Koristiću vreme poslaničke grupe.

Dame i gospodo, poštovani gospodine ministre, dolazimo na ono što je bilo suština u samoj raspravi kada smo pričali o zakonu u načelu. Jednostavno, ne shvatamo čemu žurba da određeni poslovi preko noći, odnosno pitanje je da li ćemo imati celu noć, pređu iz nadležnosti sudova u nadležnost javnih beležnika?

Mi pričamo o tome da primena ovog zakona, ako bude izglasan danas, pretpostavljam da će danas biti dan za glasanje, da bez objavljivanja u „Službenom glasniku“ sutra oni počnu da rade. Postavlja se pitanje čemu takva žurba i zašto to moramo da uradimo u roku od 12 sati, pogotovo imajući u vidu da je ovo potpuno nova institucija koja nije postojala? Izabrani su određeni javni beležnici u čije kvalitete možemo da sumnjamo i da verujemo ili da ne verujemo da je bilo političkog uticaja prilikom izbora. Jedino što će pokazati kakvi su njihovi kvaliteti jeste vreme u kome će pokazati da li znaju da rade ovaj posao ili ne znaju. To ne može da se uradi preko noći.

Vrlo bi bilo logično i u interesu samog ministra, koji će na kraju biti odgovaran ako ovaj sistem ne bude funkcionisao, jeste da se da paralelna primena propisa, odnosno mogućnost overavanja i u sudovima i kod javnog beležnika do 01. marta. Niti će javni beležnici osiromašiti, ako to ne bude do 01. marta, odnosno ako to bude od sutra, a ne od 01. marta. Smatram da je to jednostavno taj prelazni period u interesu svih građana.

Svedoci smo da prethodnih dana je bio veliki haos i gužva po svim sudovima, gde su ljudi pokušavali da overe bilo koju vrstu dokumenta iz prostog razloga jer kada god uvodite neku novu instituciju normalno je da građani ne veruju da će to da funkcioniše. S druge strane, građani misle da će to biti daleko skuplje, a činjenica je i da će biti skuplja overa nego do sada, pa makar za iznos poreza na dodatu vrednost, o kojoj je pričao ministar, koja će se uplaćivati u budžet države i od čega će se finansirati država, iako je to daleko manji iznos nego što je do sada išao u budžet na osnovu naplate sudskih taksi, ali sve to ostavimo po strani. Suština je da nema nikakvog razloga da navrat, nanos uvodimo instituciju koja je sigurno dobra, koja je sigurno potrebna Srbiji, ali ostavite jedan pristojan period da funkcioniše i u tom smislu molim vas da danas u danu za glasanje glasamo za ove amandmane koji predlažu odlaganje roka samo na 01. mart i biće u interesu i ove Skupštine koja je donela ovaj zakon i ministra pravde i građana Srbije. Hvala.

Gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, nemam nameru da oduzimam vreme radu ove skupštine. Želim samo da ponovim ono što sam govorio u načelu i po prethodnom amandmanu. Smatram da nema potrebe da se ovoliko žuri sa primenom ovog zakona. Suština je da ovaj zakon da kvalitetne rezultate. Suština je da pravosuđe bude bolje, da građani budu zadovoljni. Bojim se da zbog nekoliko dana ili donošenjem određenih zakona ili delova zakona, pogotovo kroz završne odredbe, zaista možemo da napravimo problem u praksi.
Pozivam vas da još jednom razmislite i da odložimo kompletnu primenu ovog zakona, odnosno ne da odložimo, nego da idemo na paralelnu primenu svih propisa zajedno sa sudovima, opštinama do 1. marta. Hvala.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, biću vrlo kratak. Postoje određene okolnosti kada je i predlagač zakona smatrao da treba naplatiti manju taksu iz prostog razloga jer se ne radi o kupovini imovine ili činjenici da je neko zaradio novac, pa sada sebi kupuje nešto novo ili poboljšava svoje imovinsko stanje, već o vrlo čestoj situaciji kada je u pitanju nasleđivanje.
Pročitaću tekst zakona, sa kojim sam naravno saglasan, naš predlog je da se proširi krug lica koji će imati pravo na umanjenje takse. Znači, za sačinjavanje javno-beležničkog zapisa ugovor o poklonu između roditelja kao poklonodavca i deteta kao poklonoprimca kada je predmet poklone nepokretnost plaća se 50% od takse. Naš predlog je vrlo jednostavan. Potpuno je u redu da između roditelja i deteta se plaća umanjena praksa, ali naš predlog je da se proširi krug lica. Konkretno, ako je ostavilac na primer deda ili baba i ostavljaju unuku. Takođe, smatramo da ovde postoji uslov kada je u pitanju nasleđivanje da se primeni manja taksa i da nema nikakvog razloga da se ona naplaćuje u punom iznosu.
Mislim da je ovo dobro. Da je ovde veliki broj slučajeva kada se sastavlja ovakva vrsta ugovora o poklonu i da nema nikakvog razloga da dodatno opterećujemo građane. Hvala.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovane kolege, sa pažnjom sam slušao izlaganje gospodina ministra i predstavnika vladajućih stranaka i bojim se da mogu da se složim samo delimično sa njihovom vizurom primene ovog zakona.
Nesporna je činjenica da su ovi zakoni važni, da su ovi zakoni deo primene Zakona o javnim beležnicima i nesporna je činjenica da to u Srbiji treba da postoji. Podsetiću vas da pripreme za donošenje i funkcionisanje ovih zakona traju već godinama. Smatram da, bez obzira što je možda predugo trajalo, još od prethodne Vlade, pa kroz ovu Vladu, pa više odlaganja zakona, da kada se toliko čekalo, treba to uraditi na pravi način, a ne na način koji će da napravi potpuni haos u pravnom sistemu.
Konkretno, šta je suštinska zamerka? Svi znamo da ovi zakoni se odnose na veliki deo sfera društva, od budžeta, naplate sudskih taksi od koji živi pravosuđe, do velikog broja građana koji overavaju raznorazne dokumente, koje su do sada overavali opštinama ili sudovima sada će to raditi kod javnih beležnika, znači, na privredu, sačinjavanje ugovora, na naplatu poreza na promet od nepokretnosti itd.
Situacija prethodnih dana, makar kada pričamo o beogradskim sudovima, je najblaže rečeno zabrinjavajuća, pošto su građani skeptični oko primene novih zakona. Recimo, juče se u jednom beogradskom sudu čekalo četiri do pet sati na overu, iz nekog nejasnog razloga radio je samo jedan šalter. Upravo vam pokazuje koliko su važni ovi zakoni i njihova primena, jer direktno se tiču života građana.
Ono što pre svega meni nije jasno, zašto danas raspravljamo o ovom zakonu? O zakonu danas, o kome ćemo, pretpostavljam, amandmane raditi u nedelju, a da bi u ponedeljak zakon stupio na snagu. Mislim da je to skandalozno. Zašto nemamo nijedan normalan rok? Mi ga nećemo objaviti ni u „Službenom glasniku“, a zakon će stupiti na snagu. Zašto nismo radili prethodne nedelje? Zašto ne radimo 25 dana kao Narodna skupština, da bi seli u petak, u nedelju da budu amandmani, znači radićemo vikend, a zakon stupa na snagu u ponedeljak? To su stvari naravno koje se ne tiču ministra pravde, ali se i te kako tiču Narodne skupštine koja je mogla da bude sazvana ranije, a ne na vrat na nos da odlučujemo o ovim zakonima. I pitanje – šta ako Narodna skupština ne usvoji ove zakone?
Druga tema se tiče Ministarstva pravde, a to je meni nejasna stvar kod po meni ovde najvažnijeg zakona, to je Zakon o prometu nepokretnosti. Zašto isključivo ovlašćenje javnog beležnika za overu ugovora o prometu nepokretnosti mora da stupi na snagu 1. septembra? Šta će se to desiti ako se postavi paralelna primena do 1. marta kao i za sve ostale overe?
Sada vam kažem, i videćete da sam u pravu, da u ponedeljak, ni narednih dana neće biti nijedne overe ugovora o nepokretnosti u celoj Srbiji. Sudovi će prestati da rade, a javni beležnici koji su izabrani i dalje je pitanje da li imaju kancelarije, da li imaju opremu. Pokušali smo juče, moja advokatska kancelarija, imamo neke overe ugovora za ponedeljak, da nađemo na sajtu notara, bilo gde, koja je adresa, gde, kako da dođemo da bi klijent koji dolazio overio ugovor. Ne postoji takav podatak ni na jednom sajtu do koga možete da dođete pretraživačima. Prema tome, u ponedeljak neće biti overe.
Moja suštinska zamerka i zamerka Nove DS i predlog jeste da konceptualno tekstovi ovih zakona jesu dobri, ali nemojte da ih upropastimo na taj način što to sve neće funkcionisati i što ćete smanjiti poverenje građana. Da kao što za sve ostalo postoji paralelna primena do 1. marta, da bude i za overu nepokretnosti. Na kraju krajeva, takav amandman smo i podneli i mislim da bi bilo dobro. Iz prostog razloga, ne vidim šta bi bio interes da se ovaj zakon ne usvoji, osim što će možda javni beležnici manje zaraditi, ali dovoljno će zaraditi i kroz paralelnu primenu ili kada od 1. marta sledeće godine budu postali isključivi korisnici.
Druga stvar zašto je ovo vrlo važno, opet o Zakonu o prometu nepokretnosti, nešto što se opet tiče velikog broja građana. Mislim da se ova skupština dobro seća da smo do skoro imali ogroman problem sa duplim overama stanova, znači sa prevarama. Desetine hiljada stanova su ljudi koji se bave građevinom, ali se očigledno kriminogeno bave građevinom, preprodavali više puta i prevarili ogroman broj građana. U sudskom sistemu kada sudovi rade overe postoji jedinstvena baza podataka gde sudski overivač kada otkuca podatke o stanu ne može dva puta da se overi ugovor i na taj način je sprečen veliki broj prevara.
Pričam vam nešto što će pokušati da se dešava od ponedeljka, za šta će ova skupština na kraju krajeva snositi odgovornost. Da li je javnim beležnicima, pitanje za gospodina ministra, omogućen pristup takvoj bazi podataka? Ako bi javni beležnici imali pristup toj bazi podataka, ako bi oni zauzimali broj, ako oni ne bi mogli da rade duple overe, u tom slučaju ne bi bilo ni prevarenih građana. Mislim da je interes građana Republike Srbije da se to ne dešava.
Molim za odgovor i predlažem da ako to ne postoji da se opet primeni period do 1. marta, gde bi se softver, program dao svim javnim beležnicima i na osnovu toga bi se sprečile duple overe ugovora.
Ovo su stvari koje će zaista izazvati velike probleme u realnom životu. Mi kao Narodna skupština možemo da izglasamo šta god želimo, ali to neće biti realno primenjeno.
Drugi zakon koji mi je interesantan i na koji imam pitanja, ali, to je pitanje odluke i ministra i Vlade, jeste Zakon o sudskim taksama. Ono što me zanima – na koji način i kako i zašto je utvrđena ova visina taksi, kada su u pitanju overe ugovora odnosno sastavljanje javno-beležničkog zapisa oko prometa nepokretnosti?
Građanima ću pročitati o kojim se iznosima radi, pošto to ministar nije uradio: - tarifni broj 13a, sačinjavanje pravnih poslova koji imaju oblik javno-beležničkog zapisa plaća se taksa prema vrednosti imovine koja je predmet pravnog posla, i to: do 600.000 dinara – 9.000 dinara; od 600 hiljada dinara do dva i po miliona dinara – 15 hiljada dinara; od dva i po miliona do pet miliona dinara – 21 hiljada dinara; od pet do sedam miliona – 30 hiljada dinara; od sedam do 10 miliona – 36 hiljada dinara; od 10 do 14 miliona dinara – 42 hiljade dinara, a to je neki stan koji se kreće od 90 do 120, 130 hiljada evra; preko 14 miliona dinara, što su retki slučajevi, - 42 hiljade dinara uvećan za hiljadu dinara za svaki započeti sat, za svakih započetih milion dinara vrednosti a najviše do 600 hiljada dinara. Zanima me na osnovu kojih kriterijuma su uvređene ove cene i ovi iznosi?
Smatram da su previsoki, iz prostog razloga što ljudi koji kupuju stanove, nepokretnosti, zemljište, nije bitno šta, oni već plaćaju ili porez na promet, a on je veći ako je veći iznos nepokretnosti, ili, naravno, porez na dodatu vrednost ako su u pitanju nove nepokretnosti, itd. Zanima me zašto su ovako velike cifre i koji je bio kriterijum? Da li ste uradili, ono što je sada daleko važnije za samu državu, naplatom ovih taksi Republika Srbija će da ostane bez ozbiljnih prihoda, odnosno pravosudni sistem i pravosuđe, jer znamo da se dobrim delom finansiralo upravo iz sudskih taksi, i ono što mene zanima je koliko će manje sredstava dobiti pravosuđe za svoje funkcionisanje kada krene ova naplata i da li deo ovih sredstava će plaćati Republici Srbiji ili ne kao deo taksi ili je ovo sve taksa, kao što se ovde kaže, za sačinjavanje javno-beležničkog zapisa odnosno, koliko ja shvatam, ako dobro razumem, ovo je sve njihova zarada.
Mislim da su sve ovo vrlo ozbiljna pitanja, na koja nismo dobili odgovor u izlaganju gospodina ministra, niti od predstavnika vladajuće koalicije.
Što se tiče Nove demokratske stranke, nećemo podržati ove zakone, osim u slučaju da se usvoje naši amandmani, a ključni amandman je da se dozvoli paralelna primena kompletnog sistema do 1. marta, što mislim da bi bilo dobro i za sudove i za javne beležnike i za ceo sistem.
Kada je u pitanju Zakon o overavanju potpisa, tu smo generalno saglasni sa samim tekstom, ali postoji jedna stvar koja je vrlo važna, a to je da zakon predviđa oslobađanje, odnosno da javni beležnici i dalje naplaćuju određene takse od kojih su prema Zakonu o republičkim javnim taksama, administrativnim taksama, građani oslobođeni naplate tih taksi. U tom smislu ću vam izneti detalje iz amandmana. Smatram da je vrlo važno za građane da ako se uradi shodna primena propisa, da se građani oslobode naplate taksi i kod javnih beležnika za određene izuzetne slučajeve.
Predlog bi glasio ovako: U postupku overavanja potpisa, rukopisa i prepisa, shodno se primenjuju propisi koje regulišu republičku administrativnu taksu. Lice koje je prema propisima iz stava 1. ovog člana oslobođeno obaveze plaćanja republičke administrativne takse, ne plaća nagradu za rad javnog beležnika niti naknadu troškova nastalih u vezi sa overom potpisa, rukopisa i prepisa. Znači, to su te kategorije. Inače, slažem se da treba pomoći, ako je to do sada bilo besplatno, nema razloga da ne ostane besplatno i ubuduće, kada svoje zahteve budu ostvarivali pred javnim beležnikom.
Naglasio bih gospodinu ministru da se trenutno ne plaća taksa za overu prepisa u slučaju prijave na konkurs za zapošljavanje, dokumenta u vezi sa socijalnim osiguranjem ili obrazovanjem, znači, neće se niko obogatiti niti osiromašiti zato što se neće naplaćivati javno-beležnička taksa na overu ovih dokumenata.
Sve u svemu, načelna podrška za koncept uvođenja javnog beležništva. Kao što sam rekao na početku, kada smo toliko čekali, dajte da to uradimo kako treba – odložite primenu za 1. mart, dovoljno će biti da se javni beležnici pripreme, da dobiju neophodne kompjuterske programe, 1. mart je blizu, a do tada možda i javno-beležnička komora popuni ostale notare koji nedostaju pa dobijete odjednom jedan potpuno funkcionalni sistem. Hvala puno.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ono oko čega smatram da ne treba da se spori ni opozicija sa pozicijom jeste dužnost donošenja reformskih zakona. Sigurno da Zakon o radu jeste jedan od takvih zakona.
Ono što je meni nesporno, bez obzira što ću dosta kritikovati donošenje ovog zakona, jeste da ovaj zakon ima određena solidna rešenja. Sa druge strane, postavlja se pitanje ako želite za ozbiljne reformske zakone da postignete konsenzus u društvu smatram da to treba da radite i sa opozicionim političkim strankama, bez obzira što neko pričao u parlamentu od kolega poslanika ko ima koliko mandata. Neki narod jeste glasao i za poziciju, neki narod je glasao i za opoziciju.
