Zahvaljujem uvaženi predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje koje danas želim da uputim u ime Poslaničke grupe SPS više se odnosi na apel, ali naravno postavićemo ga u vidu pitanja, trudeći se da ne kršimo Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije pre svega.

Naime u trenutku kada se Srbija i čitav svet suočavaju sa najvećim zdravstvenim izazovom, kojim se nažalost još uvek ne nazire kraj, nije nam poznato da ni u jednoj državi u svetu postoje političke opcije iz redova opozicije koje se u ovom trenutku nadmeću sa svojim predsednicima, odnosno predsednicima država i sa svojim vladama pokušavajući da na sebi svojstven način tumače korona virus kako bi došli do jeftinih političkih poena.

Politizacija korone po našem mišljenju u ovom trenutku trebala je da bude smeštena tamo gde joj je i mesto, a to je u karantin. Biće vremena svakako da se politički nadmećemo, da vodimo politički dijalog. Vrlo brzo će biti i parlamentarnih i predsedničkih i gradskih izbora, a do tada smo trebali zapravo da imamo samo jedan zajednički cilj i jedan zajednički zadatak koji moramo svi zajedno da ostvarimo i realizujemo, a to je da sačuvamo zdravlje naših ljudi i da sačuvamo život svakog građanina Srbije, jer to je nešto što se tiče, pre svega budućnosti Srbije.

Definitivno to je jedan deo političkih opcija koji ne shvata i nikada neće shvatiti da postoje trenuci, kao ovaj danas koji traje od marta meseca, kada je Srbiji najpotrebnija solidarnost i jedinstvo jer Srbija je uvek bila jaka onoliko koliko je jedinstvena.

Nezamislivo je, gospodine predsedniče, i veoma opasno da u ovom trenutku se šire ideje o neproverenim stranim vakcinama, kako navode pojedini nazovite opozicioni lideri. Tu istu antivakcinašku propagandu zdušno vode i neki drugi između ostalog tvrdeći da nema vakcina protiv korone, niti će je biti. Neki od početka pandemije korona virusa iznose neodgovorne i opasne izjave poput onih da je sve u vezi sa koronom naduvano, da se pravi cirkus bez razloga, kao i da je smrtnost ništa manja od običnog gripa te da ljudi nemaju razloga da se plaše i nose maske i rukavice.

Namerno govorim neki jer u ovom trenutku imajući na umu ovu temu nisu vredni pominjanja imena i prezimena. Iz tog razloga najpre mi želimo da apelujemo na građane Srbije da se ponašaju odgovorno, racionalno, disciplinovano i da poštuju pre svega preporuke i savete struke jer će tako sačuvati sebe, svoje porodice, na taj način zaštitiće i druge i da se vakcinišu.

Srbija je jedina država u Evropi koja ima sve četiri vakcine i koja je prva u Evropi po broju revakcinisanih na milion stanovnika i mi smo potpuno ubeđeni i verujemo da će taj broj biti još veći, ali moramo definitivno još nešto dodatno da uradimo da bi povećali broj vakcinisanih i revakcinisanih građana.

Po ko zna koji put znajući odgovor na pitanja, ali pre svega zarad javnosti, postavljamo pitanje – koliko su vakcine bezbedne i koliko je građana do sada vakcinisano i revakcinisano? Pošto znamo da će odgovor biti potvrdan, da su vakcine bezbedne i da su vakcine sigurne, drugi apel je za građane da se vakcinišu, jer, kao što sam rekao, to je jedini način da sačuvaju i sebe i svoje porodice i sve druge i ovo je, ponavljam, pitanje koje se tiče budućnosti Srbije, pitanje koje se tiče budućnosti svakog građanina Srbije.

Na kraju treći apel. Podsetiću na ono o čemu je govorio predsednik Republike Aleksandar Vučić neposredno pred konstituisanje Vlade Republike Srbije, formirajući određena ministarstva sa jasnim ciljem koji treba da realizuju ta ministarstva, kada je upozorio da je veoma visok rast nekih desničarskih organizacija i političkih aktera koji zastupaju antivakserske, antimigrantske stavove, kao i stavove da je zemlja ravna ploča i jasno definisao ciljeve i zadatke tih ministarstava.

Naš apel je upravo tim ministarstvima, ne želeći da umanjimo značaj, pravo bilo koga, poštujući pre svega Ustav, ali umesto što se vodi dijalog na temu istopolnih zajednica, jer po nama to danas nije ključno pitanje u Srbiji i nemojte samo da čujemo kao razlog da je to harmonizacija sa zakonodavstvom EU. Mi pokazujemo odlučnost i opredeljenost da postanemo punopravan član EU, ali mnoge stvari činimo i radimo u Srbiji upravo zbog Srbije i zbog građana Srbije, a ne zbog EU. Umesto takvih vrsta debata naš apel je, jer smatramo da kroz takvu debatu ne trebaju nam takve vrste podela u Srbiji u ovom trenutku, a definitivno takva vrsta podela postoji i najavljuju se još veće podele, potrebno je da se povede dijalog na temu koliko je važno na ozbiljan način shvatiti savete i preporuke struke kada je reč o vakcinaciji. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas bih pitanje uputio Vladi Republike Srbije.

Naime, jedno od najznačajnijih spoljno-političkih pitanja u poslednjih 20 godina za Srbiju je proces pristupanja EU. Pristupni pregovori otvoreni su još 21. januara 2014. godine. Pregovaračkih poglavlja je ukupno 35. Do danas je otvoreno 18 poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena.

Uprkos svim našim naporima da ispunimo sve obaveze koje proizilaze iz zahteva EU na koje smo se obavezali, reakcije nekih evropskih zvaničnika su često izostajale ili su bile neprimerene ili su bile neohrabrujuće rekao bih sa sigurnošću.

Poslednja u nizu takvih izjava je jučerašnja izjava gospodina Bilčika, koji je, kako sam razumeo, ima onlajn debatu sa evropskim pokretom u Srbiji, kada je rekao pored ostalog, da bi Srbija sa svojih reči, da je okrenuta ka članstvu EU, trebala da pređe na opipljiva dela. Iskreno mi nije jasno na kakva se opipljiva dela misli, ali jasna je opredeljenost i odlučnost Srbije kada je reč o putu evropskih integracija. Tu opredeljenost i odlučnost potvrdila je i Narodna skupština Republike Srbije raspravljajući o izveštaju Evropske komisije upravo ovde u plenumu.

Podsetio bih da je Srbija bila ta koja je uvek pristajala na ustupke i dogovore u celom procesu. Posebno bih istakao međustranački dijalog u kojem smo bili spremni, kao što smo i sada, da sednemo i da sa svim političkim strankama, ponavljam, sa svim političkim strankama, uključujući i opozicione, čujemo zahteve i kroz ozbiljan politički dijalog dođemo, između ostalog, do kompromisnih i pravičnih rešenja i da prihvatimo predloge, ukoliko uopšte neke sugestije i predlozi i postoje, jer izborni uslovi, to je vama jako dobro poznato, nisu menjani od 2008. godine.

Taj dijalog bojkotovao je jedan deo opozicije, a ne politički predstavnici vladajućih stranaka, a to se tada pripisuje kao neuspeh nama koji smo vodili dijalog, a ne onima koji su ga bojkotovali.

Kada govorimo o dijalogu Beograda i Prištine, takođe, bilo je raznih ustupaka sa naše strane, uprkos svim pritiscima i blokadama koje dolaze sa prištinske strane, a na kraju su evropski zvaničnici često ostajali nemi. Ni ovaj napredak nije do danas odmakao, jer nijedan dijalog ne podrazumeva ucenu, već kompromis.

Ovih dana je takođe ponovo pokrenuta tema o principima nove metodologije pristupanja EU, koja znači da će osim Evropske komisije biti uključene, između ostalog, i sve članice EU u praćenju kandidata za pristupanje i podrazumevaju ubrzavanje pristupnih pregovora koje Srbija vodi sa EU, što bi trebalo da se postigne kroz otvaranje više poglavlja obuhvaćenih u šest klastera, kako je definisano.

Pre nego što postavim pitanje, želeo bih da pohvalim veliku posvećenost Vlade Republike Srbije evropskom putu i sve napore koje čini Srbija da što pre postane punopravna članica EU. Tu i parlament, kao što sam rekao, ima značajnu ulogu u usklađivanju relevantnih zakonskih okvira. Iskreno mislim da smo mnogo više toga učinili od onoga što se od drugih kandidata traži, uvereni da je za Srbiju članstvo u EU važno zbog opšteg napretka našeg društva.

