Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, biću vrlo kratak. Dobar deo ovoga što sam hteo da kažem već je rekao moj kolega Konstantinović. Potpuno se slažem da ovaj deo zakona ima iznad toga naslov koji se zove pravo na odbranu. Lepo počinje rečenica kojom se kaže da se svakom od okrivljenih mora dati prilika da iznese odbranu, činjenice i dokaze koji će ići u njegov prilog, a onda dajete izuzetak i sužavate, ukidate pravo na odbranu za određene slučajeve, i to kažete – osim u slučajevima predviđene zakonom.
` Iz obrazloženja, kao što je kolega rekao, se vidi da se pozivate na platni nalog. Tu mogu da imam razumevanja da to može da pravi problem. Ono što je ovde moj glavni problem, nadam se da će se kolege složiti, jeste da je ovo vrlo loša definicija, jer ako ste to hteli, trebali ste da napišete – osim u slučajevima predviđenim ovim zakonom. Znači, da se samo ovim zakonom može ograničiti pravo na odbranu.
Drugim rečima, ovako kako ste napisali možemo Zakonom o poljoprivredi, možemo zakonom iz bilo koje druge nadležnosti da ograničimo pravo na odbranu. Mislim da to jasno proističe i da je to nešto o čemu se i ranije pričalo. Ovako široko postavljeno, ostavljate mogućnost da se bilo kojim zakonom ograniči, ukine ili smanji pravo okrivljenog na odbranu.
Mislim da je to ozbiljan propust i zbog toga smatram da bi trebali da usvojite ovaj amandman, jer mislim da ovde ne treba da govorimo, građani dobro znaju, svi vi dobro znate, i ko jeste pravnik, i ko nije, da je pravo na odbranu jedno od osnovnih ljudskih prava, da je ono garantovano Ustavom, a na ovaj način ozbiljno zadirate u ljudska prava.
Time opet dolazimo na ono što jeste neka naša budućnost. Ako jeste ideja, ako želimo da idemo putem evropskih integracija, a to je da naše zakonodavstvo, pa i sam Ustav moraju biti u skladu sa evropskim standardima, sa konvencijama Saveta Evrope, sa direktivama EU. Ovako nešto definitivno nije u skladu sa standardima koji postoje u razvijenim zemljama. Opet dolazimo do jednog člana, ako ovaj zakon bude izglasan, biće predmet skorih izmena i dopuna. Mislim da je bolje da to uradimo sada, nego da za nekoliko meseci ili godina opet menjamo nešto o čemu smo sada već raspravljali.
Prema tome, molim vas da razmislite da se usvoji ovaj amandman ili, ako ne postoji spremnost Vlade, da se u danu za glasanje poslaničke grupe odluče da podrže ovaj amandman i da ispravimo ovaj očigledan propust. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, dame i gospodo iz Visokog saveta sudstva, pre svega govoriću o Predlogu zakona o prekršajima, jer smatram da je to jedan važan zakon. Naravno, nije važan kao što je to krivično zakonodavstvo, ali jeste deo procesnog zakonodavstva i možda i važniji, jer se daleko veći broj građana susreće sa njim u svakodnevnom životu.
Ono što pre svega želim da kažem, što je pomenuo i gospodin Cvijan, jeste da ovaj zakon predstavlja kontinuitet rada između dva ministarstva. Zašto je to važno? Ne to, što smo mi danas Demokratska stranka ili smo bili na vlasti ili je to danas Srpska napredna stranka, nego je pravosuđe kao celina, jedan mehanizam koji se izuzetno teško i izuzetno sporo menja.
Pored otpora koje smo mi imali, mislim da i sada vladajuća garnitura takođe nailazi na slične otpore i to je nešto što će čekati i buduće ministre i narednih deset godina, verovatno i duže. Treba istrajati u određenom kontinuitetu reformi.
To ne znači da ću se složiti sa svim što radi danas Srpska napredna stranka, niti da se oni slažu sa onim što smo mi radili, ali smatram da je od ključne važnosti, da postoji jedan pravac koji je bio jedinstven za sve. Sve ostalo, ako bi se ključno menjalo iz godine u godinu, mislim da taj sistem ne bi funkcionisao.
U tom smislu, ono što je, mislim da svi podržavamo i slažemo se danas, je dobro jeste da su prekršajni sudovi postali sudovi, iako smo ih ranije zvali sudovi, faktički su bili organi uprave. To je jedna od stvari o kojoj želim da govorim na samom početku, pre svega određenim načinom i primedbama na sam tekst zakona, a onda i o jednom drugom delu, da svaki zakon mora da poznaje šta je životna realnost. Da li je zakon dobar ili ne, to mogu ceniti pravni eksperti, možemo i u Skupštini da se usaglasimo sa tim, ali da li život može da prepozna taj zakon i da zaživi to je drugo pitanje.
Prva načelna primedba o kojoj želim da govorim jeste nešto što je ostalo iz starog zakona, a za šta mislim da je možda došlo vreme da se stvari menjaju, jer je to nešto što ćemo sigurno morati da menjamo u procesu pristupanja EU, što verujem da je većini nas apsolutno interes.
Na samom početku zakona, zakon određuje kojim propisima mogu da se propisuju prekršaji. Naravno, to nije kao krivično zakonodavstvo i znamo da samo zakonom mogu biti određena krivična dela. Većina je u Krivičnom zakoniku. Nažalost, neka se nalaze i u nekim drugim zakonima. To stvara konfuziju i možda teže postupanje sudija. Kako je sada zamišljeno, ne samo da se zakonom određuje, već i uredbama Vlade, propisima autonomne pokrajine, propisima lokalnih samouprava.
Mišljenja sam da bi trebalo suziti krug organa koji može da donosi prekršaje. To će sigurno izazvati problem u sprovođenju za našu normativu, jer će biti neophodno da se uradi jedan zakon, zakon koji bi obuhvatio sve te propise, koji trenutno postoje. S obzirom da ste, gospodine ministre, ovde stavili da primenom, mislim, od marta 2014. godine, mislim da to nije nemoguće.
Ono što kod mene izaziva dilemu, to ćete videti iz mog amandmana, ali to treba da ostane samo zakonom, odlukama, propisima autonomne pokrajine ili to možda treba zadržati, pa da lokalne samouprave predlažu određene vrste prekršaja.
Mislim da u svakom slučaju treba iz zakona treba skloniti uredbe. Ne vidim nikakvu potrebu da se uredbama propisuju prekršaji, jer uredbe donosi Vlada, a znamo da Vlada predlaže Narodnoj skupštini zakon. Mislim da bi se tu stvorila dodatna pravna sigurnost. Da ne bi došli u situaciju u kojoj se sada nalazimo, da su sudije za prekršaje sudovi u sudskom sistemu koji se odnose na Zakon o sudijama, a lokalni organi propisuju prekršaje. Znači, organi uprave po kome postupaju sudovi. To je jedna od stvari, videćete u predlogu amandmana, a o tome ćemo detaljnije kada dođu na red amandmani.
Ono što je vrlo važno iz načelnih primedbi jeste jedna praksa koja nije vezana samo za Ministarstvo pravde i nije vezana samo za ovo vreme, nego i ranije, a to je nespremnost, nesposobnost da se zaista obrati pažnja na direktive Evropske unije i na konvencije Saveta Evrope.
Ovde u ruci držim papir koji nam je Ministarstvo predložilo, odnosno Vlada. Papir se zove – izjava usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije. Ona je prazna. Tu su pitanja, a odgovora nema nigde. Samo na ovoj strani stoji rečenica – ne postoji odgovarajući propis Evropske unije sa kojim je potrebno obezbediti usklađenost. To bi bilo lepo da je to tako, ali mislim da nije tako, jer ko god da sedi ovde, ko god da je pravnik, mislim da će se složiti da postoje ili direktive ili konvencije Saveta Evrope koje se tiču zadržavanja u pritvoru, zatvora. Definitivno postoje određeni propisi sa kojima se treba usaglasiti.
Ne kažem da ovaj zakon nije usaglašen, ali iz toga ne vidimo šta je usaglašeno. To možda može danas da prođe na Skupštini i da mi to izglasamo i da oko toga Evropska unija ne pravi problem, ali vas pitam – šta ćemo kada otpočnemo pregovore? Poglavlja 23. i 24, ovo jeste tema i jednog i drugog poglavlja. Kako ćemo onda postupati, ako nemate ljude koji mogu jasno da prođu kroz sve direktive, kroz konvencije Saveta Evrope i da mi u Skupštini znamo šta jeste, a šta nije evropski standard?
Moj vam je savet da napravite tim ljudi, jer ovo ovako možda može do kraja godine da prođe i ovaj način predlaganja više neće biti moguć.
Još jedna stvar, naizgled tehnička, ali mislim da oslikava realan život. Nadam se da je ideja svih nas da ovaj zakon ne ostane mrtvo slovo na papiru. U prelaznim i završnim odredbama, pošto sam neko ko je radio zakonE, predlagao i znao gde je problem, uvek sam najviše pažnje obraćao na prelazne i završne odredbe, stoji rečenica koju smo mi često stavljali, a to je – nisu potrebna dodatna finansijska sredstva.
Hajde sada da pričamo realno. Čitajući zakon – da li je moguće da čim promenite, recimo, način dostave vi pravite određene manje ili veće troškove, a da ne kažem da se direktno u zakonu kaže da se uvode neka dva nova registra. Podržavam uvođenje tih registara i mislim da je to dobro, ali budimo realni, to bez novca ne može da se uradi. Morali ste u zakonu da uvedete da su potrebna finansijska sredstva i lično bih glasao za to, jer znam da novac treba pravosuđu, da su za primenu zakona potrebna sredstva, ali ovo nije način da se ozbiljno pristupa primeni zakona.
