Zahvaljujem se, uvažena predsednice.

Poštovani ministri sa saradnicima, koleginice i kolege, ministar je govorio o genezi Sporazuma u Parizu i mislim da nema potrebe da to ponavljamo.

Ono što će biti moj fokus danas to je prihvatanje Sporazuma u Parizu. Za nas kao Zelene Srbije sporazum je bitan, pre svega na globalnom planu, jer su SAD i Kina prvi put prihvatile obavezu smanjenja emisije i to bismo kao čovečanstvo mogli da pozdravimo jer nam je namera da pokušamo da korigujemo porast temperature i globalno otopljavanje. Događaji poslednjih godina nedvosmisleno govore o klimatskim promenama i mi te promene imamo prisutne i u Srbiji, ali i po celom svetu.

Nažalost, nisam mogao da započnem svoj govor kao moj uvaženi prethodni kolega, ja ne dolazim iz najlepše opštine, ja nažalost dolazim iz najzagađenije opštine, iz Obrenovca, i zbog toga govorim. Verovatno ovde ima kolega koji smatraju da su njihove opštine zagađene, ali voleo bih da se sa kolegom Miletićem takmičimo u tome da sve opštine u Srbiji budu najlepše, a ne najzagađenije.

Zbog toga smatram, kao neko ko dolazi iz grada u kojem je energetski sektor dominantan, zagađenje iz proizvodnje energije iz uglja dominantno, smatram da je veoma važno, ali mi se ovde obraćamo kao poslanička grupa SPS, i kao Zeleni Srbije, da je veoma bitno da prihvatimo i potvrdimo Sporazum u Parizu.

Poštovani ministre, iz našeg ministarstva ili da kažem iz vašeg ministarstva, mora da krene inicijativa odlučnija za restrukturiranje svih sektora. Moraju vaše kolege i naše kolege da shvate da je zaista borba za klimu, borba za zaštitu životne sredine veoma važna, i da možda naši sporazumu mogu ili moraju i treba da budu krovni sporazumi.

Naša poslanička grupa naravno, podržava vas u naporima koje činite poslednjih godinu dana, ili od kako ste ministar, i smatramo da promene koje se dešavaju, istina dešavaju se polako, ali ono što smo decenijama unštavali, ne možemo sada preko noći da promenimo.

Delimični uspesi koji postoje u energetskom sektoru, to naravno ne zavisi od vas, podizanje kvaliteta životne sredine, nažalost, ne smeju da nas uljuljkaju, i upravo zbog toga Zeleni Srbije smatraju da Sporazum o klimatskim promenama i Sporazum iz Pariza, može da bude razvojna šansa Srbije na jedan način.

Strategija koju ste najavili za borbu protiv klimatskih promena za 2018. godinu, bi možda bilo dobro da se u duhu ovog Pariskog sporazuma može nazvati kao strategija za ublažavanje, prilagođavanje, sprečavanje, minimiziranje uzroka i posledica klimatskih promena. Svako, ovo može biti za nas iz zaštite životne sredine je ovo najvažnija strategija.

Ono što je važno za građane Srbije, da je Srbija u statusu tzv. Ne Aneks I zemlje, što znači da nema obavezu finansijskih davanja, odnosno finansijsko davanje za funkcionisanje institucija mehanizma ovog Sporazuma iz Pariza, ne padaju na teret građana Srbije, a mi ovo možemo videti kao veoma značajan mehanizam zelenog razvoja.

Zeleni Srbije smatraju da bi možda bilo dobro osnovati jedan fond za pošumljavanje i možda poveriti Institutu za šumarstvo osnivanje kampova ili javnih radova da bismo više, brže pošumili Srbiju, i pre svega, Vojvodinu.

Znam da postoje planovi, ali ovo govorimo možda zbog ljudi iz drugih sektora koji uvek ne razumeju dovoljno probleme životne sredine, ne razumeju probleme kružne ekonomije. Pošumljavanje smatramo iz poslaničke grupe SPS i Zeleni Srbije, pošumljavanje smatraju kao borbu protiv erozije poplava i sigurno će nam to u narednom periodu biti jedna od najvažnijih poduhvata.

