, opština Vrbas, umanjenje će biti oko 30 miliona dinara, ali ono što danas želim da iznesem i da se pridružim podršci predsedniku opštine Milanu Glušcu, koji je nedavno uputio molbu ministra finansija sa zahtevom da se preispitaju i ponovo urade analize parametara koji utvrđuju razvijenost opštine. Opština Vrbas je u prvoj grupi razvijenih opština, među 20 opština, mada je privredni ambijent u opštini u poslednjih 15 godina, a naročito u poslednjih pet godina mnogo drugačiji.
Želim da istaknem da smo mi, kao lokalna samouprava aplicira za sve projekte, i one koji su raspisani od strane AP Vojvodina, Vlade Republike Srbije i EU, ali nailazimo na jedan problem. S obzirom da smo u grupi ovih razvijenih opština, naše sufinansiranje u projektima mora da bude između 30 i 80%, pa mi nekada ne možemo ni da učestvujemo na nekim konkursima kada su u pitanju kapitalne investicije. Želim da vam iznesem takođe neke podatke koji idu u prilog ovom zahtevu koji je upućen od strane predsednika opštine, a to je da je broj zaposlenih u konstantnom padu, da je 2008. godine u opštini Vrbas bilo zaposleno 14.559 lica, što je činilo 52% radno aktivnog stanovništva.

Zahvaljujem. Moje kolege poslanici su potrošili vreme, ali vrlo brzo ću da to privedem kraju. Godine 2015. to iznosi 9.230, a da je to ukupno smanjenje od 5.329, a ako uzmemo podatke iz 2000. godine, to je onda više od 8.000.
Što se tiče neto zarade u opštini Vrbas, ona je za 20% manja nego što je to slučaj u Južnobačkoj oblasti, 12,67% u odnosu na AP Vojvodinu, a 15,11% u odnosu na republički prosek. Takođe, na ima PDV iz opštine Vrbas se godišnje slije u republički budžet oko 600 miliona dinara, a kroz transferna sredstva se vraća oko 157 miliona dinara.
Zamolila bih vas da sa ministrom finansija razmotrite ovaj zahtev koji je upućen iz opštine, da se preispitaju ovi parametri kada je u pitanju analiza razvijenosti, a mi spadamo po ovim sadašnjim među 20 najrazvijenijih opština.

Poštovani predsedavajući Bečiću, zahvaljujem.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, pred nama je danas, kako smo čili, nekoliko predloga zakona, ja ću u svom izlaganju govoriti o Predlogu zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.

Pred nama je predlog zakona koji je preduslov za uspostavljanje efikasne, moderne, lokalne administracije, koja će biti pre svega u službi građana.

Predlogom se celovito uređuje sistem radnih odnosa u organima, službama i organizacijama, kako u autonomnim pokrajinama, tako i u lokalnim samoupravama, uključujući i funkcionere u njima, a što svakako predstavlja novinu u ovom zakonu.

Izrada novih zakonskih rešenja usledila je nakon uočavanja niza nelogičnosti i nepravilnosti koje su se u praksi pojavile. Naime, Zakonom o državnim službenicima iz 2005. godine, van domašaja ostali su zaposleni u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, a kao prelazno rešenje predviđeno je da se ovaj zakon primenjuje na zaposlene u lokalnim samoupravama i pokrajinama, sve do donošenja posebnog zakona, kojim će se regulisati njihova prava i obaveze iz radnog odnosa. No, na to se čekalo gotovo 10 godina.

Neki od negativnih pojava u dosadašnjem razvoju radnih odnosa na pokrajinskom i lokalnom nivou predstavljaju posledicu činjenice da Zakon o radnim odnosima u državnim organima nije imao za cilj da uvaži specifičnosti pokrajinskog i lokalnog nivoa, već je doneo za državne organe, a shodno se primenjivao na autonomne pokrajine i na jedinice lokalne samouprave.

Treba imati u vidu da je javni sektor raznolik i da je nemoguće bilo propustiti i propisati univerzalne standarde, već je potrebno donošenje posebnog zakona, koji će se primenjivati na zaposlene u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.

Upravo zbog svega navedenog, ukazala se potreba da se radno-pravni status zaposlenih u lokalnim samoupravama i pokrajinama reguliše pogodnijim modelom službeničkog sistema, uz puno uvažavanje svih specifičnosti karakterističnih za autonomnu pokrajinu i za lokalnu samoupravu.

Na izradi Predloga zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama, jedinicama lokalne samouprave, sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave, kako je ministarka navela, radili su i rukovodioci gradova, opština, kao i predstavnici Stalne konferencije gradova i opština, što bi trebalo da garantuje kvalitetan i temeljan rad na unapređivanju ove oblasti.

Težnja svih nas je stvaranje modernih gradova i opština, a da bi se to postiglo, neophodne su reforme, odnosno adekvatno zakonsko uređenje radno-pravnog statusa zaposlenih u autonomnoj pokrajini i lokalnoj samoupravi.

Ovome treba pridodati i potrebu za uvođenjem savremenih mehanizama dobrog rukovođenja na nivou lokalne samouprave, u kontekstu unapređenja kvaliteta i efikasnosti službi koje na lokalnom nivou pružaju svoje usluge građanima i pravnim licima.

