Hvala, kolega Milisavljeviću.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Demokratske stranke, gospođa Gordana Čomić. Izvolite.

Hvala gospođo Čomić.

Reč ima ovlašćeni predstavnika poslaničke grupe SPS, prof. dr Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Srpska napredna stranka, dr Vesna Rakonjac. Izvolite.

Uvažena predsednice, gospođo Gojković, gospodine Vujoviću, ministri u Vladi, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, nekoliko stvari u ovom rebalansu, nekoliko činjenica nije sporno. Za svaku pohvalu je što se poslednjih meseci oseća efikasnije ubiranje poreza, akciza, i naravno očekujemo da će to biti i u narednoj godini.

Ali, nažalost, to i je i danje ispod onog projektovanog ubiranja koje smo diskutovali decembra prošle godine, znači za ovogodišnji budžet.

Drugo, nije sporno da višak sredstava koji se pojavljuje ne može da se da prosveti ili nekom drugom, jer sada je situacija kritična, u cajtnotu smo, jedino može da se usmeri na eliminisanje nekih potraživanja itd.

Međutim, tvrdnje nekih kolega da smo dramatično uspešniji, da je Vlada dramatično uspešnija u odnosu na ono što je planirano rebalansom, prošlim, i budžetom, apsolutno ne stoji. Ako idemo njihovom logikom, Vlada bi bila najuspešnija da ništa od predviđenih projekata nije realizovala. Ako se nije realizovalo nešto u poljoprivredi, ostala su sredstva, usmerićemo gde može. Ali, da li je to uspeh? Ako se u drugim oblastima nisu projekti realizovali, to nisu uštede, to su nerealizovana sredstva koja usmeravamo da bi se neka potraživanja smanjila.

Zato apelujem na kolege narodne poslanike, uvažićemo neke stvari, podržavamo nešto, hvalimo bolje ubiranje poreza i akciza i PDV, ali nemojmo da hvalimo nerealizovane projekte. Hvala na pažnji.

Poštovani predsedavajući, gospodine Vujoviću, uvažene koleginice i kolege, već nekoliko diskusija odnosi se na vezu budžeta na nivou Republike Srbije i realizacije budžeta u lokalnoj samoupravi. Ja smatram da to povezivanje nije bilo u najmanju ruku neophodno i da smo na neki način izašli iz teme. Ali, kada je već pokrenuto, podsetio bih da je prekjuče jedan od kolega iz vladajuće koalicije rekao da je Srbija jedan veliki sistem, citiraću, od 160 opština, mada tu ima malo više opština, gradova itd, i ove republičke Vlade, pa treba sve sagledati kao celinu.

Kada se radi o gradu Nišu, odakle ja dolazim, naravno, analogija postoji između Republike i grada, zna se ko kritikuje, ko hvali bivšu vlast, ja sam slobodan, jer nikada nisam bio deo bilo koje vlasti u gradu Nišu, da kažem da analogija i ovde može da se uspostavi. Naravno, ako se ništa ne radi, ako nema projekata, po logici nekih kolega iz vladajuće većine, grad će biti uspešniji.

Međutim, to nije tačno. Grad Niš je mrtav grad. Tužno je proći gradom u kome nema investicija, u kome nema preduzeća koja rade, nema realnog sektora i nema smisla pozivati se stalno na bivši režim, koji sam ja kritikovao kada je bio u funkciji, jer dve i po godine, skoro tri godine nema bukvalno nijedne nove investicije. Aktuelno gradsko rukovodstvo se bavi samim sobom. Nije u stanju čak ni da dostojno obeleži državne praznike, verske praznike. Niš će biti mrtav grad i u novogodišnjoj noći.

Ja molim da, kada diskutujemo o ovim temama, slažem se i apelujem da ne izlazimo iz glavne teme, a to je rebalans budžeta za 2014. godinu i budžet za 2015. godinu, ali da ipak vodimo računa kada diskutujemo o uspesima, neuspesima na nivou lokala. Hvala.

