Radi se o članu koji definiše mandat, tačnije broj mandata članova Nacionalnog saveta, pošto smatramo da je mandat od pet godina dovoljno dug, da ne treba omogućavati da to bude više od dva mandata, tačnije ne vidimo razlog da se donošenjem ovog zakona, da se tako izrazim, resetuje stanje i da se ponovo računaju mandati.
Inače, poznata je stvar da ima i u organima i u telima dosta ljudi koji ponavljaju mandate, a takođe ima i puno direktora, takozvanih večitih, i ima dovoljno naučnih radnika veoma kvalifikovanih da bi se previše ponavljali mandati. Srbija ima dovoljno kvalitetnih kandidata i mislimo da za njih treba da važe ista pravila kao i uostalom za članove Saveta za visoko obrazovanje, direktore, rektore i dekane fakulteta, pošto se radi o sličnim zaduženjima.
Obrazloženje koje smo dobili stvarno nije u najmanju ruku korektno. Čak se kaže u obrazloženju da bi ovim onemogućili neke ljude, s obzirom na period kada su imenovani, da su nedavno bila neka imenovanja. Tačno, polovina se imenuje u jednom trenutku, tako da apsolutno to ne stoji.

Mogu valjda bar dva minuta?

Svakako.

U članu 4. stav 2. mi smo predložili da se reči: „usmerenih osnovnih istraživanja“ brišu. Evo koja je naša motivacija. Moram da kažem da je ovim članom prilično poboljšan prethodni zakon, jer su definisani neki novi programi. Ali, ja nigde u svetu nisam video da se u isti koš, moram tako grubo da se izrazim, u isti program trpaju osnovna i usmerena osnovna istraživanja.
Informacije radi, recenzent sam projekata i FP7 i „Horizont 2020“ i „Nacionalne fondacije Amerike“, Hong Konga, savetnik sam za te stvari Tajvanske vlade i poslednje, u regionu radim recenzije projekata i u Hrvatskoj i u Sloveniji, nigde to nije tako definisano. Može i tako. Da li se to zovu usmerena i osnovna ili primenjena negde, postoji to, ali to nije isti program. Uvek su u pitanju dva programa. Različiti su recenzentski formulari, negde ima participacije, negde nema itd.
Jednom rečju, mislim da je ideja da se ovo uvede bila dobra, ali je u tom slučaju trebao da se uvede novi program – osnovna usmerena ili primenjena istraživanja. To je bila jedina mogućnost. Hvala.

Replika.

Posle ovako divnih diskusija da ne odgovorim?

Veliko hvala za ovo, gospodine Bečiću.
Razumem i jedno i drugo obrazloženje, ali ja ne mislim da sam najpametniji. Ovo o čemu sam govorio, video sam da su svetska rešenja.
Drugim rečima, moja zamerka je bila, ne može da se pod tačku 1. u isti program i osnovna i osnovna usmerena natrpaju, bilo je bolje staviti novi program, sasvim su drugi uslovi, druge oblasti, ima tu. Ovo je ideja bila da se jednostavno ukaže da je ovo moglo da se uradi bolje. Ali, šta je tu je imaćete i vi problem kada pravite konkursne materijale, formulare itd.
Hvala kolegi Orliću, što je shvatio pravilno i ministru, da je ovo bila ideja da se nešto poboljša, a ne da se opstruira. Hvala veliko još jednom, i vama gospodine Bečiću.

Evidentno je da refleksi popuštaju sa povećanjem broja sati sednice.

Ovo je da budem otvoren, jedan tehnički amandman koji ne bi mnogo poboljšao zakon, tako da apsolutno se slažemo sa obrazloženjem ministra. Hvala.

Gospodine Bečiću, mislim da ste malo redosled promenili, ali dobro, nije to toliko bitno. Ja sam autor ovog amandmana..

