Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo na član 13. st. 7. i 8. podneli amandman. Taj član 13. reguliše osnovice, odnosno način na koji će se izvršiti naplata poreskom obvezniku. Predvideli  smo da se st. 7. i 8. brišu, a da se stav 9. promeni i da glasi: „ako se poreski obveznik ne pridržava rokova iz sporazuma ili rešenja o odlaganju plaćanja dugovanog poreza, na način da ne izmiri dve uzastopne rate ili na drugi način grubo krši obaveze, poreska uprava će po službenoj dužnosti poništiti sporazum, odnosno ukinuti rešenje i neplaćeni dugovani porez, uključujući i neplaćenu kamatu za taj dug, naplatiti iz sredstava obezbeđenja, odnosno u postupku prinudne naplate“.

U obrazloženju smo dobili da se ovaj naš predlog amandman ne prihvata iz razloga što predlagač zakona smatra da je rešenje koje je dato celishodnije. Međutim, smatramo da je, imajući u vidu situaciju, odnosno ekonomsko stanje stanovništva i uopšte države, efikasnost rada poreske uprave, mnogo primerenije naše rešenje i ono ne umanjuje mogućnost za naplatu zaostalih dugova, ali pruža mogućnost da čovek u nekom dužem roku, odnosno u nekom primerenijem roku odluči da izmiri svoje obaveze i tako postane koristan i društveno odgovoran član naše zajednice.

Smatramo da ovaj naš amandman može da se prihvati, kao i prethodni na čl. 4. i 5, jer ništa suštinski ne menja u pogledu, a olakšava onome ko to treba da izmiri. Ipak mislim da je cilj da se što više amandmana, odnosno novca slije u kasu.