Šta će se desiti? Imate u prelaznim i završnim odredbama da u roku od šest meseci morate da donesete podzakonska akta, za promenu tih registara morate nekog da angažujete, da raspišete neki tender, nećete imati novca u budžetu i ovaj zakon u svom najvažnijem delu neće zaživeti.
Apelujem i smatram da ne bi bilo loše da Vlada to dopuni ili da obavesti Skupštinu da će zakon u kasnijoj proceduri biti izglasan, ali ukazujem da ovo što stoji u zakonu nije tačno, jer je nesprovodiva primena ovog zakona bez posebnih finansijskih sredstava.
Da ne bih dužio, moram nešto važno da kažem o samom zakonu, pošto sam podneo amandmane, gde verujem da ću naići na podršku, ali o tome ćemo detaljnije u danu kada budemo raspravljali o amandmanima.
Jedna od stvari koja mi bode oči već duži niz godina, a mislim da je ovo dobra prilika da se promeni, a to je pitanje diplomatskog imuniteta. Svi znate da diplomate ne plaćaju kazne za prekršaje u našoj zemlji. To je tako i to je pisalo u zakonu. To je jedna praksa koja postoji već duži niz godina. Takva praksa je pre nekih 20-30 godina bila svuda u svetu. U međuvremenu su pojedine zemlje promenile praksu, pre svega veliki centri diplomata, od Brisela, Vašingtona itd. i naše diplomate plaćaju kazne u tim zemljama. Smatram da ova odredba treba da ostane u zakonu, ali da se doda samo jedna rečenica – pod uslovom reciprociteta. Drugim rečima, ako naše diplomate ne plaćaju kazne u inostranstvu, neće ih plaćati ni ovde. Ako mi plaćamo kazne, ne vidim razlog da se deo novca od diplomata ne slije u budžet Republike Srbije.
Druga stvar o kojoj se dosta govorilo, a vezana je i za treću stvar, jeste pitanje visine kazni i pitanje iznosa novca kojim se zamenjuje dan zatvora. Juče smo slušali dijalog između koleginice Judite Popović i ministra, ono što jesu činjenice i što je tačno jeste da postoji nešto, a to je realan život. Nije sporno da su kazne uvedene ranije, čak su i povećane u naše vreme i to je nešto što je notorna činjenica.
Sa druge strane, nije isti nivo života, nije isti kvalitet života danas i pre četiri godine, teška je ekonomska kriza. Mislim da niko od nas ne može da kaže kada ćemo izaći iz ekonomske krize, da je to neka perspektiva koja dolazi.
Smatram da u tom smislu ne bi bilo loše da se izmenom zakona ili prihvatanjem našeg amandmana ili bilo koje druge poslaničke grupe te kazne svode u neku normalu koja je danas prihvatljiva građanima. Nije to samo da vi činite građanima da će manje plaćati kaznu, nego morate shvatiti jednu drugu stvar – građani ne plaćaju kazne. Znači, kada podignete visoke kazne, oni jednostavno ne plaćaju. Znate da retko kad može da dođe do izvršenja, pa ne može da se izvrši i kad neko struju ne plaća. Prema tome, jednostavno je manja popuna budžeta. Verujem da bi se smanjenjem kazni postiglo, kao i sa prekršajnim nalogom, što je odlično urađeno u zakonu, da i sama naplata kazni u budžet bude efikasnija. Sa druge strane, ne sumnjam da bi Vlada prihvatanjem ovakvog amandmana dobila podršku, jer sam siguran da bi građani više voleli da te kazne budu primerene njihovom današnjem standardu. Ako taj standard skoči za pet godina, najmanji je problem da neka nova Narodna skupština opet poveća kazne.
To je usko vezano i za ovaj drugi deo, koji mislim da je važan. Ako neko danas ne može da plati kaznu, on se upućuje u zatvor, u sve većem broju slučajeva, i to na taj način što se za iznos od hiljadu dinara zamenjuje za jednu kaznu zatvora. Tu želim da kažem jednu vrlo važnu stvar - zatvor košta. Kada uputite nekoga u zatvor, neko to plaća. To plaća budžet. Ispraviće me ministar, ali ja verujem da danas najmanje oko dve hiljade dinara košta dan nekoga koga držite u zatvoru. Na tih hiljadu dinara, koliko inače nije platio kaznu, vi imate tri hiljade dinara štete. To je realno, jer taj ko ode u zatvor mora da jede. Povećavanjem ovog iznosa, predložio sam svojim amandmanom, na tri hiljade dinara za dan zatvora, postavio bi se dvostruki efekat. Prvo, građani bi kraće išli u zatvor. Znači, ako ste dužni 10.000 dinara bili biste tri dana u zatvoru, a ne deset. Sa druge strane, uštedeli bi dodatan novac, jer tih 10 dana zatvora bi koštali još 20.000 dinara državu, a ovako će koštati 6.000 itd.
Smatram da je to dobra mera, da nije loša, jer, na kraju krajeva, svi ovde koji su pravnici vrlo dobro znaju da su najštetnije, pogotovo kada su mlađa lica u pitanju, kratkotrajne zatvorske kazne, jer one izazivaju kontraefekat, a ništa pozitivno.
Završavam, da me kolege ne bi upozoravale, ali samo još jednu rečenicu oko zastarelosti. Dosta su druge kolege iz parlamenta pričale o tome. Čuli smo i da je to sada četiri godine i da je bilo dve. Želim da ukažem na to da se ovde ne radi samo o tome da građaninu bude lakše ili da kraće traje postupak. Vi u pravosuđu imate vrlo ažurne sudije koje postižu normu i koje rade kvalitetno. Imate i druge sudije koje nisu toliko ažurne ili ne rade kako treba. Sada uopšte neću da pričam o segmentu da građani izbegavaju pozive, o čemu se dosta govorilo danas. Smatram da bi bilo bolje i celishodnije da zastarelost ostane u rokovima koji su važili do sada. Jer, ako pogledate zadnje tri ili četiri godine, vi imate veću efikasnost rada prekršajnih sudova. To znači da se sve više i više predmeta rešava, što nije dovoljno, ali u nekoj perspektivi bi to moglo da bude rešenje. Bojim se, ako uvedete veće rokove zastarelosti, da će doći do opuštanja rada pravosuđa, a da će na kraju za dve godine efekat biti isti. Nećete imati milion predmeta u radu, nego dva miliona i isti broj predmeta će zastarevati iz godine u godinu.
Smatram da je celishodnije da u postupcima koji su hitni i kratki, kao što su prekršajni postupci, rokovi budu kratki. Mislim da se ovim neće ono što ste predlagali ostvariti, a to je da manje predmeta zastareva. Hoće, u prvoj godini, da bi u četvrtoj to bio isti broj, ako ne i potpuno identičan. Hvala.

Hvala. Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, dame i gospodo iz ministarstva, ovaj amandman, kao što je moja koleginica pričala, vrlo je značajan pre svega u smislu sledećeg, jer pretpostavljam da je intencija ove Skupštine i, naravno, samog zakona, da se što je više u mogućnosti smanji broj ovakvih najtežih, najgnusnijih krivičnih dela kao što su pedofilija i silovanje.
Nažalost, u samom tekstu zakona, što ne mogu da krivim sadašnje ministarstvo, jer smo mi kao Vlada predložili ovaj zakon, a koncipirano je da se on pre svega odnosi na pedofile, čime bi bili u jednom ozbiljnom problemu, o čemu ću kasnije pričati, da naša država neće, po uzoru na druge zemlje Evrope, da dobije i registar silovatelja.
Zašto je to važno? Zašto apelujem na sve poslaničke grupe, kad već Vlada nije imala razumevanja da usvoji ovaj amandman, da se dobro zamisle i da učinimo nešto korisno i nešto što će biti dobro jer ćemo u suprotnom morati još jednom da radimo isti posao? Sve zemlje Evrope, pa tako i Srbija, moraju da imaju ovakve registre jer nije samo suština postojanja registara da se neko naknadno kažnjava nakon odslužene zatvorske kazne, odnosno da postoje pravne posledice osude, već da se spreči činjenje ovakvih krivičnih dela.
Podsetiću vas, ako ostane zakon u tekstu u kome jeste, on će se pre svega odnositi na pedofiliju, znači one osobe koje su učinile krivično delo pedofilije prema maloletnom licu, trpeće sankcije. Postavlja se pitanje - šta ukoliko neka osoba siluje devojku od 18 godina? Na njega se ovaj zakon neće odnositi. Ako je to uradio sa osobom od 17 godina, on će se primenjivati. Mislim da su ovde u pitanju bolesne osobe, da su u pitanju višestruki povratnici, što mislim da vrlo dobro znate i da sigurno uzrast osobe njih ne sprečava u svojim zločinačkim namerama.
Usvajanjem ovog amandmana, preduslov da se usvoji sledeći amandman, čime bi se ovaj zakon odnosio ne samo na pedofile, već i silovatelje i Srbija bi dobila i bazu podataka o silovateljima, njihovu DNK analizu, sprečavalo bi se njihovo putovanje u inostranstvo i ovaj zakon bi zaista u punoj meri mogao da ispuni svoju svrhu.
U tom smislu, apelujem, pričaću kasnije oko drugog amandmana konkretno na šta se odnosi, na koji način bi se to postiglo, ali da shvatite ozbiljnost, jer ukoliko ostane zakon u neizmenjenom tekstu kakav je sada, mislim da će se pred Narodnom skupštinom vrlo brzo naći neki sličan zakon koji će napraviti registar samih silovatelja.
