Zahvaljujem.
Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, danas ću u okviru ovog zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa govoriti o Predlogu zakona o zaposlenima u AP i jedinicama lokalne samouprave.
Na integralno zakonsko uređenje pitanje zaposlenih u organima lokalnih samouprava, odnosno opština i gradova i ogranima AP čeka se od 2005. godine kada je usvoje Zakon o državnim službenicima i nameštenicama. Taj zakon uredio je položaj, prava i obaveze zaposlenih u organima državne uprave, sudovima, tužilaštvima, republičkom pravobranilaštvu, Vladi, Narodnoj skupštini, Ustavnom sudu.
Ovim zakonom nije bio uređen status lica koja nisu državni službenici i ono što je za nas iz lokalnih samouprava značajno, tada nije donet uporedo i zakon kojim bi se uredio status zaposlenih i funkcionera u AP i jedinicama lokalne samouprave.
Do sada je na lokalnu samoupravu primenjivan Zakon o radnim odnosima u državnim organima.
Zakon o kome danas raspravljamo treba da popuni ovu pravnu prazninu i da upotpuni zakonodavni okvir za ceo javni sektor. Kako je strateški cilj ove Vlade stvaranje stručne, odgovorne i efikasne javne uprave, donošenje ovog zakona vidim kao stvaranje polazne pravne osnove za ujednačavanje statusa svih zaposlenih u javnom sektoru, a jedna položaj jeste i osnova za veću profesionalnost, veću odgovornost i motivisanost zaposlenih da radeći u javnom sektoru ostvaruju javni interes vršeći izvorne, ali i poverene poslove države.
Kažemo da svaka uređena država počiva na dobroj, stručnoj, depolitizovanoj i motivisanoj administraciji, a složićemo se da osnovu rada administracije čine dobri i sprovodivi zakoni.
Tu je uloga parlamenta veoma važna jer jasan pravno-tehnički, precizan zakon smanjuje prostor za različitu praksu, smanjuje prostor i za korupciju.
Službenici u organima lokalnih samouprava i AP, ali posebno i drugim javnim službama često su izloženi optužbama da su neefikasni, spori, pa i nestručni. To nije pravilo, ali građani koji ostvaruju svoja prava veoma često negoduju zbog čekanja na šalterima, čekanja na rešenja, na postupanja državnih organa i službi.
Postoje razlozi da se pre svega obezbedi dodatna motivacija zaposlenih na lokalu i zaposlenih u organima AP da rade stručnije i još odgovornije. Te preduslove treba da obezbedi i ovaj zakon kroz pružanje mogućnosti za dodatno obrazovanje, razvrstavanje istih poslova i iste platne grupe, ali i povećanjem odgovornosti službenika za rad.
Ovaj zakon treba da se oslobodi na Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. U tom smislu možda je trebalo ugraditi odredbe koje se odnose na katalog radnih mesta jer on mora biti osnova za kadrovske planove i sistematizaciju radnih mesta i u organima lokalne samouprave i u organima AP, kao i službama i organizacijama čiji su oni osnivači.
U tekstu ovog zakona ugrađene su odredbe Zakona o državnim službenicima i nameštenika sa ciljem da se ujednače uslovi zapošljavanja, status, prava, obaveze, ali i odgovornosti zaposlenih u javnom sektoru na svim nivoima.
Uvođenjem službeničkog sistema i na nivou jedinica lokalne samouprave i zaposleni na lokalu dobiće veće mogućnosti za napredovanje u karijeri kroz praćenje i vrednovanje rezultata njihovog rada, odnosno ocenjivanje.
Zakon proširuje kriterijume za zaposlenje, uvodi zvanja kao kod državnih službenika, a time i veće šanse za razvoj njihovog rada i obavezno stručno usavršavanje. To je put ka stručno i nezavisnoj i modernoj javnoj upravi koja treba da postane servis građanima, servis poreskim obveznicima.
Zakon uređuje i pitanja disciplinske odgovornosti zaposlenih, sukob interesa, ali i pravo zaposlenih u javnom sektoru da se sindikalno organizuju. Uređena je i zaštita prava zaposlenih kroz žalbeni i upravni postupak, a posebno je važna zaštita zaposlenih od mobinga na radnom mestu. Službenici su dužni da u svom radu poštuju osnovna načela, načelo zakonitosti, nepristrasnosti i političke neutralnosti. Na ovaj način se obezbeđuje da službenici poslove iz opisa svog radnog mesta moraju izvršavati na osnovu Ustava, zakona i drugih propisa.
Ovim zakonom takođe je predviđeno da niko ne sme vršiti uticaj na službenika da nešto čini i ne čini suprotno propisima. Službenik ne sme na radu za izražava i zastupa svoja politička uverenja.
Zaposleni su dužni da poštuju i načelo odgovornosti za svoj rad i za postignute rezultate rada. Nije uvek baš lako izmeriti rezultate rada svakog administrativnog i stručnog rada u javnoj upravi i zato će biti veoma važno i nepristrasno ocenjivanje rada od strane neposrednih rukovodioca.
Mi koji smo radili i radimo još uvek u organima lokalne samouprave odlično znamo šta znači stručan, efikasan, pouzdan službenik saradnik. Koristim ovu priliku da pohvalim sve državne i lokalne službenike koji vredno i stručno rade, koji su posvećeni svom poslu i struci i koji su časni i vredno zarađuju svoju platu, a ona, moramo priznati, nekada nije uvek i adekvatna.
Primenom ovog zakona, Zakona o sistemu plata u javnom sektoru, naročito u delu koji ustanovljava katalog radnih mesta, očekujemo bolje organizovanu funkcionalnu i stručnu efikasnu i adekvatno plaćenu državnu administraciju koju građani, odnosno poreski obveznici neće doživljavati kao teret, već kao efikasan servis koji je u stanju da rešava njihove zahteve brzo i stručno.
Na kraju želim da kažem da će poslanička grupa SPS u Danu za glasanje podržati Predlog ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, imam pitanje za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – kakav status ima gospodin Đorđe Mihajlović, čovek koji se više od 45 godina brine o Srpskom vojničkom groblju u Solunu, s obzirom da je skoro postavljen nov čovek koji će u buduće da radi ovaj posao?
Svi mi koji ovde sedimo, a i celokupna srpska javnost zna o kom čoveku je reč. Reč je o čoveku čiji je deda bio predsednik Odbora za izgradnju Srpskog vojničkog groblja u Solunu, čiji se otac kasnije brinuo o njemu, a više od 45 godina gospodin Đorđe Mihajlović.
Ja predlažem da Ministarstvo za rad, socijalna i boračka pitanja formira odbor za izgradnju spomenika gospodinu Đorđu Milićeviću na onom prostoru Srpskog vojničkog groblja, a da narodni poslanici učestvuju sa početnim sredstvima za izgradnju ovog spomenika.
Imam još jedno pitanje za gospodina ministra prosvete – da li je tačno da u prosveti ima radnika koji su ispunili oba uslova za odlazak u penziju, 40 godina radnog staža i preko 65 godina života? Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, znamo da je za opštu bezbednost i sigurnost građana policija najznačajnija karika, pogotovu danas kada smo svi svakodnevno izloženi raznim bezbednosnim rizicima, ovde mislim i na društvo u celini i na građane kao pojedince.
Želim da istaknem da je srpska policija jedna od najspremnijih u regionu i da uspeva da odgovori na sve bezbednosne rizike i izazove. Ne treba da zaboravimo da je policija, pored vojske i sistema obrazovanja najveći sistem koji se finansira iz državnog budžeta.
Ovoliki sistem nije lako niti organizovati, niti kontrolisati. Zato je važno zakonom urediti sve segmente rada policije. Tako sama činjenica da je policija organ sile, jer u obavljanju svojih poslova ima i ovlašćenja da primeni silu, zahteva da se zakonom precizno urede i slučajevi upotrebe i slučajevi ograničenja upotrebe sredstava sile.
Ovaj novi zakon o policiji uvodi u pravni sistem niz novina koje imaju više ciljeva. Prvo, da se još više unapredi rad policije, zatim da se uskladi sa brojnim zakonima koji su doneti u međuvremenu od 2005. godine, kada je važeći zakon usvojen.
Podsećam da su izmenama zakona 2011. godine takođe značajno unapredili osnovni zakonski tekst. Ovog puta u zakon su uneti i brojni novi pojmovi, novi instituti koji su posledica donošenja mnogih zakona koji su u međuvremenu donošeni, od krivičnog i prekršajnog zakonodavstva do Zakona o zaštiti državne granice, koji nam sada čuva granična policija. Zakonom se još preciznije izdvajaju policijski poslovi od unutrašnjih poslova.
Dakle, imamo ministarstvo i direkciju policije kao dva dela jedinstvenog sistema, sa brojnim unutrašnjim i organizacionim jedinicama, koje pokrivaju teritoriju cele Republike i organizovani su po principu subordinacije i direktne odgovornosti višem nivou. Zato je organizacija policije veoma komplikovana i obim poslova ogroman, od održavanje reda na sportskim i drugim manifestacijama, do uočavanja, praćenja i preduzimanja mera prema počiniocima krivičnih dela, organizovanog kriminala i čuvanja granice.
Baš zbog ovakvog delokruga rada policije zakon sada pravi još jasniju razliku između ovlašćenja policijskih službenika koji rade na policijskim poslovima od poslova koje obavljaju drugi državni službenici bez policijskih ovlašćenja. Inače, sada se prvi put u Zakon o policiji uvodi pojam – državni službenik, kao što je to slučaj u svim ostalim državnim organima.
Na ovaj način se i diferenciraju poslovi a odgovornost za izvršene zadatke usmerava prema ovlašćenim službenicima. Jednim brojem zakonskih odredbi se stimuliše karijerno napredovanje zaposlenih u ministarstvu i policiji, što je profesionalizacija policije i prilika da najbolji budu postavljena na najodgovornija radna mesta u oblasti za koje su kvalifikovani. Dakle, ceniće se još više iskustvo stečene veštine, obrazovanje, uspešno sprovedeni edukativni programi itd.
Još jedna dobra novina u zakonu je uređenje procedura za vršenje bezbednosnih provera za lica koja takvim proverama podležu. Sada se predviđaju tri kruga provera u zavisnosti od vrste poslova koji će se obavljati, tako da će se sigurno isključiti eventualni propusti i onemogućiti zloupotrebe i improvizacije.
Zatim, ovim zakonom se proširuje i sadržaj zakletve i prilikom prijema u službu moraju položiti svi policijski službenici, tako da se uvodi obaveza postupanja u skladu sa Ustavom i zakonom.
Takođe želim da istaknem, kao dobro rešenje, kojim se ojačavaju i uloga i obim službe unutrašnje kontrole MUP-a koja treba da se bavi kontrolom zakonitosti rada policije i kontrolom prekoračenja ovlašćenja ili prekomerne upotrebe sile. Unutrašnja kontrola imaće veliku odgovornost za profesionalni i zakoniti rad policije i to je dobro.
Za građane Srbije je važno da imaju dobru policiju, policiju u koju imaju poverenja da ih može zaštititi od porodičnog nasilja i od kriminalaca i ubica. To može policija koja je profesionalna, nekorumpirana, dobro opremljena a i dobro plaćena.
Osim Zakona o policiji, na dnevnom redu su još dva važna zakona iz nadležnosti ministarstva policije. To su Zakon o javnom redu i miru i Zakon o javnom okupljanju. Poslanici SPS će podržati ove zakonske predloge i glasati za njih. Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, danas ću kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS govoriti o setu zakona u okviru prvog zajedničkog jedinstvenog pretresa.

Najpre bih govorio o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o turizmu koji smatramo izuzetno važnim, pre svega zbog činjenice da je turizam velika razvojna šansa Srbije i da treba da bude jedan od najvažnijih pravaca Srbije.

Izmene zakona o čemu danas pričamo, predstavljaju unapređenje postojećih zakonskih rešenja, ali i usklađivanje sa pravom EU i propisima zemalja u okruženju. Ove izmene su rezultat, kako se to kaže u obrazloženju analize stanja na turističkom tržištu i uočavanju problema sa kojima se suočava turistička privreda i drugi subjekti čija je delatnost neposredno povezana sa turizmom. Prokomentarisao bih neka rešenja koja smatram unapređenim i boljim i pošao bih od sive ekonomije, iako to nije na samom početku zakona.

Kao i u drugim privrednim delatnostima i u turizmu jedan od prioritetni zadataka jeste smanjenje sive ekonomije.

U tom cilju, zakonom se vrši preraspodela prava, obaveza i ovlašćenja inspekcijskih službi, tako što se lokalnoj samoupravi, odnosno ovlašćenim inspekcijskim organima lokalne uprave poverava znatan deo nadzora nad primenom zakona.

Pored toga, obavezom registrovanja svih turističkih subjekata u registru turizma koji će voditi Agencija za privredne registre, obezbediće se adekvatnija kontrola.

U ovom registru će biti evidentirani svi subjekti od turističkih mesta, organizacija, lovačkih kuća, pa do turističkih vodiča i pratilaca.

Dobro je što se preciznije definišu postojeći i uvode novi pojmovi. Zakonom se takođe daje širi prostor lokalnim turističkim organizacijama i turističkoj organizaciji Srbije da učestvuje i u kreiranju i promociji i valorizaciji turističke ponude Srbije.

Složićemo se svi da su ulaganja promocije u turizam Srbije, decenijama bila simbolična, a nekada ih nije ni bilo, čak su pojedine lokalne uprave uskraćivale sredstva ili su žestoko kritikovale lokalne turističke organizacije za svaki utrošeni dinar, a onda se i šira javnost obrušavala na njih. Zato moramo reafirmisati ulogu i položaj turističkih organizacija koje imaju zadatak da predstave, promovišu lokalne turističke potencijale i bore se za njihovu valorizaciju.

Dobro zakonsko rešenje je i to što će radi podsticanja razvoja turizma u budžetu Republike Srbije, pored ostalog, obezbeđivati sredstva i za učešće u finansiranju promotivnih aktivnosti, turističkih destinacija i turističkih mesta, turističko-kulturnih i turističkih manifestacija u zemlji i inostranstvu, pa i za programe edukacije, usavršavanja, i to, veština zaposlenih u turizmu.

Deo budžetskih sredstava biće usmeren i na podsticanje i unapređenja turizma turističkog prometa domaćih turista i organizovanog turističkog prometa, stranih turista na teritoriji Republike Srbije.

Dakle, zakon treba da obezbedi odgovorno, uspešno i efikasno upravljanje razvoju turizma, ali i veću efikasnost u radu svih turističkih subjekata koji učestvuju u formiranju i plasmanu turističke ponude Srbije.

U tom svetlu, posmatrano je i opredeljenje Vlade Republike Srbije da se na još ozbiljniji način posveti turističkoj privredi i razvoju. Ove izmene i dopune Zakona o turizmu o kojima danas govorimo, upravo danas vidim kao takav državni cilj, da Srbija treba da ulaže u turizam i da može obezbediti još bolje mesto na turističkoj mapi Evrope, a to nam govori i stalni trend rasta turističkog prometa, a posebno sve veći devizni priliv od turizma.

U 2014. godini Srbija je ostvarila 1,1 milijardu dolara od turizma. Ovom pozitivnom trendu je doprinela bolja pozicija Srbije kao države, kao bezbedne turističke atraktivne destinacije, ali i vizna liberalizacija koja je omogućila veći broj inostranih turista.

Ovakvi pozitivni trendovi treba da budu snažan motiv, ne samo državi da ulaže u ovu privrednu granu, već i samoj turističkoj privredi, da razvija i unapređuje kvalitet svoje ponude i postane konkurentna.

Država treba povoljnim zakonskim okvirom i odabranim stimulativnim merama da podstiče razvoj turizma, zato što je to privredna grana, koja pored poljoprivrede, ostvaruje devizni priliv.

Kada govorimo o podsticajnim merama, istakao bih meru naše Vlade „Moja Srbija“, kojom su, vaučerima, stimulisali građane Srbije da letuju u Srbiji. Ovom merom direktno se utiče na povećanje domaćeg turističkog prometa, na veću iskorišćenost smeštajnog kapaciteta i ono što je važno, na smanjenje odliva deviznih sredstava van zemlje.

Istovremeno, i turistička privreda mora raditi na unapređenju i modernizaciji svoje ponude, kako bi privukla što veći broj domaćih turista.

Mi socijalisti podržavamo ovu meru i mislimo da bi ovo trebalo da postane jedna od dugoročnijih mera, kao što u trgovini imamo akciju „Kupuj domaće“, koji takođe podržavamo. Srbija mora da zaštiti svoju proizvodnju i svoje tržište. Uostalom, i velike države Evrope štite prvenstveno domaću proizvodnju i domaće usluge i jedna razvijena Nemačka je ostvarila od domaćeg turizma čak 70% turističkog prometa, jer podstiče razvoj domaćeg turizma.

Poštovane kolege poslanici, Zakonom o turizmu reguliše se i donošenje strategije razvoja turizma kao strateškog razvojnog dokumenta. Do kraja ove godine trebalo bi doneti novu nacionalnu strategiju razvoja turizma za period 2015.-2025. godine, kojom bi trebalo utvrditi nove razvojne ciljeve.

