Gospodine ministre, gospodine predsedavajući, predsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, moram da izrazim svoje veliko zadovoljstvo rečima koje je danas ministar izrekao, pre svega u smislu dalje afirmacije Vojske Jugoslavije. Bili smo svedoci anatemisanja vojske. Nažalost, bila je dovedena u situaciju maltene da je kriva za sve ono što se dešavalo na bivšem prostoru Jugoslavije.
Današnja rasprava i sve ono što narodni poslanici, a vidim i iz prijavljenih diskutanata, koji podržavaju sve ove aktivnosti, odnosno zakone koji su vezani za vojsku, odbranu i ekonomsku saradnju u oblasti odbrane, ukazuje na jedan pozitivan trend koji se menja u odnosu na mesto i ulogu Vojske Srbije. Svakako da takav jedan trend usmerava i ministar odbrane, koji na afirmativan način i u pravom smislu sagledava probleme vojske, bez obzira na ekonomsku i političku situaciju u kojoj se nalazimo.
Svesni smo da bi mi želeli mnogo više u pogledu angažovanja i u pogledu opremanja naše vojske, ali moramo učiniti, a mislim da ćemo to i činiti, da u okviru ovih mogućnosti, a činićemo sigurno da se ekonomska situacija poboljša, učinimo mnogo više na tom planu.
Mislim da je to i ministar rekao, ali jednostavno imam potrebu da kažem koji je značaj ovih zakona, ovih sporazuma i angažovanja pripadnika vojske u raznim mirovnim misijama. Pre svega, veoma je značajno to što smo se opredelili da naši pripadnici vojske učestvuju u mirovnim misijama UN i na taj način dostojanstveno prezentuju našu zemlju. Oni kroz neposredne kontakte sigurno sagledavaju pre svega gde se mi nalazimo, gde i u kom pravcu se možemo kretati itd. To je jedno opšte životno iskustvo i praksa koja se stiče kada se nađete u jednoj sredini gde su prisutni razni pripadnici vojske raznih zemalja.
Druga oblast kada je u pitanju ekonomska saradnja. Mislim da svima ovde treba da je znano i verujem da znaju, da je vojna industrija ustvari pokretač svih najsavremenijih tehnologija koje se uvode u jednu zemlju. Sve nove tehnologije koje su inače do sada poznate u svetu su prvo uvedene u sistem odbrane, a zatim primenjene u civilstvu. Ona ima još jedan drugi aspekt, vojna industrija kao jedan segment industrije svake države, ne može da funkcioniše sama za sebe, ona mora da angažuje kompletne kapacitete i druge kapacitete države, čime se doprinosi upošljavanje i razvoj uopšte države u celini.
Kada je reč inače o vojsci, moram da kažem koji je značaj tih mirovnih snaga. Vojska je pored diplomatije, po meni, prva tačka gde se ostvaruje prijateljstvo između zemalja. Kada se ostvari saradnja na vojnom planu između zemalja, onda se široko otvaraju polja saradnje u svim drugim oblastima. To je ono što čini suštinu vojne saradnje između zemalja gde se prijateljstvo jača i stvaraju se mogućnosti da se i na drugim planovima saradnje, a mi smo već videli danas kroz ovih nekoliko primera, koliko će biti stanova gradnje i tako dalje, i tako dalje. Da ne govorim o vojnoj industriji koja će sigurno u tom pogledu naći značajno zapošljavanje svojih kapaciteta radi izvoza naoružanja i vojne opreme u prijateljske zemlje radi njihovih potreba.
Ne bih mnogo, jednostavno kroz ovo moje javljanje, želeo sam da izrazim jedno zadovoljstvo kao bivši pripadnik vojske koji sam godinama u njoj radio, da razbijemo jedanput zabludu da vojska ne može nikada biti neprijatelj svoje zemlje, ona je u sistemu odbrane svoje zemlje, ona je produžena ruka politike jedne zemlje i ona je uvek patriotski opredeljena. To kako i na koji način je vojska angažovana, korišćena, ne može se nikada za to po meni kriviti vojska, jer je vojska po Ustavu obavezna da izvršava zadatke rukovodstva jedne države. Ja iz toga isključujem, mislim da to niko ne može poistovetiti sa državnim i vojnim udarima koji podrazumevaju sasvim nešto drugo, ali i tako treba gledati. Tako treba gledati vojsku da ona ne može nikad biti neprijatelj svoje zemlje, da će ona uvek biti uz svoju državu, mora biti uz svoju politiku, mora izvršavati zadatke koje državna politika to i postavlja. To je njena osnovna uloga i u tom smislu je tako treba i gledati.
Mi smo nažalost i kroz istoriju, a i kroz ovo novije doba, imali prilike da su nam mnogi junaci bili dovedeni na prosjački štap, ili su bili anatemisani, a naknadno afirmisani. Mislim, da bi u tom smislu, gospodine ministre, trebalo čini mi se jedanput da se ovaj narod opameti i da u tom pogledu i tako gleda svoju vojsku i da učini sve da ona može izvršavati svoj zadatak.
Vojnički život, moram da kažem, je izuzetno težak. Naveo bih samo jedan primer. Ne znam sada kako je, ali za mojih 39 godina i šest meseci efektivnog radnog staža u vojsci oficir ili podoficir prosečno provede pet godina u logorskim uslovima života, bez obzira na vreme da li je zima, sneg. Hoću da vam kažem još jednu stvar koliko je to težak život, da je prosečan vek pripadnika vojske, računam na one koji su otišli u penziju, znači prosečan vek ljudi koji su bili u vojsci, za devet i po godina manji od prosečnog veka civila. Vi dobro znate da u vojsku ne može da uđe čovek koji ne zadovoljava osnovne kriterijume zdravstvenog pregleda. To je jedan pokazatelj koji vam može dovoljno ukazati i govoriti da devet godina prosečnog veka, manje za devet godina, nije došao iz ugodnog i lagodnog života, nego je došao izuzetno stresnog, napornog i pre svega mislim odgovornog ponašanja pripadnika vojske prema zadacima koji se pred njih postave.
Kada je reč o svim ovim zadacima, gospodine ministre, zakonima, pre svega imate potpunu moju ličnu, kao čoveka, podršku, ali i naše poslaničke grupe da u tom pravcu nastavimo i da afirmišemo vojsku, ne samo u okviru naše države, nego i u svetskim okvirima. Zahvaljujem se.