Ovim sprečavamo jedno dugoročno zlo, činimo jedno dobro delo za društvo i mislim da ne treba nikome da bude sporan ovaj amandman i sledeći. Mislim da ovo uopšte ne treba da bude tema bilo kakvog politikanstva jer ono što je problem za sadašnju Vladu i vladajuću većinu, ukoliko ne usvoji ovaj amandman, prilikom prvog sledećeg krivičnog dela silovanja, neko bi mogao zlonamerno da kaže - da ste hteli da napravite registar, ovako nešto se ne bi desilo, pogotovo kada pričamo o povratnicima. Apelujem da dobro razmislite i da u danu za glasanje odlučite da se usvoje ova dva amandmana koja su pre svega izuzetno korisna za građane Srbije. Hvala.

Dame i gospod narodni poslanici dolazimo, do po meni najvažnijeg amandmana, možda do suštine samog ovog zakona i zaista smatram da treba da postoji razumevanje u Narodnoj skupštini, i na kraju, krajeva i Vlade Republike Srbije i da se ovaj amandman u danu za glasanje usvoji.
Ponoviću još jednom ono što sam malo pre govorio. Konkretno amandman govori da se pored postojećih krivičnih dela, odnosno stavova krivičnih dela na koje se odnosi primena ovog zakona, doda još i silovanje u stavu 1. tačka 1, tačka 2. da bi se u potpunosti zaokružili svi učinioci krivičnih dela protiv polnih sloboda, kako bi u našoj zemlji jedinstveno bili sankcionisani svi izvršioci ovih najtežih krivičnih dela.
Veliki je pomak i velika je stvar da mi dobijemo pravne posledice i kontrolu života nakon odslužene zatvorske kazne pedofila, ali smatram da je višestruko korisno da to bude i protiv silovatelja. Teško je izmeriti šta je teže krivično delo ili zločin, ne znam kako bih nazvao i pedofiliju i silovanje. Mislim da mi kao Narodna skupština ne treba da pravimo razliku. Smatram da je izuzetno korisno da se ove mere primenjuju na silovanje, pogotovo imajući u vidu da je mala razlika da li neka osoba, bilo muškog, bilo ženskog pola koja je silovana ima 17, 18, 19 godina.
Na ovaj način bi se za sve silovatelje i pedofile napravila jedinstvena baza podataka. Imali bi DNK analizu, koja bi se nalazila u policiji, bio bi vrlo jednostavan način otkrivanja učinioca krivičnih dela nakon silovanja. Jer ako imate jedinstvenu bazu vi bi upoređivali podatke sa onim koji su već učinili krivično delo. Ako znamo, a mislim da vrlo dobro znamo da je veliki broj povratnika, ja verujem da bi se uveliko olakšalo otkrivanje ovih krivičnih dela. Zašto je to važno?
Vi znate da danas u našoj zemlji, na žalost, već često i velika sramota da se prijavi silovanje, pogotovo pedofilija u porodici i da postojanje ovakve jedinstvene baze i za pedofile i za silovatelje bi mnogo olakšalo i procesuiranje i otkrivanje krivičnih dela, olakšali bi posao i policiji i tužilaštvu. Mislim da bi se i Srbija svrstala u red modernih evropskih zemalja koja sankcioniše ovakvu vrstu ponašanja na jedan poseban način. Ovo s jedne strane jeste umanjivanje određenih ljudskih prava, kad vi unapred nekome uzimate podatke i kada mu zabranjujete da putuje u inostranstvo, ali ne smemo da zaboravimo koliko su strašna i teška ova krivična dela.
Usvajanjem ovog amandmana, kao i nekoliko prethodnika, vidim da su predložili vrlo sličan amandman i druge poslaničke grupe. Mislim da bi stavili jednom tačku na ovu celu oblast, da više ne bi morali da u parlamentu raspravljamo i da bi nadležni organi mogli na miru da primenjuju samo ovaj zakon. Ne treba, naravno zaboraviti, da je i potrebno neko vreme da i nadležni organi, da uprava za izvršenje zatvorskih sankcija, koji će tu verovatno najveći posao biti na njima da postave sistem. Ali jednom kad ga postavite vi u narednih nekoliko godina bi mogli zaista imati dobar preduslov i dobar osnov da se u što većoj meri onemogući ponavljanje ovih krivičnih dela. Zbog toga, evo na kraju samo još jednom da apelujem. Molim vas da dobro razmilite u danu za glasanje. Mislim da je koristan za sve, da nikom ne čini štetu, da je politički dobar i za Vladu i za opoziciju i da jednostavno, što je najvažnije, ako ovim registrom i silovatelja sprečimo jedno jedino silovanje, mislim da smo učinili veliki posao. Apelujem da razmislite da u danu za glasanje pritisnemo dugme i da učinimo veliku stvar.

Hvala.
Drago mi je da je ovaj amandman usvojen, ne u formi kako smo ga predložili, što smatram da je potpuno nebitno ko je predlagač amandmana, nego Odbor za pravosuđe. Suština je da krivična dela ne zastarevaju.
Ne bih mnogo pričao o tome. Već smo čuli zašto je to važno. Mislim da je ono što jeste suština da se ta krivična dela ne prijavljuju uvek nadležnim organima, da ne dolazi uvek do progona krivičnog i zbog toga vrlo često ona zastare. Vrlo često se deca, koja su bila predmet ovakve vrste najstrašnijih zloupotreba, tek kada postanu punoletna ili kada postanu ljudi, odvaže da pričaju o tome. U tom smislu mislim da je ovo vrlo važno i da je vrlo dobro što su Vlada ili Odbor našli razumevanje. Na kraju krajeva, ministar je prihvatio amandman.
Mislim da kada su ovakve stvari u pitanju ne treba da vodimo računa ni ko je predlagač amandmana, ni da li je to vladajuća većina ili opozicija, da je potpuno nebitno. Važno je da dođemo do što kvalitetnijeg teksta zakona. U svakom slučaju, pozdravljam usvajanje ovog amandmana. Hvala.

Povreda Poslovnika, član 106, govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Tema jeste uopšteno Zakon o oduzimanju imovine, ali se ovde povela rasprava o rezultatima rada Direkcije, što mislim da nije tačka dnevnog reda. U tom smislu zaista imam potrebu nešto da kažem, da bi bilo jasno, jer na žalost mi, kao Narodna skupština, ne prozivajući ni vlast ni opoziciju, sada smo u stanju verovatno i nešto što je dobro da nekom našom raspravom predstavimo građanima kao vrlo loše. Duboko verujem, a verujem da će se složiti i vlast, da zakon je bio dobar, dobro je primenjivan, izmene …
(Predsednik: Ali vas molim da o tome ne govorite u toku povrede Poslovnika, pošto u toku povrede Poslovnika možete govoriti samo o …)
Govorim o povredi Poslovnika, šta se sve govorilo, a nije bila tema dnevnog reda.
(Predsednik: Ali se govorilo u okviru replike. U okviru replike je to moguće.)
Mogu li da vas zamolim da završim?
(Predsednik: Ali ne mogu da vam dozvolim da govorite o nečemu što ipak nije tema povrede Poslovnika.)
Znači, gospodin Cvijan je kroz svoj govor povredio Poslovnik, a vi na to niste ukazali, govoreći o rezultatima, načinu deljenja imovine Direkcije. Nadam se da se oko toga slažemo.
Ono što je rečeno da su davani automobili, direktno o tome je govorio, da su davani privatnim licima, samo želim da kažem jednu rečenicu da se zna, a to je da su ti automobili dati MUP-u Republike Srbije. Ko je slupao ili šta je radio MUP Republike Srbije, to trebate da pitate starog i sadašnjeg ministra unutrašnjih poslova, a ne da pitate opoziciju. Naravno, detaljnije ću se javiti, ali vas opet molim da ne dozvolite raspravu jer smo otišli daleko od samog predloga teksta zakona. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, gospodine Ćosiću, pre svega želim da dam jedan opšti osvrt na sva četiri predloga zakona koji se nalaze danas pred nama. U principu, mogu na samom početku da kažem da ovo nisu loši predlozi zakona i nešto, ukoliko se usvoje amandmani narodnih poslanika, mogu predstavljati i dobra zakonska rešenja.
Ali, pre toga, pre nego što krenem u pojedinačnu raspravu o svakom zakonu, želim da kažem da, bez obzira što možemo da se složimo da će veliki broj političkih stranaka glasati za ove zakone, da mi kao narodni poslanici smo skloni da i kada su u pitanju dobre stvari od opšte koristi za građene, da ih predstavljamo na jedan potpuno pogrešan način. Određeni instituti ove države, koji su pokazali zaista velike rezultate u borbi protiv kriminala i korupcije i za koje možemo reći da su u opštem interesu i u dobrobiti građana, budu predstavljeni na pogrešan način.
U tom smislu ću se u drugom delu izlaganja malo i osvrnuti na pitanja koje su ostala iz prethodne rasprave. Mislio sam da to ne treba da bude tema dnevnog reda i zbog toga sam i reklamirao povredu Poslovnika, ali s obzirom i predsednik Skupštine je jasno ukazao da to ne predstavlja povredu Poslovnika, pretpostavljam da ću ja imati pravo takođe da proširim diskusiju, ne samo oko zakonskih tekstova, nego i na rezultate rada. Sve u svemu počeću od prvog, a to je čuveni Marijini zakonik, odnosno zakon, jedan izuzetno važan akt, nov u našem pravnom sistemu čije ćemo naravno rezultate primene videti u budućnosti i možda jednog dana raditi neke izmene i amandmane, nadam se kada već bude uspešno primenjen.
