Ne, nisam dozvolio.
Gospodin Milojičić nije ni govorio. Nije imao mogućnost, isključen je mikrofon. Nije govorio, tako da nisam mogao da učinim povredu Poslovnika.
Dakle, gospodine Milojičiću, pokušali ste da zloupotrebite Poslovnik i da se na vama svojstven način obračunate sa političkim neistomišljenicima. Ja vam to neću dozvoliti.
S druge strane, u prvoj rečenici ste ukazali na povredu Poslovnika, član 106, da se govori o onome što je tačka dnevnog reda. Ali, ovo je bila replika na izlaganje gospodina Aleksića.
Ja vas molim, gospodine Đukanoviću, nisam zaista mogao učiniti povredu Poslovnika jer gospodin Milojičić nije govorio. Nisam mu dozvolio da o tome govori.
Nastavljamo sa radom.
Reč ima ovlašćeni predstavnik Socijalističke partije Srbije, Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.
Reč ima narodna poslanica Mira Petrović. Izvolite.

Zahvaljujem, koleginice Petrović.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Gospodine Božoviću, samo trenutak, molim vas. U čemu je konkretno povreda.
Očigledno ne možemo da se razumemo.
Nemam nameru sa vama da vodim dijalog, ali vam postavljam konkretno pitanje.
(Balša Božović: Vi nemate pravo da vodite samnom dijalog, nego da vodite sednicu.)
Ja to i ne pokušavam.
(Balša Božović: Želim da obrazložim povredu Poslovnika.)
Ali to ne uspevate. I, ja želim da vas pitam u čemu sam povredio, konkretno povredio navedeni član Poslovnika 106?
(Balša Božović: Zato što niste reagovali na izlaganje prethodnog govornika.)
Gospodine Božoviću, obrazlaganju ukazane povrede Poslovnika, rekli ste da svako ima pravo da bira i da svako ima pravo da bude biran, a u ovoj Skupštini svaka poslanička grupa ima legitimno pravo na svoj stav. Koleginica Petrović je iznosila legitimno pravo poslaničke grupe PUPS i smatram da time nisam povredio navedeni član Poslovnika.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika?
(Balša Božović: Da. I, povreda Poslovnika.)
Odgovarajući nisam mogao da učinim novu povredu Poslovnika.
(Balša Božović: Kako niste? Molim vas, povreda Poslovnika. Ne određujete vi, predsedavajući kada je povreda Poslovnika.)
Dakle, ja predsedavam gospodine Božoviću, a sada u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine određujem pauzu u trajanju od 60 minuta. Sa radom nastavljamo u 14,43 časova. Zahvaljujem.
(Posle pauze.)

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Replika jer je u više navrata pomenut i predsednik SPS-a, potpredsednik SPS-a, i to pre svega jednim neprimerenim i neprikladnim rečnikom se govorilo i o predsedniku i o potpredsedniku SPS-a. Neću govoriti, naravno, to nije manir SPS-a, nećemo koristiti takav rečnik jer ne želimo raspravu da spuštamo na taj i takav nivo.

Najpre, ne zbog malopređašnjeg govornika, nego zarad javnosti, potpuno jasno i precizno, ova Vlada Republike Srbije imaće jednog predsednika, odnosno predsednicu Vlade Republike Srbije i to će biti Ana Brnabić i ima našu punu podršku. Što se tiče SPS-a, SPS deli vrednost i odgovornost kada je reč o radu Vlade Republike Srbije, izražavamo spremnost i opredeljenost da timski, zajedno sa našim koalicionim partnerima nastavimo da radimo na realizaciji onoga što jesu proklamovani ciljevi i načela rada buduće Vlade Republike Srbije i imamo jako dobar osnov, a to su istorijski rezultati još uvek aktuelne ili prethodne Vlade Republike Srbije.

Znate, kada neko kaže: „poniženi su građani Srbije“, pa takvom konstatacijom na najgrublji mogući način vi ponižavate građane Srbije. Ali građane Srbije ne možete nikada da prevarite. Građani Srbije na izborima kažu šta misle o političkim partijama, o rezultatima i o programima tih političkih partija. Građani Srbije su vrlo jasno rekli šta misle o zajedničkom kandidatu vladajuće koalicije Aleksandru Vučiću na predsedničkim izborima, o rezultatima rada Vlade Republike Srbije, programu Vlade Republike Srbije. Dakle, demokratija se sprovodi na izborima, a ne na ulici, svidelo se to nekome ili ne. Ova Vlada ima ozbiljan politički legitimitet i to će biti potvrđeno u danu za glasanje, ali ima, potpuno smo ubeđeni, ogromno poverenje građana Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem poštovana predsednice.

