Hvala.
Uvaženi gospodine Arsiću, poštovani ministre Verbiću, suština ideje za ovaj amandman bila je da se malo koriguje Predlog zakona, jer smatramo, a to su i neki univerziteti, neki iz akademske zajednice, naravno, univerziteti koji u svom sastavu nemaju institute, predložili, sugerisali, da naučna zvanja nisu dovoljna kvalifikacija da bi ti naučnici, znači istaknuti naučnici mogli da budu u komisijama za izbor nastavnika.
Ovaj amandman je odbijen sa jednim malo čudnim obrazloženjem, da je intencija predlagača bila da se podigne kvalitet, što definitivno donose naučni radnici sa instituta, ali drugi razlog za odbijanje – zakon za regulisanje naučno-istraživačke delatnosti kojim je rešeno da lice u nastavnom zvanju mogu biti članovi Komisije za izbor u naučno zvanje. Znate šta, ako profesori univerziteta imaju pravo da budu u komisijama za izbor u naučna zvanja, to je sasvim prirodno i to je regulisano zakonom. Oni imaju, pored nastavne komponente, određen broj naučno-istraživačkih radova, kvalifikovani su, licitiranja i sve ostalo, ali automatski ne znači i suprotno.
Oduvek sam bio za varijantu za integrisani sistem instituta i univerziteta gde bi automatska ekvivalencija postojala između nastavnih i naučnih zvanja i gde bi se u oba smera išlo. Znači, profesori bi imali pravo da pišu referate za naučna zvanja i suprotno, učešće na projektima itd, ali smatram da u ovom trenutku to što nastavnici imaju pravo da pišu, učestvuju u referatima, u komisijama za izbor za naučna zvanja, automatski ne znači i suprotno. To je bila naša primedba.
Ovo nije primedba od dramatičnog značaja i da neće ništa negativno uticati ako ljudi sa naučnim zvanjima budu u komisijama za izbor nastavnika i verovatno će prema strategijama 2020 ova integracija biti još prisutnija, tako da će ovaj problem biti, ako ga i ima u pravno formalnom smislu, biti razrešen. Hvala.

Hvala vam.
Uvaženi gospodine Bečiću, poštovani ministre sa saradnicima, evo o čemu se radi, šta je suština ovog amandmana.
Ovde se stalno govori kada nešto nije moguće da se uradi da se vrlo brzo pristupa, a to je uostalom i prošle nedelje izjavio i za medije ministar Verbić, se odmah po usvajanju ovog zakona pristupa izradi novog zakona, u skladu sa strategijama 2020. Mislim da onda nema smisla da ostane rok za podzakonska akta godinu dana. Najavljuje se da će sledeće godine biti gotov nov zakon, tako da je predlog bio da se rok skrati na šest meseci.
Vlada objašnjava koliko je to složen posao. Znamo da je složen, da puno subjekata ima, ali godinu dana za podzakonske akte stvarno mislim da je previše. Hvala vam.

Uvaženi gospodine Arsiću, poštovani ministre Verbiću, obrazloženje da su ovo isuviše kratki rokovi da KONUS tačnije Konferencija univerziteta i Nacionalni savet donesu ova podzakonska akta i to bi bilo tačno da otprilike kad bi javna diskusija o ovom zakonu krenula, nije krenula, a možda čak i ranije diskusija o minimalnim uslovima kriterijuma za izbore, nastavnička zvanja, doktorati itd, tako da apsolutno za KONUS roka od tri meseca je prihvatljiv, isto i Nacionalni savet radi na ovim spiskovima. Ovo obrazloženje ne stoji. Hvala.

Uvaženi gospodine Arsiću, poštovani ministre Verbiću, evo o čemu se ovde radi, mi smo članom 29. predlagača, to je 105b za nove zahteve za priznavanje visoko školskih stranih diploma dali ministru 90 dana, tri meseca.