Ovaj zakon je izuzetno važan iz nekoliko razloga. Naše društvo na žalost nema jasnu svest da silovanje i pedofilija su jedan od najtežih zločina. O našoj svesti obično ubistvo predstavlja nešto mnogo gore. Vi nekome prekinete život, a često zaboravljamo da neko ko je silovan bilo da je to dete ili osoba muškog ili ženskog pola, kako god, posledice tog čina nosi ceo život i nikad se ne zaboravljaju, pogotovo ako pričamo o deci. Nažalost bilo je slučajeva od svega nekoliko godina, pa naravno do punoletstva da te osobe žive ceo svoj život i nikada ne zaborave, nose traume onoga što se desilo.
I u tom smislu ovaj zakon treba gledati pre svega ko prevenciju. Bilo je nekoliko rasprava danas o strožoj kaznenoj politici to mogu se složim, ali to bi bila tema izmena krivičnog zakonika i naravno, primene sudova kaznene politike zašto su oni nadležni, a ne mi.
Suština ovog zakona, ponoviću još jednom je prevencija odnosno, najvažniji momenat jeste da će se po prvi put u našoj državi uraditi jasan popis registara silovanja. I ne samo što će se oni popisati što će biti lakše policiji da radi posle, jer ako pođete od one, a što jeste tačno pretpostavke da najveći broj pedofila i silovatelja su povratnici.
Znači, to su ljudi koji imaju potrebu tu da rade stalno, čim izađu iz zatvora u roku nekoliko meseci oni ponove to delo. Često, prosto, vi kao običan čovek ne verujete da je neko bio dva meseca na slobodi i da je opet to uradio i da je opet otišao na 10 ili 15 godina u zatvoru, ili koliko god već sud izrekne kaznu.
U tom smislu biće policiji daleko lakše da otkrije eventualne činioce krivičnih dela, a ono što je najvažnije biće daleko lakše da se oni spreče.
Konkretno, tu se nalaze mere od toga da oni ne mogu da se zaposle u institucijama sa decom, od toga da moraju da se javljaju državnim institucijama svakih nekoliko nedelja ili mesec dana.
Ono što je takođe važno da ne mogu da napuste zemlju pre nego što se jave, nadležnom organu, jer smo svedoci nažalost, bili pred samo dve ili tri godine da je bio jedan užasan čovek, ne znam ni kako bih ga nazvao, koji je išao po celom Balkanu i silovao je i u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, da bi tek na kraju kod petog ili šestog silovanja bio uhapšen, verovatno upravo koristeći mogućnost lakšeg prelaska granice i komplikovanosti u saradnji među pravosudnim organima.
Ovaj zakon ću lično podržati, mislim da je dobar, ne kažem da je savršen, jesmo ga mi radili kao sastav Ministarstva pravde i izuzetno mi je drago što je on predložen u manje ili više izmenjenoj formi.
Ja ću sada predložiti jedan amandman, sa kojim se, nadam, da će se gospodin ministar složiti, izuzetno je važan, nešto što, i mi kada smo ga radili, nismo stavili, a mislim da će zaista da poboljša kvalitet zakona.
Ovaj zakon se faktički kako je napisan, odnosi samo na pedofile i tu dolazimo u jednu apsurdnu situaciju i zbog toga ću predložiti da se proširi i na silovanje, konkretno u stavu 1. i stavu 2. Zašto to predlažem?
Znači, da i klasični silovatelji ne mogu da rade sa decom, da ne dođemo u jednu apsurdnu situaciju kao država, a to je, ako silujete devojčicu od 17 godina, a ako ima 18 godina i jedan dan, ove mere se neće primenjivati.
Mislim da je dobro, mislim da neće povećati bitno troškove, jer ne pričamo o milionima silovateljima u našoj zemlji, pričamo o limitiranom broju ljudi i kada bude bila rasprava u amandmanima, malo ću detaljnije objasniti, ali sada pozivam ministra da razmisli, jer mislim da je to u principu dobar amandman, jer teško možemo da branimo granicu da neko ko siluje nekoga od 17 godina, ima posledice, a neko sa 18, 19, ili 20, sve jedno, da nema ovu vrstu posledice i mislim da će to bitno olakšati policiji da radi svoj posao.
U tom smislu je izuzetno značajno, samo još jednu rečenicu da kažem, jer je vrlo važno, a važno je i za svest naših građana o ovom pitanju.
Nažalost, daleko je veći broj silovanja i pedofilije u našoj zemlji, nego što se to prijavljuje u nadležnim organima, često od sramote, u društvu, pogotovo u malim sredinama, u seoskim sredinama, devojke ne mogu da se udaju nakon toga, nose trajne posledice i upravo registar svih vrsta silovanja će pomoći da se spreče takva događanja.
Mislim da, ako išta znači, da mi treba kao skupština da pozovemo sve koji su bili žrtve ove vrste nasilja i da to prijave nadležnim organima, a da nadležni organi učine da se taj postupak sprovodi na najlakši način i da se izreknu najoštrije sankcije.
U tom smislu, pozvaću još jednom Narodnu skupštinu i sve poslaničke grupe da glasaju za ovaj zakon.
Druga teme o kojima neću mnogo da pričam, to su izmene zakona o krivičnom postupku i konkretno deo odredaba koje se tiču postupanja posebnih organa, odnosno tužilaštva za organizovan kriminal.
U principu ovde ne bih imao mnogo šta da dodam, stručno, pravno gledano, ovo je usaglašavanje sa prethodno usvojenim zakonima i to je nešto što nije sporno da se podrži, čak mislim da i mora da se podrži, jer tu nema mnogo diskusije o ovim pitanjima.
Tu imam jednu sugestiju, o tome sam govorio prošli put kada smo radili izmene Krivičnog zakonika i mislim da je to nešto što se tiče ovog zakona o postupanju organa u borbi protiv organizovanog kriminala, a to je pitanje termina zloupotrebe službenog položaja.
U međuvremenu, od prethodne rasprave do danas, grupa zemalja za borbu protiv korupcije nam je rekla da od 15 preporuka, 10 smatraju ispunjenim i to zahvaljujući što je ova skupština izglasala Zakon o finansiranju političkih aktivnosti koji je potpuno usaglašen sa međunarodnim standardima, ali je na pet preporuka rekla da nisu zadovoljavajuće, da ne ispunjavaju, jer definiciju zloupotrebe službenog položaja treba definisati na drugi način.
Mi smo to radili izmenama zakona pre nekoliko meseci, ali to nije dovoljno i to je jasna preporuka GREK-a. Pozvao bih Ministarstvo pravde da uradi još jednom analizu našeg starog predloga zakona, kako smo uradili izmenu zloupotrebe službenog položaja i da u nekom pristojnom periodu predloži Skupštini, jer mislim da ne treba da dođemo u situaciju da dobijemo negativno mišljenje GREK-a, samim tim i Savete Evrope.
Sa druge strane, opet smo svedoci da i što se tiče advokata i postupanja i sudske prakse, da izmene koje smo uradili o zloupotrebi službenog položaja u mnogome deluje kao vrlo slično, ne zadovoljava evropske standarde.
Mislim da nije kasno, da imamo godinu dana, ako se ne varam, koji je rok da se pristupi izmenama KZ i pozivam da se to uradi, jer samo bi time potpuno usaglasili zakonodavstvo, kako su to uradile i druge evropske zemlje.
Ono što je treća tema, to je zakon o oduzimanju imovine, o čemu ću da govorim na širi način, same izmene zakona po meni nisu sporne, ima stvari koje nisu dobre, većina jesu, a to su stvari koje ću ja ukazati amandmanom, ali ono što je nekoliko prethodnih govornika reklo, mislim da izmene nisu do te mere velike, da je moralo da se ide na novi zakon, ali mislim da to nije od suštinskog značaja. U kojoj god formi se Vlada opredeli da Narodnoj skupštini predloži zakon, što se mene lično tiče, možemo da raspravljamo, ali smatram da na to treba ukazati.
Činjenica je da je to jedan izuzetno važan zakon, zakon koji je revolucionaran u našoj zemlji, zakon koji je napravio najveći pomak u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.
U tom smislu želim da kažem samo nešto kao odgovor oko rezultata. Samo u novcu, kešu, oduzeto je 10 miliona evra, a ja sada pričam o periodu kada smo mi bili na vlasti, ne znam šta se događalo zadnjih sedam, osam ili devet meseci od izbora, ali na pitanje zašto se priča o 300 ili 350 miliona evra, tu mogu da se složim sa ministrom, ne znam da li je toliko ili 250, jer postoji jasan popis onoga što je oduzeto Direkciji, ne postoji jasna procena. Zašto ne postoji procena, to ću reći. Tužilaštvo su, i sudovi, oduzeli, između ostalog, što mi merimo, stanovi, kola, i 18 privrednih društava na osnovu rešenja suda i 34 privredna društva i dve zemljoradničke zadruge na osnovu naredbe tužilaštva, četiri hotela itd.
Skoro je rađena analiza šta je Šarićev plan posedovao od zemljišta u Vojvodini? Urađena je procena da je to 8% do 9% zemljišta u Vojvodini. Nemojte da pričamo da 8% ili 9% zemljišta, što je oduzeto, vredi nekoliko miliona evra. Možda ne vredi ništa, ako su te firme otišle u stečaj, pa su napravile gubitke, ali to je jedna realna ozbiljna vrednost, a ja mislim da ni sadašnje ministarstvo, i niko ubuduće neće moći da odredi tačno cenu iz prostog razloga, jer suština pranja novca i poslovanja toplane je bila da se preuzimaju firme, da se zadužuju, da se kupuju novcem iz druge privatizacije, odnosno da se kroz njih pere novac.