Ono što je moja glavna zamerka jeste ne u nedostatku javne rasprave koja je vođena i oko koje se sporimo sa sindikatima, sa raznim udruženjima poslodavaca itd, nego je problem da je ova Narodna skupština, ponoviću, i opozicija i pozicija imala jedan dan da razmotri zakon. Vrlo dobro znamo da Vlada može uvek nakon javne rasprave da izmeni određene stavke zakona, jer je jedina ovlašćena da predloži zakon Narodnoj skupštini. Bojim se da za ova 24 časa nismo imali dovoljno vremena, znači, svih 250 poslanika da jasno izanaliziramo i da damo amandmane.
Posledica jeste da je moja poslanička grupa za ovo kratko vreme uspela da uloži 26 amandmana. Ti amandmani su pisani sa namerom da mi podržimo ovaj zakon, ne da budemo apriori protiv i ne da glasamo protiv. Nadam se da će biti razumevanja, da tu ima zaista dobrih amandmana i da ćemo omogućiti da zajedno, pogotovo kada je u pitanju ovako važan zakon, dođemo do rešenja koje je dobro za sve nas, naravno, svesni činjenice da i sindikati i poslodavci nikada neće biti zadovoljni samim tekstom zakona, jer svima nama je jasno da ovaj zakon je opet doveo do određenog kompromisa, ali kada su ovakvi zakoni u pitanju mislim da je to bilo očekivano i što mora da se desi, da dođe do kompromisa.
Ono što je moja glavna zamerka i to je nešto što ste vi naveli u obrazloženju donošenja ovog zakona, a to je da će ovaj zakon da se donosi u cilju unapređenja domaćih i stranih investicija u privredi, da se smanji rad na crno, da se poveća zaposlenost. Ne mislim da Zakon o radu može niti da dovede investicije niti da može da poveća zaposlenost. Čak, ovaj Zakon o radu, bez obzira šta ko mislio o načinu njegovog sprovođenja, može da poveća samo nezaposlenost, što sa jedne strane iz perspektive poslodavaca može biti i opravdano, ali sa druge strane, naravno ne treba na ovaj način objašnjavati svrhu donošenja zakona.
Ono što želim vama da sugerišem je da ako je ovaj zakon prvi korak da postoje određene druge stvari koje treba da uradite da bi ovaj zakon imao smisla, znači da promenite određene druge zakone koji će omogućiti dolazak investicija. Bez obzira šta je radila bivša Vlada ili u zadnjih deset godina ili šta će se dešavati u budućnosti, neke stvari moraju da se preuzmu. Zašto vam ovo pričam? Činjenica je da od početka godine rast BDP je 0,1%, on je u decembru projektovan 1%, činjenica je da mi ne možemo očigledno, od sopstvenih sredstava ova država ne može da napravi velike investicije, niti od domaćih privrednika, niti država ima kapacitete da pomogne privredu, nema novca u budžetu. Sa druge strane, činjenica da je priliv stranih investicija od početka godine negde oko 200 miliona evra, a da je nama potrebno godišnje 2,5 do 3 milijarde da bi budžet mogao da funkcioniše.
Činjenica je da su povećani tekući budžetski rashodi za neku 21 milijardu. Znači da je država skuplja nego što je bila. Šta uraditi da se ovaj tok spreči, da ovaj zakon o radu ima smisla i da dođu neki investitori? Neće oni doći zbog njega. Možda zbog njega neki neće otići, ali novi neće doći.
Pre svega, treba ozbiljno da razmotrite nakon ovog zakona o radu pitanje visine PDV. Da li on odgovara investitorima, da li na osnovu njega neko spreman da uloži u zemlju. Šta je sa porezom na dobit? Podsetiću vas, vaša Vlada je povećala porez na dobit. Ne vidim rezultate od povećanja poreza na dobit. Smanjuju se uplate u budžet, smanjuju se strane investicije.
Dalje, porez na imovinu za firme, o tome treba da razmislite. Razne takse, naknade za građevinsko zemljište, to su stvari zbog kojih će investitori doći, to su stvari zbog kojih će neko uložiti novac u našu zemlju iz čega će imati prihod iz budžeta i to su ljudi tek kada budu pronašli interes zaposliće neke ljude i onda možemo da pričamo o pozitivnim ili negativnim učincima zakona o radu.
Ovo su stvari koji su preduslovi i bez kojih mislim da će ovaj zakon ostati mrtvo slovo na papiru. Nije sporno da vladajuća većina ima većinu, nije sporno da će biti izglasan, ali se bojim šta će biti ako za šest meseci ili godinu, dve se postavi pitanje efekta zakona. Mi ćemo ga postaviti u ovom parlamentu da vidimo da li je povećana zaposlenost, a to ste obećavali, a to se ne radi kroz ovaj zakon. Šta ćemo ako za godinu dana poraste broj nezaposlenih što je sada vrlo izgledno? Biće krivica naravno na vladajućoj koaliciji i na Vladi koja je predložila ovakav zakon.
Da se vratim na sam Zakon o radu, već sam vam rekao da postoji 26 naših amandmana. Spremni smo da glasamo za zakon ako bude bilo spremnosti da se oni usvoje. Ono na čemu posebno insistiramo jeste, a to je pitanje tzv. vulnerabilnih grupa, odnosno ljudi koji imaju posebnu potrebu zaštitu od strane zakona. Znači, insistiramo na zaštiti trudnica, majki, invalida, dece sa posebnim potrebama.
