Gospodin Todorović mi je dao jednu sugestiju. Mislila sam da su vas šefovi poslaničkih grupa izvestili o rezultatu pokušaja dogovora (vrlo brzo se mi informišemo). Po jedna reč je bila dovoljna, da li smo se dogovorili ili nismo, i svako je od nas to rekao svojim poslanicima.
Molim vas, imali smo argumentaciju da do kraja ove godine najmanje dva dana, koja bi inače bila radna, nećemo raditi. To su Sveti Nikola i katolički Božić. Tu smo se potpuno složili. Složili smo se sa značajem i našom obavezom da završimo ovu sednicu, da raspravljamo o poverenju Vladi, o setu finansijskih zakona vezanih za budžet i o budžetu, da to sve treba da uradimo u ovoj godini i procenjivali smo šta to vremenski znači. Bilo je predloga da se od ponedeljka, ako treba, radi i noću i subotom itd., ali, sve u svemu, nismo se dogovorili. Ocenjeno je od jednih da nije u redu da se radi na današnji dan, a od drugih, koji su bili u većini, da je, ipak, neophodno danas da radimo.
Naravno, svi vi znate i građani znaju da se ovo ponovo može pretvoriti i u sednicu po Poslovniku. Suštinski, to jeste zloupotreba jer, čuli smo već, subota zvanično nije dan kada Skupština uobičajeno radi. Ali, upoznati smo sa članom 85. koji kaže da predsednik ima pravo da zakaže, ako obrazloži, a ja sam u više navrata to i učinila - zašto je danas ova sednica zakazana.
Bilo bi dobro da smo se dogovorili da nastavimo odmah sa radom. No, nadam se da ćemo u neko relativno pristojno vreme ipak stvoriti uslove da radimo, ubeđena da to od nas očekuju građani, ubeđena da je najveći broj poslanika imao mnogo lakšu poziciju da budu u svojim porodicama i na drugim mestima, a ipak su došli ovde.
Dakle, poštujući, pre svega građane, nas same, dostojanstvo ovog doma, još jedanput vas pozivam da, kada smo već u ovom broju, radimo.
Gospodin Velja Ilić ima reč.