Zahvaljujem se uvažena predsedavajuća. Delim vaše oduševljenje vašom nepristrasnošću i zahvaljujem vam se na tome.
Poštovane koleginice i kolege, danas ovde možemo da razgovaramo o nekoliko različitih aspekata, sličnih i različitih tema, ali kada su već objedinjene, tako ćemo i da razgovaramo o njima.
Kada govorimo o Zakonu o potvrđivanju Međunarodnog ugovora o biljnim i genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu, smatramo da donošenjem nacionalne strategije očuvanja genetičkog poljoprivrednog fonda je od veoma velikog značaja. Vlada tj. nadležno ministarstvo treba da odredi parametre pružanja te strategije, opis sadašnjeg stanja Fonda, dati smernice razvoja sistema očuvanja genetičkog fonda, pre svega kao dobra od nacionalnog značaja.
Donošenjem zakona o genetičkom fondu za poljoprivrednu proizvodnju, trebalo bi da obuhvati sve organizme i biljene i životinjske, koji potiču sa ovih prostora i predstavljaju autohtone sorte. Zatim, opis načina pohranjivanja, čuvanja genetičkog materijala, nadležne ustanove za prikupljanje i čuvanje, neophodne uslove za čuvanje i finansiranje ustanove, a ne da dolazimo dotle, kao što je uvažena koleginica iz DSS rekla da u toj ustanovi rade samo dve osobe.
Raduje nas predlog ovog ugovora zato što "zeleni" se zalažu za zabranu gajenja genetski modifikovanih organizama i ovo je jedan međunarodni okvir koji samo ide u prilog tome da Srbija verovatno neće nikad se baviti GMO i da neće podleži velikim pritiscima multinacionalnih kompanija.
Ono što je posebno važno je nacionalna banka za čuvanje originalnih nacionalnih genetičkih resursa i smatramo da bi ta banka trebala da bude poput NBS, da bude veoma dobro obezbeđena, da odnos prema takvoj banci mora da bude na zadovoljavajućem nivou, a ne dve žene koje nemaju ni dovoljne uslove za rad. U ovom smislu "zeleni" će podržati ovu konvenciju jer je vidimo kao pozitivan korak u borbi protiv GMO i na taj način umirujemo glasove koji su zabrinuti zbog te teme.
Kada govorimo o Zakonu o zaštiti vazduha, da kažem jednu dobronamernu sugestiju koju su "zeleni" uočili, da će pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za tečna goriva naftnog porekla, moći da se ta goriva koriste do kraja 2015. godine i uglavnom imaju visok procenat sumpora. Međutim, to ulazi u koliziju sa podzakonskom regulativom Zakona o zaštiti vazduha, uredbu o graničnim vrednostima zagađujućih materija u vazduhu. Ona zabranjuje upotrebu ovakvih goriva zbog visokih sadržaja sumpora u emisiji, što može da izgleda kao da znači, možeš da kupiš gorivo da bi rasteretio lager ali imaćeš problem ako te uhvatimo da ložiš to gorivo.
Uslove za obavljanje delatnosti kod supstanci koje oštećuju ozonski omotač, trebalo bi da propisuje Vlada. Tu smo saglasni, međutim, mislimo da bi usledio preveliki pritisak ukoliko bi se predlog koji je dala Vlada, da dozvole, takođe treba da izdaje Vlada, mislimo da bi bio suviše velik pritisak malih operatera, na nacionalnom nivou nedovoljno značajnih. Ti ljudi bi mogli sve te poslove da završe u opštinama ili u gradovima. Na taj način bi pokazali da ono što smo obećavali kada je u pitanju decentralizacija, a mi radimo suprotno, krajnjom centralizacijom svega, stvorićemo veliki problem našim građanima i privrednim subjektima, kao i malim preduzetnicima koji se budu bavili ovim poslovima. Na kraju krajeva svakim svojim zakonom iznova, na žalost obesmišljavate postojanje lokalnih samouprava.
