Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada neko kaže da je to Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, svi pomisle da je to zakon koji reguliše porez. Nije, ovo je običan upravni zakon koji reguliše naplatu poreza. Ništa više. Da li…
(Vjerica Radeta, s mesta: Kome ti to Veroljube objašnjavaš?)
Da. Objašnjavam, jer sam čuo i neke stvari koje baš nešto i ne shvatam, pa zato hoću i ja nešto da raščistim.
Da li poreska uprava treba da rešava u drugostepenom protiv rešenja svojih organizacionih jedinica? Ja mislim da ne. Zato što organizacione jedinice rade na osnovu stava i mišljenja republičke poreske uprave.
(Vjerica Radeta, s mesta: Od kada to misliš?)
Zašto to ne bi radilo Ministarstvo. I u mnogim drugim, u mnogim drugim upravnim postupcima, mnoga druga ministarstva to rade. Nije ovo nikakva vruća voda. Zadiranje u nezavisnost i samostalnost lokalne samouprave, vrlo diskutabilno pitanje. Postoje izvorni prihodi. Slažem se. Visinu i način oporezivanja po jedinicama lokalne samouprave, određeni su Zakonom o finansiranju lokalne samouprave, ali da bi to ostvarila lokalna samouprava ona mora da primenjuje Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
E, sada zamislite da recimo, jedna lokalna samouprava drugačije tumači zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, od komšijske lokalne samouprave. Jel, to jedinstvo pravnih propisa i pravnih akata u Republici Srbiji. Jeste po zakonu u sprovođenju nije, a isti se zakon primenjuje i za republičke organe, odnosno za naplatu republičkih poreza i lokalnih poreza na teritoriji Republike Srbije. Samo lokalne samouprave imaju tu slobodu da u okvirima zakona koji im je odredila Republika određuju poreske stope, odnosno visinu poreza koji će da naplaćuju.
Pa, dobro, znači, neko želi, evo, ja ću da dam jedan klasičan primer zbog nedostatka Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Da je neki pravni subjekta bio predmet privatizacije, da je pre privatizacije bio zakon kojim se regulisalo povezivanje radnog staža, donet je, čini mi se 2002, 2003. godine, da je to preduzeće na vreme prijavilo dugovanje koje ima prema penzionom fondu i Fondu zdravstven zaštite, da je Republika uplatila iz budžeta na račun fonda, ali poreska uprava ne kontroliše tu partiju na računu fonda i tereti to isto preduzeće kao da mu duguje porez.
Tako to izgleda kada birokratija uhvati i neće da odstupi i ako u suštini to preduzeće je izmirilo preko budžeta Republike Srbije svoje obaveze prema fondu PIO. To su ti problemi na koje nailazimo i koji su birokratske prirode i zbog kojih ovakva zakon treba da se promeni.