Uvaženi predsedavajući, gospodine potpredsedniče Vlade, ministarko poljoprivrede, dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko je služio vojni rok i neko ko je rezervni oficir, jako dobro poznajem osnovna dva principa koja postoje u vojsci, a to je starešinstvo i subordinacija, koja je osnov principa i sistema komandovanja. Ovakav predlog je potpuno legitiman i možda nije pravovremen, ali je posledica prethodnog stanja.

Apsolutno se ne dovodi u pitanje procedura za imenovanje gospodina Đorđevića kao kandidata za ministra odbrane. Međutim, ono što je možda simptomatičnije u celoj ovoj situaciji, jeste da se javlja jedan nehajan, neodgovoran odnos prema Ministarstvu odbrane, koje je jedno od ključnih ministarstava i koje je, kao što su prethodni diskutanti naveli, okosnica očuvanja, ne samo mira na našim granicama, nego i u okviru vanrednih situacija u zemlji.

Vojska kao deo ove države, predstavlja skup ljudi koji su nesebično spremni da daju svoj život, da se založe da svakog od građanina zaštite u tim neprijatnim situacijama. Utoliko pre, čudi taj odnos da se za četiri godine promene četiri, odnosno tri ministra i da sada na kraju izabiramo u poslednjem trenutku gospodina Đorđevića, a kako je rekao ministar, on je izabran, a nije izabran, predlog je, biće verovatno izabran, jer odluke se evidentno donose tamo, kako je rekao gospodin premijer, a ne ovde u Skupštini.

U celoj toj priči nedužna ličnost je gospodin Đorđević koji po svom obrazovanju, vokaciji obavljanja raznih dužnosti, kako smo čuli četiri godine državni sekretar je mnogo kvalifikovaniji, da bi zaslužio ovakvu situaciju. Smatram da je trebalo i pre da bude postavljen na to mesto, jer po obrazovanju kao ekonomista i po svom vremenu provedenom kao saradnik svih prethodnih ministara, sigurno ima dragoceno znanje i to se ne dovodi u pitanje. Ono što je problem u celoj ovoj situaciji, zašto smo došli u ovakvu situaciju, s obzirom da smo ovde čuli da je zbog jedne reči izgovorene, tobože došlo do smene ministra i da je to odgovorno.

Bilo je mnogo situacija u kojima je prethodni ministar pokazao nedoraslost situaciji u kojoj je trebao da reaguje na različite načine, pa su to razne afere. Jedna od njih je i ta afera „helikopter“ i iz poštovanja prema herojima koji su poginuli, vršeći ovu dužnost, a pre toga, spasivši hiljade života, jer i ja potičem sa područja koje je bilo poplavljeno, gde je Vojska dala neizmeran doprinos u spašavanju ljudi, imovine i pomoći. Iz poštovanja prema tim ljudima je neophodno da ministarstvo i druga ministarstva učine maksimalan napor da se što pre skinu te sumnje i neopravdano osude ljudi koji su ovakav zadatak izvršavali. Ovde nije sporno da su oni heroji, sporno je što se pokušava da se oni, zato što ih nema, dovedu u situaciju da su krivi za nešto. To nije dobro.

Dobro je što mi ne raspravljamo na noćnoj sednici, pošto sam ja stalni gost noćnih sednica, učestvujem, jer ovakva jedna sednica, to je dobra stvar, ona je primerena nivou i značaju koji treba da ima ovo ministarstvo. Ono što nije dobro, to je, kažem još jedanput, da kandidat za ministra bude neko sa takvim referencama, a da je on kec iz rukava, ili prva rezerva u 90 minutu.

Gospodin Đorđević, verovatno zaslužuje mnogo više i to je ona nedoumica i to je ono što nas navodi da u ovoj raspravi budemo možda i kritičniji prema, i jesmo kritičniji prema Vladi, koja ne pokazuje dovoljno ozbiljnosti kada se tiče odbrana.