U tom smislu, znači oduzeti zemlju, zemlja da se vrati Republici Srbiji, ali mislim da u tim njihovim poslovanjima preko "of šor" firmi, preko svega, teško ikada možete utvrditi šta je tu realna vrednost, jer najveći deo tih međusobnih zaduživanja su fiktivna zaduživanja.
Što se tiče pitanja dodele imovine, a mogu da vam kažem da sve što je davano u humanitarne svrhe, je rađeno odlukom Vlade Republike Srbije i to vrlo transparentno jasno.
Sva vozila koja su data i nije ni jedno jedino dato fizičkom licu, data su, mislim 95% MUP-u Republike Srbije i tužilaštvima, u nešto manjem procentu sudovima, pa i vozila o kojima je govoreno danas je dato MUP-u Republike Srbije.
Šta je MUP radio, kako je upravljao sa njime, ko ga je slupao, to može biti predmet nekih istražnih radnji, ali mislim pre svega u okviru MUP?
Što se tiče, drugih ovih, mislim da je tu sasvim jasno, i tu bih, možda na samom kraju, hteo na neki način da upozorim gospodina ministra, da nije njegovo da nama priča o predistražnim radnjama, to je posao policije, eventualno tužilaštva, pa neka nadležni organi utvrđuju sve svoje, ali mislim da mi svi treba ovde da stanemo i da kažemo, neka rade nadležni organi svoje, da li je bilo neke zloupotrebe ili ne, nikad neko ne može da tvrdi za veliki sistem da nije bilo, ali da se načelno svi složimo, da je ovo jedna od najboljih stvari, koja je urađena u borbi protiv organizovanog kriminala jeste upravo donošenje ovog zakona.
Još jednom, na samom kraju, pozdravljam promene, mislim da su većinski dobre. Nadam se da će biti usvojeni naši amandmani i da će možda biti jedna od retkih prilika da svi zajedno podržimo tekst ovog zakona. hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodo iz ministarstva neću mnogo da dužim i govorim, samo želim da budem na tragu ove rasprave, a ono što je jedan od osnovnih problema u našem društvu jeste blaga kaznene politika. Ta blaga kaznena politika nije vezana ni za sadašnje ministarstvo, ni za prethodno već je to tradicija prethodnih 20 godina. Zašto je to tako? Jednostavno to je praksa i to je postupanje. Pokazalo se da je dizanje minimuma i maksimuma kazni predviđenih Krivičnim zakonikom nije dovoljno. Zbog toga je intencija zakonodavca bila i treba da bude da posle ograničenja data kazna ili ne može da se izrekne ispod minimuma ili ako je izrečena da se odsluži u potpunosti.
Podržavam, rekao bih, amandman iako je amandman kolege Panića bolji jer on traži i predlaže da nema izricanja, odnosno automatskog puštanja posle dve trećine kazne za bilo koja dela, odnosno da sud može odlučiti u svakom slučaju, odnosno sud nema obavezu. O čemu se radi? Biću vrlo plastičan. Prema Predlogu zakona kakav je nama stigao u Skupštinu ako je neko osuđen za 30 godina zatvora, a to je jedno od najtežih krivičnih dela, on automatski će odslužiti samo 20 bez obzira na sve ostale olakšavajuće okolnosti do kojih u postupku može da se dođe. U tom smislu mislim da je ovo dobro.
Ako je Vlada prihvatila prethodni amandman, on sužava mogućnost obaveze umanjivanja kazne, ali smatram da je ovo ipak rešenje daleko bolje, upravo zbog toga što ćemo i ubuduće biti svedoci vrlo blage kaznene politike.
Sa druge strane, morao bih da pohvalim saradnju koja se ostvaruje večeras u parlamentu i danas u toku dana od nekoliko ključnih amandmana koje smo predložili, i od čega su na Odboru za pravosuđe dva prihvaćena, tako da što se mene tiče posle ovoga što je prihvaćeno ostaje još jedan amandman na kome ću insistirati, ali ako bude takva politika vladajuće većine mislim da je to nešto za šta lično mogu da glasam. O tom amandmanu ću govoriti kasnije. Mislim da se ovime pokazuje ne samo konstruktivnost već i konstruktivnost vladajuće većine. Mislim da sa dobrim zajedničkim radom možem doći do kvalitetnog predloga zakona. Podržavam ovaj prethodni amandman, iako ovaj sad o kome govorim ne bude usvojen, mislim da je to ozbiljan korak napred u odnosu na osnovni tekst zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mislim da dolazimo do ključne tačke ovog zakona, verovatno i najvažnije koja ne sme, ne može da bude tema političkog nadmudrivanja, koja ne sme da bude pitanje odnosa između pozicije i vlasti. Ovo je pitanje od ključnog značaja za građane Republike Srbije.
Postoje razna krivična dela- koruptivna, klasičan kriminal, ubistva, oružane pljačke, ali složićete se da nema težeg i goreg krivičnog dela koje neko može da učini, čak smatram da to mogu samo bolesna lica, od silovanja i pedofilije.
Nažalost, u našem društvu i silovanje i pedofilija drugo vremena nisu ozbiljno prepoznate kao ozbiljna društvena opasnost. O tome se nije govorilo i to se krilo. Vrlo retko smo uopšte bili svedoci da se o takvim krivičnim delima bave nadležni organi, policija i Tužilaštvo, a samim tim i sud.
Nažalost, sudska praksa je dovela do toga da su kazne i za pedofiliju i za silovanje vrlo blage. U prethodnom mandatu, Ministarstvo pravde je predložilo jednu neuobičajenu odredbu koja nije postojala, tu ću se možda složiti formalno pravno, koja glasi – za određena krivična dela se ne može ublažiti kazna ispod zakonskog minimuma.
Ovde ne tražimo nikakvo strožije kažnjavanje, nego samo ono što je zakon predvideo kao minimum kazne za silovatelje i pedofile, da ne može da se ublaži ispod tog minimuma, iz prostog razloga, jer je analiza kaznene politike pokazala da naše društvo, da sudije nisu svesne ozbiljnosti i težine krivičnog dela.
Ovde ne pričamo o tome da je neko obio trafiku. Odslužite kaznu, nadoknadi se šteta, ako ste osigurani, nego ova krivična dela ostavljaju trajne posledice na život čoveka. Drugim rečima, deca, žene koje su silovane, nikada se ne oporave od takvog događaja.
Upravo je zbog toga je ideja da se pošalje jasna poruka da država to neće tolerisati i da te kazne, makar minimalno, pružaju kakvu takvu zaštitu i satisfakciju, ako uopšte može da je bude posle tako krivičnog dela.
Zbog toga sam predložio amandman i drago mi je da su kolege iz DSS predložili istovetan amandman. Ovo nije pitanje DS, ovo je pitanje principa.
Izvinjavam se i Olgica Batić je takođe podnela amandman.
Vidite da cela opozicija stoji na istom stanovištu. Za mene je ovo ključna stvar u ovom zakonu i ona će me opredeliti da li lično mogu da dam podršku zakonu ili ne. Ne mogu da glasam za zakon koji će smanjiti ili omogućiti da pedofili i silovatelji dobiju niže kazne. Mislim da to niko normalan u ovom društvu ne bi smeo da podrži ni da dozvoli.
Ovde nisu samo u pitanju silovatelji i pedofili nego ona najteža krivična dela koja se vrše sa elementom nasilja. Nasilje je nešto što, slažem se, moramo, složićete se, da osudimo. Znači, prinuda, otmica, sva ona dela gde se zaista na najbrutalniji način krše ljudska prava.
Mislim da bi bilo dobro za ovu državu, da bi ovo bilo dobro za Narodnu skupštinu, da ne budemo prozivani da smo glasanjem i usvajanjem ovakvog teksta zakona, otežali žrtvama, da smo ublažili njima kazne, da je iz moralnih razloga dobro da se usvoji ovaj amandman. U tom smislu, ako je vladajuća većina spremna, pošto Vlada očigledno nije bila spremna da usvoji ovakav amandman, ukoliko je spremna da ga izglasa, možemo dobiti kvalitetan tekst zakona.
Ponavljam, ovo nije pitanje mog političkog ubeđenja, ovo je pitanje morala, ovo je pitanje principa. Molim vas, kao narodne poslanike, da izglasate ovaj amandman. Nikome ne šteti, samo mislim da ...
(Predsedavajući: Izvinjavam se, molim vas, ponovo se prijavite. Moja je greška.)
Da ponovim ovu zadnju rečenicu. Mislim da će jasno govoriti o ozbiljnosti svih nas ovde, da ne postoje političke razlike kada su u pitanju ovako važne stvari.
Po meni, ovo je jedna od onih stvari gde zaista ne treba da imamo različita mišljenja. Mogu pravnici formalno da raspravljaju da li je nešto, mesto, da stoji negde u tekstu zakona, ali takvo opredeljenje, mislim da ne sme da spreči. Ono što je najvažnije, da za ta krivična dela koja su nama od srca i iz stomaka kako god želite, nešto najgore što nekome može da se desi, što nikome ne poželite, moraju da budu jasno sankcionisani i mislim da je ovo jedini pravi put.
Drugi način koji je postojao ranije, jasno se pokazalo da, to moram da kažem, da postoje slučajevi da se za silovanje izricala kazna od šest meseci. U sudskoj praksi postoji da su uslovne kazne za silovatelje izricane, da su za silovanje deteta, za pedofiliju dobijane kazne do godinu dana zatvora. Mislim da je to loša poruka.
