Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Uvaženi predsedavajući, gospodine potpredsedniče Vlade, ministarko poljoprivrede, dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko je služio vojni rok i neko ko je rezervni oficir, jako dobro poznajem osnovna dva principa koja postoje u vojsci, a to je starešinstvo i subordinacija, koja je osnov principa i sistema komandovanja. Ovakav predlog je potpuno legitiman i možda nije pravovremen, ali je posledica prethodnog stanja.
Apsolutno se ne dovodi u pitanje procedura za imenovanje gospodina Đorđevića kao kandidata za ministra odbrane. Međutim, ono što je možda simptomatičnije u celoj ovoj situaciji, jeste da se javlja jedan nehajan, neodgovoran odnos prema Ministarstvu odbrane, koje je jedno od ključnih ministarstava i koje je, kao što su prethodni diskutanti naveli, okosnica očuvanja, ne samo mira na našim granicama, nego i u okviru vanrednih situacija u zemlji.
Vojska kao deo ove države, predstavlja skup ljudi koji su nesebično spremni da daju svoj život, da se založe da svakog od građanina zaštite u tim neprijatnim situacijama. Utoliko pre, čudi taj odnos da se za četiri godine promene četiri, odnosno tri ministra i da sada na kraju izabiramo u poslednjem trenutku gospodina Đorđevića, a kako je rekao ministar, on je izabran, a nije izabran, predlog je, biće verovatno izabran, jer odluke se evidentno donose tamo, kako je rekao gospodin premijer, a ne ovde u Skupštini.
U celoj toj priči nedužna ličnost je gospodin Đorđević koji po svom obrazovanju, vokaciji obavljanja raznih dužnosti, kako smo čuli četiri godine državni sekretar je mnogo kvalifikovaniji, da bi zaslužio ovakvu situaciju. Smatram da je trebalo i pre da bude postavljen na to mesto, jer po obrazovanju kao ekonomista i po svom vremenu provedenom kao saradnik svih prethodnih ministara, sigurno ima dragoceno znanje i to se ne dovodi u pitanje. Ono što je problem u celoj ovoj situaciji, zašto smo došli u ovakvu situaciju, s obzirom da smo ovde čuli da je zbog jedne reči izgovorene, tobože došlo do smene ministra i da je to odgovorno.
Bilo je mnogo situacija u kojima je prethodni ministar pokazao nedoraslost situaciji u kojoj je trebao da reaguje na različite načine, pa su to razne afere. Jedna od njih je i ta afera „helikopter“ i iz poštovanja prema herojima koji su poginuli, vršeći ovu dužnost, a pre toga, spasivši hiljade života, jer i ja potičem sa područja koje je bilo poplavljeno, gde je Vojska dala neizmeran doprinos u spašavanju ljudi, imovine i pomoći. Iz poštovanja prema tim ljudima je neophodno da ministarstvo i druga ministarstva učine maksimalan napor da se što pre skinu te sumnje i neopravdano osude ljudi koji su ovakav zadatak izvršavali. Ovde nije sporno da su oni heroji, sporno je što se pokušava da se oni, zato što ih nema, dovedu u situaciju da su krivi za nešto. To nije dobro.
Dobro je što mi ne raspravljamo na noćnoj sednici, pošto sam ja stalni gost noćnih sednica, učestvujem, jer ovakva jedna sednica, to je dobra stvar, ona je primerena nivou i značaju koji treba da ima ovo ministarstvo. Ono što nije dobro, to je, kažem još jedanput, da kandidat za ministra bude neko sa takvim referencama, a da je on kec iz rukava, ili prva rezerva u 90 minutu.
Gospodin Đorđević, verovatno zaslužuje mnogo više i to je ona nedoumica i to je ono što nas navodi da u ovoj raspravi budemo možda i kritičniji prema, i jesmo kritičniji prema Vladi, koja ne pokazuje dovoljno ozbiljnosti kada se tiče odbrana.
Svi mi građani Srbije, želimo da živimo u mirnoj zemlji, u zemlji u kojoj vlada blagostanje, međutim za to je potrebno da Vlada vodi mirnodopsku i miroljubivu politiku i da shvatimo jedanput da mi nemamo neprijatelje u okruženju i da bilo kakvo raspravljanje i zveckanje oružjem, u smislu - ako ti meni ovo, ja ću tebi ono; ne predstavlja herojstvo, niti predstavlja neku silu kojom mi nekoga odvraćamo, jer smo bili svesni i videli smo, doživeli smo, bar ja, verujem i svi ostali narodni poslanici, da to junačenje nije dovelo do ničeg dobrog u ovoj zemlji.