Dalje, prihvaćen je amandman koleginice Zlate Đerić, istine radi, on je identičan sa našim amandmanom, razlika je u tome što tamo piše 90 dana, kod nas tri meseca, a obrazloženje je da je njen precizniji. Dobro, to je za ove po starom, rok od 90 dana ili približna tri meseca, stoji jasno da će ovaj centar biti od pomoći, da će raditi na tom priznavanju. Kako onda, ako već u roku od 90 dana neke stvari treba završiti dajemo rok za formiranje centra od šest meseci. Mislim da je u neskladu. Obrazloženje da nije predviđeno budžet, postoji budžet ali postoji i rebalans. Sredstva su veoma mala, tu ste u pravu, tako da apsolutno rebalansom može da se to reši i da se što pre taj centar formira. Hvala.

Uvažena gospođo Gojković, poštovani ministre Verbić, želim da kažem da je suština ideje za ovaj amandman bila gotovo identična kao za onaj amandman koji su dr Vladimir Orlić i Mirjana Andrić podneli. Koristim priliku da kažem da je njihov amandman bolje sročen, prihvaćen je, tako da apsolutno nema problema. Ono što smo hteli to smo i postigli i mislim da je u redu. Hvala.

Poštovani gospodine Bečiću, uvaženi gospodine Verbiću, koleginice i kolege narodni poslanici, slušajući moje prethodnike kako hvale ovaj zakon, uplašio sam se da će i autori zakona zaista poverovati da je predlog dobar.
Smatram da jednu kritičku notu uvek treba dati, jer bez konstruktivne kritike ništa ne može da se poboljša. Podsetiću ekipu iz ministarstva, nadam se da su to sve autori ovog predloga zakona, da su u kampanji za poslednje parlamentarne izbore bukvalno sve političke partije na listi prioriteta imali obrazovanje i nauku, što samo po sebi nije značilo ništa, nije bila garancija da će i nova Vlada to tretirati kao prioritet.
Međutim, poruke u vezi obrazovanja i nauke iz ekspozea premijera Vučića, pa i sam naziv reforme obrazovanja i nauke, dale su nadu da će se konačno ući u korenite promene ovih oblasti, od presudnog značaja za modernu i prosperitetnu Srbiju.
Ovde ću, podsećanja radi, citirati samo neke od poruka. Nešto je i kolega Đurović citirao. „Ova Vlada će reformisati obrazovni sistem. Nama će obrazovanje biti na prvom mestu. Znanje je temelj od koga krećemo da gradimo našu zajedničku kuću, našu novu Srbiju“. Briljantno.
Kada se radi o visokom obrazovanju, što je danas na dnevnom redu, glavna poruka iz ekspozea bila je – ova Vlada će se posebno baviti kvalitetom visokoškolskih ustanova, njihovom akreditacijom i stvaranjem uslova da se olakša povratak naših stručnjaka iz inostranstvo.
Iskreno govoreći, teško bi se mogla naći bilo kakva zamerka u delu ekspozea premijera Vučića u domenu obrazovanja, ali nažalost, učinak resornog ministarstva u proteklom periodu bio je katastrofalan.
Osim relativno uspešno sprovedene male mature, sve aktivnosti na planu obrazovanja praćene su brojnim neuspesima i aferama, pa i ovo oko male mature je anulirano izjavom ministra pre neki dan da će se ponovo menjati sistem. Od sistema 60-40 u bodovima u korist prethodnog uspeha u prethodnim godinama školovanja, kaže se – došli smo do zaključka da je bolje preći na 70-30. Takvi eksperimenti, tako česti eksperimenti u našem školstvu ničemu ne vode. Ovo kažem uz rezervu da je iz medija izjava, nisam je lično čuo.
Po svoj prilici, sledeće godine nećemo učestvovati u PISA testovima, ako je verovati medijima. Ono u šta sam se uverio, ponovo se u novu školsku godinu ušlo sa štrajkom u osnovnim i srednjim školama, to je definitivno.
Šta se još u međuvremenu desilo? Pojavile su se brojne afere u vezi sticanja doktorata, ali ne samo na privatnim, i na državnim, zašto ne reći, fakultetima i univerzitetima.