Redosled poslanika ste obrnuli.
Ovako, ovde se radi o mandatu predsednika, zamenika predsednika, i članova matičnih odbora, i ponovo se javlja isti problem, ponovo je referentna godina, kada startuje ovaj zakon, i jednostavno stalno sam se borio protiv večitih članova odbora, raznih tela, komisija za kategorizaciju. Najmanje je to prisutno u nacionalnim savetima, pa je intencija ovog amandmana bila, pre svega ta, da se onemogući da neki ljudi iz mandata u mandat jedne druge vlade budu u sastavima tih odbora.
Naravno, ja shvatam vaš problem, idu brzo konkursi za novi projektni ciklus, biće problem da se sve to odradi, ali verujte, ti ljudi iz matičnih odbora koji su već duže vreme su i ono predložili da se ubaci osnove usmerenog istraživanja. Ja, sticajem okolnosti znam i o kom se odboru radi. Tako da, ako ljudi isuviše dugo tu provedu, a odgovorna su zaduženja, oni imaju i druge poslove, može da dođe do određenih, da tako kažem, zloupotreba, i da se ponešto što nije optimalno, ubaci u materijale ministarstva. To je bila intencija. Ovaj drugi je čisto preciziranje opoziva. Hvala.

Ovaj zakon vrvi od ublažavanja uslova i ozakonjenja nekih rešenja, tačnije zaostatka kašnjenja ministarstva u nekim aktivnostima.
Jedan od primera ublažavanja uslova je, upravo ovaj član, tačka 8, gde se uslov za sticanje statusa Instituta od nacionalnog značaja, umesto „100“ istraživača sa naučnim zvanjem on smanjuje, prepolovljuje.
Moje iskustvo iz većine zemalja EU, da ne govorim o SAD, Japanu, itd. je da nema nacionalnih instituta sa ovim brojem naučnika koji imaju naučno zvanje.
Pitam se da li je predlagač prethodnog zakona razmišljao o tome kada je predlagao zakon, očigledno da jeste, jer se predviđalo spajanje, objedinjavanje više instituta i ja ne vidim da bi se tu gubio identitet instituta, tradicije, itd.
Uglavnom ako se ovako rešenje usvoji i primeni, ja mogu ovog trenutka da nabrojim desetak instituta koji će ostvariti ovaj uslov, neki koji će biti kako se popularno kaže - ispod crte i onda će krenuti transferi, zimski prelazni rok, letnji prelazni rok, univerzitet, instituti što može da bude i korisno, ali ne zbog toga da bi se stekao status instituta od nacionalnog značaja. Hvala.

Ne znam koju najblažu reč da iskoristim za ono što se desilo sa ovim članom u kome smo predložili da mandat direktora traje četiri godine i može se imenovati najviše dva puta u karijeri u istom institutu. Ideja je bila da se izbegne praksa večitih direktora koji su izmenama zakona stalno resetovali to stanje i evo šta meni odgovara ministarstvo.

„Amandman se ne prihvata, jer nije dovoljno precizan i ne zna se o kojoj se karijeri radi“. Nije se mislilo na filmsku ili sportsku karijeru. Znači, u najmanju ruku nekorektno, a dalje se kaže, uostalom i nema potrebe za preciznijim formulisanjem, jer je od 2010. godine referentna tačka, pa automatski neće da budu više od dva mandata, da bi se na odboru na volšeban način pojavio amandman, gde se stavlja u naučnoj karijeri, a obrazloženje se uzima, moje obrazloženje iz predloženog amandman, smatram da ovo u najmanju ruku nije korektno, i evo šta se kaže – amandmanom se preciznije definiše norma rešenja iz predloga zakona, neće otkloniti problem večitih direktora, ako se za referendum usvoji godina 2010, kako predviđa ovakvo zakonsko rešenje, svi mandati pre toga, neće se računati i itd.

Znači, potpuno suprotno od onoga kako je obrazloženo odbijanje amandmana. Ja nemam sujetu, nemam problem da se moj amandman, moje autorstvo ne prizna. Poenta je da više u ovoj državi nemamo večite direktore u institutima, koji su ko zna koliko godina direktori i drago mi je da se ovaj amandman pojavio, ali ipak apelujem da se prilikom pripreme obrazloženja vodi računa, u kontradikciji je obrazloženje ministarstva i obrazloženje odbora.

Hvala, gospodine Bečiću, što ste mi tri sekunde dali.

