Zahvaljujem predsedavajući.          
Gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa BORIS TADIĆ SDS-ZZS-ZS podnela je amandman na član 4. stav 3. tačka 1. koji glasi, gde smo posle reči „rasne“, dodali reč „etničke“.
Obrazloženje za ovaj amandman glasi – smatramo da je celovitija definicija ovakvog člana, gde kažemo da međunarodni zadružni principi nalažu da dobrovoljno i otvoreno članstvo koje podrazumeva da su zadruge dobrovoljne organizacije, otvorene za sva lica koja mogu da koriste njene usluge i koja su spremna da prihvate odgovornost članstva bez obzira na polne, socijalne, rasne, političke i verske razlike, ali i etničke razlike.
Definicija je potpunija i celovita, mada smo u obrazloženju predlagača zakona stoji da se naš amandman odbija zato što je preuzet tekst iz međunarodnih zadružnih principa koji se ne mogu menjati ili dopunjavati predlogom zakona.
To je malo rogobatna formulacija i mislim da je više u stisci sa vremenom napisana zato što ne postoji ta međunarodna organizacija tj. principi koji mogu naše zakonodavstvo da uslove nečim. Mislim da ste ovaj amandman mogli da prihvatite, zato što biste mu dali veću osnovicu i širinu za delovanje svih grupa i etničkih grupa koje bi mogle da se udruže. Mi ne pričamo ovde o zemljoradničkim zadrugama, nego pričamo o svim vrstama i oblicima zadrugarstva.

Naša poslanička grupa Socijaldemokratske stranke amandmanom na član 5. stav 1. reč: „registar“ zamenila je sa rečju: „poseban registar zadruga“. Razlog za to je sledeći. Zakonom o Agenciji za privredne registre, članom 4. utvrđeni su registri koje vodi Agencija. Budući da nije posebno naveden registar zadruga u tom zakonu, ali je data mogućnost da Agencija vodi registre koji su utvrđeni drugim zakonima, smatramo da je potrebno intervenisati amandmanskim preciziranjem tog registra.
U odgovoru ste nam dali da se ne prihvata amandman jer je celishodnije da se zadruge zajedno sa drugim privrednim subjektima vode u jedinstvenom registru privrednih subjekata, što nije takođe potpuno tačno, jer ovde će doći do situacije da zadruga, koja nije u pravnom smislu privredni subjekt kao ostali subjekti, jer ima određenih ograničenja po pitanju udruživanja, nije u mogućnosti da prepozna na lak način. Transparentnije i celishodnije da se vodi poseban registar, to ne bi činilo nekakav problem u smislu povećanja administracije, a pojednostavilo bi dobijanje validne dokumentacije, tj. kvalitetnog elektronskog oblika, odnosno registra, u kome bi se tačno moglo da vidi koje su to zadruge i po kojim vrstama zadruge. Mislim da ste to mogli da prihvatite.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao što se od nas očekuje da budemo konstruktivni, mi takođe očekujemo i od predstavnika predlagača, a i od kolega poslanika da ovaj posao privedemo na najbolji način. Znači, mi nismo pisali amandmane da bi onemogućili donošenje ovog zakona, nego u najboljoj nameri i sa najboljom željom da se oni poboljšaju. Tako smo na član 7. stav 3. amandmanom predvideli da se reč: „privredni“ briše. Razlog za to je sledeći.
Članom 5. Predloga zakona propisano je da se zadruga ne može organizovati kao privredno društvo, u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva ili kao drugi oblik organizovanja, niti se može pripojiti ili spojiti sa privrednim društvom ili drugim pravnim licem koje nije zadruga, niti promeniti oblik i privredno društvo ili drugo pravno lice. Prema tome, smatramo da se zadruge ne osnivaju jedino radi obavljanja privredne delatnosti, što se vidi iz člana 10. i člana 11. Predloga zakona.
Primera radi, zdravstvene zadruge pružaju pomoć zadrugarima i članovima njihovih porodica kroz pomoć za dobrovoljno zdravstveno osiguranje, nabavku lekova, finansiranje troškova lečenja i druge vidove pomoći. Znači, ovo „privredni“ bi proširilo mogućnost da na pravi način identifikujemo nadležnosti svake zadruge. Ovako kako ste vi dali u vašem predlogu praktično se sužava mogućnost za obavljanje i drugih neprivrednih delatnosti.
Zahvaljujem, gospodine ministre, nadam se da ćete uvažiti ovaj naš amandman.

Predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na član 11. stav 12, na kraju rečenice smo dodali da se briše tačka i dodaju reči: „i zakonom koji uređuje zabranu diskriminacije“.
Polazeći od zadružnih vrednosti i principa, ti ciljevi koji se postižu kroz delovanje zadruga, smatramo da pod pojam, pripadnika ugroženih društvenih grupa, pored lica koja pripadaju društvenim grupama, koja se nalaze u stanju socijalne potrebe koje ste vi stavili u tom članu 12, nije zgoreg, odnosno potrebno je i neophodno je dodati i „obezbeđenje socijalne sigurnosti građana“, treba dodati: „lica čiji je položaj ugrožen, uređen Zakonom o zabrani diskriminacije“.
Obrazloženje za ovakav dodatak koji će učiniti ovaj član mnogo celishodnijim, obuhvatnijim, ne leži u vašem obrazloženju u kome ste rekli da već postojeća formulacija zadovoljava sve te potrebe socijalnih grupa.
Mi znamo da postoje, znači, grupe koje su izložene diskriminaciji i ovo je jedan pravi način i dobar put da se one ipak stave pod okrilje s jednom dodatnom merom zaštite koja će omogućiti da naše društvo bude mnogo bolje nego što su neka druga, da ne kažem, nego što je bilo.
Smatram da biste mogli da prihvatite ovaj amandman, jer on suštinski neće promeniti ništa, samo će dodati na kvalitetu. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka je podnela amandman na član 17. stav 2. Naša ideja je bila da se doda, znači, da se promeni taj stav 2. i da se doda formulacija: „Osnivačka skupština se može održati i punovažno odlučivati ako skupštini prisustvuje najmanje polovina osnivača, a ne manje od pet“.
Vaša formulacija je pet, a to je i uslov za formiranje, odnosno za osnivačku skupštinu zadruge. U svetu su to udruženja i oni imaju taj isti princip i to uopšte nije pogrešno. Međutim, šta ako ima sto osnivača, a oni kao takvi prisustvuju delom samo na toj sednici? Onda je logičnije da oni imaju, vi ste formulisali da svi oni koji budu na sednici, tako ste odgovorili na ovaj amandman, da svi koji prisustvuju su praktično osnivači.
Ali, ima mogućnosti koje ste vi dali, da zadruga može i prilozima itd, može da bude prvo pet osnivača a da kasnije bude više. Znači, korisno je i celishodnije da odlučivanje o tome vrši ta polovina, pa koliko god njih bilo, a ne manje od pet. Time vi ne menjate formulaciju, odnosno vaš predlog da to bude minimum pet, kao što ste i rekli u zakonu, ali se ovde pojačava taj demokratski kapacitet odlučivanja, čime biste praktično pružili mogućnost da, ako je taj broj osnivača veći, oni mogu sa jednom polovinom da na jedan realniji način odlučuju o svemu. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, Poslanička grupa Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka je na član 23. u stavu 4. dodala amandmanom: „Da bi lice steklo status zadrugara u zemljoradničkoj ili poljoprivrednoj zadruzi, mora da je registrovan za obavljanje delatnosti, koja je ujedno i delatnost zadruge“. To smo mi tražili.
U obrazloženju za odbijanje amandmana ste stavili da se ne prihvata, jer ste rekli da zadružnim pravilima mogu same da uvedu, ukoliko je potrebno, dodatne uslove za sticanje statusa zadrugara.
Da, ali i ti uslovi koji se dodaju u slučaju zemljoradničkih zadruga i poljoprivrednih, koje su uglavnom identifikovane kao oblik zadrugarstva, mada mnogo veći značaj ovaj zakon ima za udruženja, odnosno zanatske zadruge i druge oblike zadrugarstva, smatramo da je ovo bliže preciziranje dobro rešenje, jer se njima uslov za sticanje statusa zadrugara u zemljoradničkoj ili poljoprivrednoj zadruzi postavlja nejasno i omogućavaju se zloupotrebe razne vrste, nelojalna konkurencija i slično.
Formulacija predloga zakona – baviti se poslom, je širok pojam. U poljoprivredi vi imate razne poslove koji su iz domena drugih delatnosti, a pripadaju poljoprivredi. Tako da mislim da bi to preciznije definisanje dalo pravu identifikaciju zemljoradničke zadruge.

Predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, član 29. stav 3. smo promenili i predlažemo da u sledećem tekstu bude rešenje ovog člana, odnosno stava: „Kada članu zadruge prestane status zadrugara i on i zadruga i dalje odgovaraju za ispunjenje međusobnih obaveza nastalih to momenta prestanka statusa zadrugara“.
Šta smo mi ovim hteli? Smatramo da je potrebno da jasno treba navesti međusobna prava i obaveze između zadrugara i one ne prestaju u momentu prestanka statusa zadrugara, već se moraju definisati do prestanka statusa zadrugara i time želimo da pružimo tu potpunu pravnu zaštitu i jednog i drugog subjekta kako bi mogli u potpunosti da ostvare svoja prava i zaštite svoja prava što se tiče prava i obaveza koja stiču stupanjem u zadrugu. Hvala.

Na član 32. smo u stavovima 6, 7. i 8. podneli amandmanske intervencije i to u stavu 6. posle reči „u elektronskom obliku“ stavlja se tačka, a ostatak rečenice se briše.
U stavu 7. na kraju rečenice umesto tačke se stavlja zapeta i dodaju reči „samo ukoliko je to potrebno za ostvarivanje prava zadrugara“ i stav 8. se time briše.
Šta smo u stvari želeli sa ovim amandmanom, odnosno sa izmenama u ovim stavovima? S obzirom na podatke koji se unose u sadržinu knjige zadrugara iz stava 3. ovog člana, predlažemo brisanje odredbi kojima se omogućava objavljivanje na internetu tih podataka, što je u koliziji sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka od ličnosti, a posebno ističemo da ne postoji primer niti u teoriji niti u praksi da poverioci, a naročito tzv. druga ovlašćena lica imaju pravo uvida u knjige zadrugara.
Pošto postoji institucija revizije, zašto bi onda na izvolte bili podaci, vrlo važni podaci koji mogu da utiču čak i na vođenje poslovne politike te zadruge? Smatramo da je ovaj amandman celishodan i da može da se uvaži zato što time štitimo interes građana koji će se baviti kroz ovaj oblik udruživanja delatnošću koja predstavlja prosperitet za njihovu porodicu, a u krajnjoj liniji i za društvo. Time postižemo to da jačanjem tih organizacija, a jačanje je moguće ukoliko imate zaštićene određene podatke.
Mi smo to dodatkom u stavu 7, da ukoliko je u interesu …

Predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom koji smo podneli na član 37. stav 4. predložili smo da se on briše. Obrazloženje za to je jer on definiše ovaj član 37, sastav i nadležnosti skupštine zadruge i neprihvatljivo je da investicione odluke u svim vrstama zadruga donosi skupština, a samo u slučaju stambenih zadruga, koja je kao izuzetak navedena, te odluke donosi upravni odbor. Naročito iz razloga što su investicione odluke suštinske za stambene zadruge. Ovakva odredba Predloga zakona stvara rizik od korupcije i zloupotreba prava.
Prema tome, s obzirom da su investicioni akti, odnosno investicione odluke ključne i najvažnije praktično u tim stambenim zadrugama, smatramo da je ovako radi transparentnosti i očuvanja prava ljudi, a sami znamo da je najviše zloupotreba bilo kod tih stambenih, nekadašnjih stambenih, ja ih ne poistovećujem, ali ti ljudi su naučeni kako se to radi. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na član 39. stav 6. briše se. Razlog za to…
(Zoran Babić, s mesta: Opet nema Marka.)
(Gordana Čomić, s mesta: Ako ima dobacivanja, mogu i ja?)

