Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Hvala, predsedavajući.
Čini mi se da je jedino dobro u današnjoj raspravi što ćemo na kraju ovde u parlamentu odlučiti o ukidanju vanrednog stanja. Parlament je po našem Ustavu mesto na kome vanredno stanje treba da se uvede i mesto u kome vanredno stanje treba da se ukine.
Ja, nažalost, a verujem ni građani koji su danas slušali ovu raspravu, nisam siguran u ispravnost svih onih argumenata o kojima smo danas diskutovali, ni vezano za uvođenje vanrednog stanja, onako kako je uvedeno, po nama protivustavno, ni danas za ukidanje.
Slušali smo razna poređenja. Ja ću da navedem jedno za mene, čini mi se najvažnije, ne procentualni broj obolelih ili broj obolelih u odnosu na testirane, jer na tome možemo da diskutujemo kakvo je bilo stanje i po kojim kriterijumima su testirani ljudi 15. marta, kojima se to radi danas.
Podsetiću vas na dva apsolutna broja. Dakle, 15. marta, kada je uvedeno vanredno stanje, u Srbiji je zabeleženo 11 novoobolelih od virusa Korona Sars. Danas, kada ukidamo, taj broj je 114. To je velika razlika.
Ja verujem stručnjacima koji kažu da je danas stanje takvo da možemo da govorimo i da treba da ukinemo vanredno stanje u Srbiji. Mislim da je dobro da se ta odluka donese, jer mislim da je ovo vanredno stanje pokazalo koliko je ova vlast spremna da zloupotrebi i vanredno stanje za dalje učvršćivanje svoje vlasti i propagandu.
Mislim da treba da budemo zabrinuti kao građani što danas niti imamo izveštaj o onome što je rađeno u vreme vanrednog stanja, niti analizu mera, a posebno zato što nemamo plan na koji način ćemo se dalje boriti sa epidemijom i na koji način i da li ćemo biti spremni za drugi krug, koji nam opet, po izjavama svih stručnjaka, sledi.
Želim da vas podsetim da je taj drugi krug pre 100 godina, kada je vladala svetom epidemija Španska groznica, upravo najveći broj žrtava, daleko veći odneo kada je bio taj drugi talas. Mislim da mi za to treba kao država ozbiljno da se pripremimo, da treba da vidimo da nam se ne ponove stvari, da zdravstvene ustanove nisu imale dovoljan broj zaštitne opreme, što svedočimo ne mi, ne neki lažni novinari, kako smo mogli da čujemo, nego upravo ljudi iz Kriznog štaba, stručnjaci koji su rekli da nije bilo dovoljno zaštitne opreme za sve na početku epidemije, kao što možemo i da svedočimo da nisu svi odgovorni u zdravstvenim institucijama odradili svoj deo posla, pa nam je tako Koronavirus ušao u neke zdravstvene institucije, kao što su klinika „Narodni front“, „Dedinje“, „Laza Lazarević“ ili Institut za onkologiju. Te stvari ne smeju da nam se ponove ukoliko dođe do ponovnog jačanja epidemije.
Ja sam voleo i želeo da čujem kao roditelj školske dece da li se razmišlja u ovom trenutku da možda školska godina treba da počne ranije? Ako računamo da će nam se vratiti virus na jesen ili zimu, da li je možda primereno, a slušali smo to od nekih stručnjaka, da deca leti idu u školu kada je manja mogućnost zaraze i prenosa virusa? Da li se o tome razmišlja? Tako bi trebalo danas da se ponašamo u situaciji kada virus nismo pobedili. Nažalost, danas je ovde, čini mi se, bilo mnogo diskusija i nekako slavljenja kao da smo pobedili.
U najboljem slučaju, mi smo završili prvo poluvreme, ali virus nismo pobedili. Treba tako da nastavimo da se ponašamo odgovorno i u budućnosti. Ja to očekujem od Vlade i očekujem od svih građana koji su, ponavljam, najveći heroji ovoga kroz šta smo prošli u prethodnih 50 dana.
Građani su svojom disciplinom i odgovornošću sprečili da se virus masovno proširi i zajedno sa onima koji su bili na prvoj liniji borbe, kao što su medicinski radnici, zaposleni u prodaji, komunalni radnici, Vojska, policija, medijski, svi oni koji su radili svakog dana svoj posao. Njima još jednom veliko hvala.
Stvarno mislim da ono što smo slušali danas i prošle nedelje, poređenje i proglašenja i stanja u državi Srbiji za vreme vanrednog stanja 2003. godine i danas je neprimereno i zbog načina zbog koga je to vanredno stanje i razloga zbog koga je to vanredno stanje to tada bilo uvedeno i danas i svega onoga šta se radilo u to vreme. Uopšte ne želim da ulazim u tu diskusiju, kažem, ona je neprimerena ovom parlamentu, kao i neprimerena poređenja sa epidemijom iz 2009. i 2010. godine, jer mi danas možemo tada da sagledamo sve rezultate epidemije od početka do kraja.