Zakon treba da bude preduslov za uspostavljanje efikasne i moderne lokalne administracije, koja treba da je u službi građana.

Poštovani narodni poslanici, Predlogom zakona uređuju se prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave. Predviđeno je da se odredbe zakona shodno primenjuju i na zaposlene u organima gradskih opština, kao i službama i organizacijama koje prema posebnom zakonu osniva nadležni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine. U smislu ovog zakona, službama i organizacijama smatraju se stručne službe i posebne organizacije koje su osnovane za obavljanje poslova uprave.

Odredbama zakona predviđeno je da se on ne primenjuje na zaposlene u privrednim društvima, preduzećima, ustanovama, javnim agencijama, fondovima, fondacijama koje posebnim propisom osniva nadležni organ bilo autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave i gradske opštine.

Predložena rešenja uvode niz novina, među kojima je kadrovski plan, koji usvaja skupština opštine ili grada, sa ciljem da se obezbedi planiranje kadrova i da se zapošljavanje ograniči na raspoloživa sredstva u budžetu.

Novina je uvođenje detaljnog uređenja konkursnih postupaka zapošljavanja i obaveze ocenjivanja službenika po propisima za državne službenike, pošto se trenutno samo delimično uređuje konkursni postupak, a ocenjivanje je površno i retko se primenjuje.

Ono što je novina je da konkursna komisija, radi sprovođenja internog konkursa, treba da ima tri člana od kojih je jedan rukovodilac odeljenja za mesto za koje je raspisan konkurs za prijem radnika, stručno lice koje to obavlja i lice koje se bavi kadrovanjem, naravno, u lokalnoj samoupravi.

Predlog zakona predviđa da se upravom rukovode službenici na položaju, da u njoj rade službenici, nameštenici, određena radna mesta u autonomnim pokrajinama postaju položaji, a prvi put se otvara mogućnost postavljanja v.d. načelnika u opštinskoj upravi, koji trenutno ne postoji kao zakonsko rešenje, najduže tri meseca bez sprovođenja konkursa, kada načelnik uprave nije u mogućnosti da obavlja svoju dužnost duže od 30 dana i u slučaju kada ne postoji zamenik načelnika opštinske uprave.

Unapređeni disciplinski postupak, koji znatno podiže odgovornost službenika, jeste takođe jedna novina koju donosi ovaj zakon, i disciplinska komisija, u kojoj je jedan od članova predstavnik reprezentativnog sindikata, što mislim da je isto bitno da istaknemo. Kako bismo imali što stručniju i efikasniju upravu, profesionalizaciju, odnosno stručno usavršavanje, biće obavezan elemenat ocenjivanja državnih službenika.

Predlog zakona reguliše i fleksibilnije zapošljavanje službenika na određeno vreme za potrebe izrade određenih projekata u opštinama. Efikasnija i odgovorna javna uprava temelj je svakog demokratskog društva.

Ovaj zakon treba da doprinese i transparentnoj upravi, koja će dobro funkcionisati, ali i modernoj administraciji, koja će imati kvalifikovane službenike.

Uvodi se načelo jednake dostupnosti radnih mesta. To jednako načelo dostupnosti radnih mesta trebalo bi u najvećoj mogućoj meri da zadovoljava kriterijum kada je u pitanju polna struktura i nacionalna struktura. Tu se sada postavlja pitanje i da li ćemo to moći u potpunosti da ispunimo, s obzirom da u našim lokalnim samoupravama ipak ta razlika u polnoj strukturi postoji, mnogo više su zastupljene žene u polnoj strukturi kada su u pitanju zaposleni u lokalnim samoupravama.

Donošenjem zakona kojim se uspostavljaju osnovna načela službeničkog sistema zasnovana na standardima prihvaćenim u savremenim uporedno-pravnim sistemima, ispunjava se osnovna pretpostavka za punu profesionalizaciju i depolitizaciju kadrova u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave. Tako se odredbama predloženog teksta zakona uvode principi rada koji bi omogućili da se poslovi iz nadležnosti autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave obavljaju stručno i zakonito, pri čemu će zaposleni u toku svog rada biti zaštićeni od političkog delovanja koje bi moglo uticati na njihov položaj, karijerni razvoj, stručno usavršavanje i karijerno napredovanje u službi.

Službenik je dužan da postupa u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisima prema pravilima struke, nepristrasno i politički neutralno. Niko ne sme vršiti uticaj na službenika da nešto čini ili ne čini suprotno propisima.

Pošto dolazim iz lokalne samouprave, iako sam možda u izlaganju malo odužila, želim da kažem da je ovo izuzetno bitna odredba i da je jako važno da za saradnike imate upravo ovakve stručnjake koji će insistirati na poštovanju zakonitosti. Drago mi je da ovo sad i stoji u zakonu kao odredba i da postoji oslobađanje službenika u odgovornosti u slučaju da je on zatražio pismeni nalog da obavi neki zadatak i da je to dobio od svog pretpostavljenog. On se oslobađa od odgovornosti ukoliko je načinio štetu.

