Zahvaljujem se.
Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, uvažene kolege i koleginice, mi ovde sve vreme polazimo od jedne pogrešne pretpostavke, od ekonomske pretpostavke koja je krajem 19 veka postojala, da sve zavisi od privrednog razloga i da je sve podređeno privrednom razvoju.
Nažalost, u 21 veku i u Evropi i u južnoj Americi, a sve više i u Aziji, sve zavisi od ekološkog razvoja i sve zavisi od održivog razvoja i sve je podređeno održivom i ekološkom razvoju i sve se, čak i privredni razvoj, usklađuje sa ekološkim razvojem. Ako to prihvatate, onda bi trebalo malo više da razmišljamo o zelenim tehnologijama i o zelenim stvarima. Koliko je to bitno, mi imamo podatak koji je dostupan na sajtu Evropske agencije, da zbog globalnog otopljavanja se stalno povećava broj prerano rođenih beba i broj prenatalnih smrti. Toliko o tome da tema zaštite životne sredine nije bitna ili je možda manje bitna. Mi mislimo da je veoma, veoma bitna.
Spremajući se za ovu sednicu imali smo utisak u "Zelenima" da ćemo samo kritikovati ministra, a mogu da kažem par stvari koje su nam se svidele u toku ove rasprave, ali je sve to, ministre, na nivou obećanja, i ono oko PDV-a i oko njegovog povratnog dejstva. To zaista zvuči primamljivo.
Pozdravljamo i nameru da država natera samu sebe da redovno plaća privatnim preduzećima, privatnim kompanijama. Najveći dužnici, i kada je vodoprivreda u pitanju, i kada je životna sredina u pitanju, upravo jeste država, i ljudi koji vode privatna preduzeća su u velikom problemu kada je to u pitanju. Mi tu ne možemo da se lažemo, to moramo da pozdravimo i mi to i pozdravljamo. Ne sme biti toliko dvostrukom aršina da država sme sve da radi. Kada kažem država, mislim na kompanije i na javna preduzeća. Državi je sve dozvoljeno, može da bude oslobođena od svih plaćanja, a privatnici to ne mogu da budu.
Takođe, bih još jednu pohvalu dao kada je u pitanju Zakon o energetici. Spremni smo kao "Zeleni Srbije" da ga podržimo zato što otvara mogućnost da energetski subjekti ne moraju da imaju licence za energetske objekte ispod jednog megavata i to je dobro za malu privredu i za srednja preduzeća. Sve ostalo je ekološka katastrofa. Žao mi je što to moram da kažem, ali sve ostalo nije samo ekološka katastrofa, nego je i centralizovana ekološka katastrofa. Mi nipodaštavamo lokalne samouprave i to me čudi, s obzirom s koje strane to dolazi. Zar je moguće da samo umne glave sede u ministarstvima, u agencijama i u fondovima, a da inženjeri, ljudi koji se bave životom u lokalnim samoupravama ništa ne znaju, nego ćete vi da im određujete kako će da se troši novac u lokalnoj samoupravu?
I onda ćemo da napravimo bazen u Obrenovcu, tamo gde je termoelektrana i gde svako treće dete ima opstruktivni bronhitis, a možda ćemo neki elektro filter da uradimo na Zlatiboru, umesto da ga radimo u Obrenovcu. Mislim da ljudi na lokalu moraju da imaju tu vrstu autonomije, da određuju svoje prioritete i da određuju svoje probleme.
Mi smo još u Zakonu u ministarstvima ukazali na anti ekološki karakter ove vlade. Nažalost, to se održava do dana današnjeg. Sada možemo silne zakone da pominjemo ovde i da govorimo o tome kako imaju anti ekološki karakter.