Svi mi građani Srbije, želimo da živimo u mirnoj zemlji, u zemlji u kojoj vlada blagostanje, međutim za to je potrebno da Vlada vodi mirnodopsku i miroljubivu politiku i da shvatimo jedanput da mi nemamo neprijatelje u okruženju i da bilo kakvo raspravljanje i zveckanje oružjem, u smislu - ako ti meni ovo, ja ću tebi ono; ne predstavlja herojstvo, niti predstavlja neku silu kojom mi nekoga odvraćamo, jer smo bili svesni i videli smo, doživeli smo, bar ja, verujem i svi ostali narodni poslanici, da to junačenje nije dovelo do ničeg dobrog u ovoj zemlji.

Jedan od razloga velike ekonomske krize je i to, što smo znali šta nećemo, ali nismo znali šta hoćemo.

Smatramo da Srbija treba da bude sigurna i bezbedna zemlja i da ona zaslužuje rukovodstvo koje će umeti da vodi takvu mudru politiku i u pogledu bezbednosti i u pogledu gajenja međudržavnih odnosa koji neće dovesti ni jednoga trenutka zemlju u neprijatnu situaciju.

Ministarstvo odbrane, kompletno Ministarstvo je vrlo bitno u celom ovom kontekstu iz razloga što smatramo da u budućnosti građani će umeti da procene šta je za njih bezbednije i sigurnije i ja se radujem izborima, koji će pokazati da neko drugi, a to je Boris Tadić i SDS, mogu da pruže bezbednost i sigurnost građanima, kao što je to u prethodnom periodu uspeo da uradi. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajći, gospođo ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Boris Tadić – SDS, ZS, podnela je amandman na član 11. kojim predviđa da u članu 11. u stavu 1. na kraju rečenice se briše tačka i dodaju reči „ako odredbama ovog zakona nije drugačije određeno“.
Zakonsko rešenje, koje je dato u ovom članu predlaže da u stavu 1. sadrži normu koja upućuje na primenu zakona koji uređuje plate, naknade i druga primanja funkcionera. Amandmanom smo predložili da se predvidi da odredba zakona o platama funkcionera primenjuju samo ukoliko određeno pitanje nije uređeno drugačije ovim zakonom.
U odgovoru, odnosno obrazloženju za ne prihvatanje amandmana stoji, amandman se ne prihvata jer se plate, naknade i druga primanja funkcionera, ostvaruju u skladu sa posebnim zakonom i drugim propisima kojima se uređuju primanja funkcionera.
Našim rešenjem mi nismo uopšte derogirali ovakav način, naprotiv mi upućujemo na taj zakon, poseban zakon i samom činjenicom da ako je drugačije rešeno, znači da ne vidimo razloga zašto to ne bi bilo prihvaćeno.
Mislim da bi celishodnije bilo rešenje ovako kako smo mi obrazložili, ali je vaše pravo da vi to ne prihvatite. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Boris Tadić . SDS, ZS podneli su amandman na član 12. gde posle stava 3. dodajemo novi stav 4 koji glasi: „ukoliko funkcioner iz stava 3 nije u mogućnosti da se vrati kod poslodavca na izvršilačko radno mesto na koje je bio raspoređen do izbora, imenovanja, odnosno postavljenja, zbog ukidanja tog izvršilačkog radnog mesta, funkcioner ima pravo da kod poslodavca bude raspoređen na drugo radno mesto koje ispunjava ove uslove. Postojeći stav 4 postaje stav 5.
Obrazloženje jeste da zašto bi neko nekome čuvao izvršilačko mesto? Molim vas svi radnici imaju prava, vi ste, evo pročitaću vam tačnije šta ste rekli, da amandman se ne prihvata iz razloga što posledice prestanka rada službenika na položaju su uređene odredbama člana 54. Predloga zakona i neprihvatljivo bi bilo da se zaposlenom koji je postavljen na funkciju „čuva“ izvršilačko radno mesto do prestanka te funkcije.