Sva načela službeničkog sistema regulisana ovim zakonom sistemski su postavljena tako da u autonomnim pokrajinama i lokalnim samoupravama ostavljaju slobodu odlučivanja u jasno definisanim oblastima, kao što su donošenje kadrovskog plana, konkursne procedure, imenovanje konkursne komisije u postupku popune radnih mesta, rad komisije za žalbe, koje rešavaju u drugom stepenu po žalbama službenika na akta iz radnog odnosa i posebni programi stručnog usavršavanja zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave.

Istakla bih da zakon generičkim pojmom zaposleni obuhvata funkcionere, službenike i nameštenike koji iz radnog odnosa obavljaju prava, dužnosti i odgovornosti organa, organizacija u službi autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave.

Da bi ovaj zakon bio celovit, neophodno je da obuhvati i položaj funkcionera u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave i time u potpunosti prekine shodnu primenu Zakona o radnim odnosima u državnim organima na pokrajinskom i lokalnom nivou.

Dodatni razlog za uređivanje položaja funkcionera u ovom zakonu je činjenica da nije donet novi zakon kojim bi se na jedinstven način regulisalo pitanje funkcionera na svim nivoima vlasti.

Na kraju, važno je da se zakon usvoji, jer nam nedostaje moderan akt koji reguliše odnos zaposlenih u lokalnim samoupravama, a u cilju pružanja usluga građanima na najbolji način.