Vlada ne može da propisuje kontrolu merenja i kalibracije, jer bi to trebalo da bude propisano akreditovanom metodom, ako govorimo o analizama. Može da stoji da metod merenja mora da bude akreditovan od nadležnog tela za akreditaciju, ali nikako Vlada ne može da izdaje sertifikate i akreditacioana ovlašćenja ljudima koji se bave merenjem emisija ili merenjem imisija u vazduhu. Sertifikate daju sertifikaciona tela a ne Vlada i u Srbiji trenutno ima nekoliko sertifikacionih tela, tako da nam ovo sa sertifikatima liči kao zahvat van normi, osim ukoliko neko udruženje već nije predviđeno za izdavanje sertifikata, koji bi se naplaćivali.
Kada govorimo dalje o Zakonu o zaštiti vazduha, u stvari ovde dolazimo u problem sa nemogućnošću finansiranja zaštite vazduha, finansiranja monitoringa vazduha i praćenja kvaliteta vazduha i to je dostupnost i pravo građana da saznaju informaciju o stanju životne sredine. Mi mu to pravo uskraćujemo.
Ove godine od 20 automatskih monitoring stanica, 18 nije servisirano i to nije bila u stanju da uradi Agencija za zaštitu životne sredine i na žalost sredstva koja se koriste i koja se ubiraju od naknade za zagađivača, 40% bi trebala da budu vraćena kontrolnim samoupravama. To se ne dešava već sedam ili osam meseci i ozbiljno su dovedeni sistemi za praćenje kvaliteta vazduha u Obrenovcu, Lazarevcu, u Kostolcu, Smederevu, Boru i Pančevu. Ako ne budemo imali sisteme za praćenje kvaliteta vazduha u ovih sedam gradova, imaćemo verovatno životnu sredinu i kvalitet vazduha u prvoj klasi, a izveštaj agencije za 2011. godinu pokazuje da u svim ovim gradovima i regijama oko gradova ta zagađenost je u trećoj klasi.
Na žalost ovog trenutka lokalne samouprave mogu samo da koriste lokalne budžete za naknadu za unapređenje životne sredine, a dosadašnju naknadu koju su plaćali zagađivači, na žalost ne dobijaju. Sve vaše priče o nenamenskom trošenju sredstava Fonda za zaštitu životne sredine padaju u vodu, s obzirom da od kada ste ukinuli Fond za zaštitu životne sredine apsolutno sva sredstva koja ulaze u budžet po osnovu naknade za zagađenje se verovatno nenamenski troše, jer to nisu budžetska sredstva već su to namenska budžetska sredstva koja moraju biti iskorišćena za otklanjanje štetnih uticaja, za unapređenje, za poboljšanje životne sredine, a monitoring vazduha je jedan od najvažnijih stavki u tom sistemu.
Namenska sredstva znače da morate imati program o korišćenju tih sredstava, mi ga na žalost nismo videli ni kada je u pitanju vazduh ni kada je u pitanju voda, ni kada je u pitanju zemljište. Za razliku od Republike, grad Beograd, a to nema veze samo sa DS, grad Beograd takve programe ima i radi i o namenskom korišćenju sredstava budžetskog fonda stalno obaveštava i izveštava osnivača.
Izbacili ste u članu 71. finansiranje iz Fonda, koje i sada ide u budžet, a izvestilac na Odboru za zaštitu životne sredine nam je rekao kako ministar od njega očekuje da realno planira budžet. Namenska budžetska sredstva nisu sredstva budžeta. Namenska budžetska sredstva moraju biti potrošena za zaštitu životne sredine, za zaštitu i poboljšanje kvaliteta vazduha. U tom smislu morate voditi računa da već sedam, osam meseci nenamenski trošite sredstva koja plaćaju veliki zagađivači, pre svega termoelektrane u Obrenovcu i u Lazarevcu, da se tih 40% nije vratilo ni u Obrenovac, ni u Lazarevac, da građani Obrenovca i Lazarevca s pravom pitaju kada će dobiti 40% novaca koji se ubira na teritoriji tih opština. Zašto tih novaca nema i ko ih troši za bazene, ko ih troši za skijališta i gde se ti novci troše, a ne troše se za otklanjanje štetnih efekata zagađenja po životnu sredinu?
