Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što Skupština grada Niša prošle nedelje nije uspela da zauzme jedinstven državnički i nadstranački stav prema zbivanjima na Kosovu i Metohiji. SPO je učinio sve da spreči mučno i ružno otezanje oko predloženog nacrta zajedničke deklaracije, ali neki odbornici nisu razumeli da odbrana Kosova ne može biti zasluga njihove partije, a drugi su u ime njihovih stranačkih dresova, shvatili da ne smeju biti opozicija, nisu shvatili da ne smeju biti opozicija ni Srbiji, ni Kosovu.
Nama iz SPO-a naturaju da, podržavajući državu Srbiju i državu koja brani naše Kosovo, izdajemo tromesečne proteste i šetače. Pred Srbijom i svim šetačima poručujem i tvrdim da smo demonstrirali ne protiv Srbije, nego u korist i za dobro Srbije i preziremo sve one koji žele da preko ruševina na Kosovu i na krilima bombardera Nemačke, koji su to isto radili u Drugom svetskom ratu, ostvare svoje bolesne snove.
A što se šetača tiče, ne treba niko da ih prisvaja, i neka se ne pozivaju na njih. Svi oni su bili iz SPO-a i ponovo su spremni da kao jedan brane naše Kosovo. Jer, Kosovo je svesrpsko i svedržavno pitanje. Kosovo je bol i ponos svih Srba, jer svi smo rođeni na Kosovu i svi ga nosimo u srcima.
Nema reke ni potoka bez izvora, niti travke i biljke bez korena. Taj izvor i koren srpske države, nacije (poslanik iz klupe se smeje) - vama je smešno, a sa Kosova ste.
Ti izvorni koreni srpske države i nacije, vere, duhovnosti i našeg narodnog epa, koji je dostojan Ilijade i Odiseje, nalaze se na Kosovu i Metohiji. Bez tog svog izvora i korena srpski narod bi postao reka bez izvora, a reka bez izvora mora da presuši.
Najpreča obaveza svih u Srbiji, a rekao bih i svih Srba u svetu je odbrana Kosova. U našoj štampi se pojavljuju bombaste izjave nekih srpskih kongresa u Americi i nekih srpskih bogataša, biznismena širom sveta da oni veoma pate zbog Kosova i da je to razlog što će oni osnivati novu srpsku partiju, partiju sa srpskim predznakom.
Gospodo i braćo, ako patite zbog muka Kosova, pomozite da te muke budu manje. Kako da pomognete? Skupljajte pomoć, koja se može jesti, obući i obuti i šaljite je na Kosovo. Istovremeno, dužni ste da veliki i moćan svet, u kome živite, upoznajete sa istinom o Kosovu i Metohiji. To Srbija danas traži od vas i ne samo od vas, koji ste u rasejanju, već i od nas koji smo ovde i to svakog dana činimo.
Vremena su teška, najteža u posleratnoj istoriji i slična su onima, kada je Lazar zakletvom pozivao na Kosovo.
Još nešto na kraju... (Jedan glas: Kada ste bili na Kosovu?) Reći ću vam kada sam bio na Kosovu i kada ću ponovo da idem. Srpski pokret obnove zahteva da se spreči svaka zloupotreba humanitarne pomoći koja odlazi na Kosovo. Takođe, tražimo najstrožu kontrolu i najteže kazne za one, koji bi da ušićare na ljudskoj solidarnosti.
Dame i gospodo narodni poslanici, hvala vam. I da odgovorim, da se ne bih javljao da repliciram, bio sam na Kosovu, pomagao sam Univerzitet na Kosovu i te kako. Sledeće nedelje jedna ekipa Skupštine grada Niša, uprkos ovome što sam na početku govorio, ide na Kosovo, nosi pomoć, pre svega sastavljen od odbornika SPO.
Drugo, Skupština grada, tačnije SPO već je mnogo učinio da pomogne milicioneru iz sela Hum kod Niša, koji je nedavno poginuo i kome se nedavno rodio sin, pre 15 dana. On će dobiti stan od Skupštine grada Niša, pre svega zahvaljujući inicijativi SPO. Takođe smo pomogli velikog srpskog junaka, oficira 63. padobranske jedinice, njegovu familiju. Znate kako je on tragično poginuo nedavno na Kosovu.