Znači, sa 14 tačaka dnevnog reda vrlo ozbiljno možemo da se bavimo raspravom u Skupštini i to će na sreću svih građana Srbije koji su nas izabrali i poslali da ovde zastupamo njihove interese, pružiti njima takođe izuzetnu mogućnost da se upoznaju sa zakonskim rešenjima i onim što će na njih biti primenjivano u narednom periodu, u bilo kojoj Vladi.
Ono što smatramo da je potpuno neuputno, ja razumem da postoji potreba da se pojedini zakoni donose po hitnom postupku i taj postupak je smišljen da bi to moglo da se realizuje na pravi način da bi što pre građani došli do boljitka i boljeg kvaliteta života.
Međutim, ono što mi imamo ovde na repertoaru, prvo imamo dva zakona iz oblasti zdravstva, znači Predlog zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, Predlog zakona o javnom zdravlju, koji su važni zakoni i ja lično smatram da je to stvar usklađivanja zakonske legislative koja je naša obaveza prema EU, tj. putu koji smo predvideli i kome trebamo da idemo i tu uopšte nema ničeg spornog. To su stvari koje moraju da se urade.
Ono što proizilazi iz donošenja ovih zakona je možda nešto što više može da zabrine, a to je sa čime ćemo to da obavimo, sa čime ćemo mi to da obavimo kada imamo Zakon o zabrani zapošljavanja, kada imamo smanjenje zaposlenih u javnim ustanovama, itd, itd?
Ono što smatram da je tema kojoj posebnu pažnju treba posvetiti, to su javna preduzeća. Javna preduzeća bi trebalo u svakom sistemu da prvo budu osnovne poluge društva, tj. tog sistema, koji je izabran legitimno, na legitimnim izborima i oni bi trebalo da budu rukovođeni od isto takvih rukovodioca koji su oličenje volje naroda, i tu nema ničeg spornog.
Ono što je problematično u celoj ovoj situaciji jeste da jedan takav zakon, a verujem u dobru nameru ministra koji je želeo da ovakav zakon unapredi, nije doneo ništa posebno novo što bi moglo da govori o tome da će se isključiti partijska zapošljavanja, da će se onemogućiti korupcija, da će se onemogućiti razne stvari. Navešću vam primere na osnovu čega ovo tvrdim. Znači, ne pričam tendenciozno, nego jednostavno, s obzirom da jako dobro poznajem kako funkcioniše javno preduzeće, jer sam i rukovodio takvim preduzećem. Stekao sam utisak da za ovih nekoliko godina ipak država nije stekla uvid u to sa čim raspolaže, i da su mnoga javna preduzeća i dalje nepoznanica za one kojima je dato na rukovođenje.
Na primer, vi imate javno preduzeće koje nije budžetska firma, a kome je dat nalog da otpusti sedmoro ljudi, a ima ukupno 30, a od posebnog društvenog interesa, proizvodnja u poljoprivredi. Ja tu nepravdu, tj. to pogrešno tumačenje nisam mogao da objasnim nijednom ministru, ni predsedniku Vlade. Dva puta sam postavljao pitanje. Bojim se da kada imamo takvu situaciju sada, novim zakonom nije problem izabrati rukovodstvo. Prvo, moram da vam kažem, malo će biti motivisanih ljudi da budu direktori javnih preduzeća, s obzirom da ni sa čim ne upravljaju, nego realizuju programe nadzornih odbora, i polažu račune, što treba, državi.
Međutim, tu nema prostora za veliku kreativnost, jer tu kreativnost ste na neki način, da kažem, potpuno ugušili jednim verovatno nesmotrenim potezom, a to je da kada se govori o izboru direktora, o direktoru treba da se zna i broj cipela i otisak zuba i bris iz grla, ali niko ne traži program.
Ja razumem da država ima javno preduzeće, osnivač mu je, ali dozvolićete, ima i javnih preduzeća koja nisu na budžetu i vi od njih tražite da imaju što bolje rezultate. Zar nije prirodnije da taj direktor treba da podnese program rada za taj period na kome bi on trebao, na osnovu čega bi to trebalo da bude ključni kriterijum na osnovu koga ćete vi klasifikovati u onu grupu od troje, što je opet vaša volja, tj. komisije. Mislim da se tu nije vodilo računa o tome. Znači, forma je prevazišla suštinu.
Dalje, u zakonu vi imate u članu 12. da je predviđeno da javno preduzeće može uplatiti kapital u već osnovana društva kapitala uz prethodnu saglasnost osnivača, a član 12. ne precizira koja su to društva kapitala, na koji način, pod kojim uslovima, i potpuno čini veliki prostor za korumptivnost kod ovakvih postupaka. Mi smo amandmanom tražili da se to izmeni. Niste me slušali, ali će vam reći vaši saradnici o čemu se radi.
Dalje, u članu 14. ste napravili jednu ozbiljnu diskriminaciju. Vi ste dozvolili Gradu Beogradu da on može da osniva druga javna preduzeća, pa zašto niste i drugim gradovima dozvolili? Niste drugim. Ovde piše - osim Beograda.
(Željko Sertić, s mesta: Grad i gradovi.)
Ne, ne, to ćemo u raspravi po amandmanima.
To isto pravo nemaju ni opštine. U čemu je to Beograd drugačiji i da li tu postoji možda ona priča koju smo čuli početkom ove rasprave, gde je eksplicitno rečeno? Zašto mi to toliko brzo donosimo kada nismo uredili mehanizam po kome bismo imali jednu bolju zaštitu zakonitosti, produktivnija preduzeća? Jer, vi imate javna preduzeća gde izaberete direktora, a sva su vam preduzeća skoro propala, i njih zdušno država podržava i zdušno troši novac koji odvajaju građani Srbije.
Mi nismo zadovoljni zakonskim rešenjima i podneli smo amandmane. Smatramo da ovakvu materiju treba regulisati mnogo preciznije, mnogo ozbiljnije i suštinu staviti iznad forme. Znači, molim da oni koji konkurišu na konkurs imaju obavezu da daju, ako su već iz te materije, oni su obavezni da daju i program rada, jer vi njemu kasnije nakon izbora to sve tražite. Kako znate da će vam to dati kada ga izaberete?
Ne bih dalje uzimao vreme od ostalih kolega koji će detaljnije govoriti o drugim zakonima. Sve u svemu, mali je prostor za bilo kakvu raspravu. Ja baš volim što građani Srbije gledaju i baš volim što ćemo svi da odemo u svoje sredine, gde ćemo biti prezadovoljni onim što niko ništa ne zna, niko ništa ne može da čuje.

Možda nije pomenuto u negativnom kontekstu, ali ja nikada u životu nisam bio u upravnom odboru „Srbijašuma“. Prema tome, zahtevam i očekujem da mi se gospodin Babić zbog iznošenja neistina kojima može da mi nanese štetu, mi se izvine. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovana gospođo ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 23. je predstavljao u stvari usklađivanje sa prethodnim amandmanima koji su podneti. Mi predviđamo da ovim, posle člana 90, dodaju se nazivi člana 90a, 90g, u nazivu člana 90a, u članu 90b stavu 1, 2, 6. i 7, kao i u članu 90v u stavu 1. i stavu 4.: „Zelenog fonda Republike Srbije“ zamenjuju se rečima: „Fonda za zaštitu životne sredine“.

Ja bih se vrlo kratko nadovezao na ovu elaboraciju o tome šta je Fond za zaštitu životne sredine i šta je budžetski fond, Zeleni fond Republike Srbije. Nepotrebna rasprava je samo donela, ja mislim, kod građana veću nedoumicu ko više dobrog želi narodu, ko više dobrog želi i ko više želi da građani ove zemlje žive u zdravoj sredini kako bi sačuvali svoje zdravlje, a ne da budemo prvi ili drugi na listi obolelih od kancera, da ne pričam, kancera, raznih vrsta kancera.

Ono što našem rešenju daje za pravo, da u svim zemljama to tako postoji, to mora da bude nezavisna organizacija, taj fond mora da raspolaže sredstvima samo za to. Kada to uđe u Zeleni fond koji je budžetski fond, kako se naziva Zeleni fond Republike Srbije, mi onda imamo situaciju koju smo već upoznali, a to je da, recimo, prihodi od taksi, odnosno određenih usluga koje pružaju, pa recimo, na primer, veterinarska usluga, koje su bile sopstveni prihodi određenog dela ministarstva, se prebacuju u budžet, tj. u trezor i onda se koriste kako ko hoće. Tako će biti i sa ovim. Znači, kao što ste regrese i premije predvideli, 23 milijarde, pa ste dali manje, jer vam je falilo devet milijardi, onda ste odlučili da ove godine date koliko vi mislite da treba da date, a ne koliko je potrebno.

Bojim se da će se to desiti. To je razlog zašto insistiramo da fond bude nezavistan. Onda će sredstva koja dođu na račun tog fonda, uz saglasnost ministarstva, uz kontrolu države, ništa manje transparentnije biti korišćena samo za to, nizašta drugo. Ovako se daje diskreciono pravo Vladi da odlučuje o tome da ta sredstva utroši za šta hoće, pa recimo i za prebacivanje na druge pozicije, kojim se prikazuje realno ili nerealno činjenično stanje. Zahvaljujem.

Prvo bih želeo uvaženom kolegi, koji je pre diskutovao po ovom amandmanu, evidento nije razumeo šta sam ja pričao. Znači, sve ste suprotno rekli od onoga što sam ja govorio.

Želeo bih da ova moja diskusija bude doprinos jednom dobrom duhu i rešenju problema koji je ozbiljan i pred nama. Mislim od šume se ne vidi drveće. Mi pričamo o tome da li će neko da ukrade. Verujte, da ja sumnjam da ćete vi da ukradete ili neko, država da uzme nešto, ne bih ni diskutovao uopšte, ne želim da učestvujem u tome. Ja samo želim da kažem da naše rešenje, i to je naše mišljenje, naše pravo na mišljenje, daje mogućnost da se mnogo efikasnije sprovode ovi programi, jer i vi, gospođo ministarka, znate da su ti projekti, i to poglavlje je izuzetno važno i uslovljava i druga poglavlja i ono se mora efikasno rešiti. Niko ne sumnja u časnost bilo koga, nego u efikasnost svega toga.

Ako znamo da živimo u zemlji koja ima život bremenit mnogim problemima koje mi ne možemo da prenebregnemo i da se pravimo kao da ne postoje, hoće li ta sredstva biti ili će se kao… Znate, penzije su stečeno pravo, pa je uzeto ljudima 10%, pa su dobili, pa će morati da im se vrati. Ako su plate umanjene državnim činovnicima, hoće li to da spase ovu zemlju? Nije dovoljno. Potrebno je da mi kroz ove zakone, kroz ova zakonska rešenja i kroz naš predlog, mi smo to smatrali sasvim ispravnim, povećamo efikasnost države da više uradimo za manje pare.

Hteo sam da budem kolokvijalan da bismo se svi razumeli. Znači, nemojte da raspravljamo o tome da li je ovaj ukrao. Svako ko je ukrao treba da odgovara i da ide u zatvor. Ja sam prvi za to. Apsolutno se slažem sa vama, kolega. Treba da ide i da odgovara, ali nemojte da sad relativizujemo nešto što je pravo na naše mišljenje da imamo takvo rešenje. Nije tačno da ne bi bilo efikasno. Kontrolišite, ne dozvolite. Na drugoj strani, nemamo dokaze da se u svakoj situaciji u kojoj se troše budžetska sredstva, ona racionalno troše. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, radi se o amandmanu kojim tražimo da se naziv „glavne odgajivačke organizacije“ zameni „centralnom republičkom  organizacijom“.
U obrazloženju je rečeno da to nije suštinska promena. Međutim, ako mi imamo osnovnu regionalnu organizaciju, normalan sled stvari je centralna republička organizacija, koja je oličenje u regulativi i gradaciji ove zemlje. Smatram da je celishodnije rešenje ovo koje smo mi predložili u predlogu amandmana, nego glavna. Glavna je, da kažem, više kolokvijalni naziv za udruženja, a ne za asocijacije čiji je osnivač država. Mislim da naš predlog da se centralna, odnosno glavna odgajivačka organizacija zove centralna republička organizacija. Mislim da o tome treba voditi računa, jer kao takve su i druge organizacije prepoznate u svetu. To što se kod nas zvalo šest godina, evo, vreme je da se promeni. Zahvaljujem.

Amandmanom na član 7. Predloga zakona koji smo podneli glasi u članu 7. dodaje se novi stav koji glasi -  u članu 9. stav 1. reči koji „rešenje prihvata ministarstvo“ zamenjuje se rečima „na koji saglasnost daje ministarstvo“. U obrazloženju se kaže da je to pravno celishodnije, tj. da ovakva vrsta akta ne postoji, to nije tačno. S obzirom, da se radi o programu koji se pravi na određeni period vremenski rešenjem kojim bi se dalo kako ste vi ovde predvideli to je tako i nepromenljivo pa i u slučaju da ima i nema Vlade. Programi moraju da se menjaju i prilagođavaju i Ministarstvo nije to koje pravi taj program nego daje saglasnost na program i on se može svake godine menjati. To bi iziskivalo nova rešenja i u pravnom sistemu bi to svako novo rešenje dezavuisalo rešenje iz prethodnog, tako da smatramo da je mnogo celishodnije da saglasnost, a to daje Ministarstvo i time se vrši ta kontrolna uloga, a ne znači da se rešenjem prihvata takav program, jer rešenjem, kažem, prihvatanjem takvog programa stvara situaciju da je ono nepromenljivo do promene rešenja.