Poštovana predsednice, gospođo Gojković, uvaženi ministre Vujoviću sa kolegama, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, moj amandman je nastavak u seriji ovih amandmana u kojima pokušavamo da popravimo predlog budžeta. Odnosi se na st. 3. i 4. Automatski se i stav 2. mora promeniti. Znači, što se tiče prihoda, predlažemo povećanje poreza na dobit pravnih lica. Koleginica je govorila o tome. Znači, potenciram bolje ubiranje poreza. Ima puno poreskih dužnika i vi to dobro znate i samo 50%, prvih 93 bi nam donelo 45 milijardi dinara.

Dalje, porez na dohodak građana i PDV takođe mogu da donesu blizu 45 milijardi dinara. Tačnije, 44,7, a ohrabreni smo podacima koje su izneli i premijer Vučić i ministar Vujović da poslednjih meseci ide izuzetno dobro povećanje, odnosno ubiranje poreza.

Maločas je ministar Vujović izrazio bojazan zbog smanjenja zarada, da će to dovesti do smanjene potrošnje, pa i PDV neće u toj meri da se poveća. I to smo imali u vidu, pa smo smanjili za 25,7 milijardi prihod od smanjenja zarada u javnom sektoru. Tačnije, predlažemo da se to vrati na ono smanjenje, takozvani solidarni porez, jer je na neki način progresivno i pravičnije.

Ilustracije radi, po sadašnjem smanjenju merama štednje svi mi sa najvećim primanjima, tu sam i ja, preko 100.000, primamo više nego kada je solidarni porez bio. Predsednik države, premijer, ministri, svi primamo više. Pravičnije je da bude progresivno i zato to predlažemo i u okviru…

Zahvaljujem.

Uvažena predsednice gospođo Gojković, poštovani ministre Vujoviću, uvažene koleginice i kolege, veoma dugo raspravljamo danas o ovom zakonu i vreme je poodmaklo, većina naših kolega katoličke veroispovesti je napustila sednicu i sada su verovatno na misama, pa bih ja iskoristio priliku da svim građanima Srbije, vernicima katoličke veroispovesti i onim građanima pravoslavne veroispovesti, po Julijanskom kalendaru, čestitam Badnje veče i sutrašnji Božić.

Nadam se da nisam mnogo izašao iz dnevnog reda.

Takođe, koristim priliku da se zahvalim ministru Vujoviću, jer je prihvatio dva tehnička amandmana, pa se nadam da će i ovaj koji je suštinske prirode.

Suština ovog amandmana je da se razdeo 19 u članu 7. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, da se dve milijarde sa tog razdela prebace na razdeo 24 Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, na sledeći način: jedna milijarda na aktivnost – Podrška realizacije opšteg interesa u naučnoj istraživačkoj delatnosti i po pola milijarde za modernizaciju infrastrukture osnovnih škola i infrastrukture srednjih škola.

Nadam se da će ministar i Vlada imati sluha da i ovo podrže, jer su zaista u veoma teškim uslovima osnovne i srednje škole. Kada se radi o osnovnim, samo jedna trećina ima adekvatne uslove, što je naročito loša situacija u ruralnim područjima.

Još jednom apelujem, molim ministra, da prihvati ovaj amandman.