Dalje, postoji osnovana sumnja u kvalitet nekih studijskih programa pojedinih fakulteta i univerziteta, kojima je Komisija za akreditaciju… U međuvremenu se Komisija malo ohrabrila, kritike u medijama, pritisak javnosti. Komisija je postala hrabrija, nema više rektora Jovanovića na „Megatrendu“. Šta se dešava? Komisija je uvela mere tzv. naknadnog praćenja jednom univerzitetu i na dva fakulteta, čak i na jednom državnom fakultetu, a to je Pravni u Kragujevcu.
Najsvežiji primer, to sam rekao juče ministru na odboru, pa je našao za shodno da mi objašnjava da je to u redu. Otpuštanje tzv. kliničkih asistenata na Medicinskom fakultetu u Nišu i ne samo to, anuliranje, poništavanje odluke o članstvu gospodina Perišića, gradonačelnika Niša, u Savetu Medicinskog fakulteta.
Ne mogu da shvatim, možda je sve to u redu sa nalazom Prosvetne inspekcije, da se u nedelji koja prethodi donošenju izmena zakona, gde se jasno uvodi zvanje kliničkih asistenata, radi nešto tako. Takođe, kada na mnogim fakultetima članovi saveta nisu imenovani od 2008. godine, to je katastrofa. Neću uopšte da diskutujem da li je to ispravno, u skladu sa Zakonom, ali šta se dešava? Poslednja informacija vanredne mere, provera, akreditacije fakulteta po nalogu Ministarstva. Mislim da je to nedopustivo, jer takvih fakulteta, takvih rešenja ima od Niša preko Kragujevca, Beograda do Novog Sada. Mislim da dvostruki standardi nisu potrebni.
Moram da naglasim, takođe sa žaljenjem, da je i veliki problem bio da ubedimo ministra Verbića da se pojavi na Odboru, da dođe na sednicu Odbora i da izloži tekuće aktivnosti i plan rada Ministarstva. To nam je uspelo. Nažalost, u samom cajtnotu, pred istek prvih 100 dana nove Vlade.
Saglasno u dogovoru sa te sednice, na kojoj je Ministarstvo bilo veoma kooperativno, organizovano je javno slušanje o Nacrtu zakona, a sada Predlogu zakona o kome danas diskutujemo, u smislu naravno ministra sa saradnicima, predstavnika akademske zajednice, možemo reći KONUS-a, rektora, prorektora privatnih i državnih univerziteta i predstavnika SANU. Tokom skoro šestočasovne diskusije u kojoj su, i to moram da vam kažem, strašno iznenadili veoma oprečni stavovi Nacionalnog saveta, tačnije predsednika Nacionalnog saveta i članova Komisije za akreditaciju i praćenje kvaliteta. Čulo se puno kvalitetnih predloga za poboljšanje Nacrta zakona. Nažalost, gotovo ništa od toga nije ugrađeno u konačnu verziju, tj. u predlog koji je danas pred vama.
Moji prethodnici su već rekli da je poslednji zakon, ne mislim na izmene, usvojen posle našeg pristupanja bolonjskom procesu 2005. godine, onda je menjan na dve godine, pa na godinu dana, sad počinje da se menja. Znači, četiri puta; osme, desete, dvanaeste i trinaeste. Ovo je peta izmena, budimo iskreni, pre svega, zbog usklađivanja sa međunarodnim propisima. Ali i zbog nečega što je dobro, omogućavanja da se studije završe po starim programima i po starim pravilima, to bi bilo dobro zbog brojnih studenata koji bi izgubili pravo na studiranje u statusu redovnog studenta.
U obrazloženju predlagača iskreno se kaže da su iz ova dva razloga, znači propisi, usklađivanje sa propisima i omogućavanje studentima da završe po starim propisima, ove izmene urađene, moraću i ovo da citiram, i zbog prevazilaženja problema uočenih tokom primene zakona. Naravno, tu su akreditacije i dobijanje dozvole, obezbeđivanje javnosti ustanove, priznanje stranih i visokoškolskih isprava, baze podataka i sadržine evidencije, angažovanja nastavnika i saradnika.