Pitanje za Vladu Republike Srbije bi glasilo – kako je Srbija prihvatila novu metodologiju EU za kandidaturu i za kandidate, kakvo je mišljenje Vlade o tome na koji način se može ta nova metodologija odraziti na dinamiku našeg evropskog puta, odnosno na dinamiku otvaranja novih poglavlja?

Takođe, postavio bih još jedno, ovih dana aktuelno, pitanje. Evropska unija koja se temelji na četiri osnovne slobode, a to su sloboda kretanja lica, usluga, kapitala i robe, ukoliko se pozivamo na ove slobode, kako je moguće da EU uspostavlja i uslovljava svoje države članice kao i treće države u pogledu vakcinacije, govori o izdavanju određenih digitalnih zelenih sertifikata koji bi predstavljali dokaz o vakcinaciji građana, a pri tome se navodi da će se za treće zemlje odrediti neki punktovi gde će oni moći da prilažu potvrde o vakcinaciji iz svojih zemalja. S obzirom na to da nigde nije precizirano o kojim proizvođačima vakcina je reč, postavlja se pitanje da li će naši građani koji su vakcinisani vakcinama različitih proizvođača, ali i oni koji nisu vakcinisani ili se zbog različitih razloga ne mogu vakcinisati, moći da uđu u neku od država članica EU?

Na samom kraju, iskoristio bih priliku da pozovem naše građane da se zbog zaštite svog zdravlja, ali i zdravlja svojih porodica, vakcinišu. Država je pokazala ozbiljan i odgovoran odnos, Srbija je jedina država koja u Evropi ima sve četiri vakcine i važno je da građani Srbije isto tako pokažu jedan visok stepen lične odgovornosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Na samom početku, pre nego što postavim pitanje, samo jedna digresija. Interesantno je da se pojedini narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije zalažu za navodnu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, a čine sve suprotno.

Sa druge strane, takve tragedije koje su se desile u Peći, u kafiću „Panda“ ne smeju se koristiti u političke svrhe. Ja želim, u ime poslaničke grupe SPS, da se izvinim pre svega porodicama žrtava što je na ovakav način zloupotrebljena ova tragedija zarad političkog populizma i političkog marketinga.

Ne želim o tome danas da govorim, ovo je samo digresija.

Poštovani kolege narodni poslanici, pre izvesnog vremena zatražio sam, u ime poslaničke grupe SPS, od predsednika parlamenta da nam dostavi nacrt, da pokuša preko sekretarijata da nam dostavi nacrt i predlog izveštaja Evropskog parlamenta, imajući na umu činjenicu da je tokom protekle nedelje održana sednica Odbora za spoljne poslove kojim predsedava gospodin Dejvid Mekalister, gde su trebali da budu između ostalog i amandmani, jer sam smatrao da je mnogo otvorenih pitanja kada je reč o amandmanima koji bi, ja sam tada bio uveren da će biti usvojeni, tako se na žalost i desilo.

Zahvaljujem vama, gospodine predsedniče, što smo, čini mi se da su sve poslaničke grupe dobile izveštaj Evropskog parlamenta i taj dokument Evropskog parlamenta koji je sastavljen na osnovu izveštaja Vladimira Bilčika je pre nekoliko dana dostavljen Vladi, dostavljen je i Narodnoj skupštini. U vezi sa tim dokumentom želeo bih da prokomentarišem najpre nekoliko stvari.

Pre svega, rezolucija se na dosta oštar i reko bih neprimeren način iznose se stavovi o Srbiji u velikom broju oblasti, pre svega izražava se sumnja u legitimitet novog parlamenta, jer nema opozicije iako smo mi na Odboru za stabilizaciju i pridruživanje, gospodin Orlić je tu, od gospođe Tanje Fajon vrlo jasno čuli da parlament, jel tako gospodine Orliću, ima legitimitet i legalitet i razgovarali kao predstavnici parlamenta, što znači da prihvataju parlament i saziv Narodne skupštine Republike Srbije.

Dakle, zatim kritikuju i to što smo izborni prag snizili pred same izbore, a mi smo to upravo učinili kao rezultat međustranačkog dijaloga i to nije jedini. Znate, kritikuju nas što smo u izbornoj godini menjali zakone koji se tiču izbornog zakonodavstva, a oni su nas primorali kroz međustranački dijalog da izmenimo određeni broj zakona koji se direktno tiču izbornog zakonodavstva.

Govore da parlament ne kontroliše dovoljno izvršnu vlast što apsolutno nije tačno. Prosto je neverovatno čime se evropski parlamentarci u ovom izveštaju bave i ja sam iz tog razloga tražio da dobijemo nacrt, imajući na umu da će krajem meseca biti tek usvojen izveštaj Evropskog parlamenta i da će definitivno usvojen biti u ovakvom obliku kako je to učinjeno, zapravo na osnovu amandmana koji su usvojeni na sednici Odbora za stabilizaciju, odnosno Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta.

Ono što je takođe gruba ocena, a to je da u Narodnoj skupštini imamo govor mržnje prema poslanicima Evropskog parlamenta.

Nikada u ovoj Narodnoj skupštini niko nije izrazio i govorio… Prvo, oni ne znaju šta je govor mržnje, moraju da vide pravnu formulaciju, tu je gospodin Fila, ako im nije jasno, tu je i gospodin Martinović, neka dostave pitanje, pa će im oni obrazložiti šta znači govor mržnje. To što poslanici iznose činjenice koje njih vređaju, to je nešto drugo.

Gospodine predsedniče, za vas jedno pitanje. Kako ste, gospodine predsedniče, pre nekoliko dana izjavili da bi Narodna skupština mogla da donese svoju rezoluciju kao pandam rezolucije Evropskom parlamentu u Srbiji, da li možemo očekivati raspravo o dokumentu koji je podneo izvestilac za Srbiju, Vladimir Bilčik, kako bi i mi kao narodni predstavnici izneli svoje stavove, a možda i argumentovano demantovali više stavova iznetih u izveštaju u Predlogu rezolucije?

Još jedno kratko pitanje, koje mislim da je važno ovih dana, jeste pitanje vakcina, odnosno najava EU o uvođenju kovid pasoša, što je izazvalo veliku paniku među građanima. Donošenje ove odluke bi bilo suprotno najvišim evropskim standardima za koje se EU upravo zalaže i traži poštovanje takvih standarda od svojih članica, ali i od nas koji apliciramo za članstvo u EU. Upravo najviši zvaničnici jedne države članice EU primio je kinesku vakcinu, pa se pitam šta će u tom slučaju preduzeti EU? Sutra ćemo znati kakav će biti ishod.

Ukoliko se zaista donese ovakva odluka, ne želim da verujem da hoće, ali ukoliko se donese ovakva odluka, ona bi najblaže rečeno bila skandalozna i to u međunarodnim razmerama. Pitanje je za Vladu Republike Srbije - kakav će na osnovu toga biti odgovor Vlade Republike Srbije? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas bih uputio svoje pitanje Vladi Republike Srbije.

Naime, ovih dana suočavamo se sa brojnim nedopustivim izjavama zvaničnika određenih država našeg regiona i napadima na teritorijalni integritet i suverenitet naše države. Pre par dana imali smo i izjave jednog od nekadašnjih ministara u Vladi Republike Srbije i poslanika nekada u Narodnoj skupštini Republike Srbije koji je pozivao na otvoreni ustanak u Raškoj oblasti i time postupio i protivustavno i protivzakonito. Njegovi postupci usmereni su na lobiranje za separatističke interese Albanaca sa Kosova i Metohije i projekat albanizacije ovog dela teritorije, sa željom da se pripoji lažnoj državi Kosovo.

O ovome sam već govorio u ovoj sali, ali je važno da se podsetimo na ove događaje, iz razloga što se nažalost nastavlja kontinuitet ovih napada na Srbiju. Juče smo se suočili sa novim napadima i aspiracijama prema određenim delovima naše teritoriji, čini nam se, nama iz poslaničke grupe SPS, gotovo orkestrirano i danas o tome pišu gotovo svi mediji. U pitanju su neprihvatljive izjave najpre crnogorskog predsednika Mila Đukanovića, ali i zamenika premijera Bugarske i ministra odbrane Bugarske Krasimira Karakačanova.