Poštovani gospodine Bečiću, uvažene koleginice i kolege, ja sam i član odbora čiji je izveštaj podnela koleginica Jerkov i mogu da kažem da što se tiče procedure izbora šire liste kandidata sa koje treba da izaberemo jednog člana Nacionalnog prosvetnog saveta, sve je bilo regularno u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima. To je koleginica Jerkov već objasnila.
Postavlja se pitanje zašto se ovoliko kasnilo sa predlaganjem kandidata, ako je pre otprilike šest meseci imenovana koleginica Lužanin za pomoćnika ministra, a i ako se već toliko čekalo, zašto se redovna procedura nije sačekala s obzirom da će onaj koga izaberemo biti samo do aprila meseca u Nacionalnom prosvetnom savetu.
Kažem, procedura je sprovedena po zakonu, bilo je tu više kandidata. Pet kandidata sa različitih fakulteta. Svi kandidati su ispunjavali uslove i jedna demokratska procedura je sprovedena. Kandidat Doroslovački, profesor Tehničkog fakulteta u Novom Sadu je dobio duplo više glasova od sledećeg kandidata, to je profesorka Segedinac. Sve bi bilo uredu, mi bi se opredeljivali u danu za glasanje u skladu sa ovom procedurom i biografijama kandidata koje svi imate u prilogu.
Oba kandidata ispunjavaju sve uslove. Redovni su profesori. Bavili su se unapređenjem vaspitanja i obrazovanja. Iz prirodno-matematičke struke su. Tako da je tu sve čisto.
Međutim, želim da ukažem na to da sam ovih dana dobio nekoliko poziva kolega iz Novog Sada, sa Univerziteta iz Novog Sada, sa Tehničkog fakulteta pre svega. Među njima su i članovi studentskog parlamenta koji su ukazali i zamolili da to pomenem na Skupštini da je gospodin Doroslovački bio aktivno uključen, ne znam da li je član ili nije, ali u toku izbornih kampanja je govorio na mitinzima SNS, što oni ocenjuju, naročito studenti, kao nedopustivo kada se radi o funkciji dekana jednog fakulteta. Znači, ja sam samo izneo komentare nekih kolega iz Novog Sada.
Sada moje lično mišljenje i mišljenje naše poslaničke grupe. Oba kandidata ispunjavaju uslove. Smatramo da je nešto bolji kandidat profesorka Segedinac, a posebno imajući u vidu da je gospodin Doroslovački na funkciji dekana. To je jedna odgovorna funkcija, ali na neki način tu nema sukoba interesa, ali bolje je da on ne bude u ovome.
Mi ćemo u Danu za glasanje glasati za profesorsku Segedinac. Znači, da zaključim, procedura je sprovedena kako treba. Imamo dva kandidata. Za jednog smo se opredelili i ni u kom slučaju, bez obzira na komentare nekih kolega sa fakulteta i studenata, ne želimo i ne pada nam na pamet da se uplićemo u autonomiju univerziteta. Senat je ubedljivom većinom glasova izabrao ova dva kandidata, posebno prvog kandidata koji ima duplo više glasova od sledećeg. Hvala na pažnji.

Poštovana gospođo Gojković, uvaženi ministre Verbiću sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, intencija ovog našeg amandmana, kao i amandmana na jedan od sledećih članova, bila je da se ojača nezavisnost akreditacione komisije, tačnije Komisije za akreditaciju i kontrolu kvaliteta, čime bi se stvorili uslovi za njen opstanak, bukvalno opstanak, u evropskoj mreži akreditacionih agencija, ali takođe i uslovi za prijem u evropski registar agencija za akreditaciju i kontrolu kvaliteta u obrazovnom procesu.
Jedan od aspekata nezavisnosti je finansijska nezavisnost. S tim u vezi, predložili smo da se koriguje ovaj član, tako da se omogući stvaranje podračuna preko koga bi se finansirale aktivnosti komisije, a određivanje cene, utvrđivanje cene da ide na predlog komisije, pri čemu bi odluku donosio Nacionalni savet, uz saglasnost Vlade.
Ovde moram da kažem da su neke dobre stvari urađene u zakonu, kao što je priznavanje stranih diploma, stranih visokoškolskih isprava, ali poenta ovog našeg članstva u međunarodnim akreditacionim asocijacijama je da i mi napravimo jedan značajan korak napred ka priznavanju naših diploma, ka međunarodnom priznavanju naših diploma i na taj način, ka integraciji u obrazovni prostor EU. Jednostavno, ovaj evropski prostor ne prepoznaje Nacionalni savet kao nezavisno telo, nezavisan organ, ne prepoznaje finansiranje sa računa budžeta. Evropski sistem obrazovanja, integrisani, ne prepoznaje ovaj način ni finansiranja, ni odlučivanja. Za sada govorim o finansiranju. Malo kasnije, govoriću o nezavisnosti odlučivanja.
Obrazloženje Vlade da se ne prihvata amandman jer nije u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem je po malo nekorektno. Treba reći koji zakon, koji član, zašto, kako. Uostalom, javnosti radi, i na jednom odboru i na drugom odboru i na javnom slušanju, ministar je rekao da su razlozi za ovo opravdani, ali da nema mogućnosti, da su okolnosti takve da to ne može da se reši i obećao je formiranje agencije, nezavisne agencije koja će se baviti pitanjem akreditacije i praćenjem kontrole kvaliteta.
Sada se postavlja dilema. Kolega je pomenuo oktobar mesec. Ja lično mislim da neke stvari mogu da se reše, neka uverenja mogu da se daju i registru i mreži ovih akreditacionih agencija, da će se u jednom roku od godinu dana formirati agencija, čime bi se stvorili svi uslovi za međunarodno priznavanje naših diploma, time što bi prvo ušli u registar EKVAR, koji je definitivno najznačajniji.
Na kraju, stvarno smeta na svim sastancima to što su stavovi, ne znam da li celog Nacionalnog saveta, ali predsednika Nacionalnog saveta i bukvalno svih članova Komisije za akreditaciju i praćenje kvaliteta totalno suprotni. On forsira jednu stvar, oni forsiraju nešto drugo, tako da bi ministarstvo, uz sve uvažavanje nezavisnosti Komisije i na neki način Nacionalnog saveta trebalo da se pozabavi i time. Hvala.