Ako se daje saglasnost, saglasnost je u nekim manjim merama može menjati i dobijati nova saglasnost. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ono što smo mi želeli ovim amandmanom jeste da termine poput odgajivač, odnosno izvođač veštačkog osemenjavanja zamenimo jednim zajedničkim terminom izvođač veštačkog osemenjavanja.
Nama za pravo daje prihvaćeni amandman gospodina Žarka Mićina i Jasmine Obradović, gde je u članu 2. stav 20a. novi stav koji je dodat, gde kaže – izvođač veštačkog osemenjavanja je svako pravno lice ili preduzetnik koji ima zaposlenog najmanje jednog veterinara, sa važećom licencom ili rešenjem u produženju licence, te tako iz toga proizilazi da izvođač veštačkog osemenjavanja mora da zajednički bude imenilac za svakoga ko ispunjava određene uslove koji su već zakonom propisani.
Ovde se naš amandman odbija sa obrazloženjem da je Predlogom zakona propisano da veštačko osemenjavanje pored izvođača veštačkog osemenjavanja pravnog lica ili preduzetnika može da obavlja i odgajivač na osnovu ugovora o saradnji sa izvođačem veštačkog osemenjavanja, ako je za to stručno osposobljen, za izvođenje veštačkog osemenjavanja i ako poseduje srednju stručnu spremu itd.
Znači, jednim dokumentom, odnosno amandmanom i članom koji smo već usvojili praktično ovu situaciju svodimo na nivo da ukoliko postoji dobra volja izvođača veštačkog osemenjavanja koji ispunjava uslove da on kroz ugovor može da angažuje i nekog drugog za čije poslove odgovora.
Ovim što ste vi odbili naš amandman praktično proizilazi da može da radi bilo ko ko sklopi ugovor između ovog drugog izvođača, a da pri tome nema odgovornosti za taj posao.
Mislimo da je to necelishodno i da je suprotno zakonu o izvođenju poslova koji se tiču očuvanja zdravstvenog stanja životinja. Hvala.

Kratko obrazloženje.
Gospođo ministarko, znači, ovde se u opšte ne dovodi u pitanje ko izvrši veštačko osemenjavanje. Ovde se radi o nadzoru. Ako je zakonom predviđeno da u krajnjoj liniji izvođač veštačkog osemenjavanja, a to je onaj iz člana 2. tačka 20a. on svakako angažujući bilo koga od ovih koje ste vi naveli preuzima odgovornost za njihov rad. Zato smo smatrali da nije potrebno da definišemo precizno. Taj proizvođač može da bude i zanatlija ako je obučen, ali ako za to želi neko da prihvati odgovornost za njegov rad, time se čuva dobra praksa, očuvanje zdravstvenog stanja života i kontrola mogućnosti prenošenja pojedinih bolesti. Bez toga je nemoguće da se to izvrši.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 19. i nama je u obrazloženju dato da se amandman ne prihvata iz razloga što je na isti član već prihvaćen amandman poslanika Jasmine Obradović i Žarka Mićina.
Međutim, ovde se suštinski ne radi o tome. To nije prihvaćeno ovim amandmanom. Naša želja je, niko ne spori pravo u izuzetnim slučajevima da se neko bavi proizvodnjom semena za veštačko osemenjavanje i koristi ga u okviru svog zahvata. Ono što smo mi želeli ovim amandmanom jeste da taj isti mora biti registrovan za bavljenje tim poslom. Razlog za to, registracija proizvođača podrazumeva permanentnu kontrolu zdravstvene ispravnosti tog zahvata koji se dva puta godišnje kontroliše, permanentnu kontrolu proizvedenog semena koji se po šaržama kontroliše. Time se sprečava mogućnost da jedna bolest, to je zaraza koju oni ne moraju da znaju jer ne kontrolišu, mogu da prenesu i na svoj zahvat, a time i da ugroze druge.
Ovim se suštinski ne menja, oni ne gube pravo da se time bave, ali za to moraju biti registrovani kako bi mogli da budu kontrolisani u vršenju ove delatnosti. To je obaveza svih centara koji se bave pa tako treba i tih ličnih, odnosno internih centara. Zahvaljujem.

Zahvaljujem vam se na razumevanju gospođo ministarko.
Međutim, suštinski niste shvatili, određena prava da neko radi neki posao, proizvode i obaveze koje proističu iz tog posla. Time što ste dali nekome pravo da on posluje i iz člana 1. i iz člana 4, ispunjava zdravstvenu ispravnost, niste mu dali pravo da tako nešto proizvodi i stavlja u promet jer ne vrši kontrolu semena. Samo vrši kontrolu životinja.
Ovim biste napravili registar onih koji to proizvode i time bi se onemogućile razne koruptivne mere koje se rade davanjem i prodavanjem lokalnom stanovništvu i izbegla mogućnost pojave zaraze. Verujte da sam u pravu. To niste regulisali i nije celishodnije prethodno rešenje i videćete i kasnije, ali bih voleo da pomognem da na ovaj način imate vi potpuno kontrolu nad onim što se radi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Potpuno podržavam obrazloženje i mislim da je celishodno ovakvo rešenje za određene krajeva, delove Srbije koji praktično zbog vremenskih uslova ili loše infrastrukture ne mogu da dobiju adekvatnu zdravstvenu uslugu u pogledu očuvanja zdravstvenog stanja životinja tj. ne dolaze veterinari, pa i korišćenje ovih usluga veštačkog osemenjavanja i to je potpuno u redu.
Međutim, ono što smo našim amandmanom na član 20. takođe želeli da pomognemo jeste da s obzirom da se govori o registru u koji se upisuju izvođači osemenjavanja, mi imamo …

