Gospodine Verbiću, ovaj poslednji set naših amandmana odnosio se na rokove u kojima treba instituta sa zakonom i intencija je bila da se svi rokovi skrate.
Smatramo da je u ovom prvom slučaju godinu dana i suviše dug rok i da bi moglo da se uