Poštovana gospođo predsednice, članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, ja sam, eto, imao sreće da posle obrazloženja gospodina ministra, koji me ne sluša, mogu da obrazložim ovaj amandman. Moje kolege su pre mene dosta elemenata iznele koji vrlo jasno govore o tome šta je problem sa ovim članom. Tako da ću ja samo dodati neke stvari.

Ovde nije suštinsko pitanje šta se tu želi da uradi, nego kako to želimo da uradimo.

Gospođo predsednice, ide mi vreme, ali nema veze, moje vreme tek dolazi.

Želeo sam da kažem krajnje jasno. Znači, nije problem u tome šta je pitanje ovog amandmana, nego ko to procenjuje. Svakako da mnogo veći kapacitet ima Narodna skupština koja je izabrana na direktnim izborima, a koja kasnije bira Vladu, ne sumnjajući uopšte u dobronamernost Vlade, koja ovde nije ni dovedena u pitanje. Ali, što kaže – ljudski rod krasi razum. Nađite razumno obrazloženje jer se ovaj član ne može popraviti drugačije nego se obrisati i potpuno drugačije formulisati. Ja se zahvaljujem na pažnji.

Poštovana gospođo predsednice, članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, na član 21. moja poslanička grupa Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka podnela je amandman koji glasi: „briše se“ ovaj član.

Ovaj član glasi: „direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava u 2016. godini obračunatu ispravku vrednosti nefinansijske imovine iskazuju na teret kapitala, odnosno ne iskazuju rashod amortizacije i upotrebe sredstava za rad“.

Dakle, smatramo da ovim članom se privredni subjektima nameće obaveza da veštački umanjuju sopstvenu vrednost, jer na ovaj način se sugeriše da se radi nešto što će umanjiti vrednost tih organizacija.

Ovim članom, privrednim subjektima se nameće obaveza da veštački umanjuju, kako bi se ta vrednost na neki način prikazala, kako je rečeno u odgovoru u članu 79. Zakona o budžetskom sistemu.

Da naš amandman ne utiče na to da se ta vrednost očuva, ali da je bitno da ovaj član postoji kako bi se kasnije moglo. Međutim, nikakve to svrhe nema ukoliko vi terate jedan subjekt koji koristi određena sredstva da amortizaciju tih sredstava iskazuje kroz umanjenje sopstvene vrednosti. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, mi smo na član 35. podneli amandman koji nije „briše se“, nego glasi na sledeći način – jedinice lokalne vlasti u 2016. godini mogu planirati ukupna sredstva potrebna za isplatu plata zaposlenih koji se finansiraju iz budžeta jedinica lokalne vlasti, tako da masu sredstava za isplatu plata planiraju obračunom osnovice plata koje su važile pre stupanja na snagu Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, „Službeni glasnik“ Republike Srbije broj 116/14 iz 2014. godine, uvećanje za 3% za zaposlene u ustanovama socijalne zaštite, 4% za zaposlene u predškolskim ustanovama i 2% za ostale zaposlene.
U odgovoru i obrazloženju zašto se odbija ovaj amandman, i ja bih hteo tu jednu crticu, vrlo često mi dobijamo odgovore za naše amandmane, kako kažu kolege briše se, to ništa ne znači, odbija se, pa kao amandman koji je doneo ovaj ili podneo onaj. Znači, bilo bi dobro da se, ako želimo smisaonu diskusiju, da i jedni i drugi daju obrazloženje, ali kada kažemo da se briše, onda da se i da obrazloženje zašto.
Na ovaj način bismo mi praktično pružili mogućnost jedinicama lokalne samouprave, koje imaju mogućnosti, da pravilno planiraju svoj budžet. Nisu sve lokalne samouprave u istoj situaciji. Nemaju sve iste prihode i ne rade sve isto. Znači, mi smo na ovaj način centralizovali kretanje finansijskih sredstava isključivo prema Republici, ali Republika i ne daje istu količinu sredstava jedinicama lokalne samouprave ili bar ne nagrađuje ili ne pruža onima koji više rade i koji imaju mogućnosti da više stvore.
Ja želim da naglasim još jedanput. Ja dolazim iz lokalne samouprave koja se zove opština Svilajnac, a i dobro je ako znate šta radi ta opština. Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, poslanička grupa SDS - Boris Tadić je podnela amandman na član 1. i tražimo da se on menja, da u Zakonu o Ustavnom sudu, „Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 109/07 99/11 itd, u članu 80. stav 3. posle reči: „postavljen“ tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: „s tim što Ustavni sud kada je zahtev usvojen određuje u odluci organ koji je obavezan da isplati naknadu materijalne ili nematerijalne štete i određuje rok od četiri meseca od dana dostavljanja odluke tom organu u kome on treba da plati naknadu štete“. Postupak za prinudno izvršenje naknade materijalne, odnosno nematerijalne štete može početi tek ako naknada materijalne, odnosno nematerijalne štete ne bude plaćena u roku od četiri meseca od dana dostavljanja odluke.

Naš amandman nije prihvaćen sa obrazloženjem da je u vokabularu sudstva „dobrovoljno“ reč koja se koristi kao sinonim za izjašnjavanje da neko želi da uplati. Međutim, mi smatramo da je odlukom Ustavnog suda određeni organ obavezan, tako da ta reč „dobrovoljnost“ u normalnom, da kažem u ovom životu van sudske prakse ima sasvim drugu konotaciju i sasvim drugo značenje. Smatramo da je potrebno da taj ko je dužan da plati nadoknadu u roku od četiri meseca mora da bude obavezan, a ne da to bude njegova dobrovoljnost.

Uvaženi potpredsedniče Skupštine, poštovana ministarko poljoprivrede, koleginice i kolege narodi poslanici, pa trenutak u kome smo mi podneli amandman na član 2. je u integralnom tekstu koji smo dobili zakona, figurirao je datum 30. oktobar prethodne godine i to je prvo pretposlednji dan u godini, a mi smo tražili izmenu na 31.

Amandman koji su podneli koleginica, čini mi se, Stefana, izvinjavam se ako sam pogrešio, i kolega Rističević, u potpunosti zadovoljavaju jedan novi manir planskog određivanja subvencioniranja i, ako sam ja dobro razumeo, u članu 18. prelaznih i završnih odredbi za ovu godinu će se uzimati stanje preseka na 31. decembar.

Primedba koju ja imam jeste da je to ipak mali rok jer mi imamo još petnaestak dana do kraja godine i zamolio bih ministarku da, s obzirom da možemo da podržimo ovakav pristup rešavanju problema subvencioniranja, da se u sredstvima javnog informisanja maksimalno ljudi obaveste, kako bismo dobili to činjenično stanje kao realno stanje.

Inače, što se tiče samog ovog člana planiranja, znači regresiranja, to je dobra stvar jer ćemo znati tri meseca ranije šta je ono što nas čeka u narednoj godini. Neće se desiti kao u ovoj godini da skoro devet milijardi i 700 miliona zafali. Da li iz ovih ili onih razloga, ali svakako smo bili svi nespremni, tj. ministarstvo možda nespremno ili su proizvođači bili brži nego što smo mi očekivali da će biti. Zahvaljujem.

Uvaženi potpredsedniče, poštovana gospođo ministarko, koleginice i kolege narodni poslanici, mi smo podneli amandman na član 3. stav 3. u kome smo rekli da posle reči: „po popuni istih“, zapeta se zamenjuje tačkom i ostatak rečenice se briše.

Šta smo mi ovim hteli. U obrazloženju smo mi dobili odgovor da je Zakonom o budžetu jasno je da se isplata podsticaja može isplaćivati samo do iznosa raspoloživih sredstava i to može da bude tačno. Međutim, sa aspekta pravnog rešenja ove odluke, znači, svako ko je podneo zahtev za ostvarivanje prava na ova sredstva, a od njega se traži dopuna dokumenata, odnosno dokumentacije, kaže se u ovom članu, biće mu isplaćeno ukoliko bude sredstava u tom trenutku kada on izvrši dopunu dokumentacije.

To je potpuno pravno neopravdano i mi ne možemo da podržimo ovakvo rešenje, jer se time stvara prostor da određena dokumentacija može da zastoji u administraciji, što nije ništa novo, i da bez obzira na pravovremenost predaje dopune dokumentacije u tom trenutku iz ne znam kojih razloga ne bude dovoljno sredstava, a ako smo pravili planski budžet, onda su ta sredstva već odvojena.

