NINOSLAV STOJADINOVIĆ

Socijaldemokratska stranka

Rođen je u Nišu 20. septembra 1950. godine.

U Nišu je završio osnovnu i srednju školu, a 1974. godine diplomirao na Elektronskom fakultetu, na Smeru za elektronske komponente.

Posle diplomiranja radio je u ''Ei-Poluprovodnici'' u Nišu. Od 1976. god. radi na Elektronskomi fakultetu u Nišu, na kome je 1980. god. doktorirao, a izabran u zvanje redovnog profesora 1991. god. Šef katedre bio je od 1984. do 2005. god. Od 1986. do 1989. god. bio je prodekan, a od 1989. do 1994. god. dekan. Zamenik direktora istraživačkog centra SANU pri Univerzitetu u Nišu bio je od 1991. do 1996. god. Bio je član komisija za izbor nastavnika i odbranu doktorskih disertacija na više svetskih univerziteta (Griffith University, Brown University, Technical University of Athens, Swiss Federal Institute of Technology, De Montfort University, Technical University of Sofia, itd.), a 1997. god. bio je gostujući profesor na Technical University of Wien.

Od 2001. god. je član međunarodnih naučnih odbora Centra za nanotehnologije i Centra izvrsnosti Evropske Unije za istraživanja mikro i nanotehnologije. Bio je član uređivačkog odbora naučnog časopisa Microelectronics Journal (Elsevier Advanced Technology), kao i njegov glavni urednik. Takođe, bio je član uređivačkog odbora i regionalni urednik za Evropu časopisa Microelectronics Reliability (Pergamon Press), a za glavnog urednika ovog časopisa imenovan je 1996. god. Bio je gost urednik 13 specijalnih brojeva časopisa Microelectronics Journal (Elsevier) i Microelectronics Reliability monografskog karaktera.

Od 2001. god. član je uređivačkog odbora časopisa Journal of Semiconductor Technology and Science (IEE of Korea). Od 1998. god. je član Tehničkog komiteta IEEE EDS. U periodu 1998.-2001. god. bio je regionalni urednik časopisa EDS Newsletters, a od 2002. god. je glavni urednik ovog časppisa. Od 2001. god. je član Administrativnog komiteta IEEE Društva za elektronske naprave (EDS) i njegov kopredsednik za Evropu, Afriku i Bliski Istok, a od 2002. god. je predsednik YU IEEE Sekcije. Za izuzetnog predavača EDS Društva izabran je 1996. god., u zvanje IEEE Senior Member 1998. god., a u zvanje IEEE Fellow 2003. god. Pod njegovim rukovodstvom, YU IEEE EDS Podružnica proglašena je 2000. godine za najbolju i dobila Milenijumsku medalju udruženja IEEE EDS. Od 1993. do 2001. god. bio je potpredsednik predsedništva ETRAN-a, a zatim i predsednik ovog Društva. 2003. god. izabran je za dopisnog člana SANU.

U periodu 1984.-1991. god. bio je član više ekspertskih grupa za izradu strategija razvoja mikroelektronike i elektronike na nivou Srbije i Jugoslavije. Od 1990. do 1995. god. bio je predsednik Odbora za elektrotehniku, a od 1995. do 1997. član Odbora za informacione tehnologije pri Ministarstvu za nauku i tehnologiju Republike Srbije. 1988. god. osnovao je Katedru za mikroelektroniku i formirao tri naučno-istraživačke laboratorije. Sa ove Katedre potekao je veliki broj svetski priznatih istraživača koji su se razvijali pod njegovim mentorstvom.

Pod njegovim rukovodstvom odbranjeno je 48 diplomskih radova, 13 magistarskih teza i 15 doktorskih disertacija (od kojih 1 iz Nemačke). Realizovano je 5 međunarodnih i 15 nacionalnih projekata. Organizovao je 14 međunarodnih naučnih skupova u zemlji, zahvaljujući čemu renomirane izdavačke kuće (Elsevier, Pergamon Press i IEEE TAB) ekskluzivno štampaju zbornike radova i specijalne publikacije sa radovima po pozivu iz mikroelektronike, čiji je urednik uvek bio N. Stojadinović. Njegovo višegodišnje angažovanje u organizaciji međunarodne konferencije o mikroelektronici – MIEL doprinelo je da ova značajna konferencija postane jedan od najznačajnijih naučnih skupova iz te oblasti u Evropi. Autor je ili koautor 71 naučnog rada u renomiranim međunarodnim časopisima sa SCI (Science Citation Index) liste (8 preglednih), kao i 144 rada u zbornicima radova međunarodnih i nacionalnih naučnih skupova (19 po pozivu). Objavio je i poglavlja u međunarodnim monografijama Computer Engineering Handbook i Digital Design and Fabrication (CRC Press, SAD). Naučni radovi N. Stojadinovića citirani su ukupno 253 puta u publikacijama međunarodnog značaja drugih autora. Značajni rezultati u oblasti mikroelektronike imali su veliki uticaj ne samo na ovu naučnu oblast, već i na poluprovodničku industriju.
U okviru razvojnih istraživanja N. Stojadinović je realizovao preko 40 radova stručnog karaktera. Na osnovu njegovih fundamentalnih i primenjenih istraživanja do sada je realizovan niz tehnoloških rešenja, od kojih je 6 primenjeno u poluprovodničkoj industriji kod nas i u svetu.