Milo Đukanović ne prestaje da provocira Srbiju svojim izjavama. Poslednja u nizu je ona u kojoj optužuje Beograd da radi na projektu velike Srbije u čijem sedištu se, prema njegovim rečima, nalazi Crna Gora. Đukanović ide i dalje u svojim izjavama i optužbama i ne odustaje od napada na SPC. Đukanović govori o navodnom, povampirenju politike devedesetih i da se u središtu velikodržavnih planova Srbije nalazi Crna Gora. Čini nam se da on svoje unutrašnje političke konflikte i neuspehe leči upravo napadajući Srbiju, napadajući srpski narod, ne bi li tako pridobio naklonost još nekih političkih krugova, koji nisu naklonjeni Srbiji, da ne pominjemo njegovo lažno priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, odnosno lažno priznanje samoproklamovane države Kosovo.

S druge strane, napadi dolaze iz nama susedne Bugarske, i to od zamenika premijera Karakačanova, koji ide još dalje tako što na svom Fejsbuk profilu kao čestitku za osmi mart, je podelio mapu velike Bugarske, tako što je predstavio Niš i Vranje kao sastavne delove bugarske teritoriji. Koncept velike Bugarske nije nov, naproti, čini mi se, da on datira još od 19. veka. Ovo nije privi put da visoki zvaničnik nama susedne Bugarske daje skandalozne izjave, budući da je pre mesec dana Srbiju i Srbe nazvao, podsetiću vas, okupatorima Severne Makedonije.

U kontekstu niza političkih napada na Srbiju i njen teritorijalni integritet i suverenitet naše pitanje danas bih uputio predsednici Vlade Republike Srbije, gospođi Ani Brnabić - da li Vlada Republike Srbije analizira ovakve nastupe predstavnika susednih zemalja i da li planira da preduzme određene diplomatske aktivnosti u odnosu na ovakve diplomatske presedane, rekao bih, zvaničnika susednih zemalja koji duboko vređaju Republiku Srbiju, narušavaju dobrosusedske odnose, diplomatske odnose i regionalnu saradnju, što nikada nije bio interes Republike Srbije? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, iako smo poslednjih 30-ak godina Sulejmana Ugljanina mogli da vidimo u različitim ulogama, od toga da je 90-ih godina napadao državu Srbiju, jasno izražavajući separatističke težnje kada je u pitanju Raška oblast, nazivajući Srbiju tada maćehom, do učešća u vlasti posle 2000. godine, kada je imao ministarsko mesto, kada je Srbija postala majka, sve do njegovih postupaka ovih dana kojima otvoreno izražava svoje težnje, po našem mišljenju, da Rašku oblast, deo ove oblasti nazivaju Bošnjaci Sandžak, otvoreno, zajedno sa Albinom Kurtijem, pripoji lažnoj državi Kosovo. O tome je otvoreno bilo reči prilikom susreta Ugljanina i Kurtija nakon izbora na Kosovu i Metohiji za privremene institucije.

Ugljanin ide još dalje. On faktički lobira za interese Albanaca, to je takođe naše mišljenje, sa Kosova i Metohije, čiji je projekat albanizacija Raške oblasti, Raškog upravnog okruga, uveliko u toku, a taj projekat predvodi Ismet Azizi. Ugljanin na taj način radi protiv svog bošnjačkog naroda, koji svakako ne pripada istim nacionalnim korenima, u želji da postane lider nečega ili vođa nečega, pri čemu ne bira sredstva.

Njegova otvorena separatistička politika kojom želi da odvoji Raški upravni okrug i pripoji ga nekoj nepostojećoj državi ili čak velikoj Albaniji otvoreni je poziv na rušenje državnog poretka i teritorijalne celovitosti Republike Srbije, a takva delatnost, prema našem krivičnom zakonodavstvu, smatra se protivustavnom i protivzakonitom i to je krivično delo. Dobro zna to, siguran sam, i gospodin Ugljanin.

I pored svega, on u provociranju države Srbije nastavlja i dalje. Pre dva dana je zajedno, kako mediji izveštavaju, sa poslanikom Narodne skupštine Republike Srbije otišao da obiđe grob Adema Jašarija, osnivača i pripadnika UČK, koja je proglašena terorističkom organizacijom i koja je krajem 90-ih godina, tokom i posle bombardovanja Srbije, vršila zločine nad srpskim i drugim nealbanskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji, sa glavnim ciljem - stvaranje još jedne albanske države na teritoriji Republike Srbije.

Ugljanin, ne samo da se divio Ademu Jašariju i veličao njegovu ličnost, nego je otvoreno pozivao, opet kažem, kako mediji prenose, na oružani ustanak u Sandžaku po ugledu na pobune UČK na Kosovu i Metohiji, koje je Jašari predvodio.

Sramno je da jedan političar, nazovite političar, koji poziva na rušenje ustavnog poretka Srbije po ugledu na oružane pobune kakve je organizovao Jašari, vređajući time i svoj bošnjački narod koji poštuje svoju državu i uživala sva građanska i ljudska prava, ovako ponašanje bilo kog građanina, a ne jednog, nazovite lidera, političke stranke i do jučerašnjeg učesnika u vlasti je plod njegovih nerealnih ambicija da se kao lider nametne Bošnjacima, što, naravno, ne može da postigne bez nečije podrške.

On se opredelio definitivno za podršku od strane nekih albanskih lidera sa Kosova, po svaku cenu, pa i po cenu da Bošnjake na predstojećem popisu koji će se u Republici Srbiji održati u oktobru mesecu, ja mislim, natera da se izjašnjavaju kao Albanci, ne bi li tako Albanci postali uticajniji u Raškoj oblasti i to sve nas podseća na „zelenu transverzalu“.

U vezi sa ovim, želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije. Imajući u vidu i oblike protivustavnog i protivzakonitog političkog delovanja Sulejmana Ugljanina, a opet kažem, tako prenose mediji i to treba proveriti, to treba da provere nadležni organi i nadležne institucije, posebno njegov poziv na oružani ustanak u Sandžaku, kako bi se silom obezbedio specijalni status Sandžaka, čemu su prisustvovali i njegovi narodni poslanici u Narodnoj skupštini, koji su pred Narodnom skupštinom položili zakletvu, a vrlo je jasan tekst zakletve koju smo svi položili ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Da li ima osnova za preduzimanje zakonskih mera prema ovim političarima koji otvoreno učestvuju u aktivnostima protiv ustavnog poretka i teritorijalne celovitosti Republike Srbije?

S druge strane, predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, završavam, usvojili smo etički kodeks. Taj etički kodeks podrazumeva jasna pravila ponašanja poslanika i u parlamentu i u van parlamenta. I van parlamenta, mi smo poslanici Narodne skupštine Republike Srbije i kao poslanici Narodne skupštine Republike Srbije položili smo, ponavljam, zakletvu koja je vrlo jasna i koja je vrlo precizna. Usvojili smo etički kodeks i ja vas molim da, ukoliko je ovo sve tačno, primenite etički kodeks. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje, predsedniče, je upućeno vama. Mi smo danas na Kolegijumu razgovarali o tome, ali mislim da je važno da na ovo pitanje odgovorite i ovde u plenumu, pre svega zarad javnosti, da se, znate, ne bi pojavljivali komentari od jednog dela kvazi opozicije kako se ništa ne čini i ne radi po tom pitanju.

Obzirom da ste tokom jučerašnjeg dana na neki način i formalno započeli drugu fazu međustranačkog dijaloga razgovorom sa predsednikom Odbora za spoljnu politiku, Dejvidom Mekalisterom, pitanje je – šta je konkretno i da li postoji konkretan rezultat i nekakav dogovor za nastavak međustranačkog dijaloga?

Drugo pitanje je takođe veoma važno. Naime, vi ste uveli nešto što je praksa i što će biti praksa u Narodnoj skupštini Republike Srbije u narednom periodu. Mi iz SPS smatramo da je to jako dobro, a to je da u periodu kada nema zasedanja Kolegijumi Narodne skupštine Republike Srbije se održavaju van sedišta parlamenta, dakle van Beograda.

Na moje lično zadovoljstvo prva sednica je bila u Valjevu, u mom rodnom gradu i ja želim da zahvalim i vama i rukovodstvu Skupštine i svim kolegama i koleginicama koji su prisustvovali Kolegijumu.