U kratkoj analizi predloga koji je pred nama treba reći da ovaj zakon zaista rešava probleme studenata u vezi gubitka statusa studenta i pragova za upis naredne godine, član 32. ovog zakona. Takođe, omogućava studentima koji su po starim pravilima magistrirali da se upišu na treću godinu doktorskih studija, znači da mogu da nastave na doktorskim studijama, član 34. Predloga zakona.
Ovde treba biti iskren i odati priznanje predlagaču za dva dobra rešenja. Prvo je uređenje informacionih sistema, odnosno to su softver i hardver. Ono što je bitno baze podataka i sadržina evidencija koje se koriste u visokom obrazovanju. To je član 26. Priznavanje i nostrifikacija, nostrifikacija se odomaćila kod nas, stranih diploma, to su članovi od 28-30, pre svega u smislu razdvajanja priznavanja diploma radi zapošljavanja, profesionalno, i nastavka studiranja, akademsko, kao i zbog dramatičnog skraćenja rokova.
Ima primera, znate svi da sam ja profesor Univerziteta, kao i da sam u toku sa tim stvarima, da se nekim ljudima više isplatilo da ponovo napišu, dorade doktorate odbranjene u zemljama EU, SAD, nego da čekaju nostrifikaciju, kako po pitanju roka, tako i u smislu cene. Znači, treba biti iskren, bilo da smo vlast ili opozicija, ovo su dobra rešenja i treba ih pohvaliti.
Nažalost, ovaj predlog ima i loših rešenja. Neću sva loša rešenja navoditi. Navešću samo katastrofalna rešenja, kako bi predstavnici ministarstva mogli da se fokusiraju na ta rešenja.
Pod jedan, to je uvođenje strukovnih master studija, i to su članovi od 6-10. Drugi, ugrožavanje nezavisnosti Komisije za akreditaciju i praćenje kvaliteta. Nešto o tome je govorio, samo biranim rečima, naravno, kolega Đurović. To su čl. 2. i 4.
Ni stari zakon, ni prethodni zakon, što se tiče nezavisnosti komisije, nije bio idealan, ali su nas uslovno primili u jednu asocijaciju komisija, uz preporuku da se obezbedi, pojača nezavisnost, kako finansijska, tako i u pogledu odlučivanja. Na dugom štapu je prijem naše zemlje u ovu drugu, a to je Registar evropskih akreditacionih agencija, gde su pravila jasna.
Šta mi sada dobijamo ovim predlogom zakona? Umesto da jačamo nezavisnost komisije, mi je ugrožavamo.
Samo da objasnim zašto je ovo značajno. Hvalimo se i hvalimo rešenja o priznavanju stranih diploma kod nas. Poenta je da se izborimo, da uđemo u integrisani prostor EU u oblasti obrazovanja i nauke, gde bi se naše diplome priznavale. O tome ste nešto govorili. Da bi se naše diplome priznavale, neophodan korak je članstvo naše Komisije za akreditaciju i naše zemlje u ovim međunarodnim asocijacijama. Imajte to u vidu.
Ne kažem da se mi uslovljavamo, ali kada su u pitanju, ono o čemu ću govoriti, strukovne studije kažemo – EU. Ovde niko ne pominje EU i integrisan prostor. Prema tome, razmislite dobro o ovome. Ovo je rešenje koje nas udaljava od priznavanja naših diploma.
Kada se radi o strukovnim studijama, u obrazloženju za izmene zakona, nigde se ne postojanje strukovnih studija ne pominje kao problem. To je indikacija jedan. I druga indikacija u nabrajanju dobrih rešenja, šta je ovim zakonom postignuto, opet se ne kaže šta omogućava uvođenje ovih studija. Znači, želelo se na mala vrata nešto uvesti. Naravno, na predlog Nacionalnog saveta.
Uprkos tome što su na javnom slušanju svi, ponavljam svi članovi Odbora i svih političkih partija, odgovorno tvrdim iza toga imamo stenogram koji smo dobili, predstavnik akademske zajednice, svi univerziteti u Srbiji i privatni i državni. Znači, to je stav KONUS. I Srpske akademija nauka i umetnosti. Imali smo člana predsedništva i potpredsednika akademije. Uprkos tome su svi bili protiv toga, svi tvrdili da je to loše rešenje, iznenađujuće i rektor jednog privatnog univerziteta koji je mogao da profitira na tome neverovatno, ali čovek je pošteno rekao da je to loše rešenje.