Mi imamo veoma važno, da kažem, ili veoma mnogo možemo da radimo i u drugim sektorima, to je smanjenje rasipanja energije, ušteda gubitaka vode i električne energije, upotreba biomase, obezbeđenje smanjenja gubitaka kroz energetsku efikasnost u zagradama, korišćenje energije iz otpada, otpad u energiji, kroz spaljivanje biomase, zajedno sa lignitom i da na taj način pokušamo da ozelenimo ovu ugljeničnu proizvodnju.

Mi naravano, kao Zeleni hoćemo da nema proizvodnje iz uglja, i moramo da objasnimo svojim kolegama da nije ugalj izvor života, nego da je to sunce, i da je to šansa. Mi zaista vidimo Sporazum kao šansu za razvoj i u svim onim sektorima o kojima ste vi govorili, a to su saobraćaj, i poljoprivreda i sektor železnice i javnog transporta i podrška prelaska na električna i hibridna vozila.

Ovo je šansa, zbog toga će poslanička grupa SPS i Zeleni Srbije podržati ovaj sporazum, i trudićemo se, da kažem i u budućnosti da sa konstruktivnim predlozima možda unapredimo i neke naredne korake. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, poštovani predsedavajući.
Koleginice i kolege, uvaženi ministre, danas hoćemo da diskutujemo o sva tri zakonska predloga, i o poljoprivredi i ruralnom razvoju, i u podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i o izmenama Zakona o vodama.
Poslanička grupa SPS i Zeleni Srbije, pre svega, hoće malo da promene tok i ono o čemu je većina narodnih poslanika govorila, o nekakvoj tržišnoj ekonomiji i o nečemu čemu mi treba da se prilagođavamo. Tržišna ekonomija, nažalost ili na sreću, ne postoji više nigde u svetu. Treba da razmišljamo o zelenoj ekonomiji i o cirkularnoj ekonomiji i na drugim i boljim načinima da se spasi srpska poljoprivreda.
Naravno, poslanička grupa SPS i dva poslanika Zelenih Srbije će podržati sva tri zakonska predloga. Moje koleginice i kolege koje budu govorile iz naše poslaničke grupe, posle mene, govoriće o različitim segmentima poljoprivredne politike, politike voda i politike prirodnih resursa uopšte.
S obzirom da smo ograničeni sa vremenom, ne bih suviše reči gubio da govorim samo o pozitivnim efektima ili da izvlačim neke negativne efekte, ali u nekoliko slika hoćemo samo da pomognemo da Srbija izgleda drugačije i da pomognemo da ove izmene zakona brže zažive i da počnu brže i bolje da se primenjuju.
Na primer, mi u Zelenima Srbije smatramo i za to se zalažemo da preobražaj srpske poljoprivrede treba da ide ka organskoj proizvodnji. Mislimo da to treba da bude dugoročan plan, da organska Srbija može da bude 2022. godine i možda svi imamo dovoljno vremena, po godinama i po onome što želimo da uradimo, da organska Srbija postane dvadeset druge. Mi nećemo sigurno ni pre toga ući u EU. Za to imamo potencijala, imamo znanje, zakone, eksperte i, ono što je najvažnije, ubrzano interesovanje i rast potražnje podjednako i u Ruskoj Federaciji i u EU. Svakog dana u EU 50 miliona građana traži da kupi neki ekološki, organski ili biodinamički proizvod. Smatramo da i u toku pregovora sa EU organski proizvodi nemaju kvote i da je to šansa za organsku poljoprivredu u Srbiji.
Ono što je jasno za Zelene Srbije, Srbija treba da bude zemlja kvaliteta, a ne zemlja kvantiteta. Mi u kvantitetu ne možemo da konkurišemo mnogim zemljama, ali u kvalitetu treba i možemo da konkurišemo i zbog toga smatramo da Srbija jeste zemlja kvaliteta i da na tome treba da radimo nadalje.
Kada govorimo o javnim nabavkama, smatramo da u školama, obdaništima i svim javnim ustanovama za mlade mora da postoje organski obroci. Ne danas, ne sad, ali u naredne četiri godine možemo da osposobimo svoju poljoprivredu kroz ovakvu politiku za tako nešto. Svim ovim potezima Srbija ostaje zemlja bez genetički modifikovanih organizama i postaje zemlja bez genetički modifikovanih proizvoda. Ne govorimo samo o primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, nego pokušavamo da zamislimo Srbiju sa organskim medom, sa organskim pekmezom, sa organskim ajvarom, sa organskim vinom, sa organskim sokovima, sa organskim mlečnim proizvodima. Smatramo da je sve u vašem ministarstvu povezano, povezano kroz prirodne resurse, zemljište, vode, zaštitu životne sredine i da nam je ovakva i možda još hrabrija politika podsticaja potrebna da uredimo i poljoprivredu i zaštitu životne sredine.