Još jednu stvar bih želeo da kažem, jer mi vreme dozvoljava, niste bili u današnjem popodnevnom delu rasprave u kome sam ja predložio amandman kojim se tri milijarde i 200 miliona prenosi Ministarstvu poljoprivrede, to sam tražio, ministar Vujović to nije prihvatio, iz sredstava koja nisu imaginarna, ali su precenjena u proceni odvajanja i da ta sredstva se dodele vama kako biste imali komociju i sigurnost da obezbeđujete i isplatite sve.

Na član 4. podneli smo amandman koji glasi da se član 4. briše. Članom 4. Predloga zakona menja se član 13. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju koji se odnosi na podršku za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja u AP, jedinici lokalne samouprave tako što se u stavu 2. precizira, odnosno na jasniji način propisuje koje vrste mera podrške mogu, odnosno ne mogu da utvrđuju organi AP, jedinice lokalne samouprave.

Mi smo dobili i dopunu, čini mi se da je to gospodin Rističević dao taj amandman na član 4. i on je delimično rešio ovaj problem, međutim, ovde provejava jedan loš duh centralizacije, planiranja na jednoj lokalnoj samoupravi. Šta hoću da kažem? Hoću da kažem da svaka lokalna samouprava svakako da poznaje i svako ko rukovodi tim Fondom za poljoprivredu, odnosno poljoprivrednom na određenoj opštini, jedinici lokalne samouprave ima priliku da je bolje upoznat i dozvolićete, više poštuje i prihvata perspektivu i ono što smatram da je bolje za tu sredinu u kojoj živi. Ministarstvo je ovim delom koje je dato, amandmanom na član 4. da propisuje obrazac i sadržinu programa podrške stava 3. ovog člana kao i obrazac izveštaja iz stava 6. ovog člana, praktično doveo u situaciju da lokalna samouprava traži saglasnost od Ministarstva da bi sprovela neku meru za koju sigurno bolje zna kako funkcioniše.

Uvaženi potpredsedniče skupštine, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji smo mi podneli na član 6. glasi da se reči do sedam dinara, zamenjuju rečima od najmanje deset dinara.

Razlog za to, obrazloženje da referentna nacionalna laboratorija nema kapaciteta da može da radi, nije dovoljna, zato što vi imate u državi Srbiji, već jednu laboratoriju u Novom Sadu, imate jednu laboratoriju u Batajnici i imate 12 instituta, imate institut za mleko.

Znači, Pravilnik postoji. Takođe, možda ga treba inovirati da ne bismo dolazili u situaciju da se aflatoksin sa 0,05 povećava na 0,5 ili kako kome odgovara da amortizuje neku grešku iz proizvodnje.

Znači, ovo nije kritika. Smatram i proračunao sam, ako biste plaćali mleko po kvalitetu od 10 dinara, dobili biste situaciju da vam budu zadovoljni i proizvođači i uticali biste bitno na poboljšanje kvaliteta mleka, što bi za posledicu imalo da možete da vratite aflatoksin na 0,05, jer je to uslov da možete da izvozite i provozite kroz zemlje članice EU.

Znači, u najboljoj nameri i najboljoj želji, izračunajte, videćete. Žao mi je, kažem još jedanput, ja sam u dva navrata pokušao da vam danas izdejstvujem jednom 3,2, jednom 2,8 milijardi jer znam da je problem novac. Da je novac problem govori i da ste ove godine imali manjak od 9.700.000.000. Tako da kad se kaže – isti je budžet, neka je i veći, ali nije bilo dovoljno ove godine za ono što smo trebali da platimo. Nije prirodno za očekivati da ćete naredne, odnosno 2016. godine imati za više od 60%.

Kasnije ću o amandmanima obrazložiti i druge mere.

Poštovani potpredsedniče Vlade, uvažena gospođo ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, amandman na član 7. smo podneli i on glasi da se iznos do šest hiljada dinara po hektaru zamenjuje rečima „u minimalnom iznosu od osam hiljada dinara po hektaru“. Obrazloženje za ovu meru je vrlo jednostavno. Ako ste napravili budžet koji kaže da će se isplaćivati dok ima para, onda tu postoje dva scenarija, ali ja bih samo dodao da nije bitno da li je vreme prošlo, nego kako je kome prošlo vreme.

Da bih pomogao ministarki poljoprivrede, s obzirom da mi je rekla da su neki imali prilike, da ja sam imao priliku 2007. i 2008. godine bio sam direktor Uprave za veterinu, rezultat od 1. juna 2007, 15. septembra je država Srbija dobila pet izvoznih dozvola za pet klanica za izvoz junećeg mesa na tržište EU. Znači, od EU, ja sam potpisao. Imate dokumentaciju. Molim vas da me proverite i da mi kažete da nisam rekao istinu.