Mislim da je to jako važno iz jednog prostog razloga jer na taj način stvaramo jedan partnerski odnosi između zakonodavne vlasti i organa lokalne samouprave. Upravo pitanje koje ću postaviti je rezultat tog razgovora koji smo imali sa gradonačelnikom i sa predsednicima opština.

Dakle, Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara uredio je koje naknade su prihod republičkog, a koje lokalnog budžeta, kao i raspodelu prihoda naknada između republike i lokala u slučaju da je prihod zajednički. Isti zakon definiše naknade za vodu članom 74. kao naknade za korišćenje voda, izvađeni rečni nanos, odvodnjavanje, korišćenje vodnih objekata i sistema, kao i naknade za ispuštanje vode. Članom 98. zakona definisano je da prihodi ostvareni od naknade za vode pripadaju budžetu Republike Srbije, a prihodi ostvareni na teritoriji AP pripadaju budžetu AP.

Međutim, prilikom same eksploatacije i distribucije vode javlja se ogromna amortizacija infrastrukture, poput habanja lokalnih puteva, koja se često mora sanirati iz budžeta jedinica lokalne samouprave. Kao primer navodim opštinu Mionicu, jer je to bilo, između ostalog, i pitanje predsednika opštine Mionica na čijoj teritoriji se nalaze tri fabrike za flaširanje vode koje godišnje flaširaju preko 200 miliona litara vode, što republici donosi oko 240 milion dinara prihoda. Sa druge strane, usled velikog prometa teretnih kamiona za potrebe rada fabrika opština Mionica morala je da sanira puteve koji prolaze pored fabrika svega nekoliko godina nakon njihove izgradnje.

Konkretno pitanje za ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – da li u cilju rešavanja ovog problema, koji nije samo problem Mionice, se razmišlja o izmeni člana 98. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara tako da se omogući da deo prihoda od naplate naknade za vodu pripada budžetima jedinica lokalnih samouprava na čijim teritorijama se i vrši eksploatacija vode?

Pre izmene zakona takođe potrebno je uraditi dodatne analize kako bi se procenili troškovi koje jedinice lokalne samouprave imaju u vezi sa eksploatacijom voda sa ciljem predlaganja tačne raspodele naplaćenih prihoda.

Dodatno, potrebno je razmotriti da prihodi koje jedinice lokalnih samouprava dobiju na ovaj način treba da budu namenski za izgradnju ili neophodnu obnovu infrastrukture. Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče, zahvaljujem.

Imao sam nameru da postavim drugo pitanje, zapravo da uputim vama molbu i da izrazim određeni niz konstatacija lično vama, ali počeću sa onim što je malopre rečeno – genocid u Srebrenici.

Ja želim da podsetim da je ovo jedini parlament u regionu koji je izrazio jasan stav po pitanju Srebrenice i usvojio Rezoluciju o Srebrenici. Donošenjem Deklaracije o Srebrenici mi smo izvršili i moralnu i međunarodnu obavezu. Da li je to učinio bilo koji parlament u regionu?

Da li znate šta je genocid u Srebrenici? To kada predsednik države ode da se pokloni žrtvama, a za uzvrat pokušaju ubistvo predsednika države.

Kada već postavljate pitanje tužilaštvu, onda postavite pitanje da li je neko to osudio, da li je neko bilo šta uradio po tom pitanju? Ali, da se vratim na ono što sam želeo da pitam danas.

Uvaženi predsedniče, film „Dara iz Jasenovca“ poslanička grupa Socijalističke partije Srbije smatra da je veoma važan za naš narod, jer govori o mestu najvećeg stradanja našeg naroda. To nije propaganda, to je glas žene koja priča o stradanju i logoru koji je bio jedinstven po tome što je u svom sistemu imao logor smrti, nažalost, za decu. Ne postoji nijedno više i veće stratište i stradanje srpskog, romskog i jevrejskog naroda.

Nakon 75 godina, država, predsednik i Vlada su se setili da bi trebalo da se učini nešto što će da govori o našim žrtvama u Drugom svetskom ratu. Kritike koje su upućene na račun ovog filma su neutemeljene, neistinite, neprimerene i političke.

Kritike nisu upućene konkretno na račun filma. Ove kritike su upućene kako bi se osporilo pravo Srbiji da priča o žrtvama i o stradanjima Srba, Roma i Jevreja u Jasenovcu.

Sada želim da napravim jednu paralelu. Predsednik i Vlada su učinili svoje. Poslanički klub Socijalističke partije Srbije je razmatrao, analizirao, razmišljao na koji način mi kao najviši organ zakonodavne vlasti možemo da pomognemo u svemu tome da se žrtve Drugog svetskog rata ne zaborave i ja želim da vas podsetim, predsedniče, da mi imamo Komisiju za saradnju Narodne skupštine Republike Srbije sa Državnom dumom i sa Kinom i da je to najviši oblik bilateralne saradnje koji ima Narodna skupština Republike Srbije.

Na poslednjem zasedanju Komisije za saradnju Narodne skupštine Republike Srbije i Državne dume povodom 75. godišnjice obeležavanja Drugog svetskog rata i pobede nad fašizmom, na inicijativu upravo predsednika Državne dume, usvojena je, zapravo prihvaćena je inicijativa za stvaranje jednog instituta za očuvanje istorijskog sećanja.

Mi smatramo da je to od izuzetne važnosti i izuzetnog značaja. Mislim da je ovo predlog od ogromnog značaja za Srbiju i za srpski narod, jer svi smo svedoci pokušaja revizije istorije i pokušaja da se minimiziraju žrtve.

Naš zajednički zadatak, zadatak svih nas je da sačuvamo naše zajedničko nasleđe, jer važno je i da se nauka uključi sa ciljem da se sačuva prava istina o kreiranju slobodne Evrope.

Gospodine predsedniče, ja znam da vi imate komunikaciju sa predsednikom Državne Dume, gospodinom Vjačeslavom Volodinom i moja molba, nije pitanje, moja molba upućena vama je da u narednom razgovoru sa predsednikom Državne Dume postavite pitanje dokle se stiglo sa realizacijom ove inicijative, jer znam da je ova inicijativa prihvaćena i od srpske strane, učestvovao sam u tom sastanku, smatram da je od velike važnosti i značaja za Srbiju i za srpski narod. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedniče, koliko je nama poznato danas će biti održana sednica Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta kojim predsedava Dejvid Mekalister. Na toj sednici će biti razmatrani amandmani na Izveštaj gospodina Bilčika, a sednica na kojoj će se odlučivati o kompletnom izveštaju biće održana krajem marta meseca.

Moje pitanje je upućeno vama i reći ću iz kog razloga. Pitanje, konkretno, glasi – da li postoji mogućnost da, nakon današnje sednice, u nekom doglednom vremenskom periodu, ali je važno da to bude pre početka međustranačkog dijaloga, jer mi, kako ste vi sami najavljivali, početkom marta treba da započnemo međustranački dijalog, čiji je inicijator, između ostalog, Evropski parlament i Dejvid Mekalister, dobijemo Predlog izveštaja gospodina Bilčika sa usvojenim amandmanima?

Znamo mi da oni za nas nisu obavezujući. Uobičajeno je za nas da imamo dvostruku praksu i dvostruke aršine, ali želimo da analiziramo taj izveštaj i da na osnovu tog izveštaja zauzmemo određene stavove i odnos kakav ćemo imati tokom samog dijaloga.

Mi sve vreme slušamo, jedan deo opozicije ima jednu platformu, drugi deo opozicije ima drugu platformu. Dozvolite, želimo i mi unutar poslaničke grupe da analiziramo ono što rade evropski parlamentarci i da shodno tome imamo našu platformu.

Ako je tačno, ne želimo o tome da se informišemo putem medija. Ali, ako je tačno ono što se tokom jučerašnjeg dana moglo čuti u medijima, Za nas su, gospodine predsedniče, brojna otvorena pitanja. Ovde se govori o dve države kada je reč o Briselskom sporazumu. Nama nije poznato da Briselski sporazum podrazumeva dve države, već normalizaciju odnosa i jednu državu koja je međunarodno priznata.