Poštovana gospođo Brnabić, dame i gospodo, pa za poslanički klub SPS najvažnije je da je ekspoze jasna potvrda odlučnosti i opredeljenosti za politiku kontinuiteta i političku stabilnost.

Program Vlade Republike Srbije, vrlo jasno i precizno definisani ciljevi u ekspozeu mandatarke nama vrlo jasno govore da će tri ključne reči biti kada govorimo o radu buduće Vlade, potpuno identične kao i kada je reč o radu prethodne Vlade Republike Srbije, a to su reforme, rast i razvoj.

Politika Vlade definisana ekspozeom nama potvrđuje da su modernizacija i promene nezaustavljivi procesi u Srbiji.

Kada govorimo o ciljevima, veoma je važno i tu se u potpunosti slažemo sa vama gospođo Brnabić, važno je da uvek podižemo lestvicu. To je važno za budućnost, jer mi danas govorimo o budućnosti. Na zadatke uvek postavljati nove zadatke kako bi ubrzali Srbiju, jer do rezultata se ne dolazi velikim rečima, već velikim naporom, radom, trudom i zalaganjem.

Mi smo potpuno ubeđeni da će buduća Vlada Republike Srbije, kao i prethodna, ostati posvećena Srbiji, rešavanju problema, da će ostati posvećena interesima budućnosti, a ne interesima političkih stranaka, rejtinzima ili popularnosti.

U eri dnevno-političkih dešavanja i to se vidi i danas, a pretpostavljam da će to biti vidljivo i u narednim mesecima, u eri dnevno-političkih dešavanja i verovatno svakodnevnih pokušaja da se obezvredi i omalovaži rad Vlade Republike Srbije, da se umanje rezultati rada Vlade Republike Srbije, mi gospođo Brnabić za vas vrlo dobronamerno, kao neko ko želi da deli vrednost i odgovornost u radu ove Vlade Republike Srbije, imamo jedan dobronameran savet. Vlada ne treba da gubi vreme na to. Vlada treba da ostane posvećena poslu za koji je preuzela odgovornost, jer radeći tako Vlada radi u najboljem interesu građana Srbije.

Pozdravljamo odlučnost i opredeljenost za nastavak reformskih procesa. Reformski kurs u Srbiji nema alternativu, reforme da bi Srbija, pre svega u ekonomskom smislu, bila zdrava zemlja. Srbija je hrabro i odlučno, želim da podsetim i o tome je govorila i mandatarka u ekspozeu, hrabro i odlučno 2014. godine započela, jer je tada postojao jedan konačno opšti politički konsenzus svih političkih stranaka koji su bili deo vladajuće koalicije, Srbija je hrabro i odlučno započela reformske procese, hrabro i odlučno započela i povela, rekao bih, nepopularne korake koji vode ka makro-ekonomskoj stabilnosti i koji vode ka razvoju.

Vlada Republike Srbije je tada imala dugoročan plan, imala je jasno i precizno definisane ciljeve, konkretan program, ali i konkretno definisane rokove i to je dalo određenu snagu, važnost i značaj reformama u Srbiji. Tu snagu i važnost su na pravi način prepoznale i međunarodne organizacije.

Jeste bio ambiciozan pristup, ali rezultati koji su postignuti su daleko iznad ciljeva koji su tada postavljeni. To na pravi način prepoznaje i MMF, to na pravi način prepoznaje i Svetska banka, ali i Fiskalni savet Srbije. Dva cilja mislim da smo u potpunosti uspeli da realizujemo i to je smanjenje javnog duga u bruto društvenom proizvodu i trajno smanjenje budžetskog deficita.

Međunarodni monetarni fond je učinio nešto što inače, ispravite me ako grešim gospodine Vujoviću, nemate mogućnost da govorite, ali možete da potvrdite, MMF je učinio nešto što inače nije praksa, da u periodu dok traje program, da saglasnost na povećanje primanja.

Dakle, vrlo često su nama socijalistima spočitavali kako smo mogli kao socijalisti da glasamo za smanjenje plata i penzija, kako smo, navodno, oteli nekome, mi kao socijalisti vladajuće koalicije, plate i penzije i to je pojednostavljeno gledanje onoga što je bio zapravo cilj koji smo mi želeli da postignemo.

Znate, mi jesmo socijalisti, ali ne možemo da budemo socijalisti utopisti, i te 2014. godine postojala su za nas dva puta i dva pravca. Jedan put je bio u pravom smislu reči spisak lepih želja koji bi sigurno održao socijalni mir, ali u dugoročnom smislu, po našoj proceni, 2016. godine ili 2017. godine došli bi do finansijskog kraha i finansijskog kolapsa. Drugi putni pravac je nešto što je bila neophodnost, nešto što je neminovnost, a to je nastavak reformskih procesa, reforme da bi imali pozitivne pomake.