Prema tome, radimo puno, radićemo, ali ne koristimo to za našu reklamu, već pomažemo da Srbija prevaziđe ove probleme i da jedinstveni izađemo iz ove velike krize, kako bi mogli da se integrišemo u Evropu, u svet i da konačno taj svet shvati da nam je tamo mesto. A tamo nam je bilo mesto i pre mnogo godina. Srbija je bila jedna od vodećih nacija, ne samo u Evropi, nego i u svetu. Hvala vam još jednom.

Nije replika, bez brige.
Dame i gospodo narodni poslanici, umesto da Vlada Republike Srbije iskoristi ogromne potencijale univerziteta i da se uključi u rešavanje ključnih i strateških problema od interesa za razvoj Srbije i uključivanje Srbije u svet, uostalom podsetiću vas na izborni slogan gospodina Milutinovića "I Srbija i svet", univerzitet je bio potpuno isključen iz formiranja zakona o univerzitetu, dakle, zakona koji direktno reguliše materiju njegovog funkcionisanja.
Šta se desilo? Neke tajne ekspertske grupe formirale su zakon i rezultat je sledeći.
(Dobacivanje iz sale.)
Pa, nismo objavili, gospodine Baki. Molim vas, nemojte to, ostavite to za vašu radnju.
Rezultat je sledeći. Umesto zakona zasnovanog na pozitivnim iskustvima i tradicijama srpskih univerziteta i savremenim trendovima razvoja univerziteta u svetu, dobili smo jedan zakon koji apsolutno guši autonomiju univerziteta i svodi univerzitet na javno preduzeće.
Žao mi je što ovde nije ministar za nauku i tehnologiju, gospodin Ivković, koji je lepo diskutovao o ovom zakonu, o autonomiji, o svemu, ali je zaboravio da su instituti koji su u nadležnosti Ministarstva za nauku i tehnologiju organizovani slično javnim preduzećima i da je tamo prisutan znatno veći stepen autonomije.
Dame i gospodo, želim da kažem da se u Ministarstvu za nauku i tehnologiju formiraju komisije na nivou Ministarstva za različite oblasti i discipline nauke, da se izbori tako vrše, jedinstveni za celu Srbiju (samo vi dobacujte, samo vi dobacujte) i da je taj Zakon o nauci i tehnologiji precizirao uslove izbora, numerički. Znači, zna se koji su uslovi za pojedina naučna zvanja, broj radova, časopisi, itd. Ako instituti, koji su nalik na javna preduzeća po sadašnjem zakonu, mogu da imaju taj stepen autonomije, pa valjda to zaslužuje i univerzitet.
Čudi me da gospodin Ivković nije primetio da u ovom zakonu nema nigde naučnih instituta. Ovaj zakon ... (dobacivanje iz sale).
Pustiće vas vrlo brzo, pustiće vas vrlo brzo.

Da li treba da se pozivam na Poslovnik?

Ovaj zakon je, tobože, da bi se isključile ustanove kao što su biblioteke i tome slično, oni bivši marksistički centri, iz sastava univerziteta isključio i naučne institute. Ne zaboravite, dame i gospodo, da su naučni instituti u Srbiji baza, kako kadrovska, s obzirom na broj istraživača, tako i eksperimentalna, za sprovođenje osnovnih studija, a posebno postdiplomskih magistratura i doktorata.
Na ovaj način instituti su posebno isključeni i to je veoma loše za jednu ovako malu zemlju, koja ima doduše špiceve i u nauci i u obrazovanju. To je katastrofa, jer taj trougao - univerzitetsko obrazovanje, nauka, privreda, sada više ne postoji.
Ovde su osnovne premise zakona, depolitizacija univerziteta i povećanje efikasnosti studiranja. Umesto depolitizacije, dobili smo proterivanje samoupravljanja, kako kaže uvaženi potpredsednik Republičke vlade gospodin Marković, dobili smo nešto drugo. Nismo proterali samoupravljanje, jer samoupravljanja na univerzitetima nije ni bilo. O izborima su odlučivala naučna i stručna tela, nastavno-naučna veća, koja sačinjavaju doktori nauka i po jedan predstavnik katedre, koji može da bude magistar. Prema tome, to nije samoupravljanje.
