Poštovana gospođo Gojković, uvaženi ministre Dačiću sa svojim bliskim saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, ja bih zamolio predsedavajućeg gospodina Bečića, da u okviru ovog prvog amandmana koristim i vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe pošto bih dao jedno uvodno izlaganje.             
Stvari ovako stoje, potreba za donošenjem ovog zakona je nesporna, jer u Republici Srbiji ne postoji zakonska osnova koja omogućava direktnu primenu međunarodnih mera ograničavanja. Znači, to je kristalno jasno.
Dalje, dosadašnja praksa da se ove obaveze sprovode na osnovu odgovarajućeg zaključka Vlade ima nedostatke. Znači, to su athok rešenja od slučaja, do slučaja, usporavaju se realizacije, ali to takođe nije ni u skladu sa savremenim standardima u većini evropskih zemalja čija smo mi rešenja proučavali. I najzad, ali ne po značaju donošenjem ovog zakona naša zemlja će ispuniti jednu od veoma važnih obaveza, odnosi se na pregovaračko Poglavlje 31. - spoljna bezbednosna i odbrambena politika i tu možemo da uđemo u one direktne mere EU uklapamo se, a jednog dana kada postanemo članica EU primenjivaćemo, naravno i autonomne mere koje Savet EU donosi. Ali, otom-potom nije moglo sve sada da se ugradi u zakon.
S obzirom na ovo što sam rekao vidi se koliki je značaj ovog značaja i to razlog što je poslanička grupa Boris Tadić-SDS-ZZS-ZS, veoma pažljivo, detaljno analizirala Predlog zakona, bukvalno od naslova kojim se bavi naš prvi amandman do poslednjeg člana prelazne završne odredbe i to je rezultovalo predlaganjem 14 amandmana, a sve u cilju ne da kritikujemo zakon nego da ga zajedničkim snagama dodatno popravimo.
Koristim priliku da izrazim svoje posebno zadovoljstvo zbog toga što je predlagač imao sluha za ovaj naš napor. Usvojili su pet amandmana, znači direktno su usvojeni u celini. Što se tiče jednog amandmana to je sada malo složena procedura, imali smo korekcije dva stava. Korekcija jednog stava je usvojena, tako da je praktično tu i šesti amandman.
Ono što je veoma važno, o tome smo pre dva dana dosta pričali, raščistili smo jednu dilemu, ne može direktno da se uključi EU, ali može implicitno kroz međunarodne organizacije, čiji nismo član, ali su njihove odluke mere u skladu sa našim spoljnopolitičkim prioritetima.
Predlagač je to u članu jedan uradio, dodao je iza međunarodnih organizacija, čiji smo član i ovo, tako da je suštinski i ovaj naš amandman usvojen, mada ne kako smo ga u tom trenutku predložili.
S obzirom na sve što sam rekao, naša poslanička grupa Boris Tadić – SDS – ZZS – ZS će podržati ovaj zakon i u načelu i u pojedinostima. Sada prelazim na ovaj amandman.
Kada smo analizirali ovaj zakon, nismo mi to sami krenuli da čitamo, da analiziramo, pogledali slična rešenja u nekim evropskim zemljama. U tom trenutku nam se učinilo da je ovo naša formulacija, znači nismo mi izmislili. Mi smo ovu formulaciju prepisali, tačnije preveli iz rešenja u nekim zemljama i zato smo predložili da se zakon zove o primeni restriktivnih mera u međunarodnim odnosima.
I dalje smatramo da je bolji ovaj naslov, ali istine radi, dodatno smo u međuvremenu proučili rešenja u svim članicama EU i još nekim evropskim zemljama, kažem istine radi, ovaj naslov zakona koji predlagač daje se pojavljuje. Tako da, voleli bi da je naše rešenje, ali ne možemo da budemo protiv nečega što se u EU koristi.
Prema tome, podržaćemo, kažem u celini, bez obzira što ovaj amandman nije usvojen. Hvala.