Još samo jednu rečenicu na kraju, što je rekla koleginica iz DSS i potpuno je u pravu, u pitanju su povratnici. Služenjem jedne kazne zatvora, oni kada izađu, oni ponavljaju dela. Podsetiću vas na Marijin zakon koji je ovde bio u Skupštini, koji je bio predložen, koji ja pozivam vladajuću koaliciju da ga vrati u Skupštinu. Naravno, potpuno sam spreman da se urade određene izmene, u kom pravcu smatraju da treba da idu, iz prostog razloga jer nije dovoljno samo kazniti strogim zatvorskim kaznama, jer oni stalno ponavljaju krivična dela. Odsluže zatvorsku kaznu, i oni to rade iz početka. Neophodno je imati mehanizam kontrole nakon odslužene zakonske kazne. Da li ona 30 ili 40 godina, oni opet ponavljaju ta krivična dela.
Mislim da je to velika odgovornost nad svima nama i očekujem da se ovaj amandman usvoji od strane vladajuće koalicije, Ministarstva pravde, svejedno, da predlaže ovaj predlog zakona. Možda ono što smo mi predložili Ministarstvu pravde iz vaše perspektive nije najbolje, to prihvatam, ali ga samo predložite u bilo kojoj formi. Mislim da je od ključne važnosti za građane Srbije. Hvala.

Gospodine ministre, hteo sam nešto drugo da kažem, ali zaista moram da se zahvalim u ime Narodne skupštine. Mislim da je ovo velika stvar. Rekao sam da ću glasati za vaš predlog zakona, bez obzira da li se slažem detaljno ili ne sa nekim drugim rešenjima. Mislim da je velika stvar i da ste učinili dobro delo. Ovo pokazuje da postoji u Srbiji mogućnost saradnje između pozicije i opozicije, a u korist građana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, gospodine državni sekretare, gospodine Ćosiću, drago mi je da danas raspravljamo o setu zakona iz pravosuđa. Jedan je zaista značajan, to su izmene Krivičnog zakona koje su relativno obimne, ne preterano velike, ali ima vrlo značajnih izmena.
Tri druga manja zakona, o kojima ne bih preterano raspravljao jer su izmene minimalne, ali mislim da nemaju toliki značaj dok ne stignu obimnije izmene za ZKP u Skupštinu kao što je to ministar najavio. Tada ćemo moći detaljnije da raspravljamo o tim izmenama.
Suština borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala jeste dvostruka. Pod jedan, da se kazne konkretni učinioci krivičnih dela. Znači, neko je učinio neko krivično delo iz ovog KZ ili izmenjenog KZ i taj treba da ide u zatvor. Mislim da pored lične i pojedinačne odgovornosti, postoji i jedna daleko važnija. To je generalna prevencija. Vi sa generalnom prevencijom šaljete poruku, ne samo tom učiniocu krivičnog dela, nego i svim drugima da ne čine ta krivična dela jer će za to biti kažnjeni, finansijski, oduzimanjem imovine i na kraju krajeva otići u zatvor.
Zašto pominjem generalnu prevenciju, pogotovo ako pričam o izmenama KZ? Ovaj zakonik je menjan 2009. godine. Mi smo bili u ovoj skupštini sa izmenama i osnovna ideja je bila pooštravanje kaznene politike. Zašto pooštravanje kaznene politike? Zato što smo shvatili da sudovi u Srbiji imaju praksu da izriču relativno blage kazne i za najteža krivična dela, od klasičnog kriminala, od ubistava, silovanja, tako i do koruptivnih krivičnih dela.
U tom smislu bih detaljnije govorio o izmenama ovih zakona koji se tiču izmena kaznene politike. Ovaj zakon podseća vrlo na predlog zakona koji smo još u januaru kao prethodna Vlada uputili ovoj skupštini. Ima dosta dodirnih tačaka, ali ima i određenih noviteta. Ne želim danas samo da kritikujem, želim i da pohvalim određene stvari u ovom zakonu koje su urađene na principu evropskih integracija, odnosno usklađivanja sa konvencijama Saveta Evrope. Kada to govorim pre svega mislim na pitanje terorizma koje je dobro regulisano, odnosno dela vezana za terorizam. Dajem podršku ukidanja krivičnog dela klevete. Postavljam pitanje ministru i voleo bih da mi odgovori zašto nije isto urađeno i sa krivičnim delom uvrede jer je to bilo jedno od pitanja koje je nama postavila Evropska komisija, pa da vidim zašto je takav stav zauzet i zašto nije obuhvaćeno i jedno i drugo ukidanje?
Što se tiče drugih stvari u zakonu, ima ih niz dobrih. Tako na primer zločin iz mržnje, to su neke stvari koje zaista treba da se podrže. Ono što me najviše zanima i što mi lično pravi najveći problem to je nekoliko izmena koje smatram da putem amandmana koje smo podneli, imaćete prilike da ih pogledate. Neki su jednostavni, da se brišu predložene izmene, a drugi malo proširuju postojeća krivična dela. Ako budete imali razumevanja nakon ove šire diskusije i objašnjenja, možda postoji mogućnost da u tom kontekstu podržimo ovaj zakon.
Ono što mi je ključ je zabrana ublažavanja kazne ispod zakonskog minimuma koji sada brišete iz zakona. Moram da kažem narodnim jezikom, da ne pričam preterano stručno, zakonom je predviđeno, izmenama iz 2009. godine za određena najteža krivična dela se ne može izreći kazna ispod zakonskog minimuma. Ilustrovaću i biću vrlo jednostavan. Na primer krivična dela silovanja, krivična dela pedofilije, to su dela za koja smo smatrali da ne bi smela da se izrekne kazna ispod minimuma, jer nema olakšavajućih okolnosti za tu vrstu krivičnih dela. To je bila osnovna ideja.
Bili smo u situaciji, analizirajući kaznenu politiku da se za krivično delo silovanja izriče kazna od šest meseci zatvora pa čak uslovna kazna, a to ministarstvo vrlo dobro zna jer ima kompletne analize koje smo mi radili.
Apelujem i predložili smo takav amandman da se ovo ni u jednom slučaju ne izbacuje iz zakona, jer smatramo da su ta krivična dela daleko opasnija od bilo kojih drugih krivičnih dela, pa čak i od krivičnih dela korupcije. Napad na život i telo, ubistvo i silovanje je nešto najteže što nekom može da se dogodi. Mislim da takva dela moraju da imaju posebnu zaštitu, a ovo je jedina garancija da će zaista biti izrečena adekvatna kazna.
Tu se pored toga nalazilo i trgovanje drogom, ali kažem, za mene su prioritet ove dve vrste krivičnih dela, jer gledajući istoriju, gledajući analizu, zaista su vrlo blage kazne bile i za pedofile i za silovatelje, a mislim da to ide samo u korist ministarstva, u korist Vlade, jer vodite računa da su takvi slučajevi praćeni medijski, da ćete uvek imati problem kad sud izrekne blažu kaznu, a to će vam se vrlo često dešavati.
Druga stvar koja mi je izuzetno važna u zakonu je kada je u pitanju ugrožavanje sigurnosti. Svedoci smo prethodnih godina da je bio veliki broj napada i pretnji na novinare. Nemam ništa protiv da se ovde izbriše deo koji se odnosi na političare, deo koji se odnosi na poslanike, ali postoji jedan amandman kojim smo mi proširili, o kojem će verovatno neki poslanici još kasnije pričati, a to je da obavezno ostane ovo delo ugrožavanje sigurnosti novinara, jer smo svedoci da organizovane desne grupe imaju praksu i na taj način pokušavaju da izvrše pritisak na novinare. Postoje određena suđenja u toku koja idu po ovom stavu 3. Bojim se da će ta lica biti puštena na slobodu kada mi ovo izglasamo, a to je manje bitno. Bitno je da smatram da nećemo imati adekvatnu zaštitu novinara.
Vi znate da su novinarska udruženja tražila nešto drugo, što smo mi smatrali da ne može lepo da se definiše, a to je da imaju status službenog lica, jer po toj definiciji onda bi urednik naređivao novinaru, pa bi morao da poštuje šta će da piše. Ovo je bio jedini način zaštite da se kroz ugrožavanje sigurnosti doda jedan kvalifikovan oblik za novinare. To apelujem i mislim da bitno ne remeti zakon da tako nešto ostane u zakonu.
Treća stvar izuzetno važna, a vezana je i za ovo što se desilo pre dva dana, ubistvo policajca i mislim da tu isto nema razloga da se tu ublažava kaznena politika. To su krivična dela vezano za držanjem i nošenje oružja. Mi smo tu predvideli vrlo stroge kazne, od dve do 12 godina, ali ne slučajno, jer sa kaznom od dve do 12 godina vi sa jedne strane određujete nadležnost suda. Znači, Viši sud odlučuje, što je bilo izuzetno važno. Sa druge strane, nemate mogućnost izbrisanih uslovnih osuda.
Bojim se, kada sada pričamo o nošenju oružja bez ikakve dozvole, da će kao i do sada od ovih izmena zakona najveći deo biti uslovnih kazni. Lica koja su ubila policajca pre dva dana, oni su bili naoružani, oni su nosili pištolje. Šta to olakšava i policiji i tužilaštvu? Vama je dovoljno da lice koje ima podeblji dosije zaustavite na ulici kao policajac, samo što mu nađete oružje u kolima, on ide najmanje dve godine u zatvor, od dve do 12 i vi ozbiljan broj kriminalaca koji možda još nisu učinili krivično delo, ali imaju nameru, pripremaju se nošenjem oružja, sklanjate sa ulice. Nema nikakvog razloga da se kod ovog krivičnog dela ublažava kazna.