Turizam treba da postane jedan od činilaca uravnoteženog regionalnog razvoja Srbije, a to je moguće jer svaki region Srbije ima neki vredan turistički potencijal oko koga se može formirati kvalitetna turistička ponuda.

Dakle, strategija treba da otvori nove mogućnosti za razvoj nedovoljno razvijenih turističkih regija. Znamo da je po dosadašnjim efektima Srbija kao turistička destinacija prepoznata po Beogradu, Kopaoniku, Zlatiboru, Vrnjačkoj Banji, ali i Dragačevskoj trubi, Egzitu.

Posebno bih ovom prilikom skrenuo pažnju na značaj planinskog centra Kopaonik, koji je najveći i najopremljeniji turistički proizvod Srbije. Lično sam učestvovao u izgradnji turističke ponude Kopaonika, gradeći i rukovodeći jedno vreme nekim turističkim objektima.

Kopaonik je čitava turistička regija koja treba da se razvija integralno i održivo. To je i nacionalni park sa zaštićenim prirodnim dobrima. U podnožju su banje Jošanička, Lukovska, nešto dalje Prolom, Kuršumlijska i druge. U okruženju su brojni spomenici kulture, i najznačajniji srednjevekovni manastiri Studenica, Žiča i u Kruševcu Lazarev grad i crkva Lazarica. Zatim, Dolina jorgovana. Delom ove turističke regije može se smatrati izuzetno atraktivno područje Golije, koja predstavlja realan i perspektivan turistički proizvod. Ozbiljno treba razmišljati i o sjeničko-pešterskoj visoravni. Zato se i razvoj svih ovih potencijala mora posmatrati celovito.

Kopaonik bi kao turistička destinacija trebalo investiciono zaokružiti izgradnjom još nekih sadržaja, kako bi se ostvario potpun ekonomski efekat dosadašnjih ulaganja. Tu pre svega, mislim na izgradnju dve gondole, jednu iz pravca Brzeća, i drugu iz pravca Raške. Povezivanjem sa skijalištem izgrađenim kapacitetima u Brzeću sa bruske strane i na planinama ka Raškoj bi se stavili u funkciju i stvorili uslovi daljeg investiranja na ovim područjima.

Ovo u vrlo kratkom vremenu može doneti oko 1000 novozaposlenih u ovom kraju. U tom kontekstu treba pristupiti izgradnji zaštitne barijere na putu kod Srebrnca, kako bi se izbeglo često zatvaranje ovog putnog pravca zbog snežnih nanosa i to u toku pune sezone.

Ali osim afirmisanih destinacija, Srbija mora da se posveti i razvoju novih i da pritom vodi računa o ravnomernijem razvoju nerazvijenih područja. Gotovo po pravilu, u nerazvijenim područjima ima mnogo turističkih potencijala, da pomenem Vlasinu i Jastrebac, kao izuzetne potencijale i za letnji i za zimski turizam. Nažalost, Vlasina je jedini planinski turistički centar koji nema žičaru, pa je osim skromnih kapaciteta i to jedan od razloga nedovoljne iskorišćenosti ove izuzetne destinacije.

Zatim, podsećam na Vranjsku, Sijarinsku banju, Bujanovačku i druge banje, koje su veoma skromno iskorišćene, a poseduju ogromno prirodno bogatstvo, termalne vode sa velikim potencijalom.

Na primer, Sijarinska banja ima 26 mineralnih izvora, ima i jedini prirodni gejzir na kontinentu, ali je veoma skromno opremljena u pogledu smeštajnih kapaciteta, da ne može biti dovoljno konkurentna. Ovolike termalne vode visoke temperature otiču u reku, kao što je to slučaj u našim banjama, sigurno ne bi dozvolile ni mnogo razvijenije zemlje, naprotiv.

Mi imamo lidere u banjskom turizmu, to su pre svega Vrnjačka Banja koja pored Beograda, Zlatibora i Kopaonika, ima najveći turistički promet, zatim Soko Banja, Bukovička, Vrdnik, Junaković, Ribarska Banja, ali imamo i ove male i nerazvijene banje sa termalnim vodama kapaciteta od preko 200 litara u sekundi koje treba afirmisati i obezbediti investicije i staviti u funkciju neiskorišćene potencijale.

Znamo da kvalitetnog turizma nema bez dobre saobraćajne i turističke infrastrukture, zato i taj aspekt treba sagledati kroz turistička planska akta. Konkretno, u banjama je potrebno modernizovati turističku infrastrukturu i sadržaj. Tu mislim pre svega na izgradnju spa centara, fitnes centara, kao i modernog i konkurentnog sadržaja. Država bi s obzirom na potencijale banja mogla da u finansiranju razvoja banja primeni isti razvojni model kao kod skijališta.

Srbija je i tranzitna zemlja i od tranzitnog turizma mogla bi mnogo više da dobije, ali da bi ste bili konkurentni, morate imati kvalitetan i dobro osmišljen proizvod i motivisati desetine hiljada turista koji prođu kroz Srbiju da baš ovde svrate.

Turizam je radno intenzivna i nisko akumulativna grana, zato je njegova razvojna šansa za zapošljavanje velikog broja ljudi. Tako treba posmatrati razvoj svih vidova turizma za koje imamo potencijale, planinski, zdravstveni, kulturni, kongresni, tranzitni, seoski, lovni, nautički, itd.

Kao značajan faktor razvoja turizma, podvukao bih ulogu ugostiteljske privrede. Znamo da je hotelijerska privreda esencijalni deo svake turističke destinacije, skoro 60% prihoda ostvare hotelijeri. Zato je važno i u nju stimulisati i afirmisati.

U Srbiji je do 1. avgusta 2015. godine kategorisano 327 hotela, a ima ih mnogo više. Oni koji se nisu kategorisali, smatraju da je pravilnik o kategorizaciji u nekim elementima strožiji od istih u mnogim zemljama Evrope.

Da podsetim da se kategorizacijom hotela počelo 1994. godine kada je ova oblast prvi put uređena Zakonom o turizmu.

Možda bi bilo dobro razmisliti i o uvođenju dobrovoljne kategorizacije restorana, što bi sigurno povećalo kvalitet u gastronomiji.

Zatim, da pomenem i predlog naših hotelijera koji su nosioci receptive da se razmisli o zakonskoj mogućnosti da se deo boravišne takse, recimo 10% ostavi hotelima i drugim objektima koji tu taksu ubiraju, naplaćuju, uplaćuju u lokalne budžete. Uslov bi bio da se taj iznos koristi za promotivne aktivnosti hotela, odnosno objekata u kojem se taksa i ubira.

Ova mera bi bila veoma značajan podsticaj hotelijerima da svoju ponudu što bolje plasiraju na domaćem i međunarodnom tržištu. Time bi se uvećao profit hotelijera, a ujedno i prihod budžeta Republike Srbije.

Važno je i pitanje kadrova u hotelijerstvu i turizmu. Kadrovi moraju imati moderna znanja, ali i proći kroz ozbiljne programe praktične obuke, kako bi odgovorili potrebama savremenog turiste probirljivih zahteva.

Iskoristio bih priliku da pomenem još jedan segment turizma, to je dečiji omladinski turizam. Njemu i u razvojnim dokumentima i zakonu treba posvetiti posebnu pažnju. Možda je čak pojam dečijeg i omladinskog turizma mogao biti definisan i članom 3. ovog zakona.

Zatim, tu je i problem sa organizovanjem i sprovođenjem ekskurzija koje se mogu definisati kao vid obrazovnog dečijeg i omladinskog turizma.

Poznato je da za škole i agencije postoje velika ograničenja zbog primene Zakona o javnim nabavkama, tako da se zbog ponavljanja tendera i drugih rokova za njihovu realizaciju veoma često ekskurzije i ne realizuju.

To pitanje nije predmet ovog zakona, ali ga treba adekvatno rešiti kako bi se našoj deci omogućio i ovaj vid edukativnog sadržaja.

Na kraju, da istaknem jedan uspeh naših turističkih radnika pre nekoliko dana, 27. septembra, na svetski Dan turizma, Turistička organizacija Srbije dodelila je najviša godišnja priznanja turističkim poslenicima i tu se vidi šta je pravi kvalitet u Srpskom turizmu.

Čestitao bih ovom prilikom svim dobitnicima nagrade „Turistički cvet“. To je znak da Srbija može da postigne visoki kvalitet u svim segmentima turizma, a to može ne samo zato što ima objekte, već zato što ima ljude sa srcem, gostoljubive i otvorene.