Poštovani gospodine Bečiću, uvaženi ministre Dačiću, sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, ja bih voleo kada bi se malo više i pažljivije slušalo, odnosno pokušavali da shvatimo šta je ideja predloga.
Čuo sam ovde dosta kritike u vezi ovog našeg prvog amandmana, a kristalno jasno je bilo da je i rešenje koje nudi predlagač i ono što smo mi ponudili prisutno u rešenjima nekih zemalja manje ili više, nije bitno, kao i u stručnoj literaturi iz međunarodnih odnosa i međunarodne politike.
Da ponovim još jednom, i jedno i drugo rešenje je okej. U nekim zemljama je ovo koje je predlagač daje, u drugim zemljama naše, ali su oba rešenja u redu.
Ako idemo i na jezik, zbog reči – restrikcija, priznajem da je bolje rešenje predlagača, mada direktoru javnog preduzeća ne smeta ništa da kaže da neće biti restrikcije struje, ne električne energije. Prema tome, zalagao sam se i uvek se zalažem za korišćenje srpskog jezika, ali ponegde se provuče neka reč u prevodu, tako da mislim ne treba širiti diskusiju oko ovoga. Naslov je dobar i ima ga u puno zemalja EU.
Što se tiče amandmana na ovaj član, ponovo koristim priliku da se zahvalim što su predlagači imali sluha da malo koriguju član 1. i da dodaju implicitno EU kroz organizacije čiji članovi nismo, ali su mere, odluke koje oni donose, u skladu sa našim spoljnopolitičkim prioritetima.
Mi smo zadovoljni ovom formulacijom. Jedini način je bio da to bude amandman odbora. Još jednom zahvaljujem i mislim da je ovo jedan od amandmana koji suštinski popravljaju ovaj zakon, što je i bila težnja predlagača, jer ako se pogleda obrazloženje zakona, ovo je sasvim eksplicitno lepo dato u obrazloženju, taksativno, od Saveta bezbednosti UN preko OEBS-a do organizacije čiji članovi nismo, ali pratimo njihove odluke, mere ili su mere, naravno i one koje pratimo, i ostale u skladu sa našim prioritetima.
Znači, ponavljam još jednom, glasaćemo i za ovaj amandman i za zakon u celini. Hvala.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, pa, ne znam, da ponovim ponovo, kao da nam treba prevodilac sa srpskog na srpski.
Da li je prioritet, spoljno politički prioritet aktuelne Vlade evrointegracija Srbije, pregovori, pa sinoć je, preksinoć, premijer rekao da mi 2019, 2020. godine praktično sve završavamo i onda ostaje na drugima da odluče da li ćemo biti članica. Znači, nije ništa sporno i ideja nije bila da se mi udvaramo EU, da ubacujemo nešto što ne treba.
Kolega Senić je juče eksplicitno rekao, ja ponavljam stav naše stranke i koalicije. Mi smo protiv uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji. Mislim da to ne treba ponavljati. Uostalom, nisu ni sve članice EU uvele sankcije. Bilo je još slučajeva kada Srbija nije uvodila ove mere ograničavanja, a to je bila preporuka, odnosno odluka EU. Znači, stvari su kristalno jasne, zadovoljni smo kako je ovo pitanje rešeno amandmanom Odbora, nema šta tu dalje da se komentariše, ali neke druge stvari zahtevaju.
Sigurno, SSP je loš, tu nema dileme, ali informisaću vas da je jedna zemlja članica, to je Poljska, kolege ambasadori iz Poljske, iz ministarstva te zemlje su mi rekle, potpisala mnogo gori od nas SSP i gde je sada Poljska? Poljska nije osetila krizu, takoreći, Poljska ima rast BDP-a konstantno, veliki rast.
Šta je problem ovde? Problem je, i u teoriji se to zna, ko je čitao nešto o EU, bilo kakav SSP i najgori SSP je dobar ako je period ulaska relativno kratak. Nažalost, nas su opteretili drugi problemi, Priština, region, itd.

Ne, govorim o Evropskoj uniji, molim vas. Govorim o Evropskoj uniji…

Ponoviću još jednom. Ako dozvolite, samo još jednom zaključak da ponovim.

Uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, ideja je bila da se na neki način ovde EU uključi. To je predlagač uradio i mi smo zadovoljni. Znači, nema svrhe sada širiti diskusiju ko je šta potpisivao i kada. Pričamo o aktuelnom predlogu zakona. Zadovoljni smo i zakonom u celini i kako je predlagač reagovao na naše amandmane. Još jednom hvala, mi smo sa ovim članom zadovoljni.