Uprkos tome na mala vrata se uvode strukovne studije, master strukovne naravno. Master studije su, radi javnosti, pre svega namenjene studentima koji su završili osnovne akademske studije i treba da im omoguće nastavak obrazovanja i stvore uslove i pripreme ih za doktorske studije. S druge strane strukovne studije su namenjene osposobljavanju studenata za obavljanje stručnih poslova. Stoga uvođenjem ovog drugog nivoa u strukovne studije je u suprotnosti sa samom njihovom prirodom. I što ne reći, suvišno, jer već postoje na tom nivou strukovne specijalističke studije sa istim brojem bodova ili kredita kako hoćete.
Kod potencijalnih poslodavaca stvorena je velika zabuna u vezi stručnih, naučnih, akademskih naziva, recimo ne shvataju razliku između strukovnih osnovnih i akademskih osnovnih studija. Zabunu stvara naziv diplomirani sa 240 kredita. Neki fakulteti imaju studije u trajanju od četiri godine. A još veću zabunu stvara razlikovanje tog zvanja od zvanja diplomirani, po zakonu koji je važio do 2005. godine.
Sada ono najgore. U najmanju ruku je nekorektno koristiti argumentaciju koju je predsednik Nacionalnog saveta koristio i na odboru prvom i na javnom slušanju, žao mi je što ga nema danas, da se ovo uvodi radi usaglašavanja sa regulativom koja važi i u EU i u oblasti obrazovanja i još gore, rekao je to, i toga ima u stenogramu, zato što to od nas zahteva EU. Apsolutno ne stoji, jer master strukovnih studija nema u sistemu visokog obrazovanja u većini članica EU. Odgovorno tvrdim da je situacija takva.
Istine radi, strukovne master studije uvedene su samo u tehnološki najrazvijenijim zemljama, članicama EU, tipa Nemačke, u Britaniji ih nema, sa izuzetno jakom industrijom, a zahtevaju izuzetnu opremljenost i kadrove. Onaj komentar da je u međuvremenu ojačala industrija i tome slično apsolutno ne stoji.
Na kraju vreme mi ističe, bar u ovom prvom nastupu, treba ukazati, nama su rokovi, svi rokovi u prelaznim odredbama nedopustivo dugi. To su članovi 36. do 42. Treba ih drastično skratiti.
Recimo ministar već prošle nedelje, a i danas izjavljuje, čim ovo završimo idemo na novi zakon do kraja 2015. godine. Pa, ima li smisla onda da u zakonu stoji da ministar u roku od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona donese podzakonske akte, član 36. Ili da Vlada u roku od šest meseci imenuje članove Saveta visokoškolskih ustanova. A od 2008. godine ima fakulteta na kojima saveti ne funkcionišu iz tog razloga. Znači to treba smanjiti.
Samo na kraju da kažem. Ovim predlogom mera vrlo bitna stvar nije uzeta u obzir. To su izbor, nadležnost i odgovornost organa poslovođenja dekana, rektora, direktora, što je bilo neophodno uraditi u skladu sa Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije za period 2013/2018. godine i Akcionim planom za njeno sprovođenje. Time je bilo potrebno da se izmeni pravni okvir koji se odnosi na izbor položaja i ovlašćenje organa poslovođenja.
Poštovani gospodine Bečiću, uvaženi ministre Verbiću, sa brojnim saradnicima, samo da kažem da smo uložili napor kao poslanički klub Boris Tadić – NDS – Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije, da brojnim amandmanima od kojih ima dobar broj amandmana suštinske prirode, drugi su posledica ovih amandmana, da popravimo zakon koliko je to moguće. Hvala na pažnji.