Poštovani poslanici, kratko bih se osvrnuo i na zakone o potvrđivanju još četiri sporazuma, koji se razmatraju u okviru ovog pretresa. Najpre, to je Predlog zakona o potvrđivanju amandmana na status svetske turističke organizacije.

Republika Srbija je punopravan član Svetske turističke organizacije od 2001. godine. Takođe važno istaći i to da je naša zemlja reizabrana u drugi mandat članstva u izvršnom Savetu svetske turističke organizacije za period 2013. - 2017. godine kao predstavnik Evrope i regiona. Zato smo kao članice ove organizacije u obavezi da ratifikujemo amandmane na statut ove organizacije koji se odnose na finansijska pravila na način izbora generalnog sekretara Svetske turističke organizacije u cilju unapređenja politike turizma i adekvatnog pozicioniranja naše države na svetskoj turističkoj mapi.

Zatim, danas treba da ratifikujemo i Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije u oblasti turizma. Sporazumom sa Republikom Makedonijom o saradnji u oblasti turizma se unapređuje bilateralni odnos između naše dve zemlje u celini, a posebno u oblasti turizma i da se na ovaj način stvara institucionalni okvir za jačanje saradnje između pojedinih partnera u turizmu, čime se produbljuje i ukupna međusobna ekonomska saradnja. Višestruka je i obostrana korist ovakvog jednog sporazuma na osnovu kojeg će naše dve zemlje ubuduće razmenjivati informacije kroz statističke podatke, zatim, podsticati uzajamno učešće na sajmovima turizma, kao i zajednički predstavljati destinacije obe države na prekomorskim tržištima.

Danas ratifikujemo još jedan sporazum sa Republikom Makedonijom. To je Sporazum o ekonomskoj saradnji, kojim se obezbeđuje kontinuitet bilateralne ekonomske saradnje, obzirom da je prethodni ovakav Sporazum sa Republikom Makedonijom prestao da važi januara 2013. godine.

Iz tog razloga, inicirano je zaključivanje novog sporazuma koji će stvoriti uslove za dalje unapređenje ekonomske saradnje naše dve zemlje na dugoročnim osnovama, uzimajući u obzir činjenicu da trgovinska razmena između Srbije i Makedonije iz godinu u godinu beleži rast, a u 2014. godini beleži trend rasta i iznosila je 643,8 miliona evra, a nije zanemarljiva za naš ukupan spoljnotrgovinski promet.

Danas treba da potvrdimo i Protokol o izmenama i dopunama Sporazuma o slobodnoj trgovini između država EFTA i Republike Srbije. Ekonomska i trgovinska saradnja između Republike Srbije i EFTA članica odvija se na osnovu Sporazuma o slobodnoj trgovini, koji je stupio na snagu 2011. godine.

Potvrđivanje ovog Protokola o izmenama i dopunama Sporazuma o slobodnoj trgovini obezbeđuje našoj državi dodatnu zaštitu, s obzirom da se izmene i dopune odnose na poštovanje obaveza iz odgovarajućih konvencija o zaštiti životne sredine na međunarodne standarde vezane za rad, kao i na promovisanje investicija koje favorizuju održivi razvoj. Kako je za našu zemlju oblast zaštite životne sredine veoma značajna, tako i ovaj sporazum ima veliku važnost.