Poštovani gospodine Bečiću, uvaženi ministre Dačiću sa saradnicima, vidite, ceneći ulogu i značaj Narodne skupštine Republike Srbije, kao nosioca zakonodavne i ustavotvorne vlasti u našoj zemlji, smatrali smo da bi bilo dobro, ne kažem da je neophodno, da se doda jedan dodatni stav u ovaj član, da se odlukama iz stavova 1. i 3. informiše nadležni odbor Narodne skupštine Republike Srbije, a to je Odbor za spoljne poslove. Mislim da bi to bilo dobro, ali nije tragedija ako se ovo ne uključi, te u tom smislu ovo bitno ne narušava kvalitet zakonskog rešenja i s tim u vezi, bez obzira na to, glasaćemo za ovaj predlog. Hvala.

Bez želje da produbljujem razlike i da dovedem do eventualnog repliciranja, samo da kažem kratko - normalno je što je Vlada odbila ovaj amandman jer nije usvojila ni amandman na 1. član, ali s obzirom da je Vlada proširila spisak u Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija i OEBS, međunarodnih organizacija na koje se odnosi ovo, tehničko usaglašavanje sa tim članom je Vlada odradila, tako da je deplasiran bio ovaj naš amandman, s obzirom da nije usvojen amandman na 1. član. Hvala.

Veliko hvala, gospodine Bečiću.
Uvaženi ministre sa saradnicima, shvatili smo ideju predlagača, ali očigledno nije bilo dovoljno vremena ili ideja dodatnih kako da se definiše preciznije šta znači radna grupa, ko je obrazuje, koja je struktura njena itd. To je razlog što smo mi predložili da se ovaj član briše. Inače, našoj poslaničkoj grupi, kao što znate, amandmani „briše se“ nisu svojstveni.
Jedini razlog za to je što nije dovoljno bilo definisano, ali u većini zemalja Evropske unije apsolutno i nedvosmisleno ministarstva spoljnih poslova, ili kako se to zove, za evropske poslove, negde spoljnih poslova i Evropsku uniju, se bave ovim stvarima. Odgovarajući direktorati ovo po automatizmu rade, kvalifikovani su. Ja mislim da je i naše Ministarstvo, koje ima izvanrednu infrastrukturu, kadrove, a i organizacije, takvo da pokriva ovu multilateralu, to može uspešno da odradi i da to bude nosilac ovih aktivnosti, a radna grupa pro forme da se formira od predstavnika, s obzirom na to na šta se mere odnose, da budu uključena druga ministarstva, predstavnici drugih agencija i slično.
Mislim da će Ministarstvo spoljnih poslova biti u stanju, bez obzira na neke nedefinisanosti, da hendluje ovo, kako mladi vole da kažu, na najbolji mogući način. Hvala.

Nisam specijalista opšte prakse da o svemu mogu da diskutujem i da sve znam, ali smo obavili konsultacije, znači naše stručne službe, moj savetnik, koji je inače vrstan pravnik, je obavio konsultacije i eksperti su rekli da je korektnije da budu svojinska prava, nego svojinska ovlašćenja. Eto, to je jedini razlog zašto smo ovaj amandman podneli, a mislim da primenu zakona neće bitno narušiti ova definicija.
Znači, ja znam šta je najveći problem bio za predlagača u ovom našem amandmanu, svojinska prava, originerna i derivativna. To je malo nedefinisano tako da verovatno i to je bio jedan od problema i razloga što nije prihvaćen amandman, ali kažem, iako ostane ovo kako je bilo mislim da neće biti problem, mada moglo je da se prihvati, čak je mogao i Odbor bez ovog originernih i derivativnih da prihvati, ali šta je tu je, mislim da ovo nije veliki problem. Hvala.

Hvala poštovana gospođo Gojković.
Uvaženi ministre Dačiću sa saradnicima, ja sam već u uvodnom izlaganju nešto govorio o ovom amandmanu. Mi smo ovde hteli da malo popravimo dva stav. Stav 1. i 3. i očigledno da je predlagač imao sluha da ovu korekciju trećeg stava sprovede i sproveo je kako to odgovara međunarodnom pravu, propisima i pozitivnoj praksi u diplomatiji. Tako da smo zadovoljni kako je to na odboru jutros usvojeno.
Suština je bila u tome da se notifikuje, mi smo napisali, ovde stoji obaveštava međunarodna organizacija čije se mere primenjuju, odnosno preuzimaju, tako da smo zadovoljni ovom korekcijom. Suštinski na osnovu našeg amandmana, našeg predloga, predlagač je na odboru korigovao originalni predlog i sada je to jedan odličan član zakona. Hvala.