Opet se govori o slobodi medija i funkcionerskoj kampanji. O slobodi medija, sloboda izražava, sloboda govora su osnovni postulati jednog demokratskog društva kakvo Srbija dana jeste. Vrlo je interesantno, mi smo o tome govori sa evropskim parlamentarcima da po ko zna koji put govore o slobodi medija danas, a nisu se setili da o tome govore 2011. godine kada je Verica Barać sastavila izveštaj i ozbiljnu zabrinutost izrazila kada je reč o slobodi medija.

Kada je reč o funkcionerskoj kampanji, vrlo interesantno da o tome govore danas, a nisu o tome govorili od 2012. godine. Ponovo se govori o izborima. Kaže se da nismo u izbornoj godini mogli da usvajamo izborne zakone. Čekajte, da li mi bolujemo od amnezije, mi koji smo učestvovali u međustranačkom dijalogu?

Evropski parlamentarci su inicirali zajedno sa nevladinim sektorom, neka me isprave učesnici međustranačkog dijaloga, da izmenimo konkretno u parlamentu u izbornoj godini četiri ili pet zakonskih predloga koji se tiču izbornog zakonodavstva. To što smo cenzus smanjili sa 5 na 3%, samo smo želeli reprezentativni uzorak javnog mnjenja u parlamentu i da politiku sa ulice vratimo u parlament.

Kada već govore o Narodnoj skupštini Republike Srbije, gospodine predsedniče, demokratija se u Srbiji ostvaruje na izborima, a parlament je glas naroda. Ne dozvoljavamo više, apsolutno nikome, da spočitava nekakvu političku kulturu ili kako mi ne poznajemo termin političke kulture u parlamentu, jer na taj način degradiraju i devalviraju i rad parlamenta, ali i potcenjuju građane Srbije.

Kažu – nekakve kozmetičke promene. Mi smo implementirali sve ono što je bilo sadržano u izveštaju Evropske komisije. Kažu - pritisak na parlamentarce koji dolaze iz opozicionih redova. Na koji to pritisak misle? Na teror i tirade koje smo mi trpeli ovde u parlamentu, slušajući to na njihovom jeziku? Na insinuacije? Pritisak na pravosuđe i na lažne optužbe? Da li na to konkretno misle? Postavlja se pitanje po ko zna koji put, šta bi se desilo da predstavnici Srpske liste, kojima čestitam, osvojili su deset poslaničkih mandata, tako govore u Prištini? Da li bi izazvalo negodovanja i na koji način bi se odreagovalo na njihov govor?

Nismo mi apsolutno ni jednog trenutka govorili ništa loše ni o jednom evropskom parlamentarcu, niti ste vi kao predsednik parlamenta bilo koga diskvalifikovali iz razgovara, ali smo insistirali samo na jednom, a to je objektivan i nepristrasan pristup i da se ne svrstavaju na bilo koju stranu opozicije.

Postavlja se pitanje – ko je izvestilac za Srbiju, Bilčik ili Kramon, pošto neki više citiraju gospođu Kramon? Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici.

Gospodine predsedniče, moje pitanje je upućeno vama i molim vas da ukoliko ste u mogućnosti, kao i do sada odgovorite odmah na to pitanje, jer mislim da je važno, pre svega, zbog javnosti, jer u medijima svi možemo tokom proteklih dana videti različite natpise i tekstove različitih sadržaja, a istinu, upravo treba da čujemo ovde u parlamentu.

Reč je, naime, o međustranačkom dijalogu. Mislim da je važno da upravo tu istinu čujemo ovde iz parlamenta, jer parlament je institucija sistema u koji se vodi takva vrsta razgovora i u koji će se voditi takva vrsta razgovora.

Ja sam o ovome govorio i na sednici Odbora za stabilizaciju i pridruživanje, gde je jedan od kopredsedavajućih, pored gospodina Orlića, bila i gospođa Tanja Fajon, predstavnik Evropskog parlamenta.

Dakle, apsolutno je nesporno da vladajuća koalicija želi nastavak dijaloga, ali ovde je sada pitanje termina, zapravo, od samog formata i teme dijaloga.

Dakle, apsolutno je nesporno da vladajuća koalicija želi nastavak dijaloga, ali ovde je sada pitanje samog formata i teme dijaloga. Obzirom da se 1. mart bliži i da treba da usledi druga faza međustranačkog dijaloga, ono što želim da vas pitam jeste da li ste sa gospodinom Mekalisterom definisali sam sadržaj dijaloga, jer od tog sadržaja dijaloga će zapravo i zavisiti koliko će biti uspešan međustranački dijalog?

S druge strane, kada je reč o opoziciji, pre svega onoj vanparlamentarnoj opoziciji, a mnogo ih je, mislim da je za opoziciju jako važno da pokušaju da iznađu zajednički imenitelj, da pokušaju da iznađu ono što su konkretni predlozi, ukoliko takvi predlozi i takve sugestije uopšte i postoje koje bi mogle da poprave izborne uslove. Stav koji smo do sada imali od jednog dela opozicije, 42 zahteva ili bojkot, prosto, nije prostor da se dođe do nekakvog dogovora i do nekakvog razgovora.

Mi smo odgovorno i ozbiljno pristupili kada je reč o međustranačkom dijalogu. Nismo ga posmatrali formalno i dekorativno. Želim još jednom da istaknem da ono što je bio rezultat prve faze međustranačkog dijaloga je više od 90% implementirano od perioda završetka međustranačkog dijaloga, kada je stav i evropskih parlamentaraca bio da je napravljen kvalitativan iskorak napred, koji vodi upravo ka demokratskom duhu.

Kada je reč o opoziciji, mislim da vlada jedna apsolutna konfuzija, i znam da je i vama teško, jer, prosto, ne možete nikoga ograničiti da učestvuje u dijalogu. U opoziciji jedan ne želi da učestvuje sa predstavnicima evropskog parlamenta. Postoji deo opozicije koji ne želi sa antibojkotašima. Ima jedan deo opozicije koji ne želi da učestvuje sa onima koji su učestvovali na izborima. Jedan deo opozicije sebe smatra elitnim delom opozicije. Sada se javio i jedan deo opozicije koji smatra da i vi ne treba da budete kopredsedavajući, jer ste deo vlasti, pa se postavlja pitanje sa kime bi oni, zapravo, želeli da razgovaraju?

U javnosti evo i danas, u medijima i danas imamo nekakve natpise da su izašle određene platformom razgovora od strane opozicije, a moje sledeće pitanje je da li ste te platforme vi uopšte dobili, da li ste imali prilike da ih sagledate, jer krajnje je neozbiljan stav tog dela opozicije da opet o međustranačkom dijalogu razgovaramo, do sada je bilo u hotelskim lobijima, a izgleda da ćemo to sada činiti putem medija?

Treće pitanje. Nedavno sam u jednom od dnevnih listova pročitao naslov da ste započeli razgovore sa predstavnicima opozicije. Ja znam da niste, da ste samo primili jednog predstavnika jedne političke opcije, koji su želeli da vam upute određenu inicijativu, što je legitimno pravo, a što je odgovoran i ozbiljan odnos vas kao predsednika parlamenta, bez obzira što su oni vanparlamentarna stranka.

Na kraju, ako neko iz opozicije misli da će rezultat ovog međustranačkog dijaloga biti nekakva prelazna vlada, koja treba da zameni Skupštinu, koja treba da zameni Vladu, onda apsolutno ne treba da započinjemo takvu vrstu međustranačkog dijaloga. Demokratija se ostvaruje na izborima i samo izbori mogu da promene politički kurs Srbije. Ako se vladajuća koalicija ne plaši izbora, ne znam odakle potreba opoziciji i odakle razlog opoziciji da se plaši izbora? Pa, valjda im je stalo da što pre dođu na vlast.

Na samom kraju još jedna konstatacija. To je moje lično mišljenje, a evo i vi možete da potvrdite i to je provejavalo u medijskim naslovima i sadržajima, da ste vi nekoga diskvalifikovali u ovom dijalogu. Mišljenje poslaničke grupe SPS je da apsolutno niste nikoga diskvalifikovali, već samo preneli stav gospodinu Mekalisteru, najvećeg dela političkih stranaka koji je učestvovao u dijalogu, a to je objektivnost od strane evropskih parlamentaraca i da evropski parlamentarci ne budu pristrasni, da ne stanu na stranu jednog dela opozicije.