Decembra meseca je dobila država Srbija dozvolu za provoz mleka kroz članice EU. Znači za Rusiju. Tada je uveden afla toksin 0,05% jer je to bio uslov. Godine 2003. sam ja ispregovarao, i to možete da proverite u dokumentaciji, onu famoznu kvotu od 10 hiljada tona junećeg mesa za izvoz na evropsko tržište koje nam je ustupilo Udruženje odgajivača goveda simentalske rase Bavarske, a za informaciju gospodinu kolegi. Znači, uslovi su stvoreni, da li su oni rađeni?

Mleko nije moglo da se izvozi da nije pregledano u laboratorijama. Laboratorija je radila u Institutu za … (Isključen mikrofon.)

Znači, bilo je potrebno održavati. Toliko od mene. Ja sam bio 13 meseci direktor Uprave za veterinu. Prema tome, ja sam svoj deo poslova obavio. Ovo nije namera da se vama spočitava. Vi ste, nažalost taoc Ministarstva finansija. Ja znam da vi želite, jer vas lično poznajem i razgovarali smo 100 puta. Znači, ne možete razviti poljoprivredu tako što ćete danas, pošto ste imali 9.700.000.000 manje…

… morati da isplatite tri hiljade proizvođačima, i to će vas naterati da kažete. Meni je žao zato što ste vi vrli stručnjak koji je mogao da pomogne ovoj poljoprivredi, ali na pravi način, uz pravo razumevanje Vlade, gde smo mi pokušali da vam pomognemo.

Poštovani potpredsedniče, uvažena gospođo ministarko i ministre kulture, koleginice i kolege narodni poslanici, ovo je poslednji amandman koji smo mi podneli i on glasi da se u stavu 3. iznos od 6000 dinara zamenjuje iznosom od 8000 dinara.

Zašto je ovo urađeno? Mi smo u današnjoj raspravi imali i donošenje, odnosno raspravljanje o Zakonu o akcizama. Ne znam da li vam je poznato, ali bih voleo da to znate. Znači, gorivo će poskupeti i mnogi imputi u poljoprivrednoj proizvodnji. Ja bih vas zamolio, meni je žao što mi danas trebamo da ukrstimo koplja u ove sitne sate. Vi ste zaslužili da razgovaramo mnogo duže i u neko pristojnije vreme. Međutim, takva nam je sudbina i ono što morate da znate, jeste da će imputi u poljoprivrednoj proizvodnji i već su veći, ne našom voljom nego voljom tržišta i mnogih sticaja okolnosti, pa možda i pogrešnim procenama. To neće svakako biti dovoljno proizvođačima.