Da samo iskoristim priliku još jednom da se zahvalim na tome što je predlagač imao sluha da i ovu na prvi pogled malu korekciju, a u stvari dosta i suštine u tome ima, nije to interpunkcija samo i šta ja znam, da prihvati i da se time još dodatno poboljša ovaj Predlog zakona. Hvala.

Hvala uvažena gospođo Gojković.
Poštovani ministre Dačiću sa saradnicima, zahvaljujem predlagaču što je prihvatio ovaj na prvi pogled amandman sa malom korekcijom, ali je suština u pitanju. ideja je bila da uvedemo ovim amandmanom imperativnu normu kojom obavezujemo ministarstvo da podatke iz evidencije dostavi međunarodnoj organizaciji. To su finese, ali značajne i kažem još jednom da izražavam zadovoljstvo što je ministarstvo imalo sluha da kao predlagač ovo prihvati. Hvala.

Hvala uvažena gospođo Gojković.
Poštovani ministre Dačiću sa saradnicima, da ukratko kažem šta je bila ideja i zašto je dobro što je ovaj amandman prihvaćen. Uveli smo odredbu kako se vodi postupak, tačnije primenom Zakona o opštem upravnom postupku, jer Predlog zakona, izvorni predlog nije sadržao nikakvu odredbu po kojim posebnim pravilima bi se odlučivalo o zahtevu pravnog lica i mislim da je ovo jedna dobra popravka zakona. Tako da, i takvi slučajevi ako se jave moći će da se korektno i efikasno rešavaju. Hvala vam.

