Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Zahvaljujem.
Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, danas ću u okviru ovog zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa govoriti o Predlogu zakona o zaposlenima u AP i jedinicama lokalne samouprave.
Na integralno zakonsko uređenje pitanje zaposlenih u organima lokalnih samouprava, odnosno opština i gradova i ogranima AP čeka se od 2005. godine kada je usvoje Zakon o državnim službenicima i nameštenicama. Taj zakon uredio je položaj, prava i obaveze zaposlenih u organima državne uprave, sudovima, tužilaštvima, republičkom pravobranilaštvu, Vladi, Narodnoj skupštini, Ustavnom sudu.
Ovim zakonom nije bio uređen status lica koja nisu državni službenici i ono što je za nas iz lokalnih samouprava značajno, tada nije donet uporedo i zakon kojim bi se uredio status zaposlenih i funkcionera u AP i jedinicama lokalne samouprave.
Do sada je na lokalnu samoupravu primenjivan Zakon o radnim odnosima u državnim organima.
Zakon o kome danas raspravljamo treba da popuni ovu pravnu prazninu i da upotpuni zakonodavni okvir za ceo javni sektor. Kako je strateški cilj ove Vlade stvaranje stručne, odgovorne i efikasne javne uprave, donošenje ovog zakona vidim kao stvaranje polazne pravne osnove za ujednačavanje statusa svih zaposlenih u javnom sektoru, a jedna položaj jeste i osnova za veću profesionalnost, veću odgovornost i motivisanost zaposlenih da radeći u javnom sektoru ostvaruju javni interes vršeći izvorne, ali i poverene poslove države.
Kažemo da svaka uređena država počiva na dobroj, stručnoj, depolitizovanoj i motivisanoj administraciji, a složićemo se da osnovu rada administracije čine dobri i sprovodivi zakoni.
Tu je uloga parlamenta veoma važna jer jasan pravno-tehnički, precizan zakon smanjuje prostor za različitu praksu, smanjuje prostor i za korupciju.
Službenici u organima lokalnih samouprava i AP, ali posebno i drugim javnim službama često su izloženi optužbama da su neefikasni, spori, pa i nestručni. To nije pravilo, ali građani koji ostvaruju svoja prava veoma često negoduju zbog čekanja na šalterima, čekanja na rešenja, na postupanja državnih organa i službi.
Postoje razlozi da se pre svega obezbedi dodatna motivacija zaposlenih na lokalu i zaposlenih u organima AP da rade stručnije i još odgovornije. Te preduslove treba da obezbedi i ovaj zakon kroz pružanje mogućnosti za dodatno obrazovanje, razvrstavanje istih poslova i iste platne grupe, ali i povećanjem odgovornosti službenika za rad.
Ovaj zakon treba da se oslobodi na Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. U tom smislu možda je trebalo ugraditi odredbe koje se odnose na katalog radnih mesta jer on mora biti osnova za kadrovske planove i sistematizaciju radnih mesta i u organima lokalne samouprave i u organima AP, kao i službama i organizacijama čiji su oni osnivači.
U tekstu ovog zakona ugrađene su odredbe Zakona o državnim službenicima i nameštenika sa ciljem da se ujednače uslovi zapošljavanja, status, prava, obaveze, ali i odgovornosti zaposlenih u javnom sektoru na svim nivoima.
Uvođenjem službeničkog sistema i na nivou jedinica lokalne samouprave i zaposleni na lokalu dobiće veće mogućnosti za napredovanje u karijeri kroz praćenje i vrednovanje rezultata njihovog rada, odnosno ocenjivanje.
Zakon proširuje kriterijume za zaposlenje, uvodi zvanja kao kod državnih službenika, a time i veće šanse za razvoj njihovog rada i obavezno stručno usavršavanje. To je put ka stručno i nezavisnoj i modernoj javnoj upravi koja treba da postane servis građanima, servis poreskim obveznicima.