Naravno, kao odgovorna stranka, stranka koja pre svega ima odgovornost prema građanima, imali smo jedan odgovoran i ozbiljan pristup i u tom trenutku odabrali jedini mogući odgovor na aktuelne probleme građana. Tada je, a postoji i danas, jedan pojednostavljen način gledanja svega ovoga. Dakle, pojednostavljeno je reći – oteli ste nekome nešto. Ne, mi smo tada govorili o merama, koje su za spas srpske ekonomije, mere koje se tiču budućnosti Srbije i mere koje se tiču budućnosti svakog građanina Srbije.

Dakle, zdrav sistem koji neće biti zasnovan na politikanstvu. Reforme, po kojima je Srbija danas prepoznatljiva, poštovana i uvažavana u svetu i to je nešto što danas otvara vrata Srbiji i širom sveta, zdrav sistem koji je zasnovan na životu, zdrav sistem koji je zasnovan na ekonomiji, a ponavljam, ne na politikanstvu.

Danas imamo pozitivne rezultate. Danas kada imamo pozitivne rezultate kaže se – premalo izdvajate za penzionere. Pa, da, ali znate, evidentno je da postoje pozitivni efekti. Postoje pozitivni rezultati, došlo je do povećanja plata i penzija, a imamo plus i povećanje u budžetu. Neodgovorno i neozbiljno bi bilo da više zahvatamo iz republičkog budžeta, da imamo veća povećanja da bi održali socijalni mir, a da imamo minus u državnoj kasi. To bi bilo neodgovorno i neozbiljno. Dakle, na jedan racionalan način raspolažemo sa onim što smo uspeli da zaradimo i da ostvarimo upravo zahvaljujući reformskim procesima.

Dakle, imamo povećanje koje je zasnovano na zdravim osnovama. Sve to je dovelo do povećanja BDP od 3%, smanjenja budžetskog deficita u ovoj godini, projektovan budžetski deficit 1,7%. Sve to je dovelo da Srbija danas na svetskoj „duing biznis“ listi se nalazi na 47. mestu, a pre dve godine je bila na plus 44 mesta. Sve to je dovelo da Srbija danas jeste među top deset zemalja po uspešnosti sprovedenih reformi u oblasti ekonomije i finansija.

Ekonomska i politička stabilnost, uz ono što je govorila mandatarka, podsticaji koje nudi Vlada Republike Srbije, podsticaji koje nudi Srbija potencijalnim investitorima, smanjenje birokratije, brže izdavanje dozvola, sve to danas Srbiju čini privlačnom investicionom destinacijom. Jednom od najprivlačnijih država za investiranje u ovom delu Evrope i mi kao Narodna skupština smo dali ozbiljan doprinos da Srbija danas ima dobar, pozitivni poslovni ambijent kroz usvajanje sistemskih zakona. Jer, reforme su upravo započete u Narodnoj skupštini Republike Srbije usvajanjem Zakona o radu, Zakona o ozakonjenju, Zakona o izgradnji, Zakona o inspekcijskom nadzoru, Zakona o upravnom postupku i brojni drugi, ali pozitivni rezultati će tek biti vidljivi u periodu koji je pred nama.

Maločas smo čuli neke podatke. Dozvolite da i mi saopštimo neke podatke sa kojima raspolažemo, a koji govore u prilog pozitivnim rezultatima koje je postigla prethodna Vlada i ponavljam, to jeste veoma dobar osnov i temelj za rad buduće Vlade.

Gospodine Vujoviću i gospodine Vuline, ispravite me ako grešim. Maločas je bilo reči o nezaposlenosti. Nezaposlenost je čini mi se gospodine Vulin,prema nekim podacima koje mi imamo 2012. godine bila 25,9%, 2016. godine 15,3%, a danas 2017. godine 13%. Ozbiljan rezultat ma šta govorili o tome.

Što se tiče BDP, za šest milijardi veći nego 2009. godine, a sledeće godine za još milijardu. Ovde se govorilo o nekakvom zaduživanju od 10 milijardi, što je apsolutno besmisleno. Naprotiv, Srbija je povećavala svoj kreditni rejting dok je zemljama u regionu smanjivan kreditni rejting.