Mogao bih da se složim oko stava 2, gde ste za lica koja već imaju dozvolu za držanje, prošla su određenu vrstu kontrole, ne zna nošenje, da se ide sa ublažavanjem kazne. Da ste to predložili, imali bi razumevanja. Treba da vidimo da li postoji mogućnost da se tu uradi neka redakcija amandmana ili izmena, ali mislim da
ovo zaista treba da razdvojite. Lica koja bez ikakve dokumentacije nose oružje, ne nose zato što vole da nose oružje, svesni su zatvorske kazne, to su kriminalci. Konkretan slučaj je ubistvo policajca.
Apelujem, ako postoji mogućnost, da ćete puno pomoći policiji u njenom radu, tužilaštvu u olakšavanju gonjenja za ova dela, ako se ovaj amandman izdvoji.
Konačno, nešto gde nemam konačnog rešenja. Tu imam jedno pitanje za vas, gospodine ministre, više da mi date objašnjenje. To je u pitanju član 359. zloupotrebe službenog položaja. Prethodnici su dosta pričali. Svima je jasno da se briše "odgovorno lice", da ono prelazi u novi član. Moje pitanje je – da li ste sigurni, jer mislim da nije tako, da je ova izmena dovoljna u smislu preporuka GRECO, grupa zemalja za borbu protiv korupcije Saveta Evrope. Oni su nama dali 15 preporuka. Pet se tiču koruptivnih krivičnih dela, 10 finansiranja političkih aktivnosti. Tih 10 se odnosi na Zakon o finansiranju političkih stranaka, a ovih pet se odnosi upravo na koruptivna krivična dela.
Smatram da nije dovoljno i da nisu obuhvaćene sve neophodne izmene. Zašto ovo pričam? U suprotnom, ako sam ja u pravu, vi ćete negde u narednih šest meseci opet biti u Narodnoj skupštini i moraćemo da radimo dodatno usaglašavanje zakona. Ali, to meni nije ključni problem. Ključno pitanje je sledeće – šta se dešava sa postupcima koji su u toku? To pitanje sam pokušao i sa advokatima koji su ozbiljni krivičari da konsultujem, da vidim. Šta je epilog? Mi kad ukinemo kao Narodna skupština član 359. stav, deo koji se odnosi na odgovorna lica, da li ta lica izlaze na slobodu? Da li postoji mogućnost da se prekvalifikuju na novo delo? Problem je što će novo delo tek stupiti na snagu, ono nije postojalo u vreme kada je izvršeno krivično delo.
Prema nekoj analizi koju smo mi radili, nekoliko stotina lica optuženih za najozbiljnija koruptivna krivična dela je obuhvaćeno pojmom odgovorno lice. Da li će sva ta lica izaći na slobodu? Da li će advokati moći da ističu prigovore? Znači, moje pitanje je suštinski, ne želim da dajem rešenje u ime suda, na kraju krajeva, Apelacioni sud će zauzeti neki stav, da li ste konsultovali Republičko javno tužilaštvo, Specijalno tužilaštvo? Da li imate spisak tih lica, broj tih lica i da li su vam dali odgovor kako će postupati? Jer, od nekog Karića, pa do svih ostalih koji su optuženi za zloupotrebu službenog položaja, pa i do Miškovića koji će biti ili jeste, nije ni bitno, bi bili automatski oslobođeni.
Nije svrha borba protiv korupcije, organizovanog kriminala da se lica hapse, a da se ne procesuiraju, jer prava je poruka ako nađemo dovoljno dokaza da završe u zatvoru, odnosno oduzme imovina, sve ono što jeste svrha sudskog suđenja i na kraju krajeva, da ne prejudiciram, da budu oslobođeni, ako nema dovoljno dokaza.
Znači, moje pitanje je vrlo ozbiljno pitanje. Ako ovo izglasamo, šta će se desiti sa nekoliko stotina slučajeva koji su u toku?
Podsetiću još jednu stvar. Pretpostavljam da je daleko lakše da optužnica nije podignuta, da je istraga, ali postoje slučajevi da je donesena prvostepena presuda, a druga nije. Zaista, tu treba konsultovati sud, da neko kaže kako će postupati, jer najgora stvar je da sva lica optužena za ozbiljnu korupciju u zemlji izađu na slobodu. To su mi onako tri suštinska pitanja. Ako bih dobio odgovor na ova pitanja i ako bi imali razumevanja da se ovi amandmani usvoje, mislim da bi zaista mogli ovaj zakon da prihvatimo. Postoji još niz nekih stvari, ali mislim da nisu od suštinskog značaja.
Na kraju, želim samo da zamolim jednu stvar, a slušali smo poslanik kako govore i iz SNS i iz DSS, moja molba je da ne dajemo olake kvalifikacije o radu prethodnika. To će sa naše strane da izazove replike, a mislim da je suština našeg rada, makar večeras, da se vrlo konkretno, kao što sam ja govorio, koncentrišemo na zakon. Hvala.

Hvala.
Želim da ukažem na povredu člana 106. Poslovnika Narodne skupštine, a mislim da ne mogu da kažem da se odnosi na jednog ili više poslanika, na čiju ste vi povredu trebali da ukažete, jer se ovde retko ko drži dnevnog reda i mislim da je to nešto što morate da sankcionišete.
Ovde smo u situaciji da kolege iz vladajuće koalicije nama spočitavaju da smo mi protiv ukidanja imuniteta, i da se Oliver Dulić pozvao na imunitet. Molim vas da ne koristite za to, prvo, ovaj deo Skupštine, a istina je potpuno drugačija. Niti se Oliver Dulić poziva na imunitet, niti smo mi kao poslanička grupa DS protiv ukidanja imuniteta.
Ono što je suština i što građani moraju da znaju, da je on juče bio spreman u policiji da da pismenu izjavu da se odriče imuniteta. Ovde sedimo, reklamiramo povrede Poslovnika, trošimo pare poreskih obveznika bez ikakve potrebe. Pitam, šta mi radimo danas? Da li ova Skupština ima o nečemu pametnijem da raspravlja i da pričamo o nečemu oko čega se svi slažemo, ili ovo samo služi da se dodatno medijski satanizuje DS.
Prema tome, molim vas da pređemo na dnevni red, da se ova tačka završi, jer zaista gubi svaki smisao. Shvatili smo šta je bila poruka vladajuće koalicije, ponavljam, imunitet kao takav, sam ga se Oliver Dulić odrekao.

Dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je da prisustvujem danas ovoj sednici i da je Vlada Republike Srbije, odnosno poslanička grupa Srpske napredne stranke kao sada vladajuće stranke u Srbiji prihvatila činjenicu da je gotova izborna kampanja.
Oba zakona o kojima se danas raspravlja su zakoni koje je radilo bivše Ministarstvo pravde i Zakon o javnim beležnicima i izmene Zakona o vanparničnom postupku. Pogotovo mi je drago kada je u pitanju Zakon o javnim beležnicima da prilikom otvaranja ovog zakona i rasprave o njemu nije bilo drugih primedbi na sam tekst zakona nego samo faktičko odlaganje primene zakona, a za koje moram da kažem ko je neko ko je konkretno to radio, zaista imam razumevanja jer je usled izbora izborne kampanje došlo do zastoja u pitanju primene Zakona o javnim beležnicima.
To je iz jednog suštinskog razloga, a to je da smo smatrali kao Ministarstvo pravde da bi bilo neprilično da mi kao odlazeća Vlada izaberemo javne beležnike, da bi bila priča da je to radila Demokratska stranka po svom nahođenju. To nismo uradili iako smo imali dovoljno podzakonskih akata da se to uradi, nego smo to ostavili novom ministru i novoj Vladi i to će biti njihova odgovornost.
Sa te strane mogu da razumem da je potrebno šest meseci ili određeni period da se uđe u pripreme i da se usvoji Zakon o javnim beležnicima. Lično sam radio i na tom zakonu kao i na Zakonu o vanparničnom postupku koji je vrlo sličan onome što smo mi kao Vlada tada i kao Ministarstvo pravde predložili. Zakon je izuzetno važan jer reguliše jednu oblast ljudi koja jednostavno dugo vremena nije bila bitna samom društvu. To su uglavnom ljudi koji su nepismeni, termin je "pravno nevidljiva lica" jer nisu imali prilike ni mehanizama da se upišu u građane Srbije, tako mogu da kažem. To su naravno lica kojima treba pomoći jer upravo zbog nedostatka finansijskih sredstava sa jedne strane i obrazovanje, i pismenosti, to do sada nisu uradila. Sigurno da je najveći deo upravo toga pripadnici romske populacije.
Ono što mene muči i dosta se o tome danas raspravljalo, ali takođe moram da se osvrnem na tu okolnost. Duboko verujem da ko god formira vladu to čini i Vlada će u najboljem interesu građana Republike Srbije, a velika većina danas u Narodnoj skupštini podržava ideju evropskih integracija. Zbog toga smatram da u jednoj ozbiljnoj državi treba da postoji kontinuitet. Ono što je bivša Vlada dobro radila očigledno ove zakone dobro napisala, to treba da se nastavi, a ono što nije valjalo da se menja.
Ako pričamo o konkretnim stvarima koje su dobro rađene, a očigledno je da ih ima. Podsetiću da smo mi između ostalog kao Ministarstvo pravde predložili više od 80 zakona za prethodne četiri godine, između ostalog i Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom, između ostalog i Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i to su sve zakoni koji su izuzetno važni za jedno društvo, a koje je sa druge strane u potpunosti podržala i Evropska komisija. Tako da će tu biti dosta zakona koji su bili ključni, a to moram da podsetim, jer je ključna bila aktivnost Ministarstva pravde kada je u pitanju vizna liberalizacija, sa jedne strane, a sa druge strane dobijanje statusa kandidata.