Na kraju, želim da kažem da će SPS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona koji su predmet današnjeg jedinstvenog i zajedničkog pretresa. Iako ministarka trenutno nije tu, njeni saradnici su tu i ja se nadam da će joj oni preneti. U svakom slučaju, predsedavajući Igor Bečić će se potruditi da joj prenese sve što sam ja izložila u svom izlaganju. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući Bečiću, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas bilo nekoliko predloga zakona iz oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine. Obzirom da su moje kolege Miletić Mihajlović i Đorđe Milićević govorili detaljno o predlozima zakona iz oblasti zaštite životne sredine, a i na te zakone osvrnuće se i moja koleginica poslanica Gordana Topić, ja ću se u svom izlaganju, pre svega, osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stočarstvu.
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine je na izradi ovog zakona radilo skoro dve godine, kako bismo dobili kvalitetan zakonski predlog. Predložene izmene i dopune zakona imaju za cilj da se unapredi položaj i podigne nivo konkurentnosti proizvođača. Predloženim izmenama preciznije se definišu nadležnosti subjekata u stočarstvu i uslovi koje odgajivački programi treba da ispune.
Novim zakonskim rešenjima štiti se uzgoj autohtonih rasa domaćih životinja. Uvodi se obaveza vođenja registra odgajivača autohtonih rasa domaćih životinja, što treba da omogući precizniju evidenciju, zaštitu domaćih rasa, očuvanje i održivo korišćenje, kao i uvećanje brojnog stanja.
Preko izveštaja odgajivačkih organizacija i na osnovu informacija od drugih subjekata u stočarstvu, Ministarstvo će imati preciznije informacije o kvalitetu domaćih životinja i njihovim proizvodnim osobinama. To će doprineti kreiranju agrarne politike u oblasti stočarstva, kao i kontroli primene zakona.
Poštovani narodni poslanici, poljoprivredna delatnost predstavlja jednu od najznačajnijih privrednih delatnosti u Srbiji. Srbija ima veoma povoljne prirodne uslove, zemljište i klimu i raznovrsnu poljoprivrednu proizvodnju, kako biljnu, tako i stočarsku, iskusne proizvođače, vrhunske stručnjake i naučne radnike. Činjenica je da je stočarstvo u Srbiji u značajnoj meri osiromašeno i da je Ministarstvo sebi postavilo zadatak da očuva ono što sada ima i da postepeno uvećava stočni fond.
U strukturi stvorene vrednosti poljoprivredne proizvodnje, 70% potiče iz biljne proizvodnje, 30% iz stočarske proizvodnje. Poređenja radi, u EU 70% vrednosti poljoprivredi je poreklom iz stočarske proizvodnje, a 30% iz biljne proizvodnje. U strukturi poljoprivredne proizvodnje stočarstvo bi trebalo da ima dominantnu ulogu. Međutim, stočni fond u Srbiji poslednjih decenija smanjuje se za 2-3% godišnje. U proteklih dvadesetak godina ne smenjuje se samo broj stoke nego i potrošnja mesa i mleka. Broj goveda, kako ste naveli u obrazloženju Predloga zakona, u periodu od 2007. do 2013. godine, smanjen je za gotovo 200.000, odnosno 17%. Broj priplodnih grla u istom periodu smanjen je za 25%, ukupan broj svinja za preko 850.000 ili 20%, broj priplodnih grla za oko 80%.
Sve je to rezultiralo i smanjenjem proizvodnje goveđeg mesa za 30% u poslednjih pet godina, dok je proizvodnja mleka u istom periodu smanjena za 3-4%. Proizvodnja svinjskog mesa u 2013. godini u odnosu na 2007. godinu smanjena je za nešto manje od 14%. Na sreću, u prošloj godini trend opadanja je prestao. Krenuli smo ka stabilizaciji i rastu stočarskog fonda, što je rezultat i dobrih podsticajnih mera koje je preduzela u prethodne dve godine Vlada i Ministarstvo za poljoprivredu i zaštitu životne sredine.
Stočni fond u Srbiji stradao je i zbog nestanka velikih firmi na društvenim poljoprivrednim dobrima u procesu privatizacije. Novim vlasnicima je bilo važno da se što pre reše radnika, a nije im bilo poznato da je stočarstvo delatnost koja traži angažovanje 365 dana i noći i da bez ljudi nema stočarstva. Uz ovo, mora se uzeti u obzir i demografsko pustošenje sela u Srbiji, jer i za selo, kao i za farme, vredi pravilo da bez ljudi nema ni gajenja stoke.
Kada bi se zaustavili negativni trendovi i aktivirali potencijali ove strateške privredne grane, Ministarstvo je usvojilo koncept postepenog povećanja proizvodnje i izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u okviru dugoročnog nacionalnog plana poljoprivredne proizvodnje.
Stanje u stočarstvu je teško, ali moramo da znamo da nema rešenja preko noći. Potreban je duži period za oporavak i za rast. U Srbiji trenutno na tri hektara dolazi po jedno grlo, a da bi se od poljoprivrede više zaradilo, potrebno je da taj odnos bude jedan prema jedan. To znači da bi stočarstvo trebalo da zauzme najmanje 60% poljoprivredne proizvodnje, što je cilj države. Nadležno ministarstvo čini sve kako bi se stočarska proizvodnja oporavila. Važno je i da stočari povećaju produktivnost, ali nije dovoljno samo povećati broj grla, već se mora voditi računa i o kvalitetu mesa i mleka. Naši proizvođači moraju da znaju da u EU može da se prodaje samo mleko ekstra kvaliteta. Kod nas imamo sada svega 35% takvog mleka.
