Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.
Poštovani ministre, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dakle, kao što je već rečeno, delegacija BiH i Republike Srbije, su 18. septembra 2020. godine potpisale dva Sporazuma, jedan koji se odnosi na održavanje i rekonstrukciju putnih međudržavnih mostova, između Republike Srpske i Republike Srbije i BiH, i drugi koji se odnosi na izgradnju zajedničkog graničnog prelaza Bratunac.
Za oba Sporazuma veoma je značajna izgradnja mosta Bratoljub, koji povezuje dve države spajajući Ljuboviju u Srbiji i Bratunac u BiH. Srbija je finansirala izgradnju ovog mosta koji je dug 227 metara, a vrednost radova iznosi oko 13 miliona evra, a napravljeni su i pristupni putevi mostu.
Republika Srbija izvršila je izgradnju pristupnih puteva iz pravca Bratunac, dok plato za carinski terminal i granični prelaz gradi BiH, što je predmet drugog sporazuma koji sam naveo na početku.
Potvrđivanje Sporazuma o kojem danas govorimo doprineće svakako, daljem razvoju i unapređenju regionalne infrastrukture, kao i produbljivanju bilateralnih odnosa dve države, što je takođe, od izuzetne važnosti i značaja. Odnosi se na održavanje, rekonstrukciju, vi ste to i rekli u uvodnom izlaganju, 11 međudržavnih mostova od kojih je šest na Drini, za koje je zadužena Srbija. Sredstva su predviđena Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu u iznosu oko 15 miliona evra, preostalih pet je u nadležnosti BiH, od toga dva su na Savi, a tri na reci Uvac.
Danas u svetu postoji, prema nekim podacima, čak 10 miliona mostova. Prema nekim podacima, samo SAD imaju više od 600 hiljada mostova. Mostovi spajaju ljude, kao što je nekad neko rekao, gradove i države.
O njihovoj simbolici, o tome je mislim, govorila koleginica iz SDPS, u svojim delima često je pisao nobelovac Ivo Andrić, i mislim da nigde ne bi mogli naći bolji opis. Andrić je mostove doživljavao na jedan poseban način, na njima su se kroz istoriju dešavali mnogi važni događaji.
Mostovi su, po njegovim rečima, važniji od kuća, svetinja, hramova, oni su zapravo ti koji spajaju ljude, bez obzira na stalež, bez obzira na društveni status, bez obzira na veru, bez obzira na naciju. Mostovi su izraz čovekove težnje da se poveže sa drugima.
Uzimajući u obzir istoriju odnosa sa nama susednom državom, upravo realizacija doprineće dodatnom povezivanju, u to smo potpuno sigurni, kao poslanička grupa, Srbije i BiH.
Olakšaće život i komunikaciju ljudima koji u njima žive i vodiće se daljem razvoju regionalne saradnje, povezanosti, kako između Srbije i BiH, tako i sa ostalim državama našeg regiona.
Srbija i BiH, to želim da napomenem, su diplomatske bilateralne odnose uspostavile oktobra 2000. godine. Danas imaju dobru političku saradnju sa određenim, otvorenim pitanjima.
Veliki je broj bilateralnih sporazuma, saradnja Srbije i Republike Srpske je na veoma visokom nivou. Bosna i Hercegovina je jedan od najznačajnijih spoljno-trgovinskih partnera Srbije. Međusobna robna razmena konstantno raste.
Ovaj Sporazum je, rekao bih, još samo jedan korak napred, korak dalje ka ekonomskoj povezanosti Srbije i BiH.
Bosna i Hercegovina je država koja je nastala raspadom bivše SFRJ, tvorevina je mirovnog Dejtonskog sporazuma, koji je potpisan 1995. godine, i po svojoj političkoj organizaciji jedinstvene države u svetu sastoji se od dva entiteta, Federacije BiH i Republike Srpske, a kao posebna organizaciona jedinica izdvaja se Distriht Brčko.
Za Srbiju je izuzetno važna stabilnost BiH. Mi poštujemo njenu strukturu vlasti na osnovu Dejtonskog sporazuma.
Krajem decembra prošle godine, kada govorimo o parlamentarnoj saradnji, sastali su se predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, gospodin Ivica Dačić i predsednik Skupštine Republike Srpske, Nebojša Čubrilović, složili su se oko potrebe dalje unapređenja i saradnje dva parlamenta, što je takođe, od izuzetne važnosti i značaja.