Mislim da ministar nije dobro shvatio nekoliko mojih komentara, pa bih u dve rečenice.

Nemam pravo? Dobro, iskoristiću to pravo. Najbolje je dok je vruće, zaboravi se.

Hvala vam.
Poštovana gospođo Gojković, uvaženi ministre Verbić, sa redukovanim timom saradnika, vidite kako je teško ovde ceo dan raditi u Skupštini, koleginice i kolege narodni poslanici, iskoristiću ovo malo vremena da ukažem na još neke stvari.
Kada sam govorio o komisiji za akreditaciju i ugrožavanju autonomije ili nadležnosti, svi su se u diskusijama uhvatili za finansije. Nisu samo u pitanju finansije. Druga još važnija komponenta nezavisnosti je način odlučivanja. Naime, kada komisija odbije neku ustanovu i ona se žali, to ide Nacionalnom savetu i Nacionalni savet može da prihvati. Obično je to bio problem. Najviše problema ima sa fakultetima i univerzitetima gde je Nacionalni savet korigovao odluku. Zato je dobro da se kao u pravosuđu ta odluka vrati komisiji i da odluka komisije bude konačna. To je prva stvar.
Drugo, oko strukovnih studija. Ja sam od uvaženog kolege Stojimirovića čuo spisak, ali ne čuh tu ni da postoji Francuska, ni Velika Britanija, niti mnoge važne zemlje. Kao što sam rekao, strukovne studije su uvedene samo u par najvećih i najrazvijenijih članica EU. Naravno, i sve ove nove baltičke zemlje, Bugarska, Rumunija, jure i trče da se i one priključe i da uhvate taj voz. Znači, to nije argument. A još manje je argument kada se pozivamo na susede, i to susede tipa Makedonije i Crne Gore. Zašto ne navedoste Hrvatsku, Sloveniju? Znači, ipak su to dvostruki aršini i obrazloženja.
Na kraju uvek piše – troškovi nekog rešenja. Strukovne studije donose troškove. Recimo, viša poslovna škola će raspisati konkurs i za master strukovne studije. Oni upisuju dve i po hiljade redovnih studenata, znači, akademske studije, i upisaće još hiljadu na ove druge. Nešto ćete finansirati vi, nešto pojedinci. Računao sam – enormna zarada, milion i po evra po cenama koje imaju a koštaće i Ministarstvo. To je što se tiče strukovnih studija.
Još nešto bih rekao oko ovih diploma i prepoznavanja. Razgovarao sam sa inspektorima. Naravno, neću reći ime inspektora. U pitanju je Nišavski okrug, Pirot, Leskovac. Kako inspektori tretiraju diplome? Tretiraju diplome samo na osnovu bodova iliti kredita, što je za našu javnost jasnije. Znači, 240 bodova master akademskih studija ili specijalističkih strukovnih je za njih potpuno identično. Prema tome, ne samo da će koštati i državu i pojedince strukovne studije, nego će tu biti i drugih problema.
Šta može da se desi? Poslodavac, privatni poslodavac…

Molim vas, samo jednu rečenicu.

Privatni poslodavac će birati po kvalitetu, ali može se desiti, znajući kakva je situacija kod nas, da u državnoj upravi se prima lošiji kandidat sa strukovnim od boljeg kandidata sa akademskih studija.