Ovaj zakon koji se tiče izmene Zakona o vanparničnom postupku, zakona koji bi trebalo da pomogne da se potpišu i da dobiju državljanstvo "pravno nevidljiva lica" je takođe vrlo važan. Dobro je što je taj zakon danas na dnevnom redu i on bi sigurno bio jedan od uslova, ako tako mogu da kažem i za datum otpočinjanja pregovora i to je nešto što lično podržavam i zašta ću naravno glasati i za jedan i za drugi zakon, ne samo kao neko ko je radio na tome, nego zato što je to jednostavno dobro za Srbiju.
Ono što jeste problem, kada sam pričao o pravnom kontinuitetu, o nastavku dobrih stvari prethodne Vlade, jeste to što danas ovde sa nama nije ministar pravde koji bi predložio ove zakone. Mislim da je to bilo najlogičnije jer je njegovo ministarstvo u bivšem sazivu to radilo, predložilo, Vlada je to povukla i to je deo normalne procedure demokratske, sve zakone, ali kada ih vraća da ih je vratio. Mislim da se danas ne bih ni javio za reč, već bi jednostavno glasao za te zakone.
Mislim da nije u redu da jedna politička stranka, to konkretno SNS, preuzima zasluge ne Ministarstva pravde i ne DS jer su ta dva zakona usvojena na Vladi i rezultat su svih političkih stranaka, pa i onih koji su onda bili u Vladi, a koji su sada u Vladi pa su isto tako sada podržavali zakon, a podržavali ga i pre u januaru kao jedno dobro rešenje. Mislim da je to pitanje, jedan dobra politička praksa koja bi olakšala saradnju između vlasti i opozicije, a naravno ideja je ako smo konstuktivna opozicija to želimo da nam se i prizna, za one stvari koje smo uradili dobro, a za neke druge koje smo radili loše, da se međusobno kritikujemo i da se branimo.
U tom smislu ovi zakoni kao izuzetno važni za nastavak evropske integracije su dobro došli. Želim da podsetim samo na još jedan zakon za koji mi je žao što nije vraćen danas u Skupštinu koji je takođe deo korpusa koji su bili u Skupštini, a izuzetno važan, ne tiče se ove dve teme, ali bih voleo da se uskoro nađei voleo bih da ga predložim Ministarstvu pravde. To je zakon o posebnom postupanju kada su u pitanju pedofili i silovatelji. Zakon se takođe zajedno sa ovim zakonom nalazi u Skupštini i nema nikakvog razloga da ga Vlada ne vrati. Mi možemo da ga predložimo, naravno kao poslanička grupa DS, kao neko ko je radio na njemu, ali ne bežim od toga da ga predloži sadašnje Ministarstvo pravde i da glasamo za njega. Zakon je podjednako važan, reguliše pitanja oštrijeg i pravičnijeg osuđivanja i kontrole, hteo je da kaže – dva najgora moguća zločina koje neko može da uradi, to su pitanja pedofilije i silovatelji i zaista nije bilo razloga da danas u okviru objedinjene rasprave i da se taj zakon nađe i da se naravno stavi tačka na ta pitanja.
Prema tome, izuzetno je važna saradnja između opozicije i vlasti, znamo kako se radi, želimo da pomognemo, ali jednostavno mora da postoji konstruktivnost sa druge strane i da kažu – gospodo ovo ste radili dobro, ove zakone ste dobro napisali, a da ne pričamo da sa pojedinim predstavnicima ovde sam ja zajedno radio na tim zakonima koji su danas član drugih političkih stranaka i jednostavno postoji konsenzus oko samog teksta.
Ono što je još izuzetno važno i da ne dužim, da se na sve zakone koje radi Vlada, pogotovo osetljive, kada je u pitanju EU da se konsultuje Evropska komisija. Mi smo na naš Predlog zakona o vanparničnom postupku dobili pozitivno mišljenje Evropske komisije. Ovde je došlo do manjih izmena, moje pitanje je da li su oko tih izmena konsultovane, jer posle toga ulazite u problem da opet morate da ulazite u izmene zakona, da menjate, jer morate da se usaglasite sa evropskim standardima. Prema tome, podržavam tekstove zakona i smatram da je ovo dobra praksa predlagati zakone koji su u interesu svih, bez obzira da li ih je radila bivša Vlada ili sadašnja. Hvala.

Samo kratak odgovor. Što se tiče podzakonskih akata oni su doneti osim jednog, a to je tarifa koja ne može da se donese bez mišljenja notarske komore, a ona nije mogla dok ne izaberete notare. Što se tiče kašnjenja, nešto moram da kažem uvaženom kolegi Cvijanu, a mislim da taj podatak već dobro zna, da je zakon i svi podzakonski akti rađeni u tesnoj saradnji sa Nemačkim GTZ  u koji je finansirao izradu podzakonskih akata. S obzirom da smo mi pratili termin i način rada radne grupe, koju je finansirao Nemački GTZ, nismo mogli da ubrzamo niti smo imali nameru na taj način da pokvarimo sam tekst zakona. Jednostavno zakon je opšti tekst, a svi vrlo dobro znamo da suštinska primena bilo kog zakona u bilo kojoj oblasti zavisi od podzakonskih akata. Prema tome, to jeste jedno vrzino kolo ali kao što ste lepo rekli, ovaj zakon je trebalo doneti, neću se složiti sa vama, pre 10, nego pre 20 godina na početku više partijskog sistema i promene u Srbiji još '90. godine do danas bi imali razrađen sistem. S obzirom da nije donet i da smo mi prvi ušli u izradu i predlaganju usvajanju zakona 2010. godine, smatrali smo da ne treba žuriti mimo nemačkih eksperata da se ne bi način oštetio.
U tom smislu, to jeste trajalo duže i jesu određeni rokovo probijeni, ali ne našom krivicom nego upravo radne grupe koja je radila. Podsetiću vas to je bilo više desetina stručnih poseta raznoraznim institucijama i na kraju krajeva konkretno je tu rukovodio neko ko je i sada dalje u Ministarstvu pravde pomoćnik ministra. On je bio upravo zadužen, da je loše radio pretpostavljam da bi ga smenili. Čim je ostao pomoćnik ministra, pretpostavljam da ste zadovoljni njegovom radom. Hvala.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana smo bili svedoci rasprave, između DS i SNS, ko čini vlast, ko čini opoziciju, ko je shvatio da je vlast, ko je shvatio da je opozicija. To prepucavanje svima nama je olakšalo, a možda i lično da shvatimo da su se stvari promenili i da smo mi sada, kao DS, opozicija. Mislim da je potrebno još vremena da prođe da SNS shvati da je postala vlast.
Nije biti na vlasti samo odnos prema opoziciji nego i prema građanima, a naravno, i prema međunarodnoj zajednici. Ovo govorim u smislu ovog amandmana, jer sam sada čuo da Odbor za pravosuđe nije prihvatio moj predlog amandmana, iz prostog razloga, jer je on, sam tekst zakona koji je koncipiran, u suprotnosti i sa direktivama EU i sa konvencijama Saveta Evrope.
Shvatite ovo kao od nekoga ko vam govori kao konstruktivna opozicija, neko ko vam priča dobronamerno, neko o je imao dosta komplikovane odnose i redovne odnose sa svim faktorima međunarodne zajednice i to je nešto što vama predstoji.
Konkretno, vi ste ovde u Ministarstvu pravde, a drago mi je što tekst niste mnogo menjali, odnosno prepisali ste doslovce ono što smo mi stavili u nadležnosti Ministarstva pravde, ali ste dodali jednu rečenicu kojoj tu zaista nije mesto i koja će vama ubuduće, kao novoj vladi, praviti veliki problem, a to je da je Ministarstvo pravde dobilo vašim Predlogom zakona nadležnost nada radom Pravosudne akademije. Svuda u svetu, prema konvencijama Saveta Evrope, Pravosudna akademija može biti isključivo u nadležnosti Visokog saveta i Državnog veća tužioca.
Prijateljski vam savetujem, da ne bi imali dalje problema u svom radu, pre svega sa međunarodnom zajednicom, da usvojite amandman. Amandman je vrlo jednostavan. Kaže – briše se konkretno ova jedna jedina rečenica,
Reći ću šta znači Pravosudna akademija da bi građani Srbije znali. Da bi se sprečio bilo kakav politički uticaj na budući izbor novih nosioca pravosudnih funkcija, uvedena je ta institucija u saradnji sa EU, da samo onaj ko završi ovu instituciju, dodatno školovanje, posle Pravnog fakulteta, može da postane sudija ili tužilac. Samo sudije i tužioci ispituju i pravi se rang lista koja je po zakonu vrlo jasna i to je takva, da niko ne može da menja rang listu, nego onaj najbolji na rang listi, automatski postaju sudije i tužioci. To jeste suština buduće nezavisnosti dolaska novih nosioca pravosudnih funkcija na poziciju da vrše tu jednu od najvažnijih delatnosti.
Davanjem ovog amandmana, odnosno predloga zakona, gde tu nadležnost vi vraćate Ministarstvu pravde, direktno činite mešanje izvršne vlasti u rad pravosudnih organa. Da budem precizniji, čak i budžet Pravosudne akademije nije do sada bio u rukama Ministarstva pravde, nego Visokog saveta i Državnog veća tužioca.
Ne želim da dužim, prijateljski savet, kao neko ko se zaista bavio tim poslovima i ko želi da bude konstruktivna opozicija, predlažem vam da usvojite ovaj amandmana. Hvala.