Znači, mi smo na ovaj način, time što dekani imaju kompletna ovlašćenja, izvršili totalnu politizaciju univerziteta. Umesto kvalitetnih ljudi biraće se podobni ljudi. Razmislite o tome. Naše diplome su priznate širom sveta i kako neko reče, ne volim da upotrebim tu reč, proizvod, ali kao profesor univerziteta znam da su naši kadrovi priznati i prepoznatljivi širom sveta. Naši studenti sa prosečnom ocenom sedam i po, a srednja prosečna ocena sedam i po je u argumentima Vlade za pooštravanje kriterijuma studija, su izuzetno dobro prihvaćeni u svetu i zapošljavaju se na svim univerzitetima širom sveta.
Prema tome, ovde idemo na totalnu politizaciju. Umesto kvalitetnih profesora biraćemo podobne profesore. Imali smo tu kategoriju moralno-političke podobnosti u vreme vladavine komunizma, ali i tada su oni bili u stanju da oslušnu i da izaberu najkvalitetnije. Tada se dešavalo da dekan i prodekan budu ljudi koji nisu organizovani.
Što se tiče efikasnosti studiranja, osnovna premisa je bila pooštravanje uslova. Zaboravilo se na standard i kvalitet nastave i upisnu politiku. Gospodin Nikolić je pomenuo neke procente. Kaže da 90% završenih srednjoškolaca upisuje fakultet. Da li to radi veće fakulteta i dekani fakulteta? Upisnu politiku vodi Vlada Republike Srbije. Bio sam dekan pet godina. Stalno su posle tzv. prijemnog ispita, u stvari to je bio klasifikacioni ispit, stizali dopisi iz Ministarstva i iz Vlade da povećam broj studenata. To je politika svih vlada socijalista i sada ove koalicione vlade.
Prema tome, ukoliko se upisna politika ne promeni, nema ništa od povećanja i poboljšanja efikasnosti studiranja. Drugo, veoma bitan faktor za efikasnost studiranja je standard nastave i kvalitet nastave. Jedna kompomenta toga je oprema laboratorije, a zna se ko utiče na to. Tu je Vlada i Ministarstvo prosvete, koji treba da obezbede sredstva, a zna se da nekoliko godina fakulteti u Srbiji ne dobijaju sredstva za materijalne troškove. Ponavljam, fakulteti ne dobijaju ta sredstva, već iz zarada finansiraju materijalne troškove i laboratorijske vežbe.
Sledeća komponenta je kvalitet nastave. Na ovaj način, kako predlažete, kvalitet profesora neće da se poboljša. Prema tome, ostaje jedino ono što ste predložili - pooštravanje režima studija, gde ste smanjili i broj rokova i broj predmeta koji studenti mogu da prenesu u narednu godinu. Međutim, gospodine Todoroviću, bili smo na Odboru dva puta. Znate šta sam ja predlagao, znate šta ste vi predlagali, znate šta ste pričali.
Međutim, iznenada, preko noći, udvaračkom politikom koalicione Vlade, tzv. Vlade nacionalnog jedinstva, umesto pooštravanja uslova za koje smo bili, ali smo smatrali da nije vreme za to, odjednom su uslovi studiranja ublaženi. Umesto četiri roka, kako je u važećem zakonu, pojavljuje se pet rokova.
Ovo je zbog nekih koji ne znaju ove brojeve korektno da izgovaraju. Umesto jednog zaostalog ispita - dva - tri itd. Broj se povećava za jedan. I, tu je učinjen neki ustupak, vezan za novu kategoriju finansiranja, da jedna godina kada se ponovi može da se vrati sa nekim prosekom itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, osnovne premise, osnovni motivi za ovaj novi zakon ne mogu da se ospore.
Moram nešto da kažem na kraju, svi pominju - gde ste bili, imali ste prilike da amandmanima popravite zakon. Ako je nešto bazirano na temeljima koji su loši, ne može šminkanjem, krečenjem da se popravi. Temelji ovog zakona su izuzetno loši, oni nas udaljavaju od sveta i predstavljaju katastrofu za mladu generaciju u ovoj našoj Srbiji. Hvala.