Navešću vam samo jedan amandman na koji mislim da zaista treba da razmislite, koji je vrlo značajan, a to je pravo na produženo odsustvo sa posla za roditelje, majku ili oca, ko god se brine o detetu, za onu decu koja imaju teški stepen psihofizičke ometenosti. Standard u Hrvatskoj je na primer negde osam godina, u Sloveniji je devet, kod nas u Srbiji je pet godina. Povećavanjem na osam ili devet godina, mislim da je to prvo mali broj dece, to neće biti veliki problem za budžet, a mislim da roditelji koji imaju takve probleme i koji poznaju roditelje sa decom sa takvim potrebama su svesni činjenice da vi ne možete da radite i da se brinete o detetu, a posebno imajući u vidu da je taj neki uzrast za decu sa takvim posebnim potrebama vrlo značajno. To je period u kome vi možete da radite sa decom, da ih učite, da pokušate da ih osposobite za samostalan život, jer jednog dana roditelja neće biti, a mala verovatnoća da će se deci rešiti, odnosno tada već i odraslim ljudima takvi problemi.
Znači, postoji niz stvari koji mogu u ovom zakonu da se usvoje koji neće suštinski uticati na budžet, a mislim da mogu da budu da budu korisne za građane Srbije i naravno korisne i za samu Vladu koja će usvojiti i prihvatiti ovakve amandmane.
Na kraju, zaista želimo i smatramo da treba sprovesti reforme, da treba podržati sve što je proevropsko i sve što će doneti neki bolji život građanima ali smatram da reforme treba sprovoditi u celini. Ne treba pridavati preterano značaj nijednom zakonu jer na ovaj način ići će korak po korak, pogotovo ako oni nisu usaglašeni i izostajaće ono što je najvažniji rezultat, a to je bolji životni standard građana. Hvala.

Hvala.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovde se o jednom izuzetno važnom amandmanu, jer se tiče direktnog pitanja i poštovanja ljudskih prava. Mislim da ništa ne bi trebalo da bude sporno ni vladajućoj većini, ni gospodinu ministru da se usvoji ovaj amandman. O čemu se konkretno radi?
Prema standardima EU ne prikupljaju se otisci prsta kao ni potpisi lica mlađih od 12 godina. To nije sporno i to je dobra novina u ovom zakonu. Nažalost, do sada u našoj praksi su pojedine policijske uprave različito postupale te negde nisu uzimale otiske prstiju i potpise dece mlađe od 12 godina, a negde jesu. To je dovelo do toga da postoji određena baza lica koja su mlađa od 12 godina, baza njihovih otisaka prstiju i potpisa.
S obzirom da zakon ne dozvoljava da se ovakva baza pravi i da se ovakvi podaci skupljaju naš amandman je vrlo jednostavan da se iz arhive obrišu svi ovi podaci koji su do sada skupljeni, jer u suprotnom će policija kršiti ljudska prava, kršiće Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Smatramo da nema nikakvog razloga da Vlada odbije ovaj amandman. Pozivam vas i gospodina ministra da prihvati amandman, a i Narodnu skupštinu, jednostavno da brišemo podatke koje država skuplja, a koje nema pravo da skuplja, jer su u pitanju lica mlađa od 12 godina. Hvala.

Zahvaljujem se na prihvatanju amandman. Smatram da je važno da kada se zakoni donose, budu usaglašeni i sa drugim propisima, jer to stvara jednu ozbiljnu celinu pravnog sistema u našoj zemlji.
Još jednom hvala i to bi bilo to.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, gospodine ministre, pre svega želim, kao i kolega Konstantinović, da kažem da su ovog puta, kada je bilo razmatranje amandmana opozicije, zaista i Ministarstvo i Vlada pokazali dobru volju i da su shvatili da opozicija može da bude izuzetno konstruktivna, da može da ima ozbiljnu nameru da pomogne, a ne samo da pokušava da dođe do odugovlačenja skupštinske procedure ili ometanja, Bože moj, rada vlasti. Tako da, mislim da je ovo ozbiljan iskorak i da je velika stvar da je usvojeno naših 10 amandmana.
Ali, bez obzira, ne bih se javljao da ne smatram da ovi neki amandmani, koji nisu usvojeni, nisu izuzetno bitni i ne mogu da budu za budućnost izuzetno važni, kada je u pitanju pravni sistem. Malopre smo raspravljali o jednom amandmanu koji je, da tako kažem, više pravno-tehničke prirode, pa me baš interesuje kakvu će pažnju Narodne skupštine i ministara da izazove amandman koji je možda suštinski za budući izgled celog prekršajnog postupka i celog sistema, kako zovu "misdiminr" prekršaja, a koji do sada jeste bio zapostavljen u našem pravnom sistemu.
O čemu se radi? Kratko ću. Prema postojećem Predlogu zakona, razne institucije mogu da predlažu prekršaje. Znači, od Narodne skupštine, što je sasvim razumljivo, jer to se radi putem zakona, do uredbi vlada, autonomnih pokrajina i lokalnih samouprava. Suština amandmana jeste da se smanji broj državnih organa i institucija koje mogu da donose propise po kojima građani odgovaraju ili finansijski - novčano, ili zatvorskom kaznom.
S obzirom da su sudovi za prekršaje postali sudovi nakon reforme pravosuđa, da više nisu administrativno-upravni organi, smatram da je izuzetno važno da građani imaju sigurnost, da ne može svako da propiše sankciju protiv njih. U tom smislu sam podneo amandman koji kaže da to može da se uradi samo zakonom ili određenom odlukom autonomne pokrajine.
Kada smo pričali prošli put o ovom zakonu, kada smo pričali u načelu, ostavio sam dilemu i rekao – gospodine ministre, možda treba i lokalnim samoupravama ostaviti, to je jedna ozbiljna tema za razmišljanje, jer postoje određeni propisi tipa iznošenja đubreta, koji jesu nadležnost. Ali, ne vidim nikakav razlog da Vlada može i ubuduće uredbama da propisuje prekršaje, jer Vlada predlaže Narodnoj skupštini zakon. Ako predloži zakon, može da predloži i uredbu. Mislim da će to dovesti do veće pravne sigurnosti.