Samo da završim rečenicu. Suština je da oni koji već imaju po osnovu Zakona o veterinarstvu pravo na osemenjavanje da uđu u registar. Mislim da je to potpuno opravdano.

Poštovani predsedavajući, gospođo ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, da ne zaboravim, vi ste najvažniji jer treba da prenesete ovo i svojim sugrađanima koji su vas poslali ovamo. Naša želja je bila da u članu 33. Predloga zakona dodamo jedan stav kojim se pored registra odgajivača autohtonih rasa ustanovi i registar čuvara gena autohtonih rasa. Banka je jedna priča, a ono što je očuvanje genetskih resursa je sasvim druga priča. To znači da za sve vrste životinja se formira banka gena. Za pojedine vrste životinja se čuvaju genetski resursi. Tako recimo rasa Buša koja je autohtona rasa Republike Srbije i nekih okolnih zemalja bivše Republike Jugoslavije je jedna od rasa koje su služile kao osnov za melioraciju i dobijanje najproduktivnijih rasa u Evropi i očuvanje te rase je bitno za našu zemlju, pogotovo zato što je naša.
Na sreću Stočarsko-veterinarski centar ima 5.000 doza semena koje čuva i to u vašem obrazloženju kaže da je već regulisano čuvanje banke gena. Međutim, na ovaj način bismo mi i ove druge koji su uspeli da sačuvaju, a da vi o tome ne znate, uključimo u registar i time na pravi način raspolažemo tj. očuvamo genetske resurse bitne i reprezentativne za našu zemlju.
Naš cilj nije bio da onemogućimo druge nego da priberemo sve ono što postoji. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je poslednji amandman koji smo mi podneli i on se odnosi na vreme provođenja, odnosno realizacije ovog zakona.
Ono što bih ja želeo da kažem, jeste da posebno priznanje za razvoj stočarstva treba odati veterinarskoj službi koja je, u opasnosti od zaraza i povreda, uspela da očuva stočni fond, koji nije u onom broju koji mi želimo, ali je za to potrebna ozbiljna agrarna politika radi očuvanja toga. Da toga nije bilo, ne bi bilo ni ovolikog broja, jer znamo da smo okruženi i raznim bolestima u zemljama koje se graniče sa nama.
Ono što je vrlo važno, što želim da naglasim, jeste da očuvanje gena nije samo čuvanje živih životinja, očuvanje gena je čuvanje njihovih polnih ćelija koje omogućavaju njihovu aplikaciju neograničenu u vremenu i prostoru. Mislim da se to u velikoj meri nije koristilo i nije shvatilo. Smatram da bi u nekoj bližoj budućnosti programi Vlade trebali da idu u pravcu stimulacije korišćenja kvalitetnijih gena, korišćenja onih institucija koje se time bave više decenija, više od pola veka i koje za to imaju ozbiljna priznanja i priznanja pre svega okolnih zemalja.
Treba da znamo, takođe, da je Srbija treća evropska simentalska zemlja i ne trebamo da tražimo, kako to ljudi često vole da kažu – da pronađemo toplu vodu, jer znamo mi gde se nalazi rešenje i gde je trasa puta kojim treba da se ide.
Želim da zahvalim ministarki na razumevanju za određene amandmane, a pre svega članovima Odbora za poljoprivredu, koji su u istom tekstu podnosili amandmane i omogućili da se one nedoslednosti koje su figurirale isprave. Zahvaljujem.