Bivši funkcioner Srpskog pokreta obnove, čiji je svojevremeno bio predsednik Gradskog odbora i narodni poslanik. Takođe bio je i narodni poslanik u X. sazivu do 03. juna 2016. godine na listi Socijaldemokratske stranke.

Bio je ambasador Srbije u Bosni i Hercegovini.

Oženjen je i ima sina.
Poslednji put ažurirano: 01.12.2016, 08:10

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Drugo vanredno zasedanje, 03.02.2016.

Poštovana gospođo Gojković, uvaženi ministre Dačiću sa svojim bliskim saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, ja bih zamolio predsedavajućeg gospodina Bečića, da u okviru ovog prvog amandmana koristim i vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe pošto bih dao jedno uvodno izlaganje.             
Stvari ovako stoje, potreba za donošenjem ovog zakona je nesporna, jer u Republici Srbiji ne postoji zakonska osnova koja omogućava direktnu primenu međunarodnih mera ograničavanja. Znači, to je kristalno jasno.
Dalje, dosadašnja praksa da se ove obaveze sprovode na osnovu odgovarajućeg zaključka Vlade ima nedostatke. Znači, to su athok rešenja od slučaja, do slučaja, usporavaju se realizacije, ali to takođe nije ni u skladu sa savremenim standardima u većini evropskih zemalja čija smo mi rešenja proučavali. I najzad, ali ne po značaju donošenjem ovog zakona naša zemlja će ispuniti jednu od veoma važnih obaveza, odnosi se na pregovaračko Poglavlje 31. - spoljna bezbednosna i odbrambena politika i tu možemo da uđemo u one direktne mere EU uklapamo se, a jednog dana kada postanemo članica EU primenjivaćemo, naravno i autonomne mere koje Savet EU donosi. Ali, otom-potom nije moglo sve sada da se ugradi u zakon.
S obzirom na ovo što sam rekao vidi se koliki je značaj ovog značaja i to razlog što je poslanička grupa Boris Tadić-SDS-ZZS-ZS, veoma pažljivo, detaljno analizirala Predlog zakona, bukvalno od naslova kojim se bavi naš prvi amandman do poslednjeg člana prelazne završne odredbe i to je rezultovalo predlaganjem 14 amandmana, a sve u cilju ne da kritikujemo zakon nego da ga zajedničkim snagama dodatno popravimo.
Koristim priliku da izrazim svoje posebno zadovoljstvo zbog toga što je predlagač imao sluha za ovaj naš napor. Usvojili su pet amandmana, znači direktno su usvojeni u celini. Što se tiče jednog amandmana to je sada malo složena procedura, imali smo korekcije dva stava. Korekcija jednog stava je usvojena, tako da je praktično tu i šesti amandman.
Ono što je veoma važno, o tome smo pre dva dana dosta pričali, raščistili smo jednu dilemu, ne može direktno da se uključi EU, ali može implicitno kroz međunarodne organizacije, čiji nismo član, ali su njihove odluke mere u skladu sa našim spoljnopolitičkim prioritetima.
Predlagač je to u članu jedan uradio, dodao je iza međunarodnih organizacija, čiji smo član i ovo, tako da je suštinski i ovaj naš amandman usvojen, mada ne kako smo ga u tom trenutku predložili.
S obzirom na sve što sam rekao, naša poslanička grupa Boris Tadić – SDS – ZZS – ZS će podržati ovaj zakon i u načelu i u pojedinostima. Sada prelazim na ovaj amandman.
Kada smo analizirali ovaj zakon, nismo mi to sami krenuli da čitamo, da analiziramo, pogledali slična rešenja u nekim evropskim zemljama. U tom trenutku nam se učinilo da je ovo naša formulacija, znači nismo mi izmislili. Mi smo ovu formulaciju prepisali, tačnije preveli iz rešenja u nekim zemljama i zato smo predložili da se zakon zove o primeni restriktivnih mera u međunarodnim odnosima.
I dalje smatramo da je bolji ovaj naslov, ali istine radi, dodatno smo u međuvremenu proučili rešenja u svim članicama EU i još nekim evropskim zemljama, kažem istine radi, ovaj naslov zakona koji predlagač daje se pojavljuje. Tako da, voleli bi da je naše rešenje, ali ne možemo da budemo protiv nečega što se u EU koristi.
Prema tome, podržaćemo, kažem u celini, bez obzira što ovaj amandman nije usvojen. Hvala.