Želimo da, kao Zeleni Srbije, podržimo i meru besplatnog zakupa državnog zemljišta za sadnju energetskih brzo rastućih zasada i da vas možda ohrabrimo da krenemo u nabavku mobilnih septičkih jama i da na taj način zaštitimo životnu sredinu i da poljoprivredne proizvode učinimo kvalitetnijim i boljim na evropskom tržištu.
Kada su u pitanju izmene Zakona o vodama, mi konstatujemo, kao Zeleni Srbije, da je sam Predlog zakon veoma detaljan i iscrpan, i to je ono što je dobro u ovom materijalu, ne dolaze nam uvek, i ne dolaze nam često ovako pripremljeni zakoni. Za nas, kao Zelene Srbije, je veoma važno da i dajemo podršku za to, da je voda u javnoj svojini i da je voda javno dobro kako se definiše u Predlogu izmena zakona.
Vodna područja se dele prema slivovima i to je unapređenje, u odnosu na prethodni zakon, a smatramo i da korišćenje podzemnih voda za navodnjavanje može biti jedno od dobrih rešenja.
Smatramo da rekultivacija priobalja posle vađenja peska i šljunka je veoma važna, ali mi ovde podsećamo i na uredbu koju je donelo Ministarstvo, čiji je ministar Zorana Mihajlović, Uredbu o pepelu, i tražimo od vas da, u stvari mnogo više koristimo sekundarne sirovine i sirovine koje mogu da se recikliraju, nego da koristimo prirodne materijale, i smatramo da kopanje šljunka, možda i peska treba se da koristi samo ukoliko je narušen vodni režim ili eventualno vodni saobraćaj.
Smatramo, kao Zeleni Srbije, da nam nedostaje fond za vode i da o tome treba da se razmišlja, kao jedan instrument iz kojeg bi smo brže i bolje podsticali radove u poljoprivredi.
Ono što Zeleni Srbije smatraju, s obzirom na klimatske promene i time završavam, da je možda Srbiji neophodan jedan nacionalni fond za osiguranje i međunarodno reosiguranje od posledica šteta prouzrokovanih velikim zagađenjem i klimatskim promenama. Smatramo da bi mogla da se uvede i premija na svako posečeno drvo, na svaki sok, ili na bilo koji proizvod, i da odatle možemo da uplaćujemo osiguranje, da praktično ovi veliki hazardi i velike ekološke katastrofe, koje nam se dešavaju ne mogu da nas iznenade ili ne smeju da nas iznenade.
Svakako da u danu za glasanje, poslanička grupa SPS i dva poslanika Zelenih Srbije, podržaće predložene izmene Zakona, ali očekujemo od vas, i ovo o čemu smo pričali da hrabrije, brže ulazimo u neke promene i da Srbiju što pre učinimo poput Danske, zemljom organske proizvodnje i da Srbija bude zemlja kvaliteta, a ne kvantiteta. Hvala.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.
Poštovane koleginice i kolege, iz današnjih pitanja može se naslutiti da su poljoprivreda i zaštita životne sredine dominantne teme u Srbiji i moje pitanje će se odnositi na ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine.
U Srbiji se vrlo često kao popularno rešenje za suzbijanje korova umesto spaljivanja ili nekog drugog metoda biljnih ostataka jeste primena herbicida, a kod nas se najviše koristi „Total glifosat“, kod nas poznat kao herbicit „Total“.
Ovde je reč o sistemskom gebricidu na bazi lifosata sa širokim dejstvom koji se vrlo neselektivno upotrebljava u poljoprivredi u Srbiji za suzbijanje korova i time dovodi do veoma velikog problema koji može izazvati ovaj totalni herbicit, pre svega zbog toga što se nestručno i neodgovorno koristi širom Srbije u količinama većim nego što zakon to dozvoljava i propisuje i vrlo često zbog toga što su neselektivni oni uništavaju svaku biljku sa kojom dođu u kontakt.