Poštovani narodni poslanici, izvoz je jedan od glavnih prioriteta za povećanje stočarske proizvodnje. Srbija već godinama ima odobren kontigent za izvoz junećeg mesa u EU, koji iznosi 10 hiljada tona, a zajedno sa Crnom Gorom, BiH prodaje jedva trećinu te količine.
Naši uzgajivači svinja imaju manje troškove proizvodnje hrane i radne snage nego u Evropi, ali je ishrana manje efikasna i genetika je lošija, što je prepreka da budu efikasniji i konkurentniji. Ako se uloži u te dve stvari, onda će i srpski proizvođači dostići nivo proizvodnje koji ostvaruju na farmama u Holandiji, Danskoj i Francuskoj.
Sve, pa i najrazvijenije zemlje EU polažu veliku pažnju poljoprivredi, a pogotovo stočarstvu, tako da od ukupnog budžeta EU više od polovine novca ode na premije i podsticaje u poljoprivredi.
Koristim priliku da apelujem na to da bi ubuduće u budžetu Republike trebalo izdvojiti još veća sredstva za poljoprivredu, jer će samo tako napori Ministarstva poljoprivrede dati optimalne rezultate, a poljoprivrednicima se omogućiti još veće subvencije.
Što se tiče neisplaćenih subvencija, dug koji se pominje je rezultat lošeg zakonskog rešenja, koje je predviđalo da se sredstva planiraju na osnovu broja gazdinstava iz prethodne godine za narednu, a nikada se nije moglo znati koliko će biti gazdinstava u toj godini. Zato planirana sredstva nisu bila dovoljna za isplatu subvencija i tako je nastao dug. Izmenama zakona omogućeno je da se domaćinstva prijavljuju do 31. septembra, a da se budžet planira do 31. decembra. Period od tri meseca je sasvim dovoljan da se isplaniraju sredstva i da nema dugovanja.
Što se tiče IPARD fonda, ovim fondom je Srbiji opredeljeno 175 miliona evra. Da bi se ta sredstva mogla koristiti, bilo je neophodno da se stvore materijalno-tehnički uslovi. To znači da je bilo neophodno preseliti Upravu za agrarna plaćanja iz Šapca u Beograd, za šta je postojao veliki otpor i opstrukcije. To je uspešno izvršeno i sada se radi na daljem unapređenju rada Uprave za agrarna plaćanja, kako bi mogli iskoristiti sredstva namenjena iz fonda EU.
Za razliku od prethodnih ministarstava i vlada, koji ova pitanja nisu rešavali, naše ministarstvo je uz veliki napor i opstrukciju u 2015. godini preselilo Upravu za agrarna plaćanja u Beograd i stvorilo tehničko tehnološke uslove za rad. Sada predstoji prijem stručnjaka koji će raditi, oko sto pravnika i ekonomista. Oni bi trebali da rade na obradi zahteva za subvencije i na sprovođenju IPARD projekta.
Strateško opredeljenje države je razvoj stočarstva, a sve mere u stočarstvu su zadržane od premija za mleko koje ostaje sedam dinara, podsticaja po grlu krave koje ostaje 25 hiljada dinara, pa do podsticaja za ovčarstvo, kozarstvo i svinjarstvo.
Kada sam navodila one podatke o padu proizvodnje, našla sam da je bio jedino porast, u nekom desetogodišnjem periodu, kada su u pitanju ovce za 4,1, a koze 42,8% i živine za 25,4%.
Kao bitna novina koju treba istaći jeste da su uključena i pčelarska udruženja u sprovođenju odredbi ovoga zakona. Ta udruženja su svakako najviše zainteresovana za prikupljanje informacija koje se odnose na pčelinju pašu, katastar pčelinje paše i finološke karte, a imaće i obavezu da svoje pčelare blagovremeno informišu u akcijama suzbijanja komaraca kako bi se sprečile štete po pčelinje društvo.
Izmenama zakona se na nov način uređuje gajenje divljači, kako bi se ispunili zahtevi u pogledu dobrobiti i kako bi se sprečilo narušavanje biodiverziteta kroz unošenje životinjskih vrsta kojima naša zemlja nije prirodno stanište.
Takođe, ovim zakonom se detaljnije propisuju uslovi za obavljanje akva kulture. Uvodi se sertifikat u ovu, kako bi se kontrolisao nelegalan, ne prijavljen i neregulisan ribolov.
Još jednom da istaknem da se donošenjem ovog zakona stvara mogućnost za dalje unapređenje stočarske proizvodnje u Republici. Donošenje zakona je neophodno kako bi se unapredio rad na podizanju kvaliteta proizvoda stočarstva u Srbiji i unapređenje nivoa konkurentnosti domaćih proizvođača.
Na samom kraju, pohvalila bih rad ministarstva na čelu sa vama ministarka. Pre svega i s toga što ste u nepune dve godine doneli veliki broj zakona, ako ne i najveći, a sve u cilju da se na sve načine podstakne razvoj poljoprivrede u Srbiji i uspeli smo da zabeležimo rast izvoza poljoprivrednih proizvoda za 50%.
Na kraju želim da ponovim da ćemo podržati sve zakone iz današnjeg zajedničkog i jedinstvenog pretresa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ovaj član 3. gledam iz jednog drugog ugla i smatram da će on upravo doprineti tome da lokalne samouprave na vreme donesu godišnji program uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta jer se stvara jedan mehanizam i za gradonačelnike i predsednike opština koji će oni ovim zakonskim rešenjem iskoristiti, tako da ne dođu u situaciju da ne bude donet godišnji program uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Transferi su nešto što je vrlo bitno za funkcionisanje svake lokalne samouprave i iskoristiće sve svoje nadležnosti da program bude donet na vreme i javni oglas, tako da nećemo doći u situaciju koja je bila do sada i u mojoj lokalnoj samoupravi, da se ne donese program na vreme.