Uvaženi gospodine Arsiću, ministre Verbiću sa saradnicima, kao što sam već najavio intencija ovog amandmana, vezano za Komisiju za akreditaciju, bila je da se poveća odnosno pojača druga komponenta njene nezavisnosti, možda još i važnija, a to je način odlučivanja i konačnost u odlučivanju.
Naime, znamo da odluku o akreditaciji visokoškolskih ustanova donosi Komisija za akreditaciju i praćenje kvaliteta, ali se one ustanove koje ne budu akreditovane mogu žaliti i po žalbi odluku donosi Nacionalni savet u roku od 90 dana, kako je predloženo u članu 4. zakona. Tako je predlagač to definisao.
Ako se malo vratimo u prošlost i prisetimo najvećih problema, uglavnom je do problema dolazilo i sa aspekta kvaliteta doktorskih studija, kvalifikacije mentora, kasnije afera i naknadnog praćenja kvaliteta, mere nadzora tzv. na fakultetima i univerzitetima gde je odluku Komisije poništio Nacionalni savet i odobrio akreditaciju. Sa tim u vezi naša ideja je bila da se uvede dvostepenost, da se u slučaju poništenja odluke vrati materijal Komisiji na ponovno odlučivanje, pri čemu bi odluka Komisije bila konačna. Upravni spor o tome može da se vodi.
To je sve jasno i time bi se i druga komponenta obezbedila i ne bi bilo više prepreka za naš ulazak u registar Agencije za akreditaciju, evropski registar. Međutim, iznenađuje šta kaže Vlada o našem predlogu – amandman se ne može prihvatiti jer nije u skladu sa odredbom člana 16. stav 11. koji propisuje da je rešenje Nacionalnog saveta po žalbi konačno. Strašno. Mi to hoćemo da promenimo. Drugi deo – osim toga amandman se ne prihvata ni iz formalnih razloga jer nije pravno-tehnički ispravan, nije obuhvatio izmenu stav 2. Još strašnije.
Pravnik nisam, ali sam konsultovao pravne eksperte koji su mi ovakav komentar dali – očigledno da Vladino poznavanje instituta upravnog prava, procesnih i materijalnih normi nije na zavidnom nivou, zato što prvim delom amandmana proširujemo ono što je predlagač dao, a onda u drugom delu uvodimo dvostepenost. Sve je to u redu.
Konačno, da ne čitam sve šta sam dobio od pravnog tima – prema tome amandmanska intervencija je usklađena ne samo sa evropskom praksom, već i sa pozitivnim pravom RS tj. odredbama Zakona o opštem upravom postupku, kao i sa Zakonom o upravnim sporovima.
Ovo sam dao bez obzira na osmehe saradnika gospodina Verbića da ipak smo mi ovde poslanici, nismo svi pravnici, advokati pa nekada treba potražiti i mišljenje eksperata.
U kasnijim amandmanima i to sam pripremio, videćete kako za gotovo identičan amandman Vlada daje obrazloženja koja jedna sa drugim nemaju apsolutno nikakve veze. Čak se u jednom obrazloženju kaže da to nije predmet zakona, da bi posle na predlog Odbora taj amandman bio usvojen. Strašno. Kažem, ovde je bila poenta da obezbedi pojačana nezavisnost Komisije.
Nažalost, u tome se nije uspelo, opet obećanje da će Agencija to uraditi. Ali, plašim se, ako za podzakonska akta nama treba godinu dana, koliko će nam trebati da se donese odluka i da se formira Agencija? Na kraju, samo da podsetim gospodina Arsića da ovo vreme ide iz vremena ovlašćenog predstavnika, preko dva minuta. Hvala.