Ono što želim da kažem, iščitajući obrazloženje zašto je amandman odbijen, korišćena je jedna stvar koja zaista mislim da je više demagoška nego realna, kada je u pitanju razlog za odbijanje amandmana. Kaže se da je veliki broj prekršaja sada predviđen uredbama, da po njima građani ili firme, kako god, ne bi odgovarale. To nije tačno, vi ste već stavili u prelaznim i završnim odredbama duži vremenski period za primenu zakona. Mislim da je sasvim dovoljno u tom vremenskom periodu da se predlože izmene zakona koje bi obuhvatile, a nema mnogo prekršaja o uredbama, i dovele bi do pravne sigurnosti.
Molim gospodina ministra da razmisli o mom amandmanu, a naravno pozivam sve, vladajuće i opozicione poslaničke klubove da podrže u danu za glasanje ovaj amandman. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodine ministre, ono što bih ja želeo, da vi shvatite da u ovim amandmanima, u kojima vidim da imamo podršku i drugih poslaničkih klubova, zaista postoji dobra namera i dobra volja.
Dobra namera, jer ako se ne varam, dobra politika ove vlade jeste dalja budućnost i dalje kretanje ka evropskim integracijama. Ovo je nešto što ćemo morati da izmenimo. Potpuno se slažem, ko to i ne može danas na amandman da odgovara, ali to bi trebalo da se desi u septembru i voleo bih vas da vidim opet u parlamentu sa izmenama zakona.
Ovo nije jedini problem, na nekoliko mesta kasnije, naše amandmane ste rekli da ne možete da usvojite jer je slično rešeno u Krivičnom zakoniku. Nije ni to problem, hajde da promenimo u paketu i Krivični zakonik, to je nešto što ja mislim da za normativno odeljenje Ministarstva pravde ne bi trebalo da bude problem, da brzo i lako urade izmene zakona ili predloge novih zakona.
Zašto sam se javio? Vi ste rekli da postoji opasnost da ukoliko se uredbama ne donose određeni propisi, ne propisuju prekršaji, da postoji određena sfera društvenog života koja će biti nekažnjiva. Tu ste naveli konkretnu strategiju za borbu protiv korupcije, koja je jedan izuzetno važan dokument za bilo koje društvo i koje je tačno. U pravu ste, treba da predvidi postojanje budućih prekršaja, ali ti prekršaji predviđeni u strategiji se neće oslikavati u uredbi koja će biti doneta za primenu strategije, nego svi dobro znamo u Narodnoj skupštini, da postoji Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Taj zakon već sadrži i krivična dela i prekršajna dela.
Znači konkretno, ako ste strategijom predvideli neko novo prekršajno delo, to su samo u pitanju izmene i dopune zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, za koju ste vi kao ministar inače i nadležan da branite u Narodnoj skupštini.
Prema tome, smatram da sve ono što uredbe i gde uredbe propisuju prekršaje, već postoji odgovarajuća zakonska regulativa, koja bi bila samo izmenjena i dopunjena po jednim članovima. Naravno, ukoliko je to komplikovano, ukoliko postoji nespremnost ministara da ulaze u Skupštinu sa ovim zakonikom, postoji ovo što je rekao kolega Konstantinović, jedan omnibus zakon, mislim da je to pitanje, kada se uredbe možda mesec ili dva dana rade i opet da se vidimo u septembru, jer mislim da ćete i sebi učiniti uslugu, jer da li ćete sada menjati ili u nekom budućem periodu, moraćete da usaglasite ovo sa nekim osnovnim standardima.
Ponavljam, potpuno se slažem sa gospodinom Mićunovićem i gospodinom Aligrudićem, suština je da građani znaju zašto odgovaraju, da budu zaštićeni od države, a to može biti samo ukoliko su bilo koja vrsta krivičnih dela ili prekršajnih, predviđeni zakonom a ne voljom ili odlukom izvršne vlasti. Hvala.

Hvala.
Gospodine ministre, razmišljao sam to da vam kažem posle vašeg izlaganja ali mislim da ću morati da malo proširim diskusiju, nevezano samo, s obzirom da sam i predlagač ovog amandmana.
Postavlja se pitanje, zašto su sednice ove Skupštine javne? To ne zato što ćete se vi i ja složiti oko svega što mislimo ili ne mislimo, niti što ja očekujem da ćete vi prihvatiti sve moje predloge, niti zato što sam ja ovde došao da vas besmisleno kritikujem. Izneo sam svoj stav, koji mislim da je legitiman, drago mi je da nisam ostao usamljen, da i druge poslaničke grupe opozicije misle isto što i ja i ostali predlagači amandmana, mislim da nema razloga da se na takav način obraćate, niti meni, niti ostalim predlagačima amandmana, jer ako je neka diskusija bila konstruktivna i dobra, to je bila ova danas. Mislim da nismo mnogo odlazili od teme.
Vi meni kažete – da li ste vi uopšte pročitali Strategiju za borbu protiv korupcije? Gospodine ministre, meni je takva konstatacija, izrečena na takav način, uvredljiva. Ja ne smatram da sam vas nijednom jedinom rečju u svom izlaganju uvredio. Vi vrlo dobro znate, kad postavljate takvo pitanje, da sam ja bio jedan od ljudi koji su radili prethodne strategije za borbu protiv korupcije i koja se dobrim delom naslonila i na ono što ste vi posle izmenili, dopunili, itd.