Hvala, gospodine Bečiću.
Uvaženi ministre sa saradnicima koji mu pomažete, ideja za ovaj amandman bila je da se preciznije i korektnije definišu uslovi za izbor u naučna zvanja, pri čemu je, moram to da istaknem, na molbu Elektrotehničkog fakulteta iz Beograda, dopunjen kriterijum za izbor u ovo prvo naučno zvanje, gde smo stavili, gde treba da bude upisan kandidat na doktorske studije, a razlog za to je praksa koja postoji u mnogim institutima i na fakultetima da ljudi izaberu ovo zvanje, odu u inostranstvu da rade doktorate i oni su fiktivno na projektima, tačnije to su one tzv. mrtve duše, finansiraju se a nema ih.
Znači, to je autorstvo ETF-a iz Beograda. Ono što smo mi uradili je da ne dozvolimo da se ublaže uslovi, kriterijumi za izbor u najviša naučna zvanja – viši naučni savetnik i naučni savetnik.
Ja sam govorio u načelnoj raspravi, ovo što je uvedeno, potprojekti, to ima smisla. Obrazloženje da ima malo potprojekata ima smisla. Ali, to bi moglo da prođe samo za zvanje višeg naučnog saradnika. Projektni zadaci, to je nešto na čemu radi svaki učesnik na projektu i ja razumem institute i ljude zaposlene u institutima da je teško da dođu do nekih naučnih zvanja, posebno kada se radi o magistarskim i doktorskim studijama, ali mislim da je ovo naše rešenje bolje. Hvala.

Hvala, gospodine Bečiću.
Ovaj naš veoma jednostavan amandman, kojim smo hteli da povećamo učešća akademija nauka SANU i da dodamo još jednog člana, je primer dvostrukih standarda ministarstva kada odlučuje o amandmanima.
Odgovor je da je celishodno predloženo rešenje zbog neparnog broja članova i operativnosti i kvoruma za rad. Nije li to isto trebalo da važi i za Nacionalni savet gde je paran broj članova? Tamo je paran broj članova. Ja sam upravo to pogledao i zato sam ovakvo rešenje predložio.
Nije ovo jedini put da Ministarstvo nije dosledno i da ima dvostruke aršine za različite amandmane. Jednom se odbija amandman, jer je to već predviđeno i u skladu je sa Zakonom o visokom obrazovanju. Drugi član se ne prihvata, jer se kaže da nauka i ovaj zakon nemaju nikakve veze sa Zakonom o visokom obrazovanju. Nauka je jedno, baš tako grubo se odgovara, nastava je nešto drugo.
Nije problem da li je 12 ili 13 članova, da li je nešto drugo promenjeno. Ovo su finese i mislio sam da se učini nešto za SANU, da da veći doprinos, ali, kažem, ono što vređa dostojanstvo jesu dvostruki aršini.
Zamolio bih ministra da utiče na saradnike. Ja shvatam zašto nije odgovorio na moju diskusiju o onom amandmanu, koji je na onakav način prihvaćen. Sigurno mu je bilo neprijatno, pa je to uvaženi kolega Orlić uradio, ali stvarno mora da se vodi računa o tome.

Hvala gospodine Bečiću. Uvaženi ministre sa sada, jednim preostalim saradnikom, ideja je ovde bila kroz ceo zakon, a i maločas ste rekli da bi bilo idealno da zakon obuhvati i visoko obrazovanje i naučno istraživačku delatnost, što je praksa u može se reći većini zemalja EU, da je čak i ministarstvo je jedno za visoko obrazovanje i naučno istraživačku delatnost, pa sa tim u vezi, znamo da uvek postoji neka ekvivalencija naučnim zvanjima i nastavnim zvanjima. Ta ekvivalencija, nek je to i običajno pravo, ali priznaje se kada je neko u komisiji na fakultetu priznaje se naučno zvanje sa instituta odgovarajuće i suprotno.
Ja sam bio u komisijama kao profesor za izbor u naučna zvanja i u mojoj komisiji zovem kolege iz instituta. Znači to je sasvim normalno. S tim u vezi, smatrao sam da je normalno i da se izjednače prava ljudi sa tim zvanjima, najvišim u institutima i da im se omogući da do 68 godine mogu da budu u radnom odnosu, kao i redovni profesori univerziteta. Mislim da je to sasvim u redu. Time bi omogućili i da ono što vas brine, onih 50 doktora nauka, ako bi se za jednu godinu produžila mogućnost radnog odnosa, sigurno bi instituti imali više doktori nauka i tako bi se i ovim društvenim naukama, koje su mogle da se razdvoje u onom članu, ali dobro, omogućilo da postanu instituti sa statusom nacionalnog značaja, ali obrazloženje Ministarstva da nemaju veze nauka i obrazovanje stvarno ne stoji. Koriste se različiti argumenti. Hvala.