Uvaženi gospodine Arsiću, poštovani ministre sa saradnicima, prekjuče, u raspravi u načelu, ja sam već istakao da po našem mišljenju ovo predstavlja najveći problem Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Tu mislim na uvođenje dodatnog stepena strukovnih studija, master strukovnih studija.
Dosta argumenata se čulo o tome i prošli put. Pokušaću samo još jednom da ukažem na osnovnu razliku između strukovnih i akademskih studija. Akademske studije i u okviru njih master studije služe da daju neka dodatna znanja studentima, da ih osposobe za dodatne poslove, ali i da ih pripreme za doktorske studije u različitim oblastima.
S druge strane, strukovne studije imaju za cilj da osposobe studente kasnije za stručne poslove. Prema tome, uvođenje ovog stepena nije u skladu sa samom prirodom strukovnih studija i to je najvažnija stvar. Ako se ima u vidu da postoje specijalističke strukovne studije, onda su sasvim suvišne master strukovne studije.
Ima tu još argumenata. Kaže se da je sve precizno definisano, da nema zabuna oko naziva. Ima, dragi kolega, uvaženi kolega, zabune, i te kako. Najveći broj poslodavaca apsolutno nije u stanju da razlikuje akademske i strukovne studije. Kada se pojave diplomirani studenti akademskih studija sa 240 ESPB bodova, ili kredita, oni ne znaju o čemu se radi. Još veća zabuna je kada se pojave i oni koji su po zakonu koji je važio pre 2005. godine diplomirali. Znači, ima tu velikih problema.
Ono što sam prošli put naglasio kada sam se drugi put javio, tvrdim da u velikom delu Srbije, a proverio sam tri okruga, inspektori gledaju samo broj bodova. Za njih je 240 bodova sasvim isto, da li je to diplomirani po starom, diplomirani akademskih studija po novom, ili je to diplomirao iz strukovnih studija sa specijalističkim. Inspektori apsolutno ne prave razliku. Nije stvar u tome da nemamo dovoljno inspektora, nego se i kod njih stvara zabuna.
Drago mi je da sam čuo od ministra Verbića da ovo nije bio uslov EU. Gospodine Verbiću, izvinjavam se što sam to prošli put rekao, ali tvrdim, imamo transkript, to je rekao predsednik Nacionalnog saveta prof. Stanković. Odgovorno stojim iza toga. Rečeno je tako.
Što se tiče toga ko je bio protiv i ko je bio za, kolega Rogić je veoma lepo definisao, svi koji su diskutovali, osim, da ja dopunim, uvaženog kolege Stojimirovića, bili su protiv, znači, članovi Odbora, članovi akademske zajednice, rektori i prorektori, članovi SANU, potpredsednik, član predsedništva i moja malenkost.
Prema tome, nisu stvari baš tako jasne. U svakom slučaju, tvrdnje da treba pustiti, ona kineska – hiljade cvetova itd, nije to tako jednostavno. Prvo, formirati programe, akreditovati ih. Ako imamo u vidu da je veliki broj visokih škola na ivici praga za akreditaciju, šta znači uvođenje dva ili tri nova programa? Sviđa mi se kad se saradnici ministra smeju. Znači da je nešto dobro. Hvala.
Šta znači uvođenje novih programa? Da li to znači da smanjujemo broj nastavnika u stalnom radnom odnosu, da smanjujemo kriterijume? Sedamdeset posto nastavnika, pa 20 nastavnika. Doći ćemo u situaciju, to je druga stvar. Nema ovde govora o kvalitetu. Treba više nastavnika da se pređe taj prag i opet će biti kritična situacija.
Sve u svemu, mislim da je ovo, uz dobra rešenja, neka koja rešavaju akutne probleme, neka koja su novine, nostrifikacija, o tome ću kasnije diskutovati, i ovaj informacioni sistem, najlošije rešenje.
Obrazloženje Vlade za odbijanje amandmana, jer nije u skladu sa evropskom praksom u obrazovanju, je strašno. Amandman nije u skladu, a navodio sam u kojim najrazvijenijim zemljama EU se ove studije ne primenjuju.
Druga stvar, nije u skladu sa strategijama razvoja do 2020. godine, strukovne studije su nešto najvažnije u skladu sa strategijom što treba uraditi. Postavljam pitanje – šta ste ovih 100 plus, posle toga, mesec dana uradili iz strategije? Koliko se sećam, ništa nije urađeno. Ako je prioritet da se iz strategije uvedu strukovne studije, neka vam služi na čast. Mislim da je ovo loše rešenje. Hvala.