Možete vi da odbijete ovaj amandman, možete da ga prihvatite. To je nešto što će birači da cene, postoji neko ko to možda gleda, ali, molim vas da u diskusiji pokušamo da držimo određeni nivo, pošto mislim da ja vrlo pristojno razgovaram sa vama te to očekujem i od vas, da takvu poruku pošaljete i nama i građanima koji nas gledaju. Hvala.

Preduhitrio me je kolega Konstantinović. Samo da kažem da sam potpuno saglasan na predlog kolege Aligrudića da predložim izmenu amandmana na odboru. Ako postoji spremnost kod gospodina ministra, mislim da mi nećemo predstavljati problem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, dosta smo argumenata čuli za i protiv. Kao i predlagač ovog amandmana, i ja smatram da bi celishodno i bolje bilo da se kazne smanje, ali mislim da nema potrebe da iznosim dodatne argumente, već smo dosta čuli o tome, o teškoj ekonomskoj situaciji, promeni okolnosti danas u odnosu na neki period od 2008. do 2009. godine, kada se definitivno bolje živelo. Ali, nije mi to tema.
Želim nešto pragmatično da pričam iz perspektive pravosuđa. Deo sredstava koji se naplaćuje od sudskih taksi i od svega ostaje pravosuđu, deo se uplaćuje u budžet. Ono što je suština, da i sudske takse, što nije danas tema, naravno, i visina prekršajnih kazni moraju biti realne, iz prostog razloga da bi bili naplativi. Možemo mi da propišemo velike kazne, kao što smo i ranije radili, ali tada smo smatrali da to može u realnom životu da se izvrši. Ako se ne varam, a ispravićete me, mislim da je vrlo mala naplata izrečenih kazni, svega negde oko 40%, iz prostog razloga što ljudi ne mogu da plate te kazne.
Mislim da, ukoliko bi smanjili maksimume samih kazni, da bi i država i budžet i građani iz ovoga profitirali. Naravno, građani bi plaćali manje kazne, ali bi ih plaćali. Mislim da to jeste ideja prekršajnog naloga koji smo isto u ovom zakonu uveli, da ako neko treba da plati kaznu, da ako je plati ranije ili na vreme, da će platiti u nekom određenom manjem iznosu. Mislim da ta ista analogija koju ste ovde uveli može da se primeni i na visinu kazne. Ako građani mogu sebi da priušte kazne, oni će je plaćati. Ako smanjimo kazne, ovako kako mi predlažemo amandmanom, a izvršenje tih kazni bude veće, biće više novca u budžetu, biće više za rad države, za rad pravosudnih organa. Mislim da treba gledati šire na pitanje, da to nije usko samo pitanje visine kazni, nego da li su te kazne izvršive ili ne.
Doći ćemo već na sledećem amandmanu do onog suštinskog pitanja, šta se dešava ako ne mogu da se izvrše kazne? Jeste, tu je rad u javnom interesu, to je jedan od segmenata, ali ima i ono - zamena novčane kazne kaznom zatvora. To samo pravi dodatan trošak za državu, vrlo nepopularna mera, a naravno, svi znamo da kratkotrajne zatvorske kazne, pogotovo za mlađa lica, samo mogu biti štetna, a nikako korisna.
Molim vas da razmislite, prilikom glasanja za ovaj amandman, upravo o ovom segmentu, da će smanjenjem kazni sigurno doći i do povećanja ukupne naplate kazni, čime bi se višestruko ostvario efekat, ono što jeste ideja visokih kazni, a građani bi mogli to da podnesu i mogli bi da plate sve obaveze koje imaju prema državi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, osetio sam potrebu kao predlagač jednog od ovih amandmana za smanjenje kazne, da samo raščistimo neke stvari. Možemo ovde da vodimo političku raspravu o tome ko je kriv za tešku ekonomsku situaciju. Lako je nama, mi ćemo reći – SPS devedesetih, vi ćete reći, gospoda iz sadašnje koalicije – vi ste krivi, odnosno DSS ili DS u svakom periodu kada je vršila vlast. Opet mogu reći – danas ste vi krivi, ali to ne menja jednu činjenicu, da se zakon donosi danas 2013. godine. Ne donosi se ni 2009, ni 2007, ni 2008, ni 2001, ni 1991. godine. Zakon treba da uvažava realnost. Opet se vraćam na ono što sam malo pre govorio, neću da pričam o visini kazni. Može da bude veća ili manja. Suština je da li je kazna izvršiva ili nije. Ako kazna nije izvršiva, niko nema koristi. Građanin neće shvatiti to kao sankciju, nije platio kaznu, država neće dobiti nikakav prihod od kažnjavanja i kazna će ostati mrtvo slovo na papiru.
Apelujem na vas da razmislite šta je danas, 2013. godine, bez obzira ko je kriv za situaciju u kojoj se nalazimo, realno izvršivo, šta je dobro za građane, šta je dobro za državu. Zato predlažem da stvarno ne pričamo o tome šta je bilo nekada, nego da gledamo današnjost. Slažem se da ovo može da zvuči kao demagogija, da se mi zalažemo za manje kazne, ali ne pričam o tome. Pričam šta je realno danas. Mislim da toga svi treba da se držimo. U tom smislu, još jednom apelujem da razmislite i da u Danu za glasanje podržite jedan od ovih amandmana koje je opozicija predložila.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, dolazimo do jednog amandmana za koji mislim da je izuzetno značajan, za koji ne mogu da verujem da ministarstvo i Vlada nisu imali razumevanje, jer ovaj amandman direktno pomaže i radi u korist  Vlade. Da ga je prihvatila i u korist Ministarstva pravde i ako bi bio usvojen uštedeo bi ozbiljan novac Ministarstva pravde, a znamo da je teška ekonomska situacija.