Što se tiče minimalne cene rada, gospodine Vulin, ispravite me ako grešim, povećan je radni sat sa 121 na 130 dinara, uz punu saglasnost sindikata, što mi u potpunosti podržavamo. Plate u javnom sektoru i penzije, kao i minimalne zarade koje prima 350.000 ljudi u Srbiji, 30.000 u javnom sektoru, povećaće se i njihova zarada posle toga će biti 9-10% veća. Privredni rast, već sam rekao, preko 3% do kraja godine., javni dug sada 67,1% a 20% u regionu.

Maločas je bilo reči o investicijama, 2016. godine direktne strane investicije iznosile su 1,92 milijarde evra, u prvom kvartalu ove godine oko 370 miliona evra i to su podaci Privredne komore, a u prva četiri meseca ove godine, suficit u budžetu je 10,7 milijardi dinara. To je izveštaj Ministarstva finansija.

Dakle, mi smo potpuno ubeđeni da su pred Srbijom dobre godine i pozitivni rezultati, ali ono što je važno, moramo da završimo započete reformske procese. Moramo da održimo fiskalnu disciplinu, moramo da nastavimo odlučnu borbu protiv sive ekonomije.

Kada govorimo o javnim preduzećima, u potpunosti se slažemo, mora da se nastavi reforma javnih preduzeća. Javna preduzeća moraju da budu i racionalnija i efikasnija, ali, naravno, i više da zarađuju.

Podržavamo koncept, to smo rekli više puta do sada u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u potpunosti podržavamo koncept, znamo koliko će to biti teško i bolno, ali podržavamo koncept reforme javnog i jačanja privatnog sektora. Smatramo da je privatni sektor budućnost, da privatni sektor mora i treba da bude stub i nosilac srpske ekonomije. Privatni sektor na svojim plećima nosi sve. Privatni sektor je od izuzetne važnosti i značaja na jednoj strani za državu, a na drugoj strani za privredu. Za privredu jer otvara nova radna mesta, a za državu jer država upravo živi od poreza, dažbina koje ubira iz dobiti preduzeća. Zato u potpunosti podržavam ovaj koncept i podržavamo sve mere koje vode ka jačanju privatnog sektora, jer smatramo da to jeste budućnost Srbije.

Što se tiče štednje, štednja je u periodu krize veoma važna. Treba se ponašati racionalno, treba se ponašati domaćinski, to u potpunosti podržavamo, ali uvek treba iznaći način kako Srbija može, mora i treba da se razvija. Za nas je, gospođo Brnabić, ključna jedna rečenica koju ste rekli tokom današnjeg dana, a to je – veća izdvajanja i investicije u oblasti infrastrukture. Dakle, ulaganje u infrastrukturu, mi smatramo, nije trošak. To je ulaganje u budućnost. Nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja. To smo mi mlađi naučili od našeg druga Mrkonjića, a to je zaista tako. Nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja, a kroz realizaciju infrastrukturnih projekata, potpuno smo ubeđeni, sa uspehom nastavljamo da rešavamo jedan od ključnih problema danas u Srbiji, a to je pitanje nezaposlenosti.

Mi smo potpuno ubeđeni da je pred nama Vlada koja će obezbediti napredak, prosperitet i stabilnost. Zato svakako i ekspoze i ovaj sastav Vlade i buduća premijerka imaju našu podršku. Verujemo da ćemo izabrati Vladu koja će sa uspehom nastaviti da sprovodi unutrašnje reforme, kako ekonomske, tako i političke. Verujemo da biramo Vladu koja će sa uspehom nastaviti put evropskih integracija. Osnivamo novo ministarstvo za evropske integracije, bolja koordinacija, struktura, organizacija i besmislene su priče da govorimo o nekom novom zapošljavanju. Nema tu novog zapošljavanja. Besmisleno je i da govorimo o tome kako Srbija ne postiže rezultate na putu evropskih integracija. Pa, ti rezultati su vidljivi i prepoznatljivi. I da nisu prepoznatljivi, ne bi bili vrednovani na pravi način, ne bi bila otvorena nova poglavlja. Ubeđeni smo da biramo Vladu koja će omogućiti jačanje međunarodnog ugleda i imidža Srbije, iako on nikada nije bio jači. On je važan zbog podrške međunarodne zajednice.

Kada govorimo o regionalnoj politici, mi verujemo da će ova Vlada imati kontinuitet u odnosu na prethodnu Vladu kada je reč o regionalnoj politici, a to je da Srbija bude i ostane ono što je danas - simbol novih vrednosti u regionu, stožer regionalne saradnje sa jasnim ciljevima, a to su mir, stabilnost, dobrosusedski odnosi, prosperitet. Ukoliko postoje otvorena pitanja, Srbija uvek pruža ruku. Ukoliko postoje otvorena pitanja, ta otvorena pitanja se rešavaju kroz razgovor, kroz dijalog. Dijalog nema alternativu, nikako jednostranim potezima i jednostranim aktima.