Na samom kraju još jedna rečenica, koristim priliku pošto se danas više neću javljati, u ime poslaničke grupe SPS da pozovem sve one koji žive na prostoru Kosova i Metohije, smatraju Srbiju svojom državom, da pozovem sva ona interno raseljena lica da 14. februara glasaju za Srpsku listu, jer ovde je reč o budućnosti, ovde je reč o opstanku srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče, konstatacije i pitanje koje ću postaviti je upućeno vama, a vi, naravno, ukoliko ste u mogućnosti možete i odmah odgovoriti na postavljeno pitanje.

Naime, poslanička grupa SPS je više puta govorila zajedno sa svojim koalicionim partnerima iz JS da ovaj parlament ima ogromno poverenje i ogromnu podršku građana Srbije. Na jednoj od prethodnih sednica sam rekao da ovaj parlament i ovaj saziv ima istorijsku šansu i da svako od nas ovu godinu treba da, kao poslanik, posveti našoj, zajedničkoj državi.

Mislim da smo kao parlament dosta uradili u prethodnom vremenskom periodu. Mislim da smo uspeli da implementiramo najveći deo onoga što je bio sadržaj izveštaj Evropske komisije, a tiče se rada Narodne skupštine Republike Srbije. Poslednje što smo učinili jeste da smo usvojili Etički kodeks, što je nekada bilo nezamislivo, nemoguće je bilo postići konsenzus, jer nekim, političkim opcijama nije odgovaralo da se usvoji Etički kodeks u Narodnoj skupštini.

Moje prvi pitanje – da li smatrate da nakon Etičkog kodeksa treba krenuti u inicijativu izrade novog Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, jer Poslovnik koji je aktuelan je usvojen 2011. godine i vi to jako dobro znate? Usvojen je tada kao prelazno rešenje. Poslušani su saveti stručne javnosti i Evropskog parlamenta, odnosno EU, Ustavnog suda, ali to prelazno rešenje ima otvorena pitanja. Mi smo na ta otvorena pitanja ukazivali tokom prethodnog saziva, počev od toga da može, na koji način sprečiti da mandat poslanika ne bude predmet političke trgovine nakon izbora, jer to može dovesti do političke nestabilnosti, što nije dobro. Politička stabilnost je preduslov svakog daljeg napretka Srbije. Govorili smo, takođe, i o odgovornosti poslanika koji su na stalnom radu u Skupštini, prema radu u Skupštini i prema dolasku na posao. Neka krenemo od poslaničke grupe SPS – svako ko ne dođe na posao, a na stalnom radu je, i gospodin Marković iz JS se slaže, svako ko je na stalnom radu, a ne opravda svoje odsustvo i ne pojavi se na Skupštini, izvinite, mora imati materijalne konsekvence, jer moramo napraviti znak jednakosti sa građanima. Građani koji rade u privatnom sektoru ako ne dođu na posao, oni su sigurno materijalno kažnjeni.

Takođe, govorili smo o tome, gospodine predsedniče, mi imamo nekoliko odbora koji su stub, imamo, naravno, tri ministarstva koji su stub, ali imamo tri nova ministarstva, ali u svakoj vladi imamo ministarstva koja su nekako stub, koja su okosnica. Dešavalo se i dešava se da imamo, recimo, ministarstvo, a da nemamo resorni odbor u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a ministarstva su u obavezi da tromesečno podnose izveštaj Narodnoj skupštini Republike Srbije, pa je potpuno nezamislivo, recimo, da Ministarstvo omladine i sporta podnosi izveštaj, uz dužno poštovanje kolegama iz Odbora za nauku, obrazovanje i tehnologiju, ali je nezamislivo da podnosi izveštaj predstavnicima Odbora za nauku, obrazovanje i tehnologiju. Jedna od takvih inicijativa je došla i od kolega iz SPAS, mi smo je podržali, formiran je pododbor. Mislim da treba razmišljati u tom pravcu. To je prvo pitanje.

Drugo pitanje, gospodine predsedniče, pre nekoliko dana u javnosti ste govorili o izbornim uslovima. Ja ovo pitanje postavljam zarad javnosti, jer mislim da ste pogrešno protumačeni i mislim da je vrlo važno da odgovorite na ovo pitanje. Govorili ste o izbornim uslovima u kontekstu da smo prihvatili izborne uslove. Verujem, znam i ubeđen sam da ste govorili o izbornim uslovima, zapravo o agendi koja je rezultat međustranačkog dijaloga oko koje je postignuta saglasnost sa evropskim parlamentarcima. Dakle, 90% tih izbornih uslova je, preko 90% jeste realizovano.

Međutim, u javnosti se pojavila informacija da je reč o nekim novim izbornim uslovima i da ste vi, zapravo, prihvatili neke nove izborne uslove. Prosto zarad javnosti, smatram da je važno da to razjasnimo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Srbija je danas simbol novih vrednosti u regionu i, rekao bih, faktor stabilnosti. Srbija se jasno zalaže za mir, dobrosusedske odnose, stabilnost, prosperitet i saradnju. Srbija ima jedan jasan i principijelan stav, a to je da ukoliko postoje otvorena pitanja, onda se ta otvorena pitanja rešavaju kroz dijalog, nikako jednostranim aktima, jednostranim potezima, jer vreme iza nas je pokazalo da jednostrani akti, jednostrani potezi ne donose apsolutno ništa dobro.

Srbija takođe ima stav da se ne meša u unutrašnja pitanja drugih država. Zašto sam napravio ovaj kraći uvod? Da bih postavio konkretno pitanje ministru spoljnih poslova, ili predsednici Vlade Republike Srbije, a tiče se našeg doskorašnjeg ambasadora u Crnoj Gori. Pitanje je da li se uspostavio kontakt i da li se razgovaralo sa novim vlastima i novom vladom Crne Gore oko pokretanja eventualne inicijative da se gospodin Božović vrati u Crnu Goru i ako jeste, kakav je ishod tih razgovora? Jer, pomalo mi je zabrinjavajuća izjava novoizabranog premijera Crne Gore u Briselu. Naime, u kampanji je kritikovao odluku o poništavanju Podgoričke skupštine 1918. godine o prisjedinjenju Srbiji, a sada tvrdi da ona vređa suverenitet Crne Gore.

Ne želim da verujem, ali se nameće pitanje da li je ovo nastavak politike koju je demonstrirao i bivši režim? Da vas podsetim, taj bivši režim je upravo predsednika Srbije i Srbiju okrivio da se mešala direktno u izbore u Crnoj Gori, iako predsednik Republike Srbije nije pozivao građane da glasaju za nekoga, za bilo koju političku opciju u Crnoj Gori. To su radili Rama i drugi. Ali, to za njih nije direktno mešanje, jer im to verovatno odgovara.

Srbiju nije interesovala vlast u Crnoj Gori, Srbiju interesuju ključne stvari, a to su naši građani koji žive u Crnoj Gori, status naših građana koji žive u Crnoj Gori i kojih ima 29%. Ja lično mislim da ih ima više, a videćemo koliko je kad se završi novi popis, nadam se da će doći do novog popisa stanovništva u Crnoj Gori. Nas interesuje imovina SPC koja je bila predmet napada bivšeg režima i to ne može da nam ospori nijedna međunarodna konvencija da branimo naše svetinje.

Kada kažu da se neko direktno meša u unutrašnja pitanja jedne države, konkretno Crne Gore, postavlja se pitanje da li je priznanje Kosova od strane Crne Gore, recimo, mešanje Crne Gore u unutrašnje pitanje Srbije?

Mislim da je zaista dosta više plašenja Crne Gore sa srpskim hegemonizmom i mislim da na to konačno treba da se stavi tačka. Iz tog razloga smatram da je važno da dobijemo konkretan odgovor na ovo pitanje, kako bi se, po mišljenju Poslaničke grupe SPS, otklonila jedna nepravična, nekorektna i nedolična odluka. Zahvaljujem, predsedniče.

Zahvaljujem poštovani predsedniče Narodne skupštine.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Dačiću, obzirom da smo na Kolegijumu Narodne skupštine već razgovarali o ovoj temi, ja želim povodom toga da vam postavim konkretno pitanje jer mislim da je važno da javnost čuje vaš stav, a samim tim i stav parlamenta oko ovog pitanja i ukoliko ste u mogućnosti voleo bih naravno da odmah odgovorite. Ukoliko ste raspoloženi, ukoliko ste u mogućnosti voleo bih da odmah odgovorite na ovo pitanje.