Drugo vanredno zasedanje, 03.02.2016.

Poštovani gospodine Bečiću, uvaženi ministre Dačiću, sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, ja bih voleo kada bi se malo više i pažljivije slušalo, odnosno pokušavali da shvatimo šta je ideja predloga.
Čuo sam ovde dosta kritike u vezi ovog našeg prvog amandmana, a kristalno jasno je bilo da je i rešenje koje nudi predlagač i ono što smo mi ponudili prisutno u rešenjima nekih zemalja manje ili više, nije bitno, kao i u stručnoj literaturi iz međunarodnih odnosa i međunarodne politike.
Da ponovim još jednom, i jedno i drugo rešenje je okej. U nekim zemljama je ovo koje je predlagač daje, u drugim zemljama naše, ali su oba rešenja u redu.
Ako idemo i na jezik, zbog reči – restrikcija, priznajem da je bolje rešenje predlagača, mada direktoru javnog preduzeća ne smeta ništa da kaže da neće biti restrikcije struje, ne električne energije. Prema tome, zalagao sam se i uvek se zalažem za korišćenje srpskog jezika, ali ponegde se provuče neka reč u prevodu, tako da mislim ne treba širiti diskusiju oko ovoga. Naslov je dobar i ima ga u puno zemalja EU.
Što se tiče amandmana na ovaj član, ponovo koristim priliku da se zahvalim što su predlagači imali sluha da malo koriguju član 1. i da dodaju implicitno EU kroz organizacije čiji članovi nismo, ali su mere, odluke koje oni donose, u skladu sa našim spoljnopolitičkim prioritetima.
Mi smo zadovoljni ovom formulacijom. Jedini način je bio da to bude amandman odbora. Još jednom zahvaljujem i mislim da je ovo jedan od amandmana koji suštinski popravljaju ovaj zakon, što je i bila težnja predlagača, jer ako se pogleda obrazloženje zakona, ovo je sasvim eksplicitno lepo dato u obrazloženju, taksativno, od Saveta bezbednosti UN preko OEBS-a do organizacije čiji članovi nismo, ali pratimo njihove odluke, mere ili su mere, naravno i one koje pratimo, i ostale u skladu sa našim prioritetima.
Znači, ponavljam još jednom, glasaćemo i za ovaj amandman i za zakon u celini. Hvala.

Drugo vanredno zasedanje, 03.02.2016.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, pa, ne znam, da ponovim ponovo, kao da nam treba prevodilac sa srpskog na srpski.
Da li je prioritet, spoljno politički prioritet aktuelne Vlade evrointegracija Srbije, pregovori, pa sinoć je, preksinoć, premijer rekao da mi 2019, 2020. godine praktično sve završavamo i onda ostaje na drugima da odluče da li ćemo biti članica. Znači, nije ništa sporno i ideja nije bila da se mi udvaramo EU, da ubacujemo nešto što ne treba.
Kolega Senić je juče eksplicitno rekao, ja ponavljam stav naše stranke i koalicije. Mi smo protiv uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji. Mislim da to ne treba ponavljati. Uostalom, nisu ni sve članice EU uvele sankcije. Bilo je još slučajeva kada Srbija nije uvodila ove mere ograničavanja, a to je bila preporuka, odnosno odluka EU. Znači, stvari su kristalno jasne, zadovoljni smo kako je ovo pitanje rešeno amandmanom Odbora, nema šta tu dalje da se komentariše, ali neke druge stvari zahtevaju.
Sigurno, SSP je loš, tu nema dileme, ali informisaću vas da je jedna zemlja članica, to je Poljska, kolege ambasadori iz Poljske, iz ministarstva te zemlje su mi rekle, potpisala mnogo gori od nas SSP i gde je sada Poljska? Poljska nije osetila krizu, takoreći, Poljska ima rast BDP-a konstantno, veliki rast.
Šta je problem ovde? Problem je, i u teoriji se to zna, ko je čitao nešto o EU, bilo kakav SSP i najgori SSP je dobar ako je period ulaska relativno kratak. Nažalost, nas su opteretili drugi problemi, Priština, region, itd.