Primer Holandije, države koja ima najrazvijeniju agroprivredu u Evropskoj uniji govori o tome da je ona zabranila glifosat i tako svoje pravilnike stavila iznad onih koje propisuje Komisija Evropske unije, što nam govori da je moguće imati strože zakone od Evropske komisije ili od Evropske unije. Primer Holandije nam govori da je moguće odoleti interesima multikompanija i velikih hemijskih sistema.
Mi, kao Zeleni Srbije, u okviru poslaničke grupe SPS, danas pokrećemo ovo pitanje jer smo dobili izveštaje i sa Univerziteta u Beogradu, dobili smo pitanja i pritužbe lovačkih udruženja, prirodnjačkih udruženja, ekoloških društava i svi sa jednim apelom da total ima toksikološka dejstva na floru i faunu, posebno ima izražen uticaj na ptice i pčele, a žrtve neodgovorne primene često su i zaštićene vrste. Česta primena totala u količinama većim od propisanih i neodgovorno rukovanje narušava biološku ravnotežu i štetno deluje po životnu sredinu, pre svega na zemljište i vode, ali i putem lanca ishrane može ugroziti zdravlje građana i građanki Srbije. Kroz podzemne vode total može dugoročno kontaminirati izvore i bunare sa pijaćom vodom, stići u organizme građana, koji onda mogu oboleti od kancera. Kada se zemlja dugo tretira glifosadnim herbicidima, ona u jednom trenutku počinje da bude manje plodna i, naravno, može se završiti totalno jalovom zemljom.
Sve zelene partije su protiv glifosata u celoj Evropskoj uniji i poslednjih šest meseci je bilo posebno aktuelno ovo pitanje u Evropskom parlamentu. Nas upotreba glifosata dovodi do još jednog veoma značajnog pitanja, a to je kvalitet vode u seoskim vodovodima, kvalitet vode u seoskim bunarima. To pitanje nam donosi, naravno, i odgovor zašto vrlo često imamo problem sa endemskim bolestima u nekim selima, a ne znamo uzroke.
Zbog toga, Zeleni Srbije ističu da tretiranje biljaka totalom nije rešenje i zbog predostrožnosti i bezbednosti i posledica koje su mnogobrojne i dugotrajne treba ga izbaciti iz upotrebe u Srbiji. U poljoprivredi Srbije nema mesta za total. Poljoprivrednicima treba predstaviti alternativne načine na koje se žetveni ostaci mogu otkloniti, sakupljanje, baliranje, dalje korišćenje u stočarstvu, u proizvodnji energije i u druge svrhe.
Neke moje kolege prethodnici su govorili o tome kolika je naša želja za zdravom privredom, organskom proizvodnjom velika. Mi što pre moramo ukinuti ovaj totalni herbicid. Svetska zdravstvena organizacija dovodi ovaj herbicid u vezu sa mogućim uzrokom oboljenja od karcinoma, a nažalost Evropska komisija je njegovu upotrebu privremeno produžila do 31. decembra 2017. godine.
Moje pitanje za ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine je – ko kontroliše primenu totalnog hebricida u Srbiji? Kako se ona kontroliše? Da li proizvođači postupaju odgovorno i da li se pridržavaju zakonskih propisa i karenci? Da li Srbija planira da totalno zabrani total i da time zaštiti poljoprivredu Srbije? Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko, uvažene koleginice i kolege, u načelnoj diskusiji smo imali određene zamerke, iznosili neke svoje argumente. Malopre sam zakasnio da se javim na onaj amandman koji je prihvaćen pa sada ne bih voleo da ispadne da cepidlačim, ali zadovoljni smo načelnom raspravom kada je u pitanju Zakon o zaštiti prirode. Zadovoljni so raspravom na oba odbora, posebno na ovom jutrošnjem odboru na kojem smo prihvatili ili na kojem ste vi pre toga predložili da se prihvate određeni amandmani.
Ostajemo pri onom izrečenom u načelnoj raspravi da ćemo podržati zakon ukoliko određeni broj amandmana bude prihvaćen. Prihvaćeno je i više nego što smo očekivali, moram da priznam i zaista ne želim da cepidlačim i da se nadgornjavam. Hoću samo da dam podršku ovome što ste prihvatili i hoću da nastavimo da razgovaramo da možda u nekim narednim danima, mesecima, možda i u nekim narednim vladama popravljamo ove zakone i da rešenja budu sve bolja i bolja, da ne odlažemo popravljanje.
Izvinjavam se predsedavajući. Možda sam malo zloupotrebio.