Mislim da to nije u redu, zato što i na tu izvršilačku funkciju na koju je neko postavljen, pa je otišao da bi vršio neku drugu funkciju, taj čovek je u interesu društva obavlja taj posao, i amandmanskim rešenjem koje smo mi dali da se on rasporedi na neko drugo.
Znači, mi nismo prejudicirali da se on vrati na isto mesto ako je ono ukinuto, ali bar da bude u tom rangu i da u tom smislu dalje nastavi da funkcioniše. Ovako se dobija jedna destimulativna mera koja nekoga ko je odabran, izabran za vršenje te funkcije u interesu društva destimulišete da prihvati takvu vrstu funkcije.
Mislim da to nije ispravno zato što smo svi mi odnekle došli i ta radna mesta miruju, ja ne. Ali mislim da je destimulativno da neko ostane bez dobrog posla, odnosno prihvaćenog posla a da bude raspoređen bilo gde. I time se ne čuva njegovo radno mesto, nego se čuva njegovo pravo da nakon vršenja funkcije može da se vrati na adekvatno.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 14. stav 7. se menja u našem predlogu i on glasi: „Funkcioneru prestaje radni odnos danom prestanka funkcije, odnosno danom prestanka prava na naknadu plate, ukoliko je to pravo ostvario.“
Naše obrazloženje za ovakav amandman jeste da amandmanom se predviđa izmena stava 7, prema Predlogu zakona danom prestanka funkcije prestaje i radni odnos. Međutim, funkcioner može ostvariti pravo na naknadu plate u trajanju od tri, a izuzetno u trajanju od šest meseci od dana prestanka funkcije.
U tom vremenu, kada ostvaruje pravo na naknadu plate, ostvaruju se prava u vezi sa penzijskim osiguranjem, odnosno plaćaju se porezi i doprinosi u radnom odnosu. Ukoliko bi danom prestanka funkcije prestao i radni odnos, onda ne bi mogli da budu uplaćeni porezi i doprinosi za vreme primanja naknade plate.
Mislim da ovaj amandman ima smisla zato što preciznije definiše status nekoga kome je prestala funkcija, da ne pričamo o primeru slučaja narodnih poslanika ili, pošto se ovde radi o lokalnoj samoupravi i o autonomnoj pokrajini, da postoje poslovi za koje funkcioner stiče pravo nakon obavljanja te dužnosti i prestanka funkcije na određen period radnog odnosa, odnosno uplaćivanja poreza i doprinosa, čime mu se i staž računa. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, član 31. glasi – službenik je dužan da izvrši usmeni nalog rukovodioca izuzev kada smatra da je nalog suprotan propisima ili pravilima struke, što saopštava rukovodiocu i da njegovo izvršenje može da prouzrokuje štetu, što pismenim putem saopštava rukovodiocu.
Naš amandman suštinski se odnosi na način saopštavanja i podnošenja, odnosno, zahteva, pisanog zahteva za neizvršenje naloga i glasi – službenik je dužan da izvrši usmeni nalog rukovodioca izuzev kada smatra da je nalog suprotan propisima ili pravilima struke ili da njegovo izvršenje može da prouzrokuje štetu, što pismenim putem saopštava bez odlaganja rukovodiocu, itd, itd.
U obrazloženju smo dobili da se amandman ne prihvata budući da se hitnost postupanja službenika u vezi izvršenja naloga podrazumeva, pa nije potrebno posebno isticati.
Ovde se ne radi o brzini, nego se radi o načinu i ono što je mnogo bitnije, što bih želeo da istaknem, znači taj neposredni rukovodilac može da poriče usmena upozorenja. Smatramo da pismenim upozorenjem se štiti i interes posla koji se obavi i izbegavaju štete koje bi mogle da nastanu.
Znači, ovde je u pitanju način, ne brzina. Mislim da nas niste razumeli, pa vas molim da razmotrite i prihvatite ovaj amandman.