Ne želim da komentarišem, niti bilo šta da pričam. Meni je jako žao što vi popis iz 2012. godine niste pogledali da vidite da je bilo milion goveda, a popis su kolege agronomi izvršili. Gde je nestalo 300.000 goveda od 2012. godine? Ne bih želeo da produbljujem. Želim vam puno sreće jer će vam ove godine ona mnogo trebati. Prvo za EU, zato što sve ono što smo mi pregovarali, pa i ja i kolege posle mene, to su preduslovi da vi danas kažete – ići ćemo u EU. U EU je poljoprivreda već otišla. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli amandman na član 13. stav 1. i na kraju rečenice dodali smo da se briše tačka i dodaju reči „i podnosi jednom godišnje Narodnoj skupštini izveštaj o sprovođenju plana i programa ostvarivanja strategije u prethodnoj godini“.
Smatramo da Narodna skupština kao zakonodavno telo mora biti upoznata sa sprovođenjem plana i programa ostvarivanja strategije, koju Skupština inače i donosi. Međutim, u obrazloženju se praktično, naše obrazloženje za amandman potvrđuje.
Tako da, smatramo da ovaj amandman, znači je dobio svoju karakteristiku oličenu u obrazloženju na jedan rutinski način i da ne postoji razlog zašto se ne bi prihvatilo, obrazlažući kako Vlada već daje.
To nije tako i smatramo da je Skupština koja i usvaja tu strategiju treba i da ima uvid u permanentno stanje kontrole, tj. kroz te godišnje izveštaje da dobija informaciju o tome šta se u stvari dešava sa tom strategijom, na kom je nivou razvoja i da li ima tu zastoja, jer smo svedoci da i u prethodnom periodu, znači te klauzule, da Vlada kontroliše, vrlo često budu izostavljene iz izveštaja pa onda imamo problem da ne možemo da u potpunosti imamo uvid u činjenično stanje.
S obzirom da se radi o nacionalnom dobru, interes je svih građana Srbije da kroz nas, narodne poslanike, dobiju informaciju o tome šta se u stvari dešava.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsednice Skupštine, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poslanička grupa Boris Tadić-Socijaldemokratska stranka-ZZS i ZS su podneli amandman na član 31. i taj amandman, da ne čitam sve stavove, je u tim poslednjim stavovima obrazloženja stavio da je predvideo da se nadležni organ jedinice lokalne samouprave može udružiti sa drugim jedinicama lokalne samouprave radi obavljanja poslova iz stava 1. ovog člana i o tome obaveštava ministarstvo. U slučaju da nadležni organ jedinice lokalne samouprave ne počne da vrši povereni posao ili ga ne vrši pravilno ili blagovremeno, ministarstvo, odnosno nadležni organ AP preuzima poslove iz stava 1. ovog člana. Nadležni organ i jedinice lokalne samouprave dužan je da ministarstvu dostavi godišnje izveštaje o izdatim odobrenjima za geološka istraživanja, poslovi iz stava 1. ovog člana vrše se kao povereni poslovi.
Pročitao sam samo deo ovog amandmana, ovde smo za dobili u obrazloženju jedan ovako krajnje rutinski odgovor koji kaže – amandman se ne prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju za neprihvatanje amandmana na član 9. a on se odnosio na jedno vidno izraženo nepoverenje u jedinice lokalne samouprave da im se poveri jedan posao.
Namerno sam pročitao kraj ovog amandmana, jer smo u njemu predvideli da neodgovornost jedinice lokalne samouprave ne može biti i ukoliko je bude, ministarstvo bi imalo instrumente da tu neodgovornost vrlo efikasno i brzo sankcioniše.
Nije mi jasno otkud toliko nepoverenje, jer jedinice lokalne samouprave, kada se radi o nemetaličnim mineralnim istraživanjima, koja ne mogu ne znam šta, koliko da ugroze prava i interese zemlje, kao i termalne vode itd, a davanjem na korišćenje, odnosno na gazdovanje, planiranje se povećava, kapacitet lokalnih samouprava kako u planiranju zelenog budžeta, tako i, da kažem, jednog rutinskog učešća u rukovođenju jednim ovako izuzetno važnim resursima.
Znači, ne postoje opštine, odnosno jedinice lokalne samouprave u Srbiji, ne postoji nijedna koja je ista jedna sa drugom, različite su. Mi imamo i pozitivne primere jedinice lokalne samouprave, pa evo, jedinice lokalne samouprave iz koje ja potičem, Svilajnac, koja je u poslednjih osam godina napravila najveći napredak na teritoriji Republike Srbije u svim oblastima, zašto bismo onda mi apriori zakonom onemogućavali da jedinice lokalne samouprave, ako utvrdi da na svojoj teritoriji ima mogućnosti i ima te resurse, da ih onemogućimo da njima raspolažu na pravi način, pod kontrolom ministarstva i da uz godišnje izveštaje budu kontrolisani vrlo efikasno u korišćenju toga.
Mislim da centralizacija u ovom smislu ostavlja jedan opor utisak, da ne pričam, to je nepopularno, ali Beograd, Vojvodina i ostala Srbija, kada će lokalne samouprave u centralnoj Srbiji imati mogućnost da se razviju, pa da i jedan Svilajnac postane sutradan veličine kao što su Jagodina i Niš? Ona neće imati mogućnosti ukoliko ne bude imala prava da raspolaže određenim resursima koji će im doneti dodatna dobra, koja će im omogućiti da se na adekvatan način razviju kao moderni gradovi i da na taj način imaju u smislu i zaštite životne sredine, jer ovde se čini mi se od šume ne vidi drveće. Uglavnom se priča o eksploataciji, a ne vodi se računa i priča se previše o tome šta ostaje iza te eksploatacije.
Mislim da ste mogli da prihvatite ovaj amandman i da nismo morali da dobijemo ovakvo rutinsko objašnjenje koje se svodi na nivou srednje škole.