Na kraju da kažem da će u danu za glasanje sve ove zakone iz ovog zajedničkog pretresa poslanička grupa SPS podržati. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, uvaženi ministre, ja ću kratko u ime Socijalističke partije Srbije govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka.
Ali, pre nego što pređem na ovu temu želim da verujem da veliki broj naših građana, a i svi mi ovde u parlamentu, ovih dana kada se spomene velika Rusija, treba toj velikoj državi i tom velikom narodu da odamo veliku zahvalnost za sve ono što su učinili u borbi protiv fašizma. Oni ovih dana obeležavaju 70 godina od tog kraja, da tako kažem, fašizma u ono vreme, sa velikom paradom u Moskvi. Na naše zadovoljstvo, učestvuju i naši vojnici i mi se time moramo ponositi kao država i kao parlament.
Ruski vojnici su ginuli i za oslobođenje drugih država i drugih naroda u Drugom svetskom ratu. Crvenoarmejci su položili svoje živote za oslobođenje Beograda, Kruševca i Srbije i hvala im na tome.
Predstavnici dve Vlade su oktobra meseca prošle godine potpisali ovaj sporazum koji treba da potvrdi Narodna skupština. Potvrđivanjem ovog sporazuma, mi pokazujemo spremnost za saradnju sa Ruskom Federacijom i da tu saradnju unapredimo u svim oblastima, ne samo u oblasti bezbednosti.
Značajno je naglasiti da je Rusija stalna članica Saveta bezbednosti i Ujedinjenih nacija i da snažno zastupa interese naše države u vezi sa pitanjem Kosova i Metohije.
Razmenom tajnih podataka se na vreme sprečavaju namere pojedinaca da pre svega ugroze građane ili nanesu štetu narodima i državama. Srpskoj i široj javnosti je poznato da između Srbije i Rusije postoji veliki stepen međudržavnog poverenja. Po mnogim pitanjima smo saglasni, a potpisivanjem ovog sporazuma i današnjom njegovom podrškom u parlamentu samo ćemo saradnju još više proširiti.
Poslanici Socijalističke partije Srbije će glasati za ovaj sporazum. Hvala vam lepo.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovana gospođo ministarko sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, država je proteklih deset godina uložila velika sredstva u izgradnju žičara na prostoru Republike Srbije, a naročito na našoj najlepšoj i najvećoj planini Kopaonik.
Danas u okviru ovog objedinjenog pretresa razgovaramo i o Predlogu zakona o žičarama za transport lica. Ovo je novi zakon kojim se prvi put na jedinstven, sistematičan i celovit način uređuju žičare da bi se obezbedio veći stepen zaštite života, zdravlja i bezbednosti lica koja koriste žičare.
Zakonom se propisuju uslovi za njihovu izgradnju, rekonstrukciju i održavanje, kao i uslovi za postrojenja žičara, za upotrebu podsistema i bezbednosnih komponenata postrojenja žičara za transport lica, upravljanje postrojenjima, utvrđuju se organi i organizacije koji će biti nadležni za sprovođenje ovog zakona, kao i organi za vršenjem nadzora nad primenom ovog zakona.
Smatramo da je dobro što ćemo imati jedan sveobuhvatan pravni akt, jer Srbija ima nekoliko sistema žičara koji se pre svega nalaze u zimskim turističkim centrima. Tako se približavamo modernom evropskom zakonodavstvu i u ovoj oblasti.
Dvostrana korist se ostvaruje uređivanjem pitanja žičara. Sa jedne strane, obezbediće se propisani standardi i procedure za postojeće žičare koje koristimo, a sa druge strane, obavezaće se i budući investitori da se ugradnjom i eksploatacijom drže zakonom propisanih standarda i procedura.
Ono što je prilikom projektovanja izgradnje žičare obavezno je da se izrađuje sigurnosna analiza koja obuhvata sve bezbednosne uslove za postrojenje žičara i okoline, a koji se odnose na projektovanje, izgradnju i rad samih žičara. Pitanju žičara kao transportnom sredstvu mi u Srbiji treba da prilazimo i sa aspekta razvoja naše turističke ponude, jer se za sada, osim teretnih transportnih žičara koje se koriste na nekim rudarskim kopovima, žičare koriste jedino u turističke svrhe.
Znam da je postojanje i efikasan i bezbedan rad žičara u zimskim turističkim centrima jedan od važnih motiva za dolazak turista, i domaćih i stranih, jer svako ko dođe zimi u neki turistički centar želi da ima sve uslove za ugodan i bezbedan odmor i skijanje, zbog koga su i izabrali planinski turistički centar.
Da podsetim da se naši planinski centri stalno opremaju novim žičarama. Na Kopaoniku, kao najvećem zimskom ski-centru, postoji sistem od 24 žičare različitih kapaciteta koje mogu da prevezu 36.000 turista na čas, što ovaj naš najveći zimski turistički centar svrstava u red najopremljenijih u ovom delu Evrope.
Kao najveći turistički potencijal, Kopaonik i dalje treba da se razvija. To znači da Kopaonik mora da razmišlja i dalje o novim žičarama, a ne samo o hotelima. Takođe, ovaj ski-centar treba da razmišlja i o proširenju samih staza, s obzirom da je zadnjih godina izgrađen veliki broj žičara, pa su tako same staze postale na neki način uzane sa skijaše.
Kapitalna investicija za ovu državu treba da bude u ovoj oblasti izgradnja gondole od Brzeća do Kopaonika. Ta gondola ne bi bila korišćena samo u toku trajanja ski-sezone, nego i cele godine. Takođe, treba razmišljati i o povezivanju naselja sa one druge strane Kopaonika, kada je u pitanju ovaj deo Raške. Ali, ne samo Kopaonik, već i druge zimske centre, poput Zlatibora i Stare planine, Brezovice, Divčibara i Golije, treba razvijati u narednom periodu.
Zakonom se uređuje da radom žičare rukovodi upravljač koji je pravno lice, koji ima potpunu odgovornost za bezbedan rad žičare, održavanje, rekonstrukciju. U našoj praksi, žičarama u Srbiji rukovodi Javno preduzeće „Skijališta Srbije“. Ovim zakonom precizno su uređena i postupanja u slučaju vanrednih situacija do kojih u toku korišćenja žičara može doći. Predviđeno je i obavezno prisustvo službi hitne pomoći, službi za brze intervencije i službi gorskog spasavanja.
Takođe, zakonom je uređeno i pitanje inspekcijskog nadzora koji će vršiti republički inspektori za železnički saobraćaj. Na ovaj način se potpuno zaokružuje odgovornost za sve faze, od gradnje do korišćenja nadzora nad radom upravljača. Tako, inspektor može nakon izvršenog nadzora da zabrani rad žičare, do otklanjanja nedostatka, može kazniti upravljača ili odgovornog radnika, a propisan je i veliki broj novčanih kazni za različite prekršaje u primeni ovog zakona.
Ovaj zakon vidim i kao značajan pravni okvir koji stvara država i značajnu podsticajnu meru za domaća i strana ulaganja u srpski turizam. U krajnjoj liniji, cilj ovog zakona bi trebalo da bude povećanje investicija u zimski turizam i povećanje deviznog priliva od planinskog turizma koji u našoj zemlji, pored banja i Beograda, predstavlja najatraktivniji vid turističke ponude.
Na kraju želim da kažem da Javno preduzeće „Skijališta Srbije“ dobro gazduju ovim poverenim poslom, izgradnjom i radom žičara. Ovo preduzeće ima mlado i stručno rukovodstvo. Oni su, jednostavno rečeno, svo znanje i energiju usmerili u razvoj ski-centara u Srbiji.
Na kraju, želim da kažem da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije glasati za ovaj zakon. Hvala vam.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvažene kolege narodni poslanici, obraćam se ministru zdravlja doktoru Zlatiboru Lončaru, sa pitanjem koje se odnosi na državne apoteke iz plana mreže i njihov opstanak u trenutno teškim okolnostima koje su generisane vođenjem nove politike RFZO.
Naime, radi se o tome da je dovedeno u pitanje održivost državnih apoteka i održivost socijalno odgovorne mreže apoteka, a to ću pojasniti u izlaganju.
U Rasinskom okrugu, sredini iz koje dolazim, koju čine šest opština: Kruševac, Aleksandrovac, Brus, Ćićevac, Varvarin i Trstenik, farmaceutsku zdravstvenu zaštitu stanovnicima pruža Zdravstvena ustanova „Apoteka Kruševac“ i ona je kao i većina ostalih državnih apoteka, negujući principe maksimalne socijalne i društvene odgovornosti razvila široku mrežu apoteka, ogranaka i stanica u gradovima i selima, u isto vreme radeći na unapređenju kvaliteta i na opšte zadovoljstvo stanovništva.
Zdravstvena ustanova „Apoteka Kruševac“ kontinuirano unapređuje sve svoje kvalitete usluga na području čitavog Rasinskog okruga, kako one tehničke, tako i strukovne. Korisnici usluga su ovu ustanovu prepoznali kao lidera u farmaceutskoj zdravstvenoj zaštiti i prepoznali su njen kvalitet koji se svake godine ocenjuje sa najvećim mogućim ocenama.
Zdravstvena ustanova „Apoteka Kruševac“ svoju poslovnu politiku bazira na principu društvene odgovornosti, a to znači pre svega socijalna odgovornost. Ova ustanova sprovodi politiku apsolutne dostupnosti, blagovremenosti i ravnopravnosti u svih šest opština Rasinskog okruga, kako u selu, tako i u gradu.
Državne apotekarske ustanove se samofinansiraju i jedini izvor prihoda, koji imaju od RFZO za zarade zaposlenih i pokriće svih ostalih materijalnih troškova, jeste marža za izdate lekove i pomagala na recept. Marža iznosi 12% od cene lekova za lekove i 4% od cene pomagala za pomagala. Ovako mala marža pokriva manji deo troškova. Navodim primer iz „Apoteke Kruševac“, za 2015. godinu su planirana i ostvarljiva marža isplaniranih sredstava RFZO pokrivaće samo 45% osnovnih troškova. Do sada je maksimalno očuvana primarna farmaceutska misija, ali zbog duže krize u farmaceutskom sektoru, koja je pre svega generisana odlukama RFZO, poslovanje državnih apotekarskih ustanova u Srbiji je jako ugroženo.
S obzirom da znamo da se svakoga dana otvara sve više privatnih apoteka, a mi nismo protiv toga, na suprot, ali privatne apoteke se uglavnom otvaraju na najudarnijim mestima i privatne apoteke nemaju nikakvu drugu odgovornost sem profita. Ja pozivam i privatne apoteke da se uključe i one u ovu društvenu, socijalnu odgovornost kako bi i one učestvovale da svi građani u Republici Srbiji mogu da dobijaju lekove tamo gde žive, tj. tamo gde postoje i zdravstvene ambulante.
Država mora da svim građanima obezbedi isti nivo zdravstvene zaštite i kroz obezbeđenje lekova i kroz obezbeđenje lekarskih i zdravstvenih usluga.
Pitam ministra zdravlja – da li ministarstvo ima plan za dalje funkcionisanje apotekarskih ustanova u Srbiji, a u interesu svih građana? Hvala vam.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, mislim da su naši građani, prateći rad parlamenta danas, pomalo i zbunjeni. Zašto su zbunjeni? Zato što građani imaju veliko poverenje u Vojsku Srbije i Vojska Srbije je oduvek bila poštovana i snažno podržavana kao najznačajniji faktor odbrane i bezbednosti države.