Poštovana predsednice, gospođo Gojković, uvaženi ministre, gospođo Bogosavljević Bošković, predstavnici ministarstava spoljnih i unutrašnjih poslova, drage koleginice i kolege narodni poslanici, imam prijatnu dužnost i osobito zadovoljstvo da ispred poslaničke grupe Boris Tadić – Nova demokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, govorim o predlogu ovog seta zakona.
Na samom početku bih istakao da su svi ovi zakoni, svi predlozi zakona veoma značajni za našu zemlju sa aspekta njene dalje afirmacije na međunarodnom planu, ali i daljeg procesa evrointegracija.
U svom izlaganju posebno ću se osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Crne Gore o uzajamnom zastupanju u pružanju konzularne zaštite i usluga u trećim zemljama. Pre svega, želim da istaknem da je ovo samo jedan u nizu brojnih konkretnih rezultata na planu uspostavljanja i unapređenja regionalne saradnje čiji je inicijator počev od 2004. godine bio naš lider Boris Tadić. Napominjem da se gotovo identičan zakon, tačnije sporazum sa Bosnom i Hercegovinom već uspešno primenjuje, a to veoma dobro znam, jer sam učestvovao kao ambasador u Sarajevu u pripremi ovog sporazuma.
Značaj ovog sporazuma je u tome što postoji određena komplementarnost mreža diplomatsko-konzularnih predstavništava i mada Republika Srbija ima ubedljivo najširu mrežu konzularnih predstavništava, neka diplomatsko konzularna predstavništva Bosne i Hercegovine, posebno u islamskim zemljama su nam veoma značajna i postoji određena komplementarnost.
Kada je u pitanju Sporazum sa Crnom Gorom, u startu treba reći da on nema toliku upotrebnu vrednost iz razloga što Crna Gora ima značajno skromniju mrežu diplomatsko konzularnih predstavništava, ali ipak ovaj sporazum je veoma značajan. Pre svega, ovaj sporazum će dalje doprineti poboljšanju imidža naše zemlje na međunarodnom planu, takođe, ovaj sporazum će dodatno potvrditi našu ulogu takozvanog sistemintegratora u regionu, ili kako neki od vas vole da kažu, ili čuju lidera u regionu.
Iskreno se nadam da će se uskoro finalizovati i sličan sporazum iz oblasti konzularne saradnje sa Republikom Makedonijom, ali takođe i da će započeti realizacija naše ideje o formiranju, pod navodnicima zajedničkih ambasada sa zemljama susedima, po ugledu na nordijski model formiranja zajedničkih ambasada.
S obzirom na sve izneto u vezi ovog sporazuma, imam zadovoljstvo da vas informišem da će naša poslanička grupa Boris Tadić – Nova demokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije glasati za njegovo usvajanje, kao i za usvajanje druga dva zakona iz iste problematike da ih ne ponavljam po ko zna koji put, to je sa Republikom Mongolijom o ukidanju, kompletnom ukidanju viza i sa Laosom za nosioce diplomatskih i službenih pasoša.
Mnoge moje kolege su diskutovale o bilateralnoj saradnji, pominjale razmenu itd, mislim da je konzularna oblast jedna veoma bitna oblast spoljne politike, diplomatije. Tako je istorijski diplomatija i krenula od konzularne oblasti. Tako da bi se trebalo držati teme kada o tome govorimo i samo pričati o tome šta donose ovi sporazumi i ukidanje viza.
Kada se radi o Zakonu o potvrđivanju sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije, želim i tu da istaknem neka svoja iskustava. U vreme službovanja u Švedskoj koja je veoma poznata, kao jedan od nosilaca aktivnosti i zemlja sa vodećom ulogom u toj oblasti u EU, a gospođa Malstorn jedan od dva komesara za oblast prava i ona je imala veliku ulogu u ukidanju viznog režima za Srbiju. Prilikom tih susreta u Stokholmu bivšeg ministra MUP mi smo uvek dobijali velike pohvale za poteze koje Srbija od 2000. godine vodi na ovom planu i treba biti otvoren. Ta saradnja, kao i ostali vidovi saradnje biće ključ naše evorintegracije i skrininga i pregovaranja. Gospođa ministarka je navela poglavlje jedno, a nisam siguran možda i drugo, poglave 23 i 24, ne mogu apsolutno da se približe kraju, ne može da se zatvori stranica ako mi i taj segment saradnje, policijske saradnje ne zadovoljimo.
Za sada idemo uspešno, tako da kažem, imamo zadovoljstvo da i ova nova vlast nastavlja sa idejama koje smo mi počeli još 2004. godine. Nadam se da će sve to biti dovedeno do kraja, ono što smo mi počeli. Zahvaljujem na pažnji.

Gospodo narodni poslanici, ovde je rečeno da se pištoljima i puškama upada na Univerzitet. Nije tačno. Da vas podsetim - dan uoči ovog događaja, od četvrtka, Vlada Republike Srbije je imenovala dekane i rektore da bi ih uključila - (glas iz sale se ne čuje) ima pravo, znam to gospođo, vrlo dobro znam - da bi ih uključila u borbu protiv nastavnika i studenata.
Dekani i rektori ... lupate vi godinama, ... dekani i rektori sami daju ostavke. Da li ste čuli šta je rektor Univerziteta u Nišu danas u svojoj ostavci napisao? "Dajem ostavku i tražim ostavku predsednika SPS-a Slobodana Miloševića i generalnog sekretara SPS-a Gorice Gajević." To je uradio vaš potpredsednik Gradskog odbora u Nišu profesor Branimir Đorđević, koji je poznat kao čovek koji u kritičnim trenucima bira stranu koja pobeđuje.
Prema tome, to su vaši kadrovi. Prema tome, nikakve hajdučije ... molim vas ... imam ja živce.

Da rezimiram...

Da rezimiram. Nema govora o hajdučiji, o partizanštini na univerzitetima. Dekani i rektori sami daju ostavke...
Rezimirao sam, molim vas, da se ne koristite ovakvim neistinama.