Ovo je jedna zakonska mera koja će sigurno pospešiti i unaprediti donošenje godišnjeg programa uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta i sigurno će koristiti i gradonačelnicima i predsednicima opština i onima koji o tome odlučuju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja zajedno sa kolegama narodnim poslanicima iz poslaničkog kluba predložili smo da se ovaj rok za žalbu prolongira na 30 dana.
U obrazloženju za odbijanje amandmana navodi se da je opšti rok za podnošenje žalbe u upravnom postupku 15 dana, da se iz tog razloga ne prihvata ovaj naš amandman.
Prihvatamo vaše obrazloženje za odbijanje amandmana, ali želim ovde da kao ovlašćeni podnosilac amandmana, da napomenem da u ovom članu, kako ste vi ministarka rekli, zemljište koje nije bilo predmet zakupa i nije korišćeno, može se dati po ceni od nula dinara, javnim nadmetanjem. To je isto jedna vrlo važna odredba u okviru ovog zakona koja će pomoći tome da mi imamo što manje zemlje koja se ne obrađuje.
U obrazloženjima pojedinih amandmana, naišla sam na podatak da čak 330.000 ha nije bilo predmet zakupa ili godišnjeg programa uređenja korišćenja poljoprivrednog zemljišta, što je negde oko 40%. To je bio jedan od motiva da se ovih 30% državnog zemljišta može dati pravnim licima. Zadovoljna sam i tim što podnošenjem amandmana neće biti samo jedno pravno lice, već više pravnih lica, može se dati na korišćenje uz investicione planove.
Naravno, u ovom zakonu sadržane su i odredbe koje po prvi put malim poljoprivrednim proizvođačima i srednjim omogućavaju da mogu da kupe državno poljoprivredno zemljište, pod određenim uslovima da ga kupe, a ukoliko imaju do 30 ha, da kupe najviše 20 ha. Mislim da je kolega poslanik Marijan Rističević predložio taj amandman da se istom kupovinom ne mogu preći 400.000 ha i samim tim mi ćemo ojačati naše male i srednje poljoprivredne proizvođače. Oni će imati kvalitetniju proizvodnju i biće konkurentniji na tržištu.
Naravno, i one amandmane koji su podneli drugi, samim tim što su uveli u to da moraju imati prebivališe pet godina i da moraju biti u aktivnom statusu tri godine unazad. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici ministarstva, saradnici i narodni poslanici, danas na dnevnom redu su dva izuzetno značajna zakona o zemljištu. To su Predlog zakona o zaštiti zemljišta, koji Srbija po prvi put donosi i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Oba ova zakona na svoj način štite zemljište kao neobnovljivi prirodni resurs.
Zakon o zaštiti zemljišta predstavlja pravni okvir za zaštitu zemljišta od svih oblika degradacije i zagađenja, a Zakon o poljoprivrednom zemljištu, o čijim izmenama danas govorimo, štiti naše poljoprivredno zemljište, koje je osnova za razvoj poljoprivrede od zloupotreba, neiskorišćenosti i zapuštenosti.
Polazeći upravo od činjenice da zemljište uopšte, a time i poljoprivredno zemljište predstavlja najvažniji resurs svake zemlje, izuzetno je važno da se na najbolji način i reugliše njegovo korišćenje i zaštita. Upravo je to cilj oba zakonska predloga o kojima danas govorimo.
Kako dolazim iz Vojvodine, koja je žitnica naše zemlje, govorila bih ovom prilikom pre svega o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Izmene i dopune zakona o kojima danas raspravljamo omogućiće po prvi put da mali proizvođači da kupovinom poljoprivrednog zemljišta uvećaju svoje posede, a time i svoju proizvodnju, što će u celini posmatrano predstavljati važan iskorak u stvaranju jake i održive poljoprivrede.
Konkretno, predloženim izmenama se malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima koji imaju do 30 hektara svoje zemlje propisuje pravo kupovine do 20 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta.
Registrovana poljoprivredna gazdinstva, odnosno mali poljoprivredni proizvođači će moći na teritoriji lokalne samouprave na kojoj imaju prebivalište od najmanje tri godine da kupe zemlju i to na rate. Na taj način stvoriće se uslovi da ti mali proizvođači povećanjem svojih poseda postanu konkurentni, finansijski jači, a proizvodnja postane jeftinija.
Činjenica je da u Srbiji, ali i u razvijenijim poljoprivrednim zemljama osnovu primarne poljoprivredne proizvodnje čine upravo mala gazdinstva. Zato država treba i mora da povoljnim zakonskim okvirima i podsticajnim merama predlaže ekonomsku snagu malih i srednjih poljoprivrednika, odnosno porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.
Kao prioritetan cilj ovog zakona upravo vidim stvaranje uslova za male i za državnu podršku malim proizvođačima. S druge strane, velikim proizvođačima, odnosno pravnim licima zakon omogućava dugoročni zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, stvara se mogućnost da pravno lice zakupi do 30% državnog poljoprivrednog zemljišta na teritoriji jedinice lokalne samouprave koje je predviđeno za zakup. Tako se velikim proizvođačima stvaraju uslovi za veće investicije u poljoprivredi za dugogodišnje zasade, za izgradnju prerađivačkih i skladišnih kapaciteta.
Veliki proizvođači i treba da se bave preradom i finalizacijom poljoprivrednog proizvoda, a mali primarnom proizvodnjom. Zakon ovakvim pristupom stvara preduslove za strateško i dugoročno planiranje poljoprivredne proizvodnje, jer pravno lice može da zakupi poljoprivredno zemljište na rok do 30 godina. Stvara se sigurnost i malim i velikim proizvođačima, malim jer će poljoprivredni proizvod imati kome da prodaju, a velikim jer će kooperativnim vezama sa malim proizvođačima obezbeđivati redovan i organizovan otkup.
Sve ovo će doprineti boljoj iskorišćenosti poljoprivrednog zemljišta, prirodnog resursa, povećanje proizvodnje i smanjenju troškova. Jedino jačanjem malih gazdinstava koji će proizvoditi ne samo za sebe, već i za tržište, može se smanjiti poslednjih godina i decenija izražena negativna tendencija, a to je pražnjenje sela i negativan prirodni priraštaj.
Poštovani narodni poslanici, istakla bih posebno da ovaj predlog zakona rešava i višegodišnji problem netransparentnosti, zloupotreba u izdavanju poljoprivrednog zemljišta, pa smo tako dospeli u situaciju da se svega 30% površina raspoloživog državnog poljoprivrednog zemljišta daje u zakup, dok 70% je slobodno ili uzurpirano.
Vreme je da se uvede red u ovoj oblasti. Procene su da država i lokalne samouprave godišnje gube oko 100 miliona evra zbog neodgovornog odnosa prema ovom strateškom resursu.
Novim zakonom se upravo iz tih razloga ustanovljava obaveza lokalnih samouprava da jasno utvrde površine državnog poljoprivrednog zemljišta na svojoj teritoriji. Lokalne samouprave biće u obavezi da donesu godišnje programe korišćenja poljoprivrednih zemljišta sa preciznim podacima o raspoloživom zemljištu i jasnim planom izdavanja ili će u suprotnom ostati bez transfernih sredstava.
Kaznena politika oštrija je i prema uzurpatorima kojima će, pored ostalog, biti oduzimani usevi za nezakonito korišćenje državnog poljoprivrednog zemljišta.
Kao potvrdu da će ovaj zakon pomoći lokalnim samoupravama, navešću vam da se u izveštaju državne revizije iz 2013. godine, u opštini iz koje ja dolazim, navodi da 51,0308 hektara je neizlicitirano zemljište, koje je obrađeno od strane nepoznatih lica. Poslednji godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u opštini Vrbas usvojen je u novembru mesecu 2013. godine.
Svakako da je bilo inicijative od odgovornih lica u opštini, ali smatram i da će ova nova zakonska rešenja svakako doprineti tome da se ovi problemi, koje smo mi na lokalu imali, reše.
Na kraju želim još jednom da istaknem naše mišljenje, mišljenje Poslaničke grupe SPS, da predložene izmene i dopune zakona o poljoprivrednom zemljištu doprinose očuvanju poljoprivrednog zemljišta kao prirodnog bogatstva i unapređenju njegovog korišćenja isključivo za poljoprivrednu proizvodnju.