Pitanje je vrlo konkretno – da li postoji mogućnost da u plenumu konačno raspravljamo o Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije na putu evropskih integracija? Znam da ovo do sada nije praksa i da bi ovo bio prvi put da se nešto ovako desi u parlamentu, ali reći ću zašto mislim da je to važno i zašto ovo pitanje postavljam baš danas. Mislim da ulazimo u jednu fazu nezapamćenih pritisaka i na predsednika Srbije i na Vladu Republike Srbije i na vas kao predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, ali i na čitavu Narodnu skupštinu, na sve poslanike koji su ove izabrani voljom građana.

Ekonomski jaka i stabilna Srbija, Srbija koja vodi odgovornu i odlučnu politiku po pitanju odbrane nacionalnih i državnih interesa, Srbija koja želi da zadrži svoj stav, Srbija koja ima svoje mišljenje, koja vodi samostalnu spoljnu politiku koja je u najboljem interesu svojih građana i koja ne želi da kvari istorijska i tradicionalna prijateljstva definitivno ne odgovora i kada bilo šta kažemo i kada na bilo šta ukažemo uglavnom dobijamo opomene. Pojedini evropski parlamentarci samo zato što imaju onaj prefiks – izvestioci ponašaju se shodno uobičajenoj praksi – Beograd je apsolutno za sve odgovoran i Beograd je apsolutno za sve kriv, a Prištini se kao i do sada gleda kroz proste.

Imaju pravo da kažu i nekoliko dana pre takvog stava u Evropskom parlamentu i ako je to stav samo jedne evropske parlamentarke, ali ne i stav čitavog Evropskog parlamenta, ali imaju pravo i da kažu da je dobra vest što Srbija neće otvoriti nova poglavlja.

Iz Prištine svakodnevno slušamo napade, svakodnevno slušamo pritiske, oličene u jednoj ratnoj huškačkoj politici, koji imaju jasan cilj, a to je da se sahrani dijalog, normalizacija odnosa, proces normalizacije odnosa i onda o kakvom mi poštovanju sporazuma uopšte sa te druge strane govorimo i kakvo poštovanja sporazuma možemo da očekujemo.

Mislim da je njihova naredna teza nažalost da Srbi nikada nisu živeli na prostoru KiM. U istom danu, sasvim slučajno, tri hrvatska medija izlaze sa istom tezom. Znate, kada neko kaže da je Republika Srpska ratni plen Republike Srbije onda taj neko zaslužuje odgovor, a taj odgovor po mom mišljenju treba da daju i poslanici kao legitimno izabrani predstavnici građana, kao neko ko ima mandat i poverenje građana da obavlja jedan odgovoran i ozbiljan posao.

Albanski lobisti koji 20 godina ne menjaju retoriku, sa istom retorikom, to su oni koji već duži niz godina, 20 godina unazad mrze Srbiju, vrlo intenzivno rade u Kongresu i pripremaju američku administraciju sa ciljem da izvrši strahoviti pritisak na Srbiju, a dve su ključne tačke, Kosovo i Metohija i Republika Srpska.

Jedna opšta hajka na Srbiju. Mislim da o svemu ovome predstavnici građana treba da imaju svoj stav. Prvi korak u svemu ovome bi bilo da razmatramo izveštaj Evropske komisije. Građani od nas očekuju odgovoran i ozbiljan odnos po ovom pitanju i važno je po našem mišljenju, po mišljenju poslaničke grupe SPS, postići jedan opšti konsenzus, jedinstvo, jer Srbija je uvek bila jaka onoliko koliko je jedinstvena, taj opšti konsenzus će svakako biti podrška jednoj jasnoj i nedvosmislenoj politici i predsedniku Srbije, ali i Vladi Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, jeste danas dan, Međunarodni dan ljudskih prava i ja želim da čestitam i predsedniku Srbije i Vladi Republike Srbije, ali i Narodnoj skupštini Republike Srbije na poštovanju ljudskih prava u Srbiji, na tome što Srbija apsolutno ne želi da diskriminiše apsolutno ni jednu nacionalnu manjinu u Srbiji.

To što predstavnici pojedinih nacionalnih manjina u Srbiji imaju osećaj manje vrednosti i što se bave politikanstvom to je njihov lični problem, ali ne smeju ni oni da diskriminišu predstavnike svoje nacionalne manjine, jer da li bi neki Srbin mogao da priča na bilo kojoj teritoriji ili u bilo kojem parlamentu onako kako danas Šaip Kamberi priča u Narodnoj skupštini Republike Srbije? Naravno da ne bi. To je poštovanje nacionalnih manjina, to je poštovanje razlika Srbije u odnosu na druge teritorije, u odnosu na druge države.

Poštovani predsedniče, ovih dana prisutni su brojni napadi i širenje lažnih vesti i provokativnih izjava koje plasiraju pre svega promoteri kosovske nezavisnosti i albanski lobisti. Nova američka administracija, takođe najavljuje novi kurs u pogledu vođenja politike na Balkanu i promovisanje nezavisnosti tzv. Kosova.

Neke od preporuka Komiteta za spoljne poslove, Predstavničkog dela Kongresa su blokiranju ulaska Srbije u EU dok ne prizna Kosovo, upotreba diplomatskih i ekonomskih instrumenata, uključujući sankcije za ostvarivanja američkih ciljeva na Zapadnom Balkanu i udaljiti Beograd od uticaja Moskve i Pekinga.

Osim predrasuda, mržnje i laži od njih ništa drugo i ne može da se očekuje. Dakle, ista retorika istih ljudi, istih albanskih lobista tj. lobista za kosovsku nezavisnost koju smo mogli čuti i pre 10, 20 godina. Ništa se tu nije promenilo. Takozvano Kosovo i ojačana Srbija danas nikako nisu jednake. Srbija je geopolitički mnogo značajnija za SAD i to je ono što brine sve protagoniste kosovske nezavisnosti.

Srbija je danas i vojno i na političkom planu najrazvijenija u odnosu na zemlje u regionu. Ojačala je svoju politiku vojne neutralnosti, nezavisnosti i kao takva ne sme da bude zanemarena u američkoj politici.

Pored brojnih izjava američke administracije, lobista kosovske nezavisnosti imamo i maliciozne reakcije i komentare iz Prištine koje potvrđuju po ko zna koji put da tamo ne postoji politička volja za neophodan napredak u procesu dijaloga, pa tokom jučerašnjeg dana neko ko sebe naziva vršiocem dužnosti predsednika tzv. Kosova, Vjosa Osmani svojim zapaljivim po ko zna koji put bahatim, provokativnim izjavama samo potvrđuje da Priština je spremna da sahrani bilo kakvu šansu za dijalogom, poštovanje bilo kakvih sporazuma, iako se Srbija trudi da iznađe pravedno i kompromisno rešenje.

Reakcije iz Prištine po ko zna koji put govore da tamo i dalje ne postoji politička volja neophodna za suštinski napredak u procesu dijaloga. Vreme - veoma je loše da se danas govori o tzv. našim i njihovim žrtvama. Žrtve su žrtve. I svaka žrtva zaslužuje pravdu i svaki zločin mora biti kažnjen, ali to naravno mora apsolutno da važi za sve.

Dugo godina unazad Srbija ukazuje na zločine koji su počinili pripadnici OVK nad Srbima, Romima i svim Albancima na Kosovu i Metohiji. Istovremeno slušamo od Prištine samo priče o albanskim žrtvama i stradanju nevinih civila u tzv. neokaljanoj i čestitoj borbi OVK.

Vrhunac takve bahatosti će biti i negiranje verovatno u narednom periodu da su Srbi ikada živeli na prostoru Kosova i Metohije. Jasan je stav i predsednika Srbije i predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, pošto su, predsedniče, i vas pomenuli tokom jučerašnjeg dana - ne treba se vraćati u prošlost, već treba graditi most ka mirnoj budućnosti. Ovakva huškačka retorika kojom se napadaju i predsednik države i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, ali i Vlada Republike Srbije pa i sam narod Republike Srbije siguran sam neće proći.

Najavljen je dijalog između Beograda i Prištine u Briselu. Najvažnija pitanja kojima će Beograd insistirati je pitanje formiranja Zajednice srpskih opština, rešenje imovinskih pitanja i finansijska potraživanja. Srbija je dakle spremna da poštuje i Briselski i Vašingtonski sporazum, jer se ne vraćamo u prošlost, već gledamo u bolju budućnost.