Ova epidemija danas nije završena. Nemojte danas da govorite kao da smo podvukli crtu i da možemo da kažemo – pogledajte brojeve danas i pre 10 godina. Ja ne želim ništa loše. Želeo bih nijednog novog zaraženog da nemamo za mesec dana, pa u budućnosti nijednog više preminulog. Ali, moramo, to svi kažu, da se ponašamo kao da će se to desiti. Zato je to poređenje, po meni, krajnje neprimereno.
Želeo bih danas da čujem da li je istina i šta Vlada preduzima da zaštiti radnike koji su radili za vreme ove krize, a kojima sada poslodavci žele da odbiju od njihove zarade troškove za zaštitnu opremu koju su morali da koriste. Ja ne mogu da vam objasnim na koliko je to nivoa problematično i ko bi sve u državi morao hitno da reaguje na to.
Znači, ljudi koji su radili verovatno za minimalne zarade prethodnih 50 dana, izlagali svoje zdravlje i živote riziku, danas im se od minimalnih zarada, poslodavci im naplaćuju trošak zaštitne opreme koju su morali da koriste. To mora da se sankcioniše. Hvala.
Hvala predsednice.
Pa, nekoliko stvari je izneto na moj račun na kraju, pri kraju jučerašnje rasprave i na ove stvari koje nemaju veze sa politikom zbog koje smo danas ovde, nego sa politikanstvom. Ja neću da odgovaram i to ostavljam za raspravu onima koji se ovde u Skupštini ne bave politikom, nego se bave politikanstvom.
Ali, jednu stvar želim da kažem, pošto je rečeno da ja, eto nešto ne znam i kako ja ne znam da ministar unutrašnjih poslova ima pravo da donosi naredbe. Ja nisam ministru unutrašnjih poslova osporio njegovo pravo da donosi naredbe, niti sam rekao da on ima pravo da donosi naredbu. Govorio sam o sadržaju naredbe kojom je ministar unutrašnjih poslova od 18. marta do 9. aprila ograničavao kretanje građana, što je očigledno i po tome da je Vlada 9. aprila ukinula tu mogućnost ministru, nego je Vlada uredbom ograničavala to pravo, što je jedino moguće po našem Ustavu. Jedino moguće ograničavanje ljudskih prava za vreme vanrednog stanja je uredbom, odnosno pre svega odlukom Skupštinom, ali pošto Skupština nije radila, onda je moguće uredbom Vlade uz supotpis predsednika.
I vi ste prvih 20 dana vanrednog stanja građanima ograničavali kretanje naredbom ministra unutrašnjih poslova neustavno, a posle uredbom Vlade uz potpis predsednika. Verujem da će i to kao i mnoge druge stvari, koje su bile neustavne u postupanju vlasti u prethodnih 40 dana, biti predmet ocene Ustavnog suda. Hvala.
Znači, da ponovim.
Verujem da nijednog građanina Republike Srbije ne zanima ko je ovde, kako mu se zove poslanička grupa, šta se kada dešavalo i verujem da nisam imao pravo da govorim u skladu sa Poslovnikom, da bi predsednica Skupštine to konstatovala i ne bi mi dala reč.
Ali, kažem to je politikanstvo, a ne politika. Nisam ovde došao da se bavi politikanstvom, izvolite sa onima koji smatraju da je to najbitnija stvar danas u Srbiji, sa njima polemišite oko toga, mene to apsolutno ne zanima.
Da ponovim još jednom, jer ste mi ponovo dali za pravo. Da, ministar unutrašnjih poslova ima pravo da donosi naredbe, ali sadržina te naredbe ne može da bude ograničavanje ljudskih prava. To može da uradi u vreme vanrednog stanja samo Narodna skupština, odnosno Vlada svojom uredbom uz supotpis predsednika.
Vi ste to konstatovali 9. aprila, jer ste prekinuli sa tom praksom da se ograničavanje kretanja građana Republike Srbije u vreme vanrednog stanja vrši na osnovu naredbe ministra unutrašnjih poslova, nego ste to radili uredbama Vlade. Poslednja uredba Vlade ograničava vreme kretanja građana, recimo sada za ove prvomajske praznike 83 sata, uz mogućnost da Vlada odluči drugačije. Odnosno može samo da smanji to ograničenje, zato što će Skupština u međuvremenu verovatno da potvrdi tu uredbu.
Tako da, te stvari, ta postupanja govore o tome da nije bilo od početka jasnog plana i strategije, da su se stvari menjale, da su se radile ne znajući do kraja šta i zbog čega radite. Ovo sam naveo kao primer, a kažem verujem da će se Ustavni sud baviti ustavnošću svega toga.
Nema govora na sednicama odbora.
(Beograd, 20.01.2017.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 105000.00 | RSD | 16.04.2014 - |