Danas razgovaramo o dva vrlo važna zakona za svakog od građana Srbije. Čini mi se da smo u pojedinim momentima dosta odstupili i ušli u neke druge teme za koje ne kažem da nisu važne i da o njima ne treba raspravljati, ali treba raspravljati kada se za to budemo odlučili i kada za to budemo imali i odgovarajući materijal za raspravu.
Srbija nikada nije vodila osvajačku i hegemonističku politiku, ali je zbog toga što se nalazi na raskrsnici važnih puteva i različitih interesa brojnih osvajačkih sila oduvek poklanjala pažnju svojoj vojsci, njenoj snazi, moralu i opremljenosti.
U vreme SFRJ bili smo jedna od pet najsposobnijih vojski, uvek spremni za odbranu, a ne za napade na druge države i narode. No, tada se u mnogome promenila politika u regionu.
Tokom 90-ih, posebno za vreme bombardovanja Srbije, naša vojska je pokazala koliko je moralno snažna, koliko je sposobna da se nosi sa mnogo nadmoćnijim neprijateljem.
Zamolio bih kolege narodne poslanike da ne dobacuju, jer nikome nisam u ovom parlamentu dobacio ni jednu jedinu reč, a ponekad podržavam ove što dobacuju. Hvala.
Socijalistička partija Srbije je oduvek, pa i sada to čini, odavala priznanje svima koji su bili na braniku slobode uvek kada je to trebalo, posebno onim vojnicima, oficirima i građanima koji su svoje živote dali u odbranu naroda i države.
Nažalost, kao što je poznato posle 2000. godine, vojska je oslabljena, oprema rasprodata ili prodata kao staro gvožđe. Ne mogu a da ne spomenem jedan primer iz mog Kruševca, i ministar odbrane, gospodin Gašić, se verovatno toga seća, kada je jedan od ministara vojnih došao da jednu fabriku namenske proizvodnje, koja je napravljena za vreme sankcija i NATO bombardovanja, na neki način prisustvuje njenom uništenju. A uništen je srebrni reaktor za hemijske sinteze. Ovde ima ljudi koji su iz ove struke i znaju šta bi ovaj reaktor mogao da proizvodi, koliko košta i za koje namene je mogao da se koristi u mirnodopskim uslovima.
Došlo je, međutim vreme kada moramo ponovo da osnažujemo vojsku, da definišemo njene nove zadatke u sistemu odbrane, preciziramo zadatke koje ima u miru, a njih je sve više.
Naravno, vojska ima prioritetni zadatak da brani zemlju. Zato želim da pohvalim rešenje kojim se utvrđuje da Vojska Srbije deluje ne samo kada je ugrožena granica ili cela teritorija zemlje, već kada je ugrožen i jedan deo njene teritorije.
Izmene Zakona o odbrani predstavljaju sveobuhvatnija rešenja kojima se preciznije definiše uloga odbrambenih snaga, procedure donošenja i primena odbrambenih dokumenata i delovanje vojske u vanrednim situacijama u kojima se usled elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa može naći stanovništvo.
Osvrnuću se i na samo nekoliko pitanja, imajući u vidu da su i moje kolege dosta toga govorile. Kao veoma dobro zakonsko rešenje ističem to što su mnogo preciznije uređene i okolnosti u kojima se pruža logistička podrška Vojske Srbije ne samo u realizaciji operativnih potreba Vojske Srbije u održavanju naoružanja i vojne opreme, snabdevanju naoružanjem i vojnom opremom i drugim sredstvima, već i u situacijama koje se odnose na vanredne situacije izazvane elementarnim nepogodama i prirodnim katastrofama.
U prošloj godini smo imali katastrofalne poplave čije se posledice ne bi mogle sanirati tako brzo i efikasno da se vojska nije uključila. Zato pozdravljam preciziranje i ovakve uloge vojske kroz odredbe koje kažu – da vojska učestvuje i u planiranju i izgradnji, rešenju, uklanjanju i održavanju objekata infrastrukture, saobraćaju i transportu ljudi i sredstava, zdravstvenoj zaštiti, veterinarskoj zaštiti, bezbednosti i zdravlju na radu, zaštiti životne sredine, zaštiti od požara i eksplozija.
Očigledno je da su ovakva zakonska rešenja proistekla upravo iz iskustva naše vojske u prošlogodišnjim poplavama, i to je dobro da organizacija i delovanje vojske prate potrebe života.
Posebno želim da istaknem novo zakonsko rešenje prema kome će se u Ministarstvu odbrane voditi evidencija o poginulim, nestalim, ranjenim, zarobljenim i ubijenim pripadnicima oružanih snaga, bivše SFRJ, za period 1991-1992. godinu, i evidencija o nestalim i poginulim pripadnicima Vojske Jugoslavije na teritoriji AP KiM 1998. – 1999. godinu, radi izdavanja isprava u vezi sa ostvarivanjem prava po osnovu učešća u oružanim sukobima i borbenim dejstvima.
Ja želim samo da razjasnim jedno pitanje, čini mi se da smo se pogrešno razumeli, jer mi u SPS u potpunosti podržavamo ne samo kada je u pitanju vojska, nego i sve druge državne institucije, da sve ono što mogu da rade državne ustanove i državna preduzeća za njihove potrebe i rade.
Upravo želim da podržim ministra Gašića, kada je u pitanju izrada raznoraznih odlikovanja, legitimacija i sve ono što je potrebno za Vojsku Srbije da bude rađeno u Zavodu za izradu novčanica naše države. Ovim rešenjem država se upravo pridružuje onim institucijama koje su od interesa za državu i njene građane.
Iz razloga koje su navele moje kolege, iz razloga koje sam i ja izneo, želim da kažem da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati Zakon o odbrani i Zakon o vojsci Srbije, o kojima danas raspravljamo. Hvala lepo.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovana gospodo ministri, poštovane kolege poslanici, u okviru ovog zajedničkog pretresa kojim su obuhvaćena četiri zakona o potvrđivanju sporazuma, ugovora i konvencija, ja ću govoriti pre svega o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj za projekat hitne sanacije od poplava.
Kao što je poznato, Srbiju su u maju mesecu ove godine zadesile katastrofalne poplave, koje su prouzrokovale nesagledive štete. Pre svega, bilo je ljudskih žrtava, ali i štete koje su nanete energetskom sektoru, poljoprivredi, infrastrukturi. Imale su za posledicu značajno oslabljenje privrede Srbije i veći pad BDP.
Ukupna šteta od poplava procenjeno je na čak 1,7 milijarde evra, što je moramo priznati težak udar za ekonomiju naše zemlje. Od ovog iznosa 885 miliona evra iznosi šteta na uništenim materijalnim dobrima u 24 ,opštine koje su najviše pogođene poplavama.
Poplave su izazvale štetu u iznosu od 2,7% bruto društvenog proizvoda, a i gubitke u iznosu od 2% bruto društvenog proizvoda.
Procenjuje se da šteta naneta sektorima energetike i rudarstva iznosi 488 miliona evra. Preko 90% štete je pričinjeno ugljenokopima i termoelektranama. Šteta nameta Javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbije“ i Rudarskom bazenu „Kolubara“ Veliki Crnjeni i „Tamnava-Zapadno polje“, koje proizvode oko dve trećine proizvodnje uglja u Srbiji, su potpuno potopljena.
Naročito komplikovano i skupo će biti isušivanje i sanacija ugljenog kopa „Tamnava-Zapadno polje“, gde je usled obilnih padavina formirano jezero površine 15 kvadratnih kilometara sa prosečnom dubinom oko 14 metara.
Sektor poljoprivrede pretrpeo je takođe ogromne gubitke. Procenjena je šteta u iznosu od 220 miliona evra. Oko 80.000 hektara obradive površine je potopljeno a oko 33.000 malih i srednjih poljoprivrednih domaćinstava je pogođeno ovim poplavama.
Da bi se naša poljoprivreda oporavila od posledica ove katastrofe biće potrebno najmanje tri do pet godina i to da bi se poljoprivredna proizvodnja i poljoprivredna infrastruktura vratile na nivo pre poplava.
Poplave su oštetile i velike delove infrastrukture koja služi za zaštitu od poplava, a čitavi delovi odbrambenih nasipa, bedema su uništeni ili delimično oštećeni. Troškovi popravke postojeće infrastrukture za zaštitu od poplave procenjuje se da bi iznosili 24 miliona evra.
Jasno nam je da je razlog za realizaciju ovog zajma nedostatak domaćih sredstava zbog drastičnog smanjenja bruto društvenog proizvoda, čiji su uzrok, pre svega, štete nanete poplavama.
Cilj realizacije ovog zajma je brz oporavak od katastrofe, sprečavanje daljih pretnji i zaustavljanje negativnih posledica poplava na već prilično oslabljenu ekonomiju.
Sredstva ovog zajma će biti korišćena za finansiranje projekata hitne sanacije od poplava koji je naša Vlada sačinila sa bankom. Radi se o potrebi hitne sanacije štete, pre svega, u elektroprivredi, poljoprivredi i infrastrukturi, koje se ne bi mogle sanirati domaćim sredstvima ili donacijama. U pitanju su veliki sistemi i ogromna šteta. Procena je da nam nedostaju sredstva za sanaciju štete u visini od 1.345.000.000 evra. S druge strane, Međunarodna banka za obnovu i razvoj spremna je da odobri zajam u iznosu od 227.000.000 evra za sprovođenje projekta hitne sanacije poplava.
Poplave su oštetile i velike delove infrastrukture koje služe za zaštitu od poplava, a vrlo je važno da što pre ova infrastruktura bude obnovljena i na taj način da predupredimo eventualno neke nadolazeće poplave.
Banka odobrava ovakav vid kredita u slučajevima kada je ekonomija zajmoprimca značajno uzdrmana vanrednim okolnostima, kakve su, između ostalih, i prirodne katastrofe. Projekat koji će se finansirati iz ovog kredita se sastoji od četiri komponente.
Prva komponenata je pomoć energetskom sektoru; druga pomoć je za uvoz električne energije; treća je hitna obnova distributivne mreže, ispumpavanje vode iz ugljenog kopa i da vam ne čitam koliko za sve ovo je potrebno novca.
Druga komponenta obuhvata pomoć postojećem programu Vlade za raspodelu podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u iznosu od 53.000.000 evra, kako bi se zaštitila sredstva za život poljoprivrednika pogođenim u poplavama i nadoknadio njihov gubitak prihoda.
Treća komponenta obuhvata pomoć za rekonstrukciju prioritetne infrastrukture za zaštitu od poplava. Ova komponenta projekata obuhvata dve podkomponente, ulaganje u zaštitu od poplava u iznosu do 14.000.000 evra. To su obnova i rekonstrukcija prioritetne infrastrukture za zaštitu od poplava. Pomoć za projektnu dokumentaciju.
Četvrta komponenta podrazumeva rezervu za slučaj novih elementarnih nepogoda na kojoj trenutno nema nikakvih sredstava. Dakle, u slučaju teških elementarnih nepogoda i katastrofa izazvanih aktivnostima ljudi Vlada može od Međunarodne banke za obnovu i razvoj zatražiti sredstva za ovu komponentu.
Ugovorom o zajmu predviđeno je da banka odobrava kredit na period od 30 godina sa grejs periodom od devet godina, povoljnom kamatnom stopom i vraćanjem u 42 uzastopne polugodišnje rate, počevši od 1. novembra 2023. godine.
Poslanici SPS će glasati za ovaj sporazum i set ovih zakona. Hvala.