Ovo je socijalno odgovoran zakon, jer brine, pre svega, o malim proizvođačima koje stavlja u centar, kroz uređen sistem u upravljanju i kontrole, što je za SPS od izuzetnog značaja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.
Uvaženi predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, istakla bih na samom početku da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati predloženi Zakon o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju, Zakon o izmenama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciju u oblasti zdravstva i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, o čemu ću danas govoriti.
Izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju imaju za cilj unapređivanje, ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i obezbeđivanje višeg nivoa, kvaliteta zdravstvene zaštite, zdravlja građana, a rezultat su saradnja Ministarstva zdravlja, Ministarstva spoljnih poslova i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Predložena zakonska rešenja odnose se na ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu osiguranika koji su upućeni na rad u inostranstvo, kao i članova njihovih porodica i na efikasnije ostvarivanje prava na novčanu naknadu, osiguranicama za vreme privremene sprečenosti za rad, usled bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće.
Najpre, kroz produženje roka važenja potvrde za korišćenje zdravstvene zaštite osiguranika koji su upućeni na rad u inostranstvo, kao i članova njihove uže porodice, predloženo je proširivanje prava, tako što se potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu, izdavaće se za period, za koji je osiguranik upućen na rad u inostranstvo, a ne kao po sada važećem zakonu, najduže 12 meseci, za isti period koji se osiguraniku izda potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu, izdaje se i članu njegove uže porodice.
Oni su do sada morali da se vraćaju u zemlju nakon perioda od 12 meseci, od dana izdavanja potvrde, kako bi izvadili novu potvrdu, što je iziskivalo dodatne finansijske troškove, odsustvo sa posla i druge probleme.
Zato podržavam novo zakonsko rešenje kojim se propisuje da će potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite za osiguranika koji je upućen na rad u inostranstvo, odnosno člana uže porodice osiguranika, važiti za period, za koji je osiguranik upućen na rad u inostranstvo.
Izmena Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji u oblasti zdravstva, predlaže se produženje roka za donošenje podzakonskih akata za sprovođenje ovog zakona i to sa 12 meseci na 24 meseca od dana stupanja na snagu Zakona.
U tom smislu, predloženo je odlaganje početka primene zakona sa 1. januara 2016. godine na 1. januar 2017. godine. Razlog za pomeranje rokova je, kako se navodi u obrazloženju to što postupak za javnu nabavku, integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, još uvek nije završen tako da se ne može pristupiti niti izradi podzakonskih akata, niti primeni zakona.
Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, propisano je da se Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti uređuje preuzimanje osnivačkih prava nad kliničko-bolničkim centrima, od strane Republike.
Predložena rešenja predstavljaju rezultat saradnje i konsultacija Ministarstva zdravlja, nadležnih organa grada Beograda i predstavnika sindikata u zdravstvu, koji su se složili da će ovo predloženo zakonsko rešenje uticati pozitivno na organizaciju i kvalitet rada ovih zdravstvenih ustanova koje treba da obezbede što kvalitetniju i kompletniju zdravstvenu zaštitu građanima Republike.
Kako kliničko-bolnički centri obavljaju zdravstvenu delatnost na sekundarnom i tercijalnom nivou zdravstvene zaštite, koja je od posebnog značaja za Republiku, odnosno visoko specijalizovanu, specijalističku konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost, uz korišćenje veoma komplikovanih procedura i skupe dijagnostičke opreme, smatralo logičnim i adekvatnim rešenjem da osnivač kliničko-bolničkih centara treba da bude Republika.
Ove izmene zakona na drugačije načine regulišu i pitanje dopunskog rada zdravstvenih radnika, tako što se dopunski rad u zdravstvenom sistemu usklađuje sa odredbama Zakona o radu.
Tako po novom rešenju zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik, kao i drugo zaposleno lice u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi i drugom pravnom licu koje obavlja zdravstvenu delatnost, koji radi puno radno vreme može dopunski da radi kod drugog poslodavca, van radnog vremena u ukupnom trajanju do jedne trećine punog radnog vremena.
Zakon sada ustanovljava i obavezu zdravstvenog radnika, zdravstvenog saradnika ili drugog zaposlenog lica da o zaključenom ugovoru o dopunskom radu pismeno obavesti direktora zdravstvene ustanove, odnosno osnivače privatne prakse u kojima radi puno radno vreme.
O zaključenim ugovorima o dopunskom radu, zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa i drugo pravno lice koje obavlja zdravstvenu delatnost dužni su da vode evidenciju. Primerak originala ugovora o dopunskom radu u roku od 15 dana od dana zaključivanja ugovora zaposleni mora da dostavi zdravstvenoj inspekciji. Na ovaj način obezbeđuje se efikasnije praćenje i kontrola primene instituta dopunskog rada u oblasti zdravstva.
Time će se otkloniti osnov za brojne polemike u javnosti i probleme u praksi kada je dopunski rad zdravstvenih radnika u pitanju. Sada postoje mnogobrojne primedbe na organizaciju takve vrste rada. Žučne rasprave na ovu temu nisu samo prisutne u javnosti već i među lekarima i unutar njihovih strukovnih organizacija.
Najveći broj lekara i medicinskih radnika radi savesno i pravilno i smeta im što neko od njihovih kolega zloupotrebljava položaj. Želim istaći da je princip prava na rad, pa i dopunski jedno, a zloupotreba prava nešto drugo.
Dopunski rad je u nekim slučajevima bio izvor korupcije. Međutim, pojedinačni slučajevi ne mogu da budu osnov za osudu celog zdravstvenog sistema. Verujemo da ovakvi slučajevi nisu pravilo, već izuzetak. Nepravilnost i zloupotrebe moraju se suzbiti pravilnijim i doslednijim, organizovanim i sprovođenjem dopunskog rada, ali i kontrolom zakonitosti, a tu je uloga inspekcijskih organa nezamenljiva.
Evidentno je da u Srbiji imamo nedovoljan broj lekara specijalista, evidentno je da oni nisu adekvatno plaćeni, a evidentno je i da postoje problemi u sferi dopunskog rada. Nažalost, suočavamo se i sa tim da nam u potrazi za boljom zaradom lekari specijalisti odlaze u inostranstvo.
Predloženim zakonskim rešenjem ovi problemi nastoje se rešiti. Nadam se da će predložena rešenja doprineti da stručni specijalistički kadar koji je neophodan uslov za ostvarivanje kvalitetne i pravovremene i efikasne zdravstvene zaštite u Srbiji da ostane u zemlji.
U inostranstvo, nažalost, odlaze i mladi lekari, ali i specijalisti sa dužim stažom i dragocenim iskustvom. Tako ostajemo i bez vrhunskih hirurga, anesteziologa, specijalista raznih specijalnosti u čije školovanje su uložena velika sredstva i vreme i koji svoje znanje neće moći da prenesu na svoje mlađe kolege.
Srbija ulaskom u EU može očekivati još veći odlazak lekara. Razlozi za odliv naših lekara su nemogućnost zaposlenja, bolji uslovi rada i veće zarade, ali i bolji tretman struke u inostranstvu.
Treba motivisati lekare da ostanu u zemlji. Kako ne bismo došli u situaciju da moramo da uvozimo lekare, problem se mora sagledati i celini i sistemski rešavati, a jedan od načina je i dopuštanje dopunskog rada. Uz svoju osnovnu platu na ime dopunskog rada lekari mogu da ostvare i dodatnu zaradu.
Još jednom da kažem da predložena zakonska rešenja o kojima sam govorila treba da doprinesu unapređivanju, organizacije zdravstvene službe, odnosno unapređivanju kvaliteta zdravstvene zaštite, tako će poslanička grupa SPS podržati u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Prihvatamo izvinjenje i zahvaljujemo se potpredsedniku Bečiću što je vodio pedantno računa o vremenu koje je preostalo našoj poslaničkoj grupi.