Završavam. Biće prilike. Ima još desetak amandmana pa ćemo razgovarati. Hvala.

U ovom amandmanu smo tražili da ovaj deo oko divljih vrsta ptica, tj da se reči nakon toga obrišu. Prihvatamo vaše obrazloženje. Činilo nam se da bi možda bilo bolje da se izuzeće odnosi na sve divlje vrste a ne samo za ptice, ali ako ministarstvo smatra, ne bi se previše trošili oko ovog amandmana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege, u članu 27. smo želeli da ministar propisuje uslove držanja živih primeraka divljih životinja u zatočeništvu, način obeležavanja primeraka divljih vrsta, uslove koje moraju ispunjavati zoološki vrtovi, zabrane i ograničenja za držanje pojedinih vrsta divljih životinja u zatočeništvu.
Naravno, u nekom od sledećih stavova smo želeli da, ukoliko lice nije u mogućnosti da drži žive primerke divljih životinja u zatočeništvu, dužno je da bez odlaganja obavesti ministarstvo, radi preuzimanja primeraka u dalju nadležnost, radi njihovog zbrinjavanja, u skladu sa zakonom.
U načelnoj raspravi smo rekli da u ovom delu dobrobiti životinja, čini mi se da su bile korektne izmene. Želeli smo da na ovaj način jasnije i konciznije definišemo sav neophodan sadržaj podzakonskog akta. Možda je to bilo malo pretenciozno.
Ovde vi kažete u obrazloženju da se amandman ne prihvata iz razloga prihvatanja amandmana pod rednim brojem tri, pa je i to razumljivo, ali smo želeli da apostrofiramo da lica koja su prijavila primerke određenih vrsta divljih životinja, a koja više nisu u mogućnosti da iste drže u zatočeništvu, treba na neki način istima omogućiti da prepuste nadležnom ministarstvu da bi se te divlje vrste zbrinule. U redu, shvatamo obrazloženje i činilo se da bi ovo možda bilo jasnije definisano, ali s obzirom da će i neka podzakonska akta tek doći, pretpostavljam da ćete imati u vidu ovakav amandman ili ovakvu želju. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.
Ovo je jedan dug amandman, čini se da je bio veoma važan. Zahvaljujem se na tome što ste prihvatili ovaj amandman, da sada ne čitam obrazloženje zbog kojeg se prihvata. Radi se i o evidentiranju držanja primeraka strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta životinja.
Želeli smo da primerci prijavljeni 2011. godine bez dokaza o poreklu budu uvedeni u proces izdavanja potvrda, odnosno da se uspostavi jedinstveni sistem za regulisanje daljeg postupanja sa istim. Želeli smo da se omogući i prihvati i sprovode određene analize, uključujući i DNK analize radi utvrđivanja porekla primeraka, što je sve češća praksa i nadležnih organa za zaštitu divljih vrsta u državama članicama EU i SAD.
U ovom stavu i u ovom amandmanu potrebno je precizirati na osnovu kog propisa se izdaju predmetne potvrde i da još jednom ovo evidentiranje pomenem, preciznije se definiše, da se na osnovu potvrda kako za žive primerke, tako i za mrtve i njihove delove ili derivate, vodi evidencija držanja primeraka u skladu sa propisima EU. Takođe, formulacijom se jasnije definiše kada držaoci nisu dužni da pribave potvrde, a obaveza obeležavanja je propisana u članu 86.
Zahvaljujem se još jednom na prihvatanju ovog amandmana i zaista ova rasprava izgleda mnogo bolje i na Odboru nego ranije. Nažalost, bliži se kraj ovoj Vladi, pa ćemo valjda imati svi zajedno prilike da možda u nekoj drugoj vladi radimo bolje i brže za dobrobit građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.
Ovde smo imali želju da se obuhvate i napušteni primerci, da Ministarstvo kroz upravni organ, koji postoji u Republici Srbiji, odlučuje o daljem postupanju sa primercima, što je u skladu sa članom 8. CITES Konvencije. Takođe je neophodno obuhvatiti i napuštene primerke, uvesti red i u najbliže veterinarske organizacije kada su u pitanju ovi stavovi i ovaj amandman.