Ovo govorim jer želim da pokažem da postoji dobra volja. Mogu da se podnesu konstruktivni amandmani koji su u opštem interesu svih.
O čemu se konkretno radi? radi se o nesrećnim situacijama, o čemu smo dosta pričali, kada je već izrečena kazna, kada građani ne mogu da plate novčanu kaznu i jedna od posledica jeste zamena novčane kazne zatvorom. Ono što je predloženo ovim predlogom zakona to je situacija koja je bila i ranije, jeste da se može izvršiti zamena novčane kazne u određenom iznosu za dan zatvora. Pre sadašnjem predlogu taj iznos je hiljadu dinara. Konkretno da kada bi se to prevelo, da bi bilo i građanima jasno, npr. ako se neko kazni pominjanom kaznom od 100 hiljada dinara i to neko ne može da plati on bi išao stotinu dana u zatvor. To su neka tri meseca.
Nije ni 60 dana malo da se ide u zatvor u zamenu za novčanu kaznu.
Suština amandmana koji smo podneli jeste da se podigne iznos novca koji se menja za dan zatvora tako da umesto hiljadu dinara taj iznos bude 3 hiljade dinara, da skratim vremenske periode za 10 hiljada dinara ne bi išli 10 dana u zatvor nego tri dana. To je izuzetno značajno iz perspektive građana jer znamo da su zatvorske kazne štetne, ne mogu nikako povoljno da utiču na učinioce krivičnog dela. Sa druge strane, ne treba zaboraviti da kada država propiše kaznu, o čemu smo danas pričali, želi da kazni učinioca. Znači, sa tih hiljadu dinara neko je već kažnjen. Država ih neće naplatiti jer menja za kaznu zatvora.
Šta se dešava dalje? Kada nekoga uputite u zatvor to košta budžet, poreske obveznike, košta državu. U konkretnom slučaju novac koji ide sa razdela Ministarstva pravde Upravi za izvršenje zatvorskih sankcija koja je sastavni deo Ministarstva pravde. Zato sam i rekao da mislim da je veći interes da se ovaj amandman usvoji ima Ministarstvo pravde. Konkretno, ako dan zatvora košta 2 hiljade dinara. Na hiljadu dinara nenaplaćene kazne ulazite u trošak od 3 hiljade dinara kao država. Zar nije celishodne smanjiti broj zatvorskih dana i samim tim i smanjiti štetu po državu?
U tom smislu mislim da je višestruki interes i građana i ministarstva i Vlade da se ovaj amandman usvoji i zaista mi nije jasno zašto tu nije bilo razumevanja jer ako neki amandman bio dobronameran da pomogne Vladi i ministarstvu to je bio ovaj. Želeo bih da čujem i argumente malo bliže zašto to nije prihvaćeno jer ono što je navedeno u obrazloženju zakona zaista nije adekvatan odgovor. Odgovor Vlade jeste da je tako nešto već usaglašeno sa odgovarajućom odredbom Krivičnog zakonika. Slažem se, ali Krivični zakonik može da se menja. Nije to nešto što je zacementirano. Ako bi ovo izmenili u Zakonu o prekršajima, zašto ne bi ministarstvo uputilo izmene i dopune Krivičnog zakonika pa makar i sa jednim članom.
Mislim da su ogromna sredstva koja bi uštedela država, a opet da bi lako dobili podršku građana, teška ekonomska situacija. Nije ideja da veliki broj građana koji ne može da plati ide u zatvor, jer ako uđemo u takvu situaciju onda, bojim se, nama jednostavno neće biti koristi, niti budućnosti, niti će, ono što je najvažnije, ovaj zakon ostvariti svoju svrhu i suštinu, a to je većinskim delom naplata novčanih kazni.
Prema tome, molim vas još jednom da razmislite o mom amandmanu i da, ako ministar nema razumevanja, u danu za glasanje usvojimo i ovaj amandman. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, slušao sam pažljivo vaše izlaganje. Jeste da je bilo dilema "za" i "protiv", da li kazna zatvora treba da bude, odnosno dan da se zameni sa ovim iznosom, čime bi bila kraća ili duža zatvorska kazna, ali mi niste odgovorili, kada ste doneli odluku da odbijete ovaj amandman, da li ste uradili, ono o čemu sam govorio, finansijsku procenu? Koliko bi Ministarstvo pravde, konkretno Uprava za izvršenje zatvorskih sankcija, uštedelo novca, kada bi se smanjile proporcionalne kazne? To me baš zanima, jer mislim da mi ovde pričamo o milionima evra razlike, s obzirom da smo čuli od kolege iz DSS da je to veliki broj dana u zatvoru kada se zameni. Naravno, vi ste jedini koji imate te podatke u ovom trenutku, odnosno Uprava za izvršenje zatvorskih sankcija Ministarstva pravde.
Zanima me samo, kada ste doneli odluku o odbijanju amandmana, da li ste uradili tu finansijsku procenu? Jer, možda bi vam bilo dosta lakše da sve finansiraju zatvori, jer smo svedoci ovih dana, makar je tako po novinama pisalo, da nema novca, da se zatvorenici prevoze na suđenja, što nije ništa novo, to je i ranije bio problem, pa ste se uvek dovijali, na ovaj ili onaj način, da prebacite sredstva jer je izuzetno važno da se suđenja odvijaju neometano, pogotovo ne da ih ometa nešto što je deo Ministarstva pravde, odnosno izvršne vlasti. Mislim da bi na ovaj način uštedeli i dosta novca. Zato vas pitam još jednom – da li možda imate i finansijsku procenu? Ako je to neki mali iznos koji nije od značaja, mogu da kažem i da nisam bio pravu kada sam podnosio amandman. Hvala.