Konkretno pitanje predsednici Vlade, ministarki za Evropske integracije, direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju – da li aktuelna dešavanja mogu uticati na započeti proces dijaloga Beograda i Prištine i da li bi Evropska unija trebalo konačno da vodi uravnoteženu politiku vršeći pritisak da dođe do usklađivanja sa postignutim sporazumima u prethodnom vremenskom periodu? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče, danas pitanje želim da uputim pre svega vama, a tu je i generalni sekretar koji može da vam pomogne u odgovoru na pitanje.

Naime, članom 17. Zakona o Narodnoj skupštini predviđeno je prilikom potvrđivanja mandata donošenje zakletve i tu zakletvu, koliko je logično, treba da potpiše svaki narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ne bih čitao sadržaj zakletve, ali suština je u tome da se svaki poslanik obavezuje da će predano, pošteno i savesno, verno pre svega Ustavu, obavljati posao za koji je preuzeo odgovornost.

Moje prvo pitanje je da li je svako od poslanika potpisao ovu zakletvu nakon verifikacije mandata? Logično je da jeste. Ako je potpisao, onda, sa druge strane, logično je da je odgovornost i obaveza svakog poslanika da poštuje sadržaj ove zakletve. Kao što je i logično da poslanici koji imaju dugogodišnji poslanički staž i dugogodišnje iskustvo jako dobro poznaju Poslovnik o radu Narodne skupštine, pravilnike kojima je uređen rad Narodne skupštine.

Onda nije slučajno da imamo pokušaje, kao proteklog četvrtka kada su postavljana pitanja Vladi Republike Srbije, da se kroz incidentne situacije privuče pažnja javnosti, jer se verovatno očekivala drugačija reakcija sa druge strane, kako bi se oni koji su želeli da naprave takvu incidentnu situaciju predstavili pre svega kao žrtve. Ne računajući, naravno, da ćete vi odreagovati, kao predsednik Narodne skupštine, u jednom duhu tolerancije i nastaviti demokratsku raspravu. To se sasvim slučajno činilo pred 28. novembar, kada se obeležava Dan albanske zastave. Dakle, imamo Poslovnik o radu, imamo pravilnik koji uređuje rad parlamenta.

Moje drugo pitanje je, predsedniče, o tome smo maločas razgovarali na Kolegijumu, da li je u planu da se nastavi sa definisanjem i izradom etičkog kodeksa? Zašto postavljam ovo pitanje? Etički kodeks, osim ponašanja poslanika unutar parlamenta, definiše način na koji poslanici treba da se ponašaju van parlamenta. Jer, mi smo narodni poslanici ne samo u ovoj zgradi, već i van Narodne skupštine Republike Srbije. Da imamo etički kodeks, ne bi nam se dešavale stvari, ne bi dolazili u takvu situaciju da, recimo, šefovi pojedinih poslaničkih grupa Narodne skupštine Republike Srbije imaju posete povodom kosovskih snaga bezbednosti i da nam šalju poruke sa takvih skupova kako, zaboga, razlog što njihov incident nije uspeo i nisu uspeli da izazovu situaciju kakvu su želeli, na osnovu toga zaključuju da Vlada Ane Brnabić, zapravo Vlada Republike Srbije nema težinu.

Dakle, ponavljam, šef poslaničke grupe u Narodnoj skupštini Republike Srbije koji je, logično, potpisao zakletvu koju sam u uvodnom izlaganju pomenuo.

Dakle, to što neko nije za dijalog, to što neko želi da se bavi politikanstvom, što lično ima osećaj manje vrednosti, to je njegov problem, ali nema pravo da diskriminiše druge predstavnike nacionalne manjine kojoj i sam pripada. Srbija apsolutno ne želi da diskriminiše nikoga.

Apsolutno niko nema ništa protiv u ovoj sali identiteta tog kolege, ali ima problem, siguran sam, sa onim što govori. Ubeđen sam da većina poslanika, većina kolega i koleginica, kao i većina građana Srbije, ima problem kada neko u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao poslanik Narodne skupštine Republike Srbije, kao šef poslaničke grupe, kaže na sednici parlamenta – da se slobodno u Gračanici vijori zastava Srbije. Izvinite, a koja zastava u Gračanici to treba da se vijori?

Dakle, moje prvo pitanje je vezano za zakletvu, da li je svako od poslanika potpisao tekst zakletve? Dakle, to je obaveza i odgovornost onda da je poštuju.

Drugo pitanje, imamo Poslovnik, imamo pravilnike i da li je u planu izrada etičkog kodeksa, jer smatram da je to jako važno, kako se ovakve stvari u narednom periodu ne bi dešavale. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi najpre u uvodnom izlaganju, odnosno uvodnom delu, pre nego što postavim pitanje nadležnim organima i nadležnim institucijama, biću i ličan. Naime, u jednom za mene, rekao bih, i porodicu veoma teškom periodu jedan od ljudi koji je bio uz mene i moju porodicu je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, bio u pravom smislu reči podrška.

Aleksandar Vučić zna da porodica nije samo jedna važna stvar, već da je porodica sve, ali to je poštovanje, pre svega. Reč koju ne razumeju i ne dopire do svesti onih koji su uvek za mržnju, a protiv svega što čini i radi vladajuća koalicija i to tek onako bez alternative, bez ikakvog predloga, već samo da bi se kritikovalo. Zato danas, pre svega kao čovek, ne mogu da ostanem nem, jer u životu morate imati principe, morate imati određene stavove i poštovati ih. Pre svega, kao čovek ne mogu da ostanem nem i da samo posmatram sve kvazipolitičare na šta su spremni svi kvazipolitičari zarad političkih poena i da bi politički profitirali.

Brutalna kampanja protiv predsednika Republike i njegove porodice se nastavlja i dalje, i pre nekoliko dana i evo danas, na žalost, ovoga puta od strane isfrustriranih, rekao bih, političara koji nemaju drugi način da budu medijski prisutni i da pokušaju da na bilo koji način politički prežive.

To su saborci ovog kvazipolitičkog lidera opozicije Dragana Đilasa. Nastavlja sa monstruoznim napadima na predsednika Srbije, na njegovu decu, što je najsvirepije.

On koji je za političku javnost prestao da postoji, konkretno reč je o kvazi političaru, Srđanu Nogu, koji je za političku javnost prestao da postoji, sada ne birajući reči kojima vređa, bira strašan neljudski put ne bi li nekako ponovo pokušao da dospe u žižu javnosti.

Koliko zla i mržnje treba da je u nekome kada se iscrtavaju mete na čelu članova porodice, na čelo dece legitimno izabranog predsednika države koji uživa ogromno poverenje i podršku građana?

Ovo nije političko ponašanje, već, rekao bih, oličenje najprizemnije i najbizarnije negativne kampanje koja samo govori o moralu i karakteru onih koji su ovakav prljavi i nemoralni politički marketing spremni da vode.

Sve prisutniji primitivizam, govor mržnje i nasilje su očigledno ostali jedino raspoloživo oružje onih koji nemaju svoje političke programe, niti znaju kojim političkim putem treba da idu. Postavlja se pitanje – da li za takve ljude uopšte postoje granice? Neverovatno koliko je mržnje sadržano u morbidnim rečima i uvredama upućenim predsedniku Vučiću i njegovoj porodici, koliko neko mora da bude bez časti i morala da na ovakav način vređa maloletnu decu i porodicu?

Nije slučajnost što se sve ovo dešava u trenutku kada predsednik upravo objavljuje rat kriminalu i mafiji, zato pozivamo nadležne organe i institucije da ispitaju povezanost tih propalih političara sa kriminalnim grupama.

Apelujemo na nadležne organe da iz navedenih razloga najozbiljnije shvate ovakve vrste pretnji koje su upućene predsedniku države i njegovoj porodici, jer krajnje je vreme za preduzimanje zakonom propisanih mera protiv onih koji ovu mržnju, monstruozne pretnje šalju gotovo svakodnevno. Mi sami smo bili svedoci i žrtve njegovih odijuma.

Nedopustivo je da bilo čija porodica bude zloupotrebljavana zarad političke borbe i ovo nikako ne sme da postane norma društvenog ponašanja u Srbiji. Svi zajedno moramo da se usprotivimo i svi zajedno da pomognemo nadležnim organima i nadležnim institucijama da, ponavljam, ovo ne može i ne sme da bude norma društvenog ponašanja u Srbiji. Zahvaljujem.