Akcize za duvan – ne da ne možete da odviknete nekog od pušenja time što ćete da mu pojeftinite cigare, nego možete samo da mu se dodvorite time što ćete možda da kupite neku vrstu socijalnog mira. Kakva je to podvala da se kupuje socijalni mir na taj način? Kada je pušenje u pitanju trebalo bi napraviti programe. "Zeleni Srbije" se tu veoma jasno zalažu za programe odvikavanja i za subvencije za pomoć za medicinska sredstva, s obzirom da su ljudi koji uživaju nikotin neka vrsta zavisnika. Ne možemo da ih teramo kaznama da se odriču pušenja, ali možemo kao socijalna država da im pomognemo da koriste programe za odvikavanje i da država to pomogne.
Ako je vama to smešno, meni je žalosno što je to vama smešno, pogotovo ovima koji se razumeju u vojnu industriju i u te razne gluposti. Mislimo da ne treba samo da bude akciza na duvan, nego i akciza na transmasti i akciza "Džanki fud", jer vi znate da naša deca svakog dana jedu pržene krompiriće, piju gazirana pića, jedu pice i hrane se nezdravo zbog toga što je to jeftina hrana, zbog toga što je vi ne oporezujete dodatno i zbog toga što mislite da ako danas uštedite neki dinar, da ćete za 10, 20 ili 30 godina biti u nekom plusu. Ne, naše generacije se rađaju bolesne. Pogledajte medicinske statistike u vrlo lako ćete se uveriti u to.
Kada govorimo o Zakonu o vodama, ukidamo jedinu lokalnu taksu, jedini prihod koji je bio od lokalnih taksi – 50% je pripadalo lokalnim samoupravama. Zaboravljamo da bi lokalne samouprave iz tih taksi trebalo da rade planove za odbranu od poplava drugog reda, za vodotokove drugog reda i da budu pripremljene da reaguju u vanrednim situacijama.
Kada je u pitanju program oko vanrednih situacija, to je jedan jako dobar koncept i tu nema šta da se prigovori. Kada govorimo o Zakonu o ukidanju Fonda za zaštitu životne sredine, čuli smo najrazličitije argumente. Uglavnom je argument da želimo da ga stavimo pod kontrolom, ali onda slušamo argument da hoćemo da ga ukinemo. Ako nešto ukinemo, onda ne možemo da ga stavimo pod kontrolu.
Imamo i argument da ne valja program. Možda i mogu da se složim sa vama da je program mogao da bude bolji, ali se fond ne ukida zato što ne valja program ili zato što ga neko ne sprovodi dobro. Nemate prava da ukinete instituciju zato što sumnjate da neko nije dobro radio. U Evropi postoje fondovi koji su jasno obeleženi kao ekološki i to se tako radi u Evropi.
To što je po vašem mišljenju neko kompromitovao fond, to ne znači da fond treba da se ukine i to ne znači da mi taj dinar treba da obezbojimo. Bojim se da onog trenutka kada taj ekološki dinar se obezboji, uđe u zajedničku kasu, više mu se nikada neće videti trag i neće biti potrošen za ekološke namene.
Kao što znate Tisa je mrtva. Kolubara je mrtva, samo to još nisu rekli. Dunav-Tisa-Dunav je veoma zagađen i verovatno bi neko mogao da kaže da su mrtvi. Kanali su opterećeni i fekalnim i industrijskim otpadnim vodama, i mi ukidamo fond koji bi trebao da ulaže u takve stvari.
Molim vas da na život ne gledamo samo kroz trenutni ekonomski dobitak i jedino kroz novce, da ne gledamo tu ekonomsku vizuru i da ovaj trenutak kratkoročnog poboljšanja, izgubimo generacije i generacije koje dolaze u narednim godinama. Mislimo da je ovo veoma važno i da ona floskula kojim su se vrlo često koristile vaše kolege, da je bolje da umremo od zagađenja nego od gladi, ne sme da se koristi i da je to nonsens. Mislimo da ne treba niko da umre, a posebno ne treba da umre od zagađenja. Hvala.