Poštovana gospođo Gojković, uvaženi ministre Dačiću, sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, danas imamo ovaj set od tri zakona iz oblasti spoljnih poslova, o kome ćemo voditi raspravu. Kao što je ministar obrazložio, prvi je Zakon o međunarodnim merama ograničavanja, drugi je o potvrđivanju Evropske okvirne konvencije o prekograničnoj saradnji i poslednji, to su uobičajeni zakoni o potvrđivanju Sporazuma ovog puta između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Liban o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i služenih pasoša, naravno, ovde se spominju i specijalni pasoši.
Poštovana predsednice, koleginice i kolege retke su prilike da u Narodnoj skupštini Republike Srbije u plenumu razmatramo pitanja vezano za spoljnu politiku naše zemlje, a još ređe su prilike te zakone obrazlaže i brani ministar Dačić, pa bih želeo da iskoristim priliku da izrazim svoje zadovoljstvo zbog toga što je ovog puta on sa nama u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Doduše, više bih voleo da je na dnevnom redu Zakon o spoljnim poslovima, koji je tako pompezno najavljivan još u vreme dok se gospodin Dačić bio premijer, a gospodin Mrkić, valjda tako beše prezime njegovo, ministar spoljnih poslova, takođe, izveštaj o radu u prethodnoj godini ministarstva, spoljno-političke prioritete za ovu godinu. Naravno, voleo bih da čujemo i kakva je sudbina naših otetih službenika ambasade u Tripoliju, dokle se stiglo sa konkursima za postavljenje pomoćnika ministra, šta je sa postavljanjem nedostajućih ambasadora itd, ali šta je tu je. Skocentrisaću se na ovo što je na dnevnom redu.
Krenuću od poslednjeg zakona, Zakona o potvrđivanju Sporazuma između naših vlada o ukidanju viza za službene i diplomatske pasoše. Kao što je i ministar rekao, ovo je samo jedan u seriji zakona kojim se olakšavaju aktivnosti naših diplomatskih predstavnika i članova Vlade, znači te međunarodne aktivnosti su znatno jednostavnije ako nisu potrebne vize, pa će poslanička grupa Boris Tadić – SDP, ZZS, ZS podržati ovaj zakon.
Što se tiče drugog Predloga zakona o potvrđivanju Evropske okvirne konvencije o prekograničnoj saradnji između teritorijalnih zajednica ili vlasti, rečeno je da se ovde radi o poslednjoj formalnoj obavezi naše države, Republike Srbije, prema Savetu Evrope, a to je u stvari pristupanje Madridskoj konvenciji. Nije slučajno u obrazloženju rečeno da je od 47 članica 41 potpisala Madridsku konvenciju, naravno uključujući i našu zemlju, od čega je samo 38 zemalja do sada ratifikovalo. Pored nas nisu ratifikovali Island i Malta Madridsku konvenciju.
Ne bih se osvrnuo na ove zemlje koje nisu potpisale, kasnije ću se osvrnuti na zemlje koje su na način kao i mi potpisale Konvenciju, uz izjavu, da bi osvetlio taj deo problema koji nije za potcenjivanje.
Ovde treba napomenuti da na prvi pogled, nije samo na prvi pogled, defakto to stoji, ovo je paralelizam, dupliranje nekih odluka, jer je sve ovo predviđeno politikom i članstvo u EU. Ipak, tu ima jedan problem, to su modeli kako se zaključuju sporazumu između teritorijalnih zajednica i vlasti u skladu sa Madridskom kovencijom, pa je to razlog što je naša zemlja morala da ovu Konvenciju potpiše uz izjavu, eksplicitnu izjavu da međunarodno-pravni kapacitet ima jedinu Republika Srbija. Na ovaj način bih malo dopunio obrazloženje ministra Dačića, izbegavaju se eventualne neželjene interpretacije u odradi Konvencije u pogledu međunarodno pravnog subjektiteta, teritorijalnih jedinica država potpisnica, što je kristalno jasno kada kažemo koje zemlje su, kao i mi, uz izjavu ovo potpisale. To su Italija, Španija, Slovačka, Gruzija, Azerbejdžan, koji imaju slične probleme kao i mi, sa težnjama sa nezavisnošću određenih pokrajina, regiona i slično.
S tim u vezi, to niko do sada nije rekao, samo ću reći šta je u stvari ta izjava, šta je taj međunarodno-pravni kapacitet. Ako dve teritorijalne jedinice u dve zemlje potpisnice žele da potpišu neki sporazum o prekograničnoj saradnji postoje dve mogućnosti – ili da je naša zemlja već potpisala sporazum sa drugom zemljom, ukoliko to nije slučaj, taj sporazum koji treba potpisati između dve teritorijalne jedinice mora da dobije saglasnost naše Vlade i tu nije ništa nejasno, sve je kristalno jasno. Uostalom, svedoci smo da AP Vojvodina učestvuje u mnogim inicijativama. Nešto je rešeno Ustavom naše države, Statutom AP, a neke stvari za druge teritorijalne jedinice moraju da imaju saglasnost Vlade Republike Srbije.
Naša jedina zamerka, ako mogu tako da kažem, na ovaj Predlog zakona je da je mogao ranije da dođe u Narodnu skupštinu Republike Srbije i naravno naša poslanička grupa Boris Tadić – SDP, ZZS, ZS će sa zadovoljstvom podržati i ovaj zakon.