Poštovani gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani gospodine ministre odbrane i gospodine Gašiću, dame i gospodo narodni poslanici, procenjuje se da u svetu postoji toliko oružja da bi ljudski rod mogao da bude uništen dva i po puta. Da li je to malo ili mnogo svi mi treba da procenjujemo. Valjda je dovoljno da ljudski rod bude uništen samo jednom i kraj.
Mi narodni poslanici i naši građani bismo bili zadovoljni i srećni kada o ovim pitanjima nigde u svetu ne bi bilo rasprave i kada bi se u svetu mnogo manje ili uopšte izdvajalo sredstava za razvoj naoružanja. Kada bi se svo naoružanje u svetu istopilo, pretopilo, od tog materijala bi moglo da bude izgrađeno toliko humanih objekata da više u svetu ne bi postojao ni jedan beskućnik i nijedan siromašni građanin. Naravno, ne možemo da živimo van ovog sveta, ovakav kakav je. Imamo i mi našu namensku proizvodnju i mi je moramo razvijati i pomagati onoliko koliko trebamo i koliko možemo.
Važno je napomenuti da se novim zakonom naše zakonodavstvo u ovoj oblasti usklađuje sa zakonodavstvom EU kao i primena međunarodnih sporazuma, konvencija kojima smo pristupili i kojima nameravamo da pristupimo.
Mislim da je dobro što je i ovim zakonom predviđeno da je zabranjeno trgovati oružjem za masovno uništenje. Nažalost, mi smo u jednom periodu, ne tako davno bili velike žrtve upravo ovog naoružanja, jer su na našu zemlju upravo bačene i kasetne bombe, i oružje je korišćeno sa osiromašenim uranijumom i naši građani i deca trpe posledice i ko zna koliko ćemo još te posledice još trpeti.
Prilikom pregovora za izvoz tehnologije, mora se dobiti saglasnost Ministarstva trgovine, a u tome će učestvovati i Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvo inostranih poslova, Ministarstvo odbrane i službe bezbednosti.
Dozvolu za izvoz ili uvoz vojne opreme i naoružanja izdaje Ministarstvo trgovine za obavljanje pojedinačnog posla. Važno je napomenuti da se u zahtev za izdavanje dozvole mora pribaviti potvrda krajnjeg korisnika overena od strane države, krajnjeg korisnika.
Ministarstvo trgovine, kompletan zahtev za izdavanje dozvole dostavlja na saglasnost Ministarstvo odbrane, Ministarstvo inostranih poslova, MUP-u i organu nadležnom za poslove nacionalne bezbednosti. Ako neko od ovih organa ne da saglasnost o izdavanju dozvole, odlučuje Vlada.
Pitanje uvoza i izvoza nije samo ekonomsko i bezbedonosno pitanje već i veliko političko pitanje. Poslanička grupa SPS će Predlog ovog zakona podržati i glasati. Hvala vam lepo.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre odbrane gospodine Gašiću, poštovane kolege poslanici, ovaj set zakona o međunarodnim sporazumima o kojima danas raspravljamo sadrži 17 raznorodnih sporazuma iz više oblasti društvenog života. Svi oni su plod dobre bilateralne i multilateralne saradnje naše države sa drugim evropskim i svetskim državama.
Iako je svaki od ovih sporazuma važan, ja ću se danas osvrnuti na set zakona koji se odnose na zaštitu tajnih podataka i tajnih vojnih podataka.
Ovakve sporazume Srbija je potpisala, a mi ih sada samo potvrđujemo, sa nekoliko zemalja u okruženju, kao i sa drugim državama. To su ugovori sa Slovenijom, BiH, Makedonijom, Češkom i SAD.
Takođe, u setu akata koji se tiču vojno-bezbednosnog sektora jeste i Odluka o upotrebi i učešću pripadnika Vojske Srbije u mirovnoj operaciji UN u Centralnoafričkoj Republici i vojnoj operaciji EU u ovoj državi.
Navedeni sporazumi se odnose na način razmene i zaštite tajnih podataka, odnosno postupanja sa njima i njihovu klasifikaciju.
Rezultat usvajanja ovakvih vrsta sporazuma jeste dobar postignuti nivo bilateralne saradnje, čime se obezbeđuju još bolji sveukupni politički, ekonomski odnosi država potpisnica.
Usvajanje ovih sporazuma se, pre svega, dodatno potvrđuju i unapređuju odnosi u oblasti bezbednosti, što je danas od ključnog značaja za države koje se međusobno smatraju saveznicima.
Gospođo predsednice, molim vas da mi obezbedite uslove.