Nije suviše, s obzirom na odgovornost i na ozbiljnost situacije. Vama rukovodilac može da poriče da je usmeno upozorio, da je dao takav nalog radniku ukoliko nastane šteta. Jedina zaštita za radnika je da ima pisani dokument, odnosno dokaz da je upozorio na to. Vaše je pravo da to ne prihvatite, ali to apsolutno nije ubeđenje i niste u pravu.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, član 37. je jedan od vrlo važnih članova i on može da bude ozbiljan instrument u rešavanju problema korupcije, koja je najčešće prisutna u organima uprave.
Taj član 37. glasi da „službenik ili nameštenik je dužan da pismeno obavesti rukovodioca ako u vezi sa obavljanjem poslova radnog mesta dođe do saznanja da je izvršena radnja korupcije u organu u kome radi“. Dalje se kaže: „Službenik ili nameštenik iz stava 1. ovog člana od dana podnošenja pismenog obaveštenja uživa zaštitu, u skladu sa zakonom“.
Međutim, mi smo amandmanom predvideli da se posle te tačke i ovoga što sam pročitao doda deo teksta na kraju rečenice, koji glasi: „Koji reguliše zaštitu uzbunjivača“. Molim vas, vi ste odgovorili da je to već regulisano. Da se ne bi donosili zakonski propisi koji zadovoljavaju opštu formu, a ne i suštinu, treba da budemo svesni da pojam uzbunjivača, koji je od skoro u upotrebi kod nas, je vrlo osetljiva stvar i taj ko bi trebao da se prihvati takvog, obično pošten čovek koji je naučio da živi i radi od svog rada, i na njih se to odnosi. Znači, treba da uživa u prevokaciji jednu ozbiljnu zaštitu, a ta zaštita se širom formulacijom ovog vašeg obrazloženja, odnosno stava u zakonu, u velikoj meri može poboljšati, jer se eksplicitno odnosi na uzbunjivača. Opšta stavka je za nekoga ko to ne mora da razume i ne mora da zna, ali na ovaj način bi vrlo eksplicitno stimulisali onoga ko o tome ima saznanja, da time dobije u prvom tekstu informaciju da će biti zaštićen kao uzbunjivač.
Iz obrazloženja koje ste vi dali, ovde je to čisto obavljen posao. Mislim da biste više efekata imali u primeni ovog zakona i u suzbijanju korupcije kada biste dodali ovu rečenicu koju smo mi predložili, koja ništa ne menja suštinu onoga što ste napisali u ovom članu. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Boris Tadić, SDS, ZZS podnela je amandman na član 54. gde smo predvideli da posle stava 7. se dodaje stav 8. koji glasi – službeniku na položaju prestaje radni odnos danom prestanka rada na položaju, odnosno danom prestanka prava na naknadu plate ukoliko je to pravo ostvario.
Amandmanom se predviđa dopuna člana 54. tako što se precizno određuje kada prestaje radni odnos službeniku na položaju.
U obrazloženju koje smo dobili za član 54, samo momenat, kaže se da se amandman ne prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju kojim se odbija amandman broj 24.
Ne vidim razlog zašto je preciziranje takvog termina problematično. Time se precizno određuje kada prestaje radni odnos, šta on znači i time olakšava svima koji učestvuju u ovom postupku da i onome ko je prestao, kome je prestala funkcija, odnosno vršenje ovog posla, omogućava da postupi po svom nahođenju da li će imati obezbeđenje, ako mu ono pripada od tri meseca kao socijalni karakter, kako ste vi obrazložili ili će se uputiti na drugo radno mesto kojim će povezati staž koji mu prestaje sa prethodnog.
Vi ste odgovorili da se to podrazumeva, a to se ne podrazumeva.