Ja vas molim, evo, potrošiću vreme, ali moram da kažem, maksimalno se trudimo da budemo konstruktivni i da ovaj zakon što više poboljšamo. To kako se očekuje od nas da ne opstruiramo, ja isto očekujem i od drugih. Jako mi je žao što u tome učestvuje neko ko ne bi trebao da učestvuje. Prema tome…

Nije potrebno, ali očekujem i apelujem na svest.
U članu 30. zašto se briše? Smatramo opasnim i lošim rešenjem predlagača zakona kojim se propisuje da izuzetno od stava 3. ovog člana kod stambenih i studentsko omladinskih zadruga, koje imaju više od sto članova, predstavnici mogu odlučivati o svim pitanjima, ako je to predviđeno zadružnim pravilima.
Znači, ovaj naš amandman je sličan i prethodnom amandmanu i ta bojazan nije bez razloga. Vreme koje smo mi proveli na ovom svetu daje nam za pravo da kažemo da poznajemo razne oblike tog zadrugarstva i omladinskih zadruga i stambenih zadruga. To daje za pravo da postoji bojazan i sumnja. Ja bih želeo da nisam u pravu i želim vam uspeha sa ovim članom, jer to bi značilo da smo mi promenili svest. Međutim, to nije slučaj, nažalost, ne samo u ovoj zemlji, nego i na ovim prostorima. Zahvaljujem.

Predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli amandman na član 41. stav 2. kojim smo predvideli da se briše i ovaj amandman ima ulogu usaglašavanja sa članom 37. odnosno amandmanom koji smo podneli na član 37.
Normalno sva ova poboljšanja koja želimo da učinimo jesu u smislu da to zadrugarstvo zaživi i da u jednom obliku kao što su zemljoradničke zadruge koje su se nekada zvale SRZ, socijalističke ratarske zadruge koje su svoje imovinu zasnovale na oduzetoj zemlji, agrarnoj reformi iz 1947. godine koja je Zakonom o restituciji i povraćaju imovine vraćena i na taj način su te zadruge propale jer su gazdovale 70 godina tuđom imovinom. Ja ovo moram da kažem jer je to moj dug prema mojim precima i prema svima onima koji su nepravedno živeli bez svega toga u krajnjoj bedi da bi neko drugi stvarao kapital kroz te oblike koji su se zvali SRZ. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo na član 53. stav 3. i stav 5. predložili da se brišu. Razlog za to je da je imovina zadruge u zadružnoj svojini već, piše da je u stavu 1. ovog člana, a stav 5. propisuje da se sredstva ostvarena prodajom nepokretne imovine, ne mogu podeliti zadrugarima i zaposlenima, niti se isplaćivati tim licima po osnovu članstva u zadrugama, uloga ili po pravima iz radnog odnosa.
Međutim, pored ove zabranjujuće norme, predlagač zakona je bio u obavezi da normira za koje namene se mogu koristiti ta sredstva, za sve drugo što ovde nije napisano. Onda se to napiše.
Izvinjavam se što na ovaj način nastupam, ali smatramo da ste trebali da stavite za šta se ta sredstva mogu koristiti, jer ograničavajući fakto, ne znači da se i za druge stvari, koje nisu primerene ovakvom obliku udruživanja, odnosno organizovanja, mogu da koriste.

Predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo izmenom u članu 82. stav 2. podneli amandmansku intervenciju koja glasi – redovno zadružna revizija obavlja se jednom godišnje.
S obzirom da imamo, da kažemo, jednu novu vrstu organizovanja i funkcionisanja u privrednom smislu, mislimo da je neophodno da ta revizija bude jednom godišnje.
Vi ste dali u rešenju da ona bude jednom u dve godine po zahtevu za zadruge. Znate, može se desiti da imate formiranu zadrugu koja će funkcionisati šest-osam meseci, a nažalost naša istorija je krcata tim primerima i da posle toga, odnosno godinu i po dana da malo stekne ugled, da uzme nekog kapitala, nestane.
Ja razumem da postoji zakonska regulativa koja može to da reši, ali jednom godišnja kontrola je korist pre svega za zadrugare. Zahvaljujem.