Naravno, imamo problem, kako bi rekli, opšte tržišne liberalizacije i neoliberalnog koncepta tržišta, koji ima težnju da sve privatizuje, pa onda često država ostaje bez adekvatnog odgovora kada je sve privatizovano u različitim sferama društva. Ne govorim ovde sada samo o veterinarskim službama, ali nekad neko iz nekog razloga može okrenuti glavu, iako bi mu to bila obaveza, samo zbog toga što je vođen finansijskim porivima.
Zeleni Srbije imaju malo drugačije viđenje i tržišta i ekonomije, pa zbog toga nam je važno da za segmente društva, kao što su vodoprivreda, zaštita od elementarnih nepogoda, veterina koja može biti u širem smislu izvor nekih zaraza, a ne samo veterina, da ne smeju da okreću glavu na stranu, nego da i oni koji se bave privatnim biznisom, kada je javno zdravlje i zdravlje građana i građanki države Srbije u pitanju, ne smeju da se ogluše o neke zahteve.
Ovo je, da tako kažem, jedan širi koncept, ali nam je važno da to bude prihvaćeno i prepoznato kao važna karika u modernom društvu, a to je i jedna od temeljnih vrednosti Evropske unije. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.
Poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije je želela ovim zakonskim predlozima, naravno, uz manje ideološke razlike koje imamo u naše tri stranke, da naznačimo da je kontrola i da inspektor mora da ima jasno definisano ovlašćenje da vrši kontrolu prekograničnog prometa divljim vrstama, a ne samo da zabranjuje prekogranični promet. Imamo zaista i u prošlosti mnogo više nego možda u poslednje vreme, ali postojale su manipulacije i zloupotrebe divljih životinja i životinja u zatočeništvu. Vrlo često možda, sad da ne banalizujem, ali i u cirkusu postoje neke divlje životinje. Organizacije za zaštitu prava životinja su ne uvek tako blagonaklone i vrlo često su te životinje izložene torturi. Važno je da država obrati pažnju, iako su, naravno, građani i građanke najvažniji, ali ono što moramo da štitimo, moramo da obratimo pažnju i na dobrobit životinja.
Želeli smo da se inspektoru omogući nesmetan pristup primerku radi vršenja fizičkog pregleda za potrebe očitavanja trajnog obeležja i slično. Neophodno je da se inspektorima omogući da nesmetano kontrolišu sve moguće vidove držanja primeraka divljih životinja, kako bi se efikasno sprovodio nadzor nad primenom odredaba ovog zakona. Opet, da kažem, tu imamo da li je svo privatno vlasništvo ili privatan posed neotuđiv? Naravno, ako može da ugrozi javno zdravlje ili ako može da ugrozi bezbednost zemlje, ne postoji ta privatnost koja mora da bude zaštićena kada je u pitanju viši i značajniji interes.
Zahvaljujem se još jednom, jer zaista je ovo bilo možda i obostrano. Trudimo se da predlažemo konkretne stvari, nekad manje ili više imamo razumevanja jedni za druge, ali u svakom slučaju ovakvi zakoni i promene su dobre. Mi smo želeli, verovatno se polako svi zajedno osposobljavamo za to, da možda izmene budu drastičnije, vidljivije, da prihvatamo ili da ovde diskutujemo o potpuno novim zakonskim rešenjima. Nekada postoje potrebe za prelaznim rešenjima da bismo stigli do totalne i potpune izmene Zakona o zaštiti prirode. Onda ćemo verovatno vrlo brzo imati zakone koji odgovaraju EU.
Ali, opet apelujem i na vas i na svoje koleginice i kolege, moramo da se bavimo primenom, moramo da sve naše zakone uredimo, koji će jednog dana verovatno sto posto biti po ugledu na direktive i zakone EU, da budu primenjivi, da naši građani žive sa tim zakonima, da naši građani osete dobrobit tih zakona i da ih po ovim zakonima štitimo, i njih i životnu sredinu, i vazduh i okruženje, i na kraju krajeva i njihova građanska prava. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Recite na početku, izvinjavam se, da li je prihvaćen amandman?
(Snežana Bogosavljević-Bošković, s mesta: Prihvata se amandman.)
Ispada da se javljam samo kad su prihvaćeni amandmani da hvalim Ministarstvo, hteo sam malo i da…