Gospodine predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, član 72. predstavlja ključni član u zaštiti prava radnika, odnosno onih koji pokušavaju da se zaposle.
S obzirom da je danas praktično ravno artizmu naći posao, bez obzira na kvalifikaciju, pa time treba pružiti mogućnost za zaštitu onih koji se bave, koji žele da rade i to posebno zaštitu za probni rad.
U članu 72. probni rad službenika prati njegov neposredni rukovodilac koji posle okončanja probnog rada poslodavcu daje pismeno mišljenje o tome da li je službenik zadovoljio na probnom radu.
Mi smo dodali tu da pismeno mišljenje iz stava 1. ovog člana dostavlja se službeniku koji ima pravo da poslodavcu dostavi svoj odgovor na mišljenje i u daljem tekstu smo dodali još, na kraju, znači u poslednjem stavu da službenik kome je prestao radni odnos iz razloga iz stava 3. ovog člana, ima pravo na žalbu na rešenje kojim se utvrđuje prestanak njegovog radnog odnosa.
U obrazloženju koji ste vi nama dali za odbijanje ovog amandmana, napisali ste da se amandman ne prihvata jer probni rad službenika, odnosno zadovoljenje na probnom radu predstavlja uslov zasnivanja radnog odnosa, te službeniku koji ne zadovolji na probnom radu prestaje radni odnos. To uopšte nije pitanje o kome smo mi pričali. Ovde se radi o zaštiti onoga ko je bio na probnom radu i na tom probnom radu je taj ko je zadužen za njega procenio da on nije zadovoljio, a taj ko nije zadovoljio, to može da bude tendenciozno, pogotovo na mestima na kojima imate više radnika na probnom radu i da on nema prava praktično na žalbu u tom slučaju.
Ništa se ne bi promenila odluka o onome, niti bi to bilo prenormiranje. Mislim da je to vrlo korisno za onoga ko je na probnom radu da on zna i da se otkloni svaka sumnja zbog čega on nije zadovoljio na probnom radu, a to će se učiniti ovim amandmanskim rešenjem kojim se dopunjuje član 72. Mislim da biste mogli da razmotrite i prihvatite. To bi bilo, pre svega, na korist radnika, odnosno službenika.