Srbija je, Republici Srpskoj pomagala i nastaviće to da čini i za vreme aktuelne krize, izazvane korona virusom. Ulaganjem u infrastrukturu je osnovni pokazatelj razvijenosti jedne ekonomije. Interes Srbije je da razvija regionalnu saradnju, Srbija danas sa svim svojim projektima, učestvuje sa 13 milijardi evra, ispravite me ako grešim, ministre, sa 13 milijardi evra, u regionalnom povezivanju sa svim zemljama regiona.
Važno je da se kao region povezujemo, jer to znači brži razvoj, to znače nove investicije, a to samim tim znači i bolji životni standard građana. Ulaganja u infrastrukturu otvara prostor za dolazak novih fabrika, za otvaranje novih radnih mesta, što država više ulaže u infrastrukturu i puteve, time podstiče investicije, privredu, posebno strane direktne investicije, takva ulaganja doprineće većem BDP, što za građane znači bolji životni standard.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, prepoznao je važnost ovog pitanja, kada je započeo obilazak bitnih i važnih infrastrukturnih projekata u zemlji, jer je njihov završetak važan, kako zbog stope rasta, tako i zbog dovođenja stranih investitora. Osvrnuo bih se i na recimo, na Most na reci Savi, jer je to most koji spaja autoput Beograd Sarajevo, to je jedan od najznačajnijih i najvrednijih infrastrukturnih projekata u regionu, čija ukupna procenjena vrednost gradnje iznosi oko 2 milijarde evra.
Izgradnja ovog autoputa je jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata koji treba da doprinese i stabilnosti i razvoju regiona. Autoput Beograd Sarajevo je simbol dobrih odnosa, pre svega u budućnosti.
Ovaj projekat je bitan za povezivanje Srbije i BiH, bitan je za povezivanje Srbije i Republike Srpske, ali je važan i za povezivanje dva naroda, Srba i Bošnjaka, o čemu je danas i bilo reči.
Zbog geostrateškog položaja, moglo bi se reći da smo na raskrsnici puteva koje spajaju istok i zapad, i s tim u vezi veoma je značajno da se neguju dobrosusedski odnosi i jača saradnja, kako između Srbije i BiH, tako i sa ostalim zemljama u regionu.
Danas je bilo reči o jednom od najznačajnijih, pre nego što se vratim na ekonomiju, i ono što jeste vaša odgovornost i vaša nadležnost, i o nečemu što je takođe veoma važno, nego u ovom trenutku najznačajnije pitanje, a to je na žalost period pandemije i korone, koja nas je zadesila, dakle, zdravstveni izazov, čiji se, kraj, na žalost, još uvek ne nazire.
I ono što želim da kažem, jeste da je pandemija pokazala uspešnost srpske politike. Aleksandar Vučić je ujedinio region, Srbija je donirala preko desetine hiljada vakcina upravo državama u regionu, i nije ovde stvar donacije. Donacija nije pitanje vakcine, ovde je reč pre svega o zajedničkom unapređenju odnosa, o poverenju. Poverenju jedni u druge, važno je da sarađujemo i da zajednički ukazujemo na probleme, pojedinačno smo isuviše mali.
Zajedno samo možemo nešto da uradimo i zato u potpunosti podržavamo stav kada predsednik Republike kaže, a o tome sam govorio pre nekoliko dana, jednim glasom kao region ispred EU, ispred Brisela, ispred velikih svetskih sila, jer samo tako možemo nešto zajedno da učinimo i da postignemo. I ne treba da pričamo loše jedni o drugima, jer mi živimo zajedno. Živimo jedni uz druge, živimo jedni pored drugih.
Beograd je danas najvažniji grad, ne samo u regionu, nego i šire. Fotografije koje su medije objavile pre nekoliko dana i cifre koliko je stranih državljana vakcinisano u Beogradu, upravo govori u prilog takvoj konstataciji.
Srbija želi da razvija regionalnu saradnju, Srbija želi da stvori bolje ekonomsko okruženje na Balkanu za sve zemlje Balkana. Jer, ne treba zaboraviti, pored robne razmene sa EU, to ne sporimo, ali 70-80% robne razmene se upravo vrši u regionu. Pa, dajte da otvorimo granice. Dajte da stvorimo normalnu trgovinsku razmenu, bez barijera. Dajte da omogućimo ljudima da žive bolje i da privreda napreduje. Pa, valjda je to suština svega.
