Reč ima narodni poslanik Zlata Đerić.
Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović. Izvolite.

Dame i gospodo, nastavljamo sa radom.
Prijavite se samo.

Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović. Izvolite.

Replika. Izvolite, spomenuti ste.

Hvala.
Jovanoviću, nije vas spomenuo. On je samo demantovao. Nemojte. Molim vas, on je samo obrazložio vaš komentar na njegovu ostavku. Mislim da je bila korektna i ništa vas nije ni povredio. Ne, hvala vam lepo.
(Ivan Jovanović, s mesta: Sada me je pomenuo, moje ime i prezime.)
Nemate osnova. Ništa vas nije ni povredio. Nemate osnova, ništa nije uvredljivo. Ovo je bila izjava vaša. Ne. Hvala lepo.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Vreme.

Povreda Poslovnika. Izvolite.

Zašto sam dao pravo replike gospodinu Radenkoviću – vi ste pomenuli njegovo ime i prezime. I mislim da niste vi njegov advokat da tumačite i da javno objavljujete njegov postupak i čin u vezi ostavke na određenu funkciju. Vi imate pravo da to kažete za sebe, ali ne za drugoga, pogotovo što je narodni poslanik Radenković tu, bio u Skupštini. Iz tog razloga sam smatrao da on ima pravo da da dodatno obrazloženje. I ništa drugo.
Vas ni po čemu nije uvredio. Naprotiv, samo se pozvao da ste vi to izjavili i na tome se završilo. Zbog toga smatram da niste imali pravo na repliku. Smatram i da nisam povredio Poslovnik. Još jednom podvlačim – stvarno nemam ništa protiv vas, niti protiv bilo koga drugoga.
Ako želite, možete da se u Danu za glasanje izjasnimo? (Da)
Reč ima narodni poslanik Jovan Marković. Izvolite.

Vreme.

Hvala lepo.

Završite, ako je toliko stala ta rečenica, ali već minut skoro duže govorite. Izvolite. Prijavite se ponovo.

Hvala. Stvarno vam ne mogu više tolerisati. Hvala.
Reč ima ministar dr Kori Udovički. Izvolite.