Mi imamo samo jedan SO2 automatski monitoring u Kostolcu, u Lazarevcu nemamo nijedan, PM10 nema nijedan u Kostolcu, nema nijedan u Požarevcu, nema nijedan u Lazarevcu i dovešćete nas do toga da zbog toga što ne finansirate sistem zaštite životne sredine, da jednog trenutka imamo savršenu životnu sredinu, zato što nećemo nigde meriti stanje životne sredine i vi ćete reći kako nemamo pokazatelja da je životna sredina u Srbiji užasno loša, a istraživanja pokazuju o tome.
Evo, ovde ću samo kratko da ilustrujem 23. oktobar 2012. godine - ne radi još uvek, nije tako hladno, još uvek ne rade individualna ložišta. U Obrenovcu ih i nema. Postoji samo jedan veliki zagađivač i sistem daljinskog grejanja. Ova linija pokazuje maksimalno dozvoljene koncentracije, 24 sata je maksimalno dozvoljena koncentracija iz sata u sat veća, duplo veća i četiri puta veća jednog trenutka.
Imajte u vidu da se u Obrenovcu gotovo svako treće dete rađa sa respiratornim problemima, da je vrlo teško otkloniti štetne efekte i štetne uticaje na životnu sredinu. Izrazito je teško otkloniti te štetne uticaje na kvalitet vazduha.
Postoje druga istraživanja. Postoji neki drugi dani 11. i 12. takođe više od 12 časova, to se vidi lepo na ovom grafiku, između četiri i pet puta je povećana vrednost PM10 čestica, koje mogu biti veoma štetne po respiratorne organe i koje mogu ugroziti zdravlje najmlađih u Obrenovcu, u Lazarevcu. Naravno, kada govorimo o Boru, ti rezultati su kada je u pitanju SO2 još katastrofalniji i još teži. Mi apelujemo na vas da ovim zakonom o zaštiti vazduha, a govorićemo u danu o amandmanima detaljno gotovo o svakom članu, da povedete računa o tome da veliki zagađivači plaćaju naknadu za zagađenje, da ta sredstva moraju biti trošena namenski.
Najveći deo vaše kampanje pošto ste postali Vlada je zasnovan na kritikama kako su nenamenski trošena sredstva Fonda. Vi već sedam meseci nenamenski trošite sredstva Fonda, trošite sredstva Obrenovca, Lazarevca, Pančeva, Bora, Smedereva i nažalost, ulažete u projekte koje nećete nikad završiti, projekte koji neće nijedno dete učiniti zdravijim. Ako vas ništa drugo ne zanima, imajte u vidu decu koja žive u ovim gradovima, decu koja se rađaju sa opstruktivnim bronhitisom, decu koja se rađaju sa astmom i imajte u vidu roditelje koji ne spavaju noćima, jer slušaju kako njihovo dete diše. Ja sam jedan od roditelja takvog deteta i svaku noć slušam kako to dete diše, jer živim u Obrenovcu i isto tako ljudi koji žive u Kostolcu, Požarevcu, Lazarevcu. Najlakše je potrošiti novce za bilo šta, samo ne za zaštitu životne sredine.
Nažalost, već šest meseci vi to radite. Sutra će biti jedan veliki sastanak lokalnih samouprava u Paraćinu, Stalne konferencije gradova i opština, koji će razgovarati o urušenom sistemu finansiranja zaštite životne sredine u lokalnim samoupravama.
Ako ste želeli da me shvatite dobronamerno, izvući ćete neke pouke. Ako, kao što ste do sada radili, odbijate sve amandmane opozicije, životna sredina će postati sve gora. Ali, uticaj "Zelenih Srbije" u Srbiji će rasti. Hvala.