Pa, sad opet ne mogu da kritikujem. Hteo sam malo i da kritikujem. Šalim se.
Znači, u obrazloženju Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije kažu – kaznena odredba se odnosi na uslove držanja divljih vrsta u zatočeništvu, uključujući i zoološke vrtove, kaznena odredba bi se odnosila samo na primerke za koje Ministarstvo odbije zahtev za izdavanje potvrde. Ova norma nam se činila kao neophodna kako bi se izbeglo automatsko sankcionisanje lica koja u trenutku kontrole od strane nadležne inspekcije ne poseduju potvrde od Ministarstva za određene primerke, odnosno lica koja nisu podnela zahtev za izdavanje potvrde, ali koja bi mogla predmetnu potvrdu da pribave ukoliko dokažu zakonito sticanje, odnosno poreklo primeraka.
Ovo je ujedno i naš poslednji amandman na ove zakonske predloge. Kao što smo rekli u načelnoj raspravi, podržaćemo ovaj zakonski predlog, glasaćemo za Zakon o zaštiti prirode. Zahvaljujem se uglavnom ministarki, ali imam obavezu i da se zahvalim predsedniku Odbora za zaštitu životne sredine. Verujem da je i on delimično uticao da deo ovih amandmana bude prihvaćen i da današnja rasprava možda, mada i u ovom trećem zakonskom predlogu ćemo još malo oko nekih stvari razgovarati, ali je rasprava na Odboru, predsedniče, bila vrlo konstruktivna. Verovatno će kolega Jovanović doći na ovaj treći predlog zakona, pa da možda vidimo da li ima mesta za prihvatanje nekih amandmana oko upravljanja otpadom, ali još jednom zahvalnost na saradnji i nadam se da ćemo ovako dobre zakone, ili da kažem da ćete poneke dobre primedbe nastaviti da prihvatate. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući. Kao ovlašćeni predstavnik. Vrlo kratko.
Jasni su mi formalno-pravni razlozi za odbijanje ovog amandmana, ali treba naglasiti da je kolega Jovanović ovaj amandman podneo iz najbolje namere, a pre svega, iz možda, ponajboljeg poznavanja stanja na terenu, kada je u pitanju Republika Srbija i vođenje jedne male, bez namere da ga uvredim, ali vođenje jedne male, relativno male opštine, koja se susreće sa problemima koje možda ne može uvek sama da reši.
Kada smo pričali u načelnoj raspravi, ja sam u ime našeg poslaničkog kluba SDS – Zajedno za Srbiju – Zeleni Srbije, tražio objašnjenje termina „nesanitarna deponija“ u nekim kasnijim stavovima, ali jasno mi je da ovo nije tema, ali je ovo problem koji moramo da rešavamo na terenu što pre, da pronađemo način da počnemo sa tim nesanitarnim deponijama da se nosimo i da, u stvari, ono što je u svom obrazloženju i u tekstu amandmana, uvaženi kolega Jovanović i rekao, puna, nažalost, puna je Srbija, to nije zamerka nikom ni u Vladi, ni poslanicima, ni predsednicima opština, a opet, svima nama je to zamerka. Puna je Srbija divljih deponija. Moramo da počnemo da ih rešavamo i kad nisu teme zakona, moraju da postanu što pre teme zakona da bi rešavali probleme. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SDS, ZZS i ZS. Gospođo ministarko, imamo u Predlogu zakona na sličan način ovo što se reguliše, ali problem koji su uvažene kolege Pavićević i Živković uočili će verovatno tek doći na red. Počećemo da zatvaramo te nesanitarne deponije. Mnogo je takvih deponija u Srbiji. Moramo da vodimo računa o održavanju. Samo želim da podržim nameru i, da kažem, problem koji su oni uočili, iako im nije životna sredina fokus. A, na pozive ministarke vrlo rado bismo odgovorili, ali svake sedmice imamo neke zakonske predloge i kao odgovorni narodni poslanici hoćemo da se trudimo da učestvujemo i u raspravama koje nam nisu u fokusu interesovanja. Tako da, neki put možemo da se odazovemo na poziv, ali pratimo i druge zakonske predloge kada uđu u Skupštinu, pa onda tu najviše vremena trošimo. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Koliko imam vremena kao ovlašćeni predstavnik.