Mi smo potpuno ubeđeni da biramo Vladu koja će voditi jednu odlučnu, racionalnu pre svega i mudru politiku kada je reč o odbrani nacionalnih i državnih interesa na prostoru Kosova i Metohije, Vladu koja će omogućiti pristojan život onima koji žive na prostoru Kosova i Metohije, a smatraju Srbiju svojom državom, Vladu koja će ostati privržena i opredeljena dijalogu sa Prištinom, jer dijalog je jedini način da dođemo do kompromisnih i pravičnih rešenja koja su prihvatljiva za obe strane.

Ponavljam, dijalog nema alternativu. Uz statusno neutralan pristup, Srbija neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije, to je potpuno jasno i potpuno precizno saopšteno više puta, to je jasna politika i stav Vlade Republike Srbije, ali zarad regionalne stabilnosti, zarad boljih srpsko-albanskih odnosa, idemo u dijalog da bi iznašli kompromisno i pravično rešenje koje će biti prihvatljivo za obe strane. Srbija pokazuje opredeljenost za implementaciju i realizaciju svega onoga što je dogovoreno tokom briselskog dijaloga, ali to očekujemo i sa druge strane. Dakle, nema dvostrukih aršina, a tu pre svega mislim na Zajednicu srpskih opština.

Dakle, jasno je, jedan od ključnih spoljnopolitičkih ciljeva Srbije jeste punopravno članstvo Srbije u EU, ali Srbija nastavlja da jača tradicionalno prijateljske odnose i sa Ruskom Federacijom i sa SAD i sa Kinom i sa brojnim drugim državama sveta. Srbija je slobodna, demokratska i nezavisna. Srbija vodi samostalnu spoljnu politiku, u najboljem interesu svojih građana. Srbija se pokazala kao pouzdan, kredibilan, siguran i predvidiv partner. Srbija želi saradnju sa NATO-om na onome što jesu zajednički ciljevi, a to je očuvanje regionalne stabilnosti i mira, ali nema aspiracije da postane član NATO-a. S druge strane, Srbija želi da sarađuje i sa ODKB-om, ali Srbija želi i da ima svoju vojsku i da zadrži politiku vojne neutralnosti, naravno.

Na samom kraju, i sa time želim da završim, jedno za nas veoma važno pitanje, temu koju je pokrenuo predsednik Srbije, novoizabrani predsednik Srbije, veoma važna i značajna tema, tema koja se tiče budućnosti Srbije, a to su ustavne promene. Mi svakako smatramo da o tome treba otvoreno da razgovaramo, da treba da postignemo što širi konsenzus. Izražavamo spremnost za dijalog na ovu temu, jer, ponavljam, ovo je tema koja se tiče budućnosti. Dakle, što širi konsenzus, ali, naravno, nikako mimo interesa i volje građana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Složio bih se sa malopređašnjim govorom, odnosno sa kolegom koji je malopre govorio. Naravno da ima smisla razgovarati, samo je pitanje kako i n a koji način. Jedan od kolega koji je učestvovao u diskusiji je maločas, čini mi se, iskoristio kvalifikaciju normalna Vlada. Upravo ta normalna Vlada, koliko nas pamćenje služi, je na krilima EU došla na vlast u Srbiji. Šta to uopšte znači normalna Vlada? Postoje političke stranke ili koalicije koje učestvuju na parlamentarnim izborima, one koje dobiju veću podršku formiraju Vladu. Da li to znači da su oni normalni, a šta je sa onim građanima koji su glasali za druge političke opcije?

Manja Vlada ne znači i efikasnija Vlada i veća efikasnost. Važno je da znamo šta hoćemo i kakvu Srbiju želimo i koji su to ciljevi koje želimo da ostvarimo u narednom vremenskom periodu, jer imamo jedan, mi smo to govorili tokom rasprave u načelu, jako dobar osnov. Važno je da kroz izmene i dopune zakona o kojima govorimo danas tokom rasprave u pojedinostima napravimo dobar temelj koji će da omogući realizaciju tih proklamovanih ciljeva i načela u narednom periodu.

Ovde se govori o brisanju člana 1, akcenat se stavlja na ministarstvo za evropske integracije. Brisanje člana 1. znači ne samo ne formiranje ministarstva za evropske integracije, već ne formiranje ministarstva za zaštitu životne sredine, ispravite me ako grešim.

Ministarstvo za evropske integracije za nas znači, o tome je govorila maločas koleginica Stefana Miladinović, bolju koordinaciju na putu evropskih integracija i bolju organizaciju rada sa istim brojim zaposlenih. Ovde se maločas postavljalo pitanje rezultata koje Srbija postiže na putu evropskih integracija, pa da ti rezultati nisu vidljivi, pozitivni i prepoznatljivi ne bi bila otvorena nova poglavlja.