Jedan od razloga velike ekonomske krize je i to, što smo znali šta nećemo, ali nismo znali šta hoćemo.
Smatramo da Srbija treba da bude sigurna i bezbedna zemlja i da ona zaslužuje rukovodstvo koje će umeti da vodi takvu mudru politiku i u pogledu bezbednosti i u pogledu gajenja međudržavnih odnosa koji neće dovesti ni jednoga trenutka zemlju u neprijatnu situaciju.
Ministarstvo odbrane, kompletno Ministarstvo je vrlo bitno u celom ovom kontekstu iz razloga što smatramo da u budućnosti građani će umeti da procene šta je za njih bezbednije i sigurnije i ja se radujem izborima, koji će pokazati da neko drugi, a to je Boris Tadić i SDS, mogu da pruže bezbednost i sigurnost građanima, kao što je to u prethodnom periodu uspeo da uradi. Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajći, gospođo ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Boris Tadić – SDS, ZS, podnela je amandman na član 11. kojim predviđa da u članu 11. u stavu 1. na kraju rečenice se briše tačka i dodaju reči „ako odredbama ovog zakona nije drugačije određeno“.
Zakonsko rešenje, koje je dato u ovom članu predlaže da u stavu 1. sadrži normu koja upućuje na primenu zakona koji uređuje plate, naknade i druga primanja funkcionera. Amandmanom smo predložili da se predvidi da odredba zakona o platama funkcionera primenjuju samo ukoliko određeno pitanje nije uređeno drugačije ovim zakonom.
U odgovoru, odnosno obrazloženju za ne prihvatanje amandmana stoji, amandman se ne prihvata jer se plate, naknade i druga primanja funkcionera, ostvaruju u skladu sa posebnim zakonom i drugim propisima kojima se uređuju primanja funkcionera.
Našim rešenjem mi nismo uopšte derogirali ovakav način, naprotiv mi upućujemo na taj zakon, poseban zakon i samom činjenicom da ako je drugačije rešeno, znači da ne vidimo razloga zašto to ne bi bilo prihvaćeno.
Mislim da bi celishodnije bilo rešenje ovako kako smo mi obrazložili, ali je vaše pravo da vi to ne prihvatite. Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Boris Tadić . SDS, ZS podneli su amandman na član 12. gde posle stava 3. dodajemo novi stav 4 koji glasi: „ukoliko funkcioner iz stava 3 nije u mogućnosti da se vrati kod poslodavca na izvršilačko radno mesto na koje je bio raspoređen do izbora, imenovanja, odnosno postavljenja, zbog ukidanja tog izvršilačkog radnog mesta, funkcioner ima pravo da kod poslodavca bude raspoređen na drugo radno mesto koje ispunjava ove uslove. Postojeći stav 4 postaje stav 5.
Obrazloženje jeste da zašto bi neko nekome čuvao izvršilačko mesto? Molim vas svi radnici imaju prava, vi ste, evo pročitaću vam tačnije šta ste rekli, da amandman se ne prihvata iz razloga što posledice prestanka rada službenika na položaju su uređene odredbama člana 54. Predloga zakona i neprihvatljivo bi bilo da se zaposlenom koji je postavljen na funkciju „čuva“ izvršilačko radno mesto do prestanka te funkcije.
Mislim da to nije u redu, zato što i na tu izvršilačku funkciju na koju je neko postavljen, pa je otišao da bi vršio neku drugu funkciju, taj čovek je u interesu društva obavlja taj posao, i amandmanskim rešenjem koje smo mi dali da se on rasporedi na neko drugo.
Znači, mi nismo prejudicirali da se on vrati na isto mesto ako je ono ukinuto, ali bar da bude u tom rangu i da u tom smislu dalje nastavi da funkcioniše. Ovako se dobija jedna destimulativna mera koja nekoga ko je odabran, izabran za vršenje te funkcije u interesu društva destimulišete da prihvati takvu vrstu funkcije.
Mislim da to nije ispravno zato što smo svi mi odnekle došli i ta radna mesta miruju, ja ne. Ali mislim da je destimulativno da neko ostane bez dobrog posla, odnosno prihvaćenog posla a da bude raspoređen bilo gde. I time se ne čuva njegovo radno mesto, nego se čuva njegovo pravo da nakon vršenja funkcije može da se vrati na adekvatno.