Gospođo ministarko, apsolutno me niste ubedili svojim obrazloženjem da se na taj način kako ste vi predvideli štite prava radnika i kako ste vi rekli, zašto bismo se bavili zaštitom prava radnika. Mislim da niste u pravu, zato što taj neposredni rukovodilac koji prati probni rad je u stanju da ono što napiše svom pretpostavljenom, tj. poslodavcu, je u stanju da napiše u obrazloženju i onome ko je obavljao probni rad, a koji nije prihvaćen, nego da mu jednostavno kaže ne. Ogroman prostor za korupciju se ostavlja.
Znači, ne postoji niko ko me može ubediti da ne. Verujte, osam godina sam radio u lokalnoj samoupravi. Onaj ko gubi ima prava da se ljuti i da za to dobije obrazloženje. Ovako se ne gradi poverenje u službenike koji se primaju, nego se na taj način promovišu oni koji su lojalni.

Meni je žao što uvažena poslanica nije slušala i nije ni pročitala amandman, jer njeno obrazloženje, znači, amandman uopšte ne govori o zapošljavanju, nego o probnom radu i uslovima koje treba neko da ispuni na probnom radu, koji ocenjuje poslodavac. Znači, ovde se ne radi o prenošenju poslova na nekog drugog. Molim vas, pročitajte i videćete da sam u pravu. Ovde se samo radi o isključivanju mogućnosti za korupciju. Time ja ne optužujem nikoga, ali se uopšte ne ostavlja prostor da neko ko je pokušao da dobije taj posao, a nije ga dobio, može da tumači pogrešno i da na pogrešan način ispolitizuje ovakvo mesto.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko sa saradnicima, amandman na član 87. koji se odnosi na interni konkurs i interni konkurs nije uspeo ako nije bilo prijava na internom konkursu, ako nijedan kandidat nije ispunio uslove internog konkursa, odnosno nije dostavio sve potrebne dokaze ili su prijave neblagovremene ili nedopuštene, pa tačka 3) - ako konkursna komisija utvrdi da nijedan od prijavljenih kandidata nije učestvovao u izbornom postupku itd.
Mi predlažemo, s obzirom da ovde ima i stvari koje nemaju smisla, da se u članu 87. stav 1. tačka 2) reči: „nije ispunio uslove konkursa, odnosno“ brišu, da se tačka 3) briše i u stavu 2. oznaka 3. takođe da se briše.
Razlog za ovo jeste da u članu 87. stav 1. tačka 2) obuhvata proceduralne nedostatke zbog kojih je u članu 88. predviđeno da se donosi zaključak o odbacivanju. Zbog toga se tu ne može naći formulacija da kandidat nije ispunio uslove internog konkursa, jer to nije proceduralni nedostatak. Tačka 3) se briše, jer apsolutno ništa ne znači i izmena u stavu 2. je samo usaglašavanje.
Znači, ovde je jedna, da kažem, normativna redakcija kompletnog ovog člana kojim bi se izbacili oni delovi koji apsolutno nemaju potrebe da stoje ovde, a gde bi se drugim, znači, u smislu izmena i podnošenjem našeg amandmana, precizirao kompletan član. Mislim da bi ovo doprinelo boljem razumevanju zakona, pogotovo kada se tiče neuspešnosti internog konkursa.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarko sa saradnicima, član 98. stav 2. i on je vrlo bitan, jer on predviđa jednu instituciju koja je do sada nepoznata.
Znači, u članu 98. se navodi – službenik stupa na položaj danom donošenja rešenja o postavljenju na položaj.
To nije sporno.
Stav 2. kaže da – službenik na položaju može posle proteka vremena na koje je postavljen, biti ponovo postavljen na isti položaj bez javnog konkursa. Mi smo smatrali da to nije u redu, a ja ću sa dva primera da vam pokažem da smo mi u pravu.
Mi predlažemo amandmansko rešenje kojim predviđamo brisanje ovog stava 2, zato što ta vrsta diskrecionog prava kojom vi predviđate da se može ponovo izabrati, upravo niste precizirali koliko još puta to može da se izabere, dok god mislite da je on dobar. To je prvi primer da niste dobro rešenje dali.
Drugo, šta ako nakon produženja tog roka, bez konkursa, on posle dve godine bude smenjen, odnosno razrešen dužnosti. Koje ćete objašnjenje da mu date ako ste nama u obrazloženju za konkurs, za ovaj amandman rekli da se amandman ne prihvata, jer rešenje predviđeno u članu 98. stav 2. Predloga zakona omogućava stalnost funkcije licima čija je stručnost već dokazana.
Koje je to lice kome je stručnost dokazana posle prvog mandata, odnosno kada dođe ovde? Znate li vi da lokalne samouprave funkcionišu po principu izbora i da na te druge funkcije dolazi vlast koja kandiduje svoj program i na izborima za taj program dobija podršku i na osnovu toga, kako ste ranijim članovima predvideli, omogućili da on može da izvrši određene zamene za ključne stvari.
Na kraju krajeva, poslodavac ima pravo da ima poverenja u nekoga i da ne sumnja u njegovo znanje. Rešenje koje ste ovde stavili, pružili ste mogućnost da se nekome bez konkursa produžava mandat, još jedan, pa još jedan.
Koliko? To niste precizirali i na taj način ste kroz jednu floskulu gde ste naveli da to omogućava stalnost funkcije. Da li to onda znači, kako bi bilo kada bi se narodni poslanik birao prvi put, pa posle mu produžavate funkciju, jer je vaš sa vaše liste? Dobro, možda nisam najbolji primer naveo, ali na isti način se odnosite prema nekome ko stupa na funkciju. Mislim da to nije u redu i obrazloženje koje biste vi mogli da date, diskredituje nekoga ko je bolji, a nije imao priliku.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 117. podnela je Poslanička grupa Boris Tadić – ZZS, SDS. Mi predviđamo da se u članu 117. st. 4-6 brišu. Treba da se obrišu zato što se amandmanom predlaže brisanje stavova koji regulišu naknadu članova saveta.
Budući da je određivanje visine ostavljeno ministru nadležnom za poslove lokalne samouprave, odnosno nekom posebnom propisu i budući da nema jasnih objektivnih kriterijuma na osnovu kojih se može odrediti visina naknade, predlažemo da se briše.
U odgovoru na neprihvatanje zbog čega ne prihvatate ovaj amandman, između ostalog vi ste napisali da se ne prihvata, budući da je predloženim rešenjem ministar nadležan itd, međutim, tamo u članu 117. ne plaća ministarstvo sve članove, nije predvideo, samo predsedniku i tri člana.
Drugo, ovde ste napisali prilikom određivanja visine naknade uzeće se u obzir kvalitet stručnosti i blagovremenost obavljanja posla u skladu sa nadležnostima saveta koji su utvrđeni predlogom zakona, te je nepotrebno brisati ovaj član.
Gospođo ministarka, vi ste ovim toliku slobodu dali. Ko je taj koji će da proceni koliko je to stručno blagovremeno, pravovremeno itd. lokalne samouprave imaju i ozbiljne primedbe na vaš način razmišljanja o funkcionisanju lokalnih samouprava i to moram da kažem, zato što je u kontekstu ovog člana.
Prvo, vi smatrate da su lokalne samouprave, ne daj bože, u odnosu na državu nedonoščad. To nije tačno, tamo rade ozbiljni ljudi i ti ozbiljni ljudi imaju ozbiljna znanja i saznanja i vrše svoje funkcije.

Jel nema od poslaničke grupe?