Maločas je kolega Filipović, čini mi se, govorio o ekonomskim parametrima, kada govorimo o odnosima sa EU i potpuno je u pravu. Dakle, izvozi se dve trećine ili 67%, a 20% u zemlje u regionu, ali te zemlje u regionu su takođe na putu evropskih integracija.

Kada govorimo o ministarstvu zaštite životne sredine, rekli smo to tokom rasprave u načelu, Srbija je dosta uradila na unapređenju zaštite životne sredine, ali isto tako smatramo da su potencijali veliki. Da bi ti potencijali bili iskorišćeni na pravi način i u punom kapacitetu, važno je da formiramo ministarstvo za zaštitu životne sredine.

Ova tema je složena i kompleksna, zahtevna, zahteva visoke standarde, tiče se svih nas i formiranjem ovog ministarstva Srbija pokazuje da će posvećeno raditi na povećanju efikasnosti zaštite životne sredine, ali i na povećanju pregovaračkih potencijala na putu evropskih integracija, jer jedna trećina propisa, čini mi se, upravo se odnosi na zaštitu životne sredine kada govorimo o harmonizaciji našeg zakonodavstva sa propisima EU.

Poglavlje 27, takođe, se tiče zaštite životne sredine i na pravi način treba iskoristiti fondove EU, kada govorimo o zaštiti životne sredine, jer neki podaci govore da Srbija u narednom periodu u unapređenje zaštite životne sredine treba da uloži negde oko 10 milijardi dolara. Smatramo da su to sasvim dovoljni razlozi da se ovaj amandman ne prihvati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Krasiću.
Da li još neko od podnosilaca amandmana želi reč? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Koristite vreme poslaničke grupe, je li tako? Izvolite.

Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Poštovani narodni poslanici, s obzirom na to da je Narodna skupština završila raspravu o jedinoj tački dnevnog reda ove sednice, saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, određujem ponedeljak, 26. jun 2017. godine, sa početkom u 20,15 časova, kao Dan za glasanje o tački dnevnog reda sednice Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Zahvaljujem.
(Posle pauze)

Shodno Poslovniku, nisam želeo malopređašnjem govorniku da odgovaram kao predsedavajući, nego sam sišao u poslaničke klupe. Pomenut je predsednik Socijalističke partije Srbije, gospodin Ivica Dačić.

Malopređašnji govornik je govorio o svemu, ali, mnogo malo o onome što je tema današnjeg zasedanja, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima. Govorio je o personalnim rešenjima. Personalna rešenja za SPS i za Poslanički klub SPS jesu važna, ali ona nisu tema današnjeg zasedanja. U kontekstu personalnih rešenja je govorio o tome da postoje dva premijera. Naravno da ne postoje dva mandatara, postoji jedan mandatar i to je gospođa Ana Brnabić, a o ekspozeu i o personalnim rešenjima govorićemo onda kada budemo saslušali ekspoze i kada budemo saslušali predlog za sastav novog kabineta.

Što se tiče Socijalističke partije Srbije, da, mi delimo odgovornosti i vrednosti kada je reč o Vladi Republike Srbije i da, naravno, izražavamo spremnost i opredeljenost da zajedno sa Srpskom naprednom strankom nastavimo zajedno da radimo na realizaciji onoga što će biti proklamovani ciljevi i načela buduće Vlade Republike Srbije.

Ko će biti ministar i ko će obavljati koju funkciju, ja nemam nameru u ovom trenutku da nagađam. Saslušaćemo ekspoze budućeg mandatara za sastav nove Vlade, ali ako to bude ponovo neko iz redova Socijalističke partije Srbije, naravno da će kao i do sada odgovorno, ozbiljno i posvećeno obavljati posao, u najboljem interesu Srbije i naših građana.

Ostavite vi, gospodine Aleksiću, naše odnose nama. Odnosi između Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije su i strateški i dugoročni i potvrda tih odnosa su rezultati, a te rezultate, ono što je najvažnije, na pravi način sagledavaju građani. Građani su ti koji daju konačan sud. Bavite se vi odnosima unutar opozicije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predložene izmene i dopune Zakona o ministarstvima za poslanički klub SPS rekao bih da predstavljaju pre svega jasnu potvrdu opredeljenosti i odlučnosti buduće Vlade Republike Srbije za nastavak reformskih procesa za još jači, bolji i efikasniji rad u najboljem interesu Srbije i građana Srbije i u cilju realizacije spoljno-političkih prioriteta Srbije.