Dođosmo na prvi zakon i definitivno najvažniji – Predlog zakona o međunarodnim merama ograničavanja, kojim se propisuje postupak sprovođenja međunarodnih mera ograničavanja koje Republika Srbija, sada parafraziram, sprovodi na osnovu pravnih akata donetih od strane Saveta bezbednosti UN, imamo određena iskustva sa tim merama, OEBS, kao i drugih međunarodnih organizacija čiji je Republika Srbija član i čijim se izjavama pridružujemo u skladu sa našim spoljno-političkim prioritetima, koje na žalost za ovu godinu nismo u Skupštini usvojili.
Predlagač kao razlog za donošenje ovog zakona navodi potrebu usklađivanja našeg zakonodavstva u vezi sa obavezom poštovanja i sprovođenja međunarodnih mera ograničavanja u skladu sa međunarodnim pravom, obavezama koje proizilaze iz članstva itd. Međutim, čini se da je glavni razlog za njegovo donošenje to što će donošenjem ovog zakona Republika Srbija ispuniti jednu od obaveza iz pregovaračkog poglavlja sa EU, to je poglavlje 31, a zove se tačno „Spoljno-bezbednosna i odbrambena politika“, čime će naravno u potpunosti biti uspostavljen pravni okvir za primenu međunarodnih mera ograničavanja.
Ovo je kristalno jasno i hajde da kažemo nešto o tim merama koje primenjuje EU. Evropska unija primenjuje dva tipa mera. Prvi tip su mere Saveta bezbednosti UN, gde sve zemlje direktno primenjuju odluke Saveta bezbednosti, tačnije Rezolucije, Povelje itd.
Drugi tip mera su tzv. autonomne mere, koje usvaja Savet EU i takođe sve članice EU direktno primenjuju te mere. To je u skladu sa članom 215. Ugovora o funkcionisanju EU. Imamo tu i pojedinačne mere, direktive, zajedničke pozicije, itd, a sve u okviru zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU.
Neko zlonameran bi pitao – zašto u samom Predlogu zakona se nigde ne pominje EU? Pominje se Savet bezbednosti UN. Ministar to zna, nema potrebe da mu objašnjavate. Pominje se OEBS i druge međunarodne organizacije, čiji smo član, ili pratimo njihovu politiku.
Neko još zlonamerniji bi rekao – evo, spremaju sankcije prema Rusiji. Međutim, mislim da je ovaj deo prilično korektno napisan. Treba razdvojiti međunarodne organizacije čiji smo članovi, to je eksplicitno, a to su: UN, OEBS i druge međunarodne organizacije, jedan oblik i EU, gde smo aplicirali, otvorili smo pregovore, ali smo u procesu pristupanja. I to usaglašavanje spoljne i bezbednosne politike treba da ide postepeno, do našeg ulaska u EU. Ja tu ne bih pominjao rokove. To je dosta neizvesno, imajući u vidu šta se sve dešava u EU i u svetu uopšte.
Po meni, to je objašnjenje zašto se eksplicitno ne pojavljuje EU, ali, ovaj zakon pruža mogućnost da se i neke mere ograničavanja EU primenjuju. I kada nas neki optužuju ili kritikuju da ne možemo da sedimo na dve stolice, da moramo da usaglasimo spoljnu politiku sa EU – da, ali to je proces koji teče i koji će se završiti onog dana, jedan minut i jedan sekund pre našeg ulaska u EU. Uzgred budi rečeno, ja ne znam da li je već preko 70-80% postignuta usaglašenost između spoljne politike EU i naše spoljne politike, tako da te primedbe apsolutno ne stoje.
Predlagač, a to je i ministar ponovio, u obrazloženju navodi spisak zemalja, grupacija, terorističkih grupa koje su na listi i prema kojima se sprovode ove mere, da kažemo narodski, možda će nas narod bolje razumeti, da prevedemo sa srpskog na srpski – to su one sankcije o kojima smo toliko pričali u prošlosti. Navode se i Darfur i Libija i sve ostalo. Mislim da je, korektnosti radi, iz pijeteta prema ljudima koji su imali velike probleme, onim bebama iz Banja Luke i šta ja znam ko je još nastradao, trebalo reći da je i naša država, tada pod drugim imenom, bila na udaru ovih mera, da opet prevedem sa srpskog na srpski, na udaru sankcija, rezolucija Saveta bezbednosti, može ko hoće da klima glavom, da gleda gore, ali, bili smo na udaru ovih mera. Opet kažem, korektnosti radi, u obrazloženju je to trebalo navesti.
Pošto je ovo veoma važan i ozbiljan zakon, poštovani gospodine Bečiću, uvaženi ministre Dačiću, sa vrlo nervoznim saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, mi smo učinili napor da još malo popravimo ne toliko suštinski, ima par suštinski važnih članova oko EU, ali dosta i tehnički ovaj zakon, tako što smo pripremili 14 amandmana. Voleli bi da se neki od naših amandmana usvoje, ali mi nećemo uslovljavati ministra, ministarstvo i Vladu, da ćemo glasati ako samo i samo ako se naši amandmani usvoje. S obzirom na važnost ovog zakona, glasaćemo „za“, bez obzira na ishod naših amandmana, ali, opet kažem, bilo bi nam drago i želeli bi da se po nešto od naših amandmana usvoji. Još jednom, hvala na pažnji.