Maločas je neko pomenuo kako pokrenuti regionalnu saradnju. Pa, upravo kroz regionalne projekte. Maločas je neko pomenuo jedan regionalni projekat, a ja ću samo kratko navesti pet, za koje smatram da su od izuzetne važnosti i značaja: pre svega, regionalni ekonomski samit, koji je predsednik Republike najavio u Beogradu, drugo, Turski tok, ogroman značaj za nas, za našu industriju, za našu privredu, za naše stanovništvo, dalje, mini Šengen, sloboda protoka ljudi, kapitala, usluga, veća mogućnost za dramatično smanjivanje troškova prilikom prelaska administrativnih linija. Pogrešno je tumačenje onih zlonamernih, nema to apsolutno nikakve veze sa priznanjem jednostrano proglašene nezavisnosti KiM, pa valjda im je to jasno posle Vašingtona, tačka 10. je ostavljena po strani i svako ko pokuša da izvrši pritisak na Srbiju i smatra da će pritiskom Srbija prihvatiti Kosovo kao državu, valjda je svestan da to nije moguće?
Četvrta stvar – Vašingtonski sporazum. Bez obzira šta mislili o njemu i kako tumačili pismo Trampa i pismo Bajdena na Sretenje, oni su svakako različitog sadržaja, ne bih danas o tome govorio, ali Vašingtonski sporazum je važan za ekonomsku normalizaciju i on je signal za potencijalne investitore, magnet za potencijalne investitore i upravo se tiče ulaganja u infrastrukturu, u putnu i u železničku infrastrukturu.
I kao peti projekat, srž berlinskog procesa je upravo privreda. Dakle, ulaganje u oblasti digitalizacije, inovacije, investicije i razvoj industrije svakako.
Gospodine ministre, veoma ću kratko da se osvrnem na neka ekonomska pitanja i na ono što jeste jedan od osnovnih stubova koji je neophodno realizovati da bi došli do ciljeva koje smo definisali kroz budžet za 2021. godinu, tu mislim pre svega na projektovanu stopu BDP od6%. Dakle, Srbija je u 2021. godinu ušla jaka i ekonomski stabilna, sa potpunim uverenjem da će realizovati projektovanu stopu rasta BDP od 6%, sa privredom koja je stabilna, sa privrednom stopom rasta prvom u Evropi, odnosno pada, najmanjom stopom pada u Evropi i upravo jedan od stubova koji treba da doprinese realizaciji tog cilja jesu ogromna izdvajanja za infrastrukturu. Nikada više – 330 milijardi dinara, to je 5,5% BDP.
Šta se pokazalo? Pokazalo se da kada država ulaže i kada država investira u infrastrukturu i u kapitalne projekte, to podstiče i domaće i strane investitore. I jedan pokazatelj – nije tačno da je u periodu korone život stao i da se nije radilo. Naprotiv. Kada je reč o infrastrukturnim projektima, realizovani su infrastrukturni projekti od ukupne vrednosti 146 milijardi dinara u periodu od januara do novembra meseca prošle godine. Kada uporedite to sa periodom u odnosu na prethodnu godinu, to je 14,7% više u odnosu na isti period prethodne godine. Dakle, nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja.
Ja sam vas prošli put pohvalio jer smatram da svoj posao obavljate odgovorno, ozbiljno i posvećeno i da je veoma važno da ste kao ministar prisutni upravo tamo gde je potrebno, na gradilištima, na važnim gradilištima. Ja sam pomenuo jedno važno gradilište, a to je obilaznica kod Nepričave, kao lokal patriota, kao Valjevac, ne povezuje to samo Valjevo već čitavu zapadnu Srbiju i to svakako doprinosi i novim investicijama u zapadnoj Srbiji i novim radnim mestima i neće Valjevo biti slepo crevo.
Recimo, Srbija je u prethodnih nekoliko godina izgradila 350 km novih auto-puteva, tako da do sada imamo 950 km. Pored toga, Srbija trenutno radi na izgradnji 250 km novih auto-puteva. I naravno, pohvala za… Pre nekoliko dana ste obišli još jedno, zajedno sa predsednikom Republike Srbije, direktorima preduzeća koji se bave putnom infrastrukturom, sa našim kolegom i prijateljem Milutinom Mrkonjićem, koji je uvek spreman da pruži dobronameran savet i poslušajte ga ono – uvek pre roka, neka to uvek bude pre roka kada je reč o putnoj i železničkoj infrastrukturi, mislim na put Preljina-Požega, važno je da je definisan datum, da je to 7. januar 2021. godine i veoma je važno da onog trenutka kada se završi ta deonica, odmah se nastavlja deonica ka Borjanu, odnosno ka Crnoj Gori, ukupne dužine 107 km, a vrednost je 1,5 milijardi evra. Mislim da niko nije mogao da zamisli da će doći dan i trenutak kada ćete automobilom iz Beograda do Crne Gore doći za 2 časa i 15 minuta, ili 2 časa.
Gospodine ministre, naravno da ćemo podržati ovaj sporazum, želim vam puno uspeha u narednom vremenskom periodu i imate našu podršku. Zahvaljujem.