Kada kažem realizacija spoljno-političkih prioriteta, naravno, mislim i na punopravno članstvo Srbije u EU, ali mislim i na jačanje tradicionalno prijateljskih odnosa Srbije i sa Ruskom Federacijom i sa SAD, sa Kinom i sa brojnim drugim državama sveta.

Predlog o kojem danas govorimo rekao bih da je nastao kao rezultat realne potrebe, kako bi imali efikasnije, kako bi Vlada i ministarstva unutar Vlade mogla efikasnije i bolje da funkcionišu.

Pre svega, iskustvo iz prethodnog perioda, uočeni nedostaci, ali i realne potrebe države, realne potrebe građana kao prioritet nedvosmisleno potvrđuju da idemo u pravcu stvaranja uređenije, bolje i efikasnije države, a to svakako jeste i interes svih nas.

Personalna rešenja jesu važna i mi to ne sporimo. Važno je da na ključnoj poziciji, kada govorimo o ministarstvima, izaberemo najkvalitetnijeg, koji će organizovati sistem, koji će organizovati sistem koji će davati rezultate, ali to nije tema današnje sednice. Danas govorimo o tome da stvorimo jedan osnov, jedan sistem koji će omogućiti budućoj Vladi da daje rezultate.

Smatramo da rezultati prethodne Vlade jesu zaista dobar osnov za rad buduće Vlade, rezultati koji su vidljivi, koji su prepoznatljivi, koji su vrednovani na pravi način, ali isto tako, s druge strane, smatramo da kroz izmene i dopune Zakona o kojima danas govorimo mi stvaramo jedan temelj koji će biti dobar osnov za rad buduće Vlade, da buduća Vlada može sa uspehom da realizuje proklamovane ciljeve i načela koji će biti definisani u ekspozeu mandatara za sastav buduće vlade.

Podržavajući ovaj predlog o kojem danas govorimo, mi, zapravo, još jednom želimo da podržimo sve ono što je činila i radila prethodna vlada, ali da damo i nedvosmislenu podršku u radu buduće vlade i to sve, pre svega, kada je reč o nastavku reformskih procesa, kada je reč o modernizaciji, promenama, kada je reč o investiciji, razvoju i rastu.

S druge strane, ovim predlogom imamo i jednu predvidljivost, imamo jedan kontinuitet, imamo jednu stabilnost. Dakle, mi biramo novu Vladu Republike Srbije, a nema nekih spektakularnih i drastičnih promena kada govorimo i o broju ministarstava i o strukturi i o organizaciji.

Za nas je od suštinskog značaja dobro ustrojena i kvalitetno ustrojena organizacija i struktura ministarstava unutar Vlade Republike Srbije, koja će racionalno, kvalitetno i efikasno da odgovori na ono što jeste suština, a to su potrebe države i potrebe građana. Upravo, sagledavajući ovaj predlog zakona sa tog aspekta, dakle, on je potpuno opravdan, on je neophodan, jer u prvi plan i za prioritet ističe potrebe države i potrebe građana Srbije.

Smatramo da predloženi koncept rada i organizacije ministarstava unutar Vlade Republike Srbije sa dobrim osnovnom iz 2012. godine i uz ono što činimo i radimo danas, dakle, stvaramo jedan dobar optimalan model, koji može i treba da bude primenljiv i za neke buduće vlade i u potpunosti se slažemo, a ne da, kada se bira nova vlada, imamo novi koncept i da ga prilagođavamo aktuelnom političkom trenutku i da ga prilagođavamo koalicionim dogovorima. Na ovaj način mi ćemo pokazati, i pokazujemo, da smo i ozbiljna, i odgovorna i stabilna država koja ima kontinuitet i koja svoju politiku ne definiše od danas do sutra.

Sigurno je da je ovo zakon koji je najviše menjan u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i kada to kažem mislim da nisam rekao ništa novo. Menjan je upravo zbog toga što nemamo sistemski pristup u rešavanju ovog pitanja i nemamo jedan optimalan model koji je to broj ministarstava i kakva je to vlada neophodna i koji je to broj ministarstava koji je neophodan da bi Vlada funkcionisala. Nemamo, ne postoje ni evropski standardi, već svaka država shodno svojim potrebama definiše određeni broj ministarstava, definiše poslove, definiše nadležnosti.

Mi se zalažemo za sistemski pristup i već sam rekao – imamo jedan dobar model iz 2012. godine. Uz izmene i dopune o kojima danas govorimo smatramo da dolazimo do jednog funkcionalnog i održivog modela, koji može da daje rezultate i koji treba da bude primenljiv i kada je reč o budućim vladama.