Mi smatramo da ovaj amandman ne treba prihvatiti iz razloga što je, onako kako je predloženo da do sedam dinara premija bude realna i u datim okolnostima ona je ostvariva. Ovo je praktično prelazni model premiranja mleka. I, kako je ministarka prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković rekla, cilj je da se pređe na model premiranja mleka, a to je premiranje prema kvalitetu mleka.

Da bi se prešlo na ovaj model koji je najzastupljeniji model u zemljama EU, uslov je uspostavljanje referentne nacionalne laboratorije koja će kontrolisati kvalitet mleka i omogućiti upravo da se premije za mleko daju prema kvalitetu. Ova laboratorija je započeta još pre više od 10 godina. Prošle godine, kao što znamo, opremljen je značajni deo. Ona će početi sa radom, u punom kapacitetu, u vreme mandata ove Vlade i ovog Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Koliko mi je poznato zahtev za uspostavljanje nacionalne laboratorije za merenje kvaliteta mleka jeste zahtev proizvođača mleka i njihovih udruženja. Ovih dana sam videla u medijima i da je to zahtev i Centralne asocijacije proizvođača mleka iz Vojvodine. S toga, poslanička grupa SPS podržava ovakvu politiku Vlade i Ministarstva i smatra da ovaj amandman ne treba prihvatiti.