Zakon uređuje i pitanja disciplinske odgovornosti zaposlenih, sukob interesa, ali i pravo zaposlenih u javnom sektoru da se sindikalno organizuju. Uređena je i zaštita prava zaposlenih kroz žalbeni i upravni postupak, a posebno je važna zaštita zaposlenih od mobinga na radnom mestu. Službenici su dužni da u svom radu poštuju osnovna načela, načelo zakonitosti, nepristrasnosti i političke neutralnosti. Na ovaj način se obezbeđuje da službenici poslove iz opisa svog radnog mesta moraju izvršavati na osnovu Ustava, zakona i drugih propisa.
Ovim zakonom takođe je predviđeno da niko ne sme vršiti uticaj na službenika da nešto čini i ne čini suprotno propisima. Službenik ne sme na radu za izražava i zastupa svoja politička uverenja.
Zaposleni su dužni da poštuju i načelo odgovornosti za svoj rad i za postignute rezultate rada. Nije uvek baš lako izmeriti rezultate rada svakog administrativnog i stručnog rada u javnoj upravi i zato će biti veoma važno i nepristrasno ocenjivanje rada od strane neposrednih rukovodioca.
Mi koji smo radili i radimo još uvek u organima lokalne samouprave odlično znamo šta znači stručan, efikasan, pouzdan službenik saradnik. Koristim ovu priliku da pohvalim sve državne i lokalne službenike koji vredno i stručno rade, koji su posvećeni svom poslu i struci i koji su časni i vredno zarađuju svoju platu, a ona, moramo priznati, nekada nije uvek i adekvatna.
Primenom ovog zakona, Zakona o sistemu plata u javnom sektoru, naročito u delu koji ustanovljava katalog radnih mesta, očekujemo bolje organizovanu funkcionalnu i stručnu efikasnu i adekvatno plaćenu državnu administraciju koju građani, odnosno poreski obveznici neće doživljavati kao teret, već kao efikasan servis koji je u stanju da rešava njihove zahteve brzo i stručno.
Na kraju želim da kažem da će poslanička grupa SPS u Danu za glasanje podržati Predlog ovog zakona. Hvala.
Zahvaljujem.
Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, imam pitanje za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – kakav status ima gospodin Đorđe Mihajlović, čovek koji se više od 45 godina brine o Srpskom vojničkom groblju u Solunu, s obzirom da je skoro postavljen nov čovek koji će u buduće da radi ovaj posao?
Svi mi koji ovde sedimo, a i celokupna srpska javnost zna o kom čoveku je reč. Reč je o čoveku čiji je deda bio predsednik Odbora za izgradnju Srpskog vojničkog groblja u Solunu, čiji se otac kasnije brinuo o njemu, a više od 45 godina gospodin Đorđe Mihajlović.
Ja predlažem da Ministarstvo za rad, socijalna i boračka pitanja formira odbor za izgradnju spomenika gospodinu Đorđu Milićeviću na onom prostoru Srpskog vojničkog groblja, a da narodni poslanici učestvuju sa početnim sredstvima za izgradnju ovog spomenika.
Imam još jedno pitanje za gospodina ministra prosvete – da li je tačno da u prosveti ima radnika koji su ispunili oba uslova za odlazak u penziju, 40 godina radnog staža i preko 65 godina života? Hvala.
Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, znamo da je za opštu bezbednost i sigurnost građana policija najznačajnija karika, pogotovu danas kada smo svi svakodnevno izloženi raznim bezbednosnim rizicima, ovde mislim i na društvo u celini i na građane kao pojedince.
Želim da istaknem da je srpska policija jedna od najspremnijih u regionu i da uspeva da odgovori na sve bezbednosne rizike i izazove. Ne treba da zaboravimo da je policija, pored vojske i sistema obrazovanja najveći sistem koji se finansira iz državnog budžeta.