Gospodine Arsiću, poštovani ministre Verbiću i veseli saradnici, samo da iskoristim priliku da kratko kažem o čemu se radi u amandmanima od sedam do deset.
S obzirom da smo predložili da se briše član koji uključuje i strukovne studije, predlaže se i brisanje ostalih članova koji su usaglašavanje sa ovim članom. Tako da mislim da nema potrebe da o ovome nešto šire diskutujemo. Predlažem da pređemo na sledeće članove. Hvala.

Poštovani gospodine Arsiću, uvaženi ministre Verbiću, koristim priliku da zahvalim Vladi što je prihvatila i ovaj amandman.
Suština ovog amandmana je bila, kao je predlagač to rešio, da se omogući profesorima emeritusima da učestvuju u drugom stepenu studija, znači u master i doktorskim studijama uključujući i komisije za master teze, završne radove i doktorske teze, ali i da učestvuju u izboru saradnika i nastavnika.
Mi smo smatrali da je to preveliko opterećenje za ovako eminentne stručnjake s jedne strane, a sa druge strane smatramo da to na neki način sužava prostor za razvoj i napredovanje mladih kadrova pa smo tu eliminisali drugi stepen i izbore uz saradnička zvanja, tako da sada emeritus profesori mogu da se fokusiraju na doktorske studije, izradu doktorskih disertacija, mentorisanje i izbore u nastavnička zvanja. To je bilo poenta našeg amandmana.
Još jednom hvala resornom Ministarstvu i Vladu što su prihvatili ovo.

Ako smo, poštovani gospodine Arsiću, uvaženi ministre Verbiću, saradnici iz Ministarstva, imali neke dileme ovde koji je odnos bio snaga za predlog za uvođenje strukovnih master studija, da li je većina bila za jedno ili drugo rešenje, ovde jednostavno nema dileme. Apsolutno svi uključujući i ministra sa saradnicima bili su za ovo rešenje da se na neki način i članovima Srpske akademije nauka i umetnosti u radnom sastavu omogući da imaju u jednom delu  isti status kao profesori emeritus.
Kao posledica toga ovde se pojavilo šest ili sedam amandmana veoma sličnih na tu temu. Moram da priznam da smo i mi predlagači jednu sitnicu prevideli, a to je da članovi Srpske akademije nauka i umetnosti dolaze kako sa fakulteta, gde su imali nastavna zvanja, tako i sa instituta gde su imali naučna zvanja, pa je trebalo to usaglasiti i dodati – koji su pre penzionisanja imali i jedno ili drugo zvanje. Na neki način ne oštetiti akademike koji potiču iz instituta.
Tako da, vidim da je to jedan od razloga bio, ali neka od obrazloženja Vlade za odbijanje amandmana mi nisu jasna. Recimo, za sve amandmane se kaže da već postoji mogućnost da akademici budu izabrani u zvanje emeritus profesor, što uostalom je tačno, jer je veliki broj do sada izabran.
Na naš amandman odbijanje je dato uz obrazloženje da ovaj amandman nije predmet zakona.
Na kraju, sve je dobro kada se dobro svrši. Ovaj predlog amandmana je objedinio novi predlog amandmana, objedinio je i profesore emeritus i akademike u radnom sastavu, tako da, koristim priliku da se ispred SANU i u ime predsednika, gospodina Hajdina, i potpredsednika, gospodina Rakića, koji su me zamolili, zahvalim Vladi što su uvažili ovaj predlog. Takođe, zamolili su da se zahvalim brojnim poslanicima i predsednici Odbora za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj što su učinili jedan napor da se i ovim akademicima koji su u penziji omogući da nastave angažovanje na fakultetima i, ono što je još važnije za njih, rad na naučnoistraživačkim projektima, bez obzira što se tu radi o jednogodišnjim ugovorima. Hvala.