Gospođo Radeta, budžet je u Skupštinu stigao, nažalost, otprilike nešto malo kasnije nego što je to uobičajeno i što je ranijih godina bilo, ali je ova godina bila delikatnija i Vlada je imala neuporedivo teži zadatak da napravi plan distribucije sredstava u ekonomskim okolnostima u kojima funkcionišemo.
Ako se Vlada i mi, i pored toga što jeste naša funkcija da imamo nadzornu ulogu, ne složimo u činjenicama da je distribucija novca, kada je ekonomska kriza, neuporedivo teža, da su bile izuzetno značajne konsultacije, i ako sada mi pokušavamo, umesto da radimo na zajedničkom zadatku, da omogućimo da taj zakon o budžetu omogući funkcionisanje svih zakona, budemo jedni drugima stavljali formalne, pa čak i suštinske primedbe, građani nam to neće oprostiti.
Samo sam, u tom smislu, molila da radimo efikasnije i molila sam, posebno ovako sposobne poslanike kakav ste i vi, a može se sve reći i za pet i za 15 minuta, da budemo ekonomičniji u pogledu vremena kako bismo što veći deo posla kvalitetno uradili, nikako na uštrb kvaliteta rada.
Ako sam time bilo koga povredila, to zaista nisam želela. Želela sam, prosto, da prenesem svoje uverenje, deleći sa vama atmosferu koja je ovde.
Zahvaljujem na vašoj konstataciji, ali zaista pokušavam ovaj put da odbranim svoj stav, jer mislim da je korisniji.
Reč ima gospodin Lapčević, o amandmanu.
(Zoran Krasić, s mesta: Predsednik Skupštine svoj stav iznosi za govornicom, a ne tako.)
Imam pravo da dam odgovor poslaniku i sa ovog mesta, gospodine Krasiću. Vi dobro poznajete Poslovnik i znate da je to tako.