Ovoliki sistem nije lako niti organizovati, niti kontrolisati. Zato je važno zakonom urediti sve segmente rada policije. Tako sama činjenica da je policija organ sile, jer u obavljanju svojih poslova ima i ovlašćenja da primeni silu, zahteva da se zakonom precizno urede i slučajevi upotrebe i slučajevi ograničenja upotrebe sredstava sile.
Ovaj novi zakon o policiji uvodi u pravni sistem niz novina koje imaju više ciljeva. Prvo, da se još više unapredi rad policije, zatim da se uskladi sa brojnim zakonima koji su doneti u međuvremenu od 2005. godine, kada je važeći zakon usvojen.
Podsećam da su izmenama zakona 2011. godine takođe značajno unapredili osnovni zakonski tekst. Ovog puta u zakon su uneti i brojni novi pojmovi, novi instituti koji su posledica donošenja mnogih zakona koji su u međuvremenu donošeni, od krivičnog i prekršajnog zakonodavstva do Zakona o zaštiti državne granice, koji nam sada čuva granična policija. Zakonom se još preciznije izdvajaju policijski poslovi od unutrašnjih poslova.
Dakle, imamo ministarstvo i direkciju policije kao dva dela jedinstvenog sistema, sa brojnim unutrašnjim i organizacionim jedinicama, koje pokrivaju teritoriju cele Republike i organizovani su po principu subordinacije i direktne odgovornosti višem nivou. Zato je organizacija policije veoma komplikovana i obim poslova ogroman, od održavanje reda na sportskim i drugim manifestacijama, do uočavanja, praćenja i preduzimanja mera prema počiniocima krivičnih dela, organizovanog kriminala i čuvanja granice.
Baš zbog ovakvog delokruga rada policije zakon sada pravi još jasniju razliku između ovlašćenja policijskih službenika koji rade na policijskim poslovima od poslova koje obavljaju drugi državni službenici bez policijskih ovlašćenja. Inače, sada se prvi put u Zakon o policiji uvodi pojam – državni službenik, kao što je to slučaj u svim ostalim državnim organima.
Na ovaj način se i diferenciraju poslovi a odgovornost za izvršene zadatke usmerava prema ovlašćenim službenicima. Jednim brojem zakonskih odredbi se stimuliše karijerno napredovanje zaposlenih u ministarstvu i policiji, što je profesionalizacija policije i prilika da najbolji budu postavljena na najodgovornija radna mesta u oblasti za koje su kvalifikovani. Dakle, ceniće se još više iskustvo stečene veštine, obrazovanje, uspešno sprovedeni edukativni programi itd.
Još jedna dobra novina u zakonu je uređenje procedura za vršenje bezbednosnih provera za lica koja takvim proverama podležu. Sada se predviđaju tri kruga provera u zavisnosti od vrste poslova koji će se obavljati, tako da će se sigurno isključiti eventualni propusti i onemogućiti zloupotrebe i improvizacije.
Zatim, ovim zakonom se proširuje i sadržaj zakletve i prilikom prijema u službu moraju položiti svi policijski službenici, tako da se uvodi obaveza postupanja u skladu sa Ustavom i zakonom.
Takođe želim da istaknem, kao dobro rešenje, kojim se ojačavaju i uloga i obim službe unutrašnje kontrole MUP-a koja treba da se bavi kontrolom zakonitosti rada policije i kontrolom prekoračenja ovlašćenja ili prekomerne upotrebe sile. Unutrašnja kontrola imaće veliku odgovornost za profesionalni i zakoniti rad policije i to je dobro.
Za građane Srbije je važno da imaju dobru policiju, policiju u koju imaju poverenja da ih može zaštititi od porodičnog nasilja i od kriminalaca i ubica. To može policija koja je profesionalna, nekorumpirana, dobro opremljena a i dobro plaćena.
Osim Zakona o policiji, na dnevnom redu su još dva važna zakona iz nadležnosti ministarstva policije. To su Zakon o javnom redu i miru i Zakon o javnom okupljanju. Poslanici SPS će podržati ove zakonske predloge i glasati za njih. Zahvaljujem.