Ovi sporazumi su bitni za Srbiju iz razloga što ih potpisuje ne samo sa državama u regionu, nego i sa drugim državama, što može ujedno doprineti i našoj ali i evropskoj, svetskoj bezbednosti. Na taj način aktivno delujemo i stvaramo uslove zajedničkog delovanja protiv svih izazova, rizika, pretnji kojima smo izloženi.
Ukazao bih i na činjenicu da je za potrebe ovih vrsta sporazuma formiran i Centralni registar za strane tajne podatke u okviru Kancelarije saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, kao i podregistri u Ministarstvu spoljnih poslova, misijama Srbije pri NATO i Ujedinjenim nacijama, MUP-u, Ministarstvu odbrane i BIA.
Ovakvo zakonsko rešenje omogućava bolju kontrolu i smanjuje mogućnosti zloupotrebe podataka, jer će se tačno znati ko rukuje registrima. Obaveze iz sporazuma se realizuju boljom organizacijom i neće predstavljati dodatni finansijski trošak za državni budžet.
Kada je upitanju odluka o upotrebi i učešću Srbije u mirovnoj operaciji Ujedinjenih nacija i vojnoj operaciji EU u Centralnoafričkoj Republici, verovatno je dilema zašto se ona sada potvrđuje. Ona nije bila obuhvaćena Godišnjim planom upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama za 2014. godinu. Razlog je u tome što su misije i UN i EU u Centralnoafričkoj Republici uspostavljene tek početkom ove godine, bojna operacija EU, 28. januara 2014. godine, a mirovna operacija UN, 10. aprila 2014. godine, dakle, posle usvajanja godišnjeg plana za 2014. godinu.
Upravo činjenica da je Srbija, odnosno Vojska Srbije pozvana da učestvuje u ovoj misiji ukazuje da je Srbija prepoznata kao pouzdan partner i aktivan činilac očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti u svetu. U učešću u ovoj multinacionalnoj misiji, Srbija istovremeno ispunjava i svoje međunarodne obaveze i dokazuje svoju opredeljenost da doprinese bezbednosti. Istovremeno, učestvovanjem u misiji EU Srbija pokazuje svoje evropsko opredeljenje, odnosno doprinos zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU.
Situaciju u Centralnoafričkoj Republici karakteriše sukob na verskoj i etničkoj osnovi, veliki broj interno raseljenih lica, pretnja podele države i nepotpuna kontrola centralne vlasti na celoj teritoriji.
Srbija će u ovoj multinacionalnoj misiji doprineti sa preko 70 svojih pripadnika, koje će činiti štabni oficiri i medicinsko osoblje. Finansijska sredstva za učešće u ovoj misiji, koja iznose 74 miliona dinara, obezbeđena su u budžetu 44 miliona, a 30 miliona dinara obezbeđuju UN.
Napomenuo bih da Vojska Srbije i sada aktivno učestvuje u osam mirovnih misija sa 214 svojih pripadnika. Za pohvalu je što je ministar vojni, gospodin Gašić, za vrlo kratko vreme obišao više kontigenata naših mirovnih predstavnika i tako im odao zahvalnost i priznanje, a na taj način pokazao da je naša zemlja odana miru.
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD u vezi sa bezbednosnim merama za zaštitu vojnih podataka ima poseban značaj, polazeći od činjenice da je saradnja u oblasti vojne saradnje sa SAD na dosta razvijenom nivou.
Poslanici SPS će podržati zakone o kojima sam govorio, kao i ostale zakone iz ovog objedinjenog pretresa. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvažene kolege poslanici, uvaženi oficiri Vojske Srbije, poštovani ministre Gašiću, ja pripadam onim ljudima koji misle da nije sve u prošlosti bilo tako loše, i utoliko se čudim nekim kolegama narodnim poslanicima koji su sa ovoga mesta pre nekoliko dana izgovorili da je maltene sve što je u proteklim decenijama bilo, bilo je sve loše, a moram da kažem da su oni stariji od mene, i da su možda u nekom periodu u ovoj državi ili Jugoslaviji ili Srbiji uživali i određene privilegije. No, neka to ide njima na dušu.
Danas osećam jednu posebno zadovoljstvo što su se i neke kolege poslanici korigovali na neki način, jer su u nekom periodu o srpskoj vojsci, o jugoslovenskoj vojsci, o jugoslovenskim sjajnim oficirima izgovarali najružnije reči, proglašavali su ih čak da su izdajnici, da se nisu borili za svoj narod i za svoju državu ili da su se borili zarad nekog.
Ja tako ne mislim. Ja mislim da je naša vojska do sada položila sve moguće ispite, da je naša vojska branila svoj narod onda kada je narodu bilo teško, jer na kraju krajeva, za to se vojska i osposobljavala i za to su se vojnici, tj. oficiri i školovali.
Uvaženi ministre Gašiću, nas dvojica se dobro poznajemo. Pod jedan iz Kruševca smo, pod dva, protekle dve godine smo radili na zajedničkim zadacima i zajednički radili u interesu grada Kruševca, vi na mestu gradonačelnika, a ja na mestu vašeg zamenika.
Potpuno sam siguran da ćete ovu svoju misiju uraditi onako kako treba, sve u interesu građana Kruševca, građana Srbije i u interesu Vojske Srbije. Imate težak zadatak, a još dok ste putovali prema vašem kabinetu, vi ste se sreli sa jednim od teških zadataka, sa velikim poplavama i velikim nevoljama koje su zadesile jedan deo naše zemlje.
Moram da vam kažem po oceni, ne mojoj, nego po oceni jednog broja građana, vrlo uspešno ste položili taj zadatak. Jednostavno kako se to kaže u vašem vojničkom žargonu podigli ste vojsku i oficire na noge. Bilo je zadovoljstvo u takvoj situaciji gledati sposobnost naših oficira i vojnika koji rizikujući svoje živote spašavaju narod i imovinu. Hvala vam na tome.
Vi ćete, gospodine ministre, imati težak zadatak da sada u ovo teško vreme radite na tome da se ponovo vrati ugled Vojske Srbije. Teška su vremena, malo para se izdvaja iz budžeta Srbije, treba ponovo vojsci obezbediti materijalne uslove i naravno, obezbediti i veća primanja ljudima koji u vojsci rade.
Ali, sam siguran da ćete i na tom zadatku uspeti. Znam garantovano, da ćete vrlo brzo otići na Sjeničko-Peštersku visoravan i da vidite šta je sa tim našim avionima koji su tamo zarušeni još 1999. godine, a da niko nije otišao da vidi o čemu se radi. Samo niste stigli da se upoznate sa tim problemom ili ga već znate ali niste uspeli fizički da to odradite.
Mi ćemo kao poslanici, i evo danas, gotovo, svi smo saglasni, pružiti punu pomoć za sve ono što bude vojsci trebalo a naravno iz razloga što je vojska potrebna narodu. Srbija je slobodarska zemlja.
Nikada nije nikoga napadala, niti pak imamo nameru kao narod, kao građani da ugrožavamo ničiju slobodu ili da kročimo van teritorije naše države. Mi smo i herojski narod.
Mi imamo nameru da jačamo našu vojsku. Da naša vojska bude osposobljena ne samo za ovakve prilike kao što su bile pre mesec dana, nego i eventualno od nekih drugih, da tako kažem, nezgoda koje bi mogle da se dese našim građanima.
Mi smo na kraju krajeva, i u proteklom periodu vojska je pokazala punu borbenost, punu sposobnost da to radi i ja želim ovom prilikom da se zahvalim svima onima koji su u teškim vremenima branili Srbiju, a posebno nažalost, i jedan broj ljudi su izgubili živote i ova država mora njihovim porodicama da se na adekvatan način, nije moguće naravno zameniti živote, ali njihovoj deci, njihovim očevima, njihovim majkama, mora pružiti maksimalno ono što im na neki način i pripada.
Gospodine ministre, znam da jedno pitanje ne zadire u vašu oblast, ali vas molim da obratite pažnju malo na sva spomen obeležja koja pripadaju vojsci. Posebno da vidimo šta je to što je moguće da država Srbija uradi kada je u pitanju obnova Solunskog vojničkog groblja „Zejtlinik“.
Mislim da kao dolazeće generacije imamo obavezu da to obeležje na neki način malo popravimo, da vidimo šta je to što treba da uradimo jer veliki broj i naših građana i građana iz sveta svakoga dana dolaze tamo, a naravno i svako drugo obeležje koje je podignuto našim hrabrim vojnicima i oficirima u zemlji.
Socijalistička partija Srbije, kao što su i pre mene rekli, mi ćemo podržati ove dve odluke, ali imam jedan predlog.
Pošto je Kruševac dobitnik najviših priznanja UN, „Kurir mira“ i „Vesnik mira“, i Kruševac ima jedini spomenik u svetu koji je posvećen miru, da jedan kontigent, jedna grupa naših vojnika i oficira, upravo sa ovog mesta iz Kruševca od spomenika mira krene u svet da brani i čuva mir, nešto najsvetlije što treba svaki narod i svaku naciju da krasi, to je očuvanje i borba za mir.
Na kraju želim svim onim ljudima koji budu odlazili u mirovne misije po svetu, da ih na tom putu prati dobro zdravlje i lična sreća. Hvala vam lepo.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, ja sam narodni poslanik iz Kruševca i ponajpre predstavljam i zastupam građane Kruševca i Rasinskog okruga, a u interesu Srbije i svih njenih građana.
Želim da kažem da su građani Kruševca u ovom teškom trenutku za zemlju Srbiju i za jedan broj njenih građana učinili maksimum da ova teška katastrofa bude na neki način što pre prevaziđena. Veliki broj građana iz Kruševca iz Rasinskog okruga su direktno učestvovali u spašavanju, ljudi i imovine na teritorijama koje su bile ugrožene ovim velikim poplavama.
Želim nešto da kažem, što možda građani Srbije ne znaju, da je veliki doprinos dalo Javno komunalno preduzeće vodovod iz Kruševca. Na koji način? Na način što ovo javno komunalno preduzeće gazduje sa akumulacijom Ćelije sa koje se veliki broj naših građana u Kruševcu, a ako bog da u narednom periodu i jedan veći broj građana Ćićevca, Varvarina i drugih Pomoravskih opština snabdevaju vodom. Ovo javno preduzeće je upravo pravilnim rukovanjem ovog jezera, ove akumulacije tj. ispuštanjem vode iz njega, onda kada je to moglo, a naravno kada je bilo najkritičnije prihvaćen je veliki deo vode koju je nosila reka Rasina i na taj način je sprečena još veća katastrofa duž Zapadne Morave i Velike Morava na dalje.
Do sada se u Srbiji promenilo više Vlada, a još više ministara za poljoprivredu. Sve Vlade su u proteklom periodu davale velika obećanja da će upravo uložiti veća sredstva u ovaj naš neiskorišćeni resurs, a to je poljoprivreda. Ubeđen sam da će ova Vlada i ministarka za poljoprivredu iskoristiti ovu šansu i evo prvog velikog koraka, a to je ovo veliko ulaganje upravo u ovo o čemu danas pričamo, a to je ovaj projekat navodnjavanja.
Imamo velike resurse za proizvodnju svih poljoprivrednih kultura. Naši poljoprivrednici su radni, vredni ljudi, obrađuju svoje njive, ali ih vrlo često vremenske nepogode spreče da uberu ono što su zasadili. Od šteta vremenskih nepogoda mora država da ih zaštiti. Najveće štete im nanosi grad i suša. Mada često se kaže da se od grada može nešto i oteti, ali od sušne godine gotovo ništa. Iz tih razloga je dobro što će se uložiti sredstva za navodnjavanje.
Ovaj kredit za navodnjavanje će biti uglavnom uložen u Vojvodini. Mislim da je to iz razloga što će se u rodnoj Vojvodini i najbrže otplatiti i vratiti. Država, odnosno Vlada mora da misli i na druge regione kada je navodnjavanje u pitanju, a to su doline Zapadne, Južne, Velike Morave, a naravno i u druge delove Srbije.
Naši građani znaju da je država prezadužena pa i ne vole neka nova zaduženja, ali mislim da im je potpuno jasno da je ovo vrlo povoljno kreditno zaduženje koje će se državi vrlo brzo vratiti i isplatiti. Iz tih razloga poslanička grupa SPS će glasati za uzimanje ovog kredita za navodnjavanje i za ova druga dva kredita. Hvala vam lepo.