Svaka poslanička grupa, naravno, izneće svoje stavove, sugestije, predloge, to je potpuno legitimno i to poštujemo, ali je veoma važno da ovaj predlog ne sagledavamo kao političku proklamaciju, jer on nije rezultat političkih trgovina i političkih dogovora, već kao rezultat realne potrebe, ponavljam, da bi imali efikasniju i bolje uređenu državu, da bi ministarstva unutar Vlade mogla bolje i efikasnije da funkcionišu, iskustva iz prethodnog perioda, uočeni nedostaci, ali, naravno, na prvom mestu potrebe države i građana.

Veoma je važno da ovaj predlog i ne sagledavamo samo kroz personalna rešenja i kroz broj ministarstava. Personalna rešenja su važna, ali nisu tema današnje sednice, to sam već rekao.

Kada je reč o broju ministarstava, pa, hipotetički, Vlada može da funkcioniše i sa pet ili šest ministarstava, ali je važno da znamo šta hoćemo i kakvu Srbiju hoćemo i ako je to ključni problem, broj ministarstava, onda sam ja potpuno ubeđen da mi imamo veoma kvalitetan zakonski predlog.

Za nas je od broja ministarstva, za poslanički klub SPS, daleko važnija struktura, organizacija, odgovornost, ozbiljnost, kvalitet i efikasnost u radu ministarstava unutar Vlade Republike Srbije.

Suštinske primedbe na način kada je reč o poslovima, nadležnostima, organizaciji u ministarstvima jesu i isključivo zavisi od toga sa koje pozicije posmatrate na sistem vlasti, da li ste vlast ili opozicija i to je negde potpuno moguće da bude razumljivo.

S druge strane, kada je u pitanju životna sredina i zaštita životne sredine, tačno je da je 90-ih godina ovo bilo posebno ministarstvo, tačno je i da je 2007. godine u periodu Vlade Vojislava Koštunice postojalo Ministarstvo zaštite životne sredine i da u periodu od 2000. godine do danas nismo imali odvojeno ministarstvo zaštite životne sredine, već je bilo deo, ova oblast je bila deo nekog drugog ministarstva. Tačno je i to da su postignuti dobri rezultati u oblasti zaštite životne sredine dok je ovo ministarstvo bilo deo Ministarstva za energetiku i razvoj životne sredine i dok je bilo, i danas je deo Ministarstva poljoprivrede.

Podaci govore da su ostvareni dobri rezultati kada je reč o unapređenju zaštite životne sredine, ali s druge strane, potencijali su veliki. Da bi se ti potencijali iskoristili u punom kapacitetu, važno je da imamo posebno ministarstvo. Ovo je veoma složena, ovo je veoma kompleksna i zahtevna tema i zahteva visoke standarde, a ujedno, ovo je tema koja se tiče svih nas.

Mislim da formiranjem posebnog ministarstva Srbija i Vlada Republike Srbije, buduća Vlada Republike Srbije pokazuje da će se na odgovoran, ozbiljan i posvećen način baviti ovom oblasti u cilju povećanja efikasnosti zaštite životne sredine, ali i u cilju povećanja pregovaračkih pozicija na putu evropskih integracija, jer opšte je poznato da, kada govorimo o harmonizaciji zakonodavstva i harmonizaciji propisa sa zakonodavstvo i propisima EU, jedna trećina popisa mislim da se konkretno odnosi na zaštitu životne sredine, da se Poglavlje 27 konkretno tiče zaštite životne sredine i da je veoma važno na pravi način iskoristiti i fondove EU, jer neki podaci govore da u narednom periodu Srbija, da bi na pravi način unapredila i zaštitila životnu sredinu, potrebno je da uloži negde oko 10 milijardi dolara.

Na samom kraju, sagledavajući kao razloge sve ono što sam već rekao, poslanički klub SPS u danu za glasanje podržaće predložene izmene i dopune zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Gospodin Martinović je govorio kao predstavnik predlagača.
Najpre, gospođo Čomić, imate vi i gospodin Konstantinović, ali najpre na izlaganje gospodina Konstantinovića pravo na repliku imaju gospodin Neđo Jovanović i gospodin Orlić.
Izvolite, kolega Jovanoviću.

Zahvaljujem, kolega Jovanoviću. Vreme.

Zahvaljujem, kolega Jovanoviću. To su bile dve rečenice. Jednu ste rekli. Zahvaljujem.
Pravo na repliku ima najpre narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.
Meni je potpuno svejedno i vi koleginica Čomić ste u sistemu. Hoćete da prednost damo koleginici, pa onda vi pravo na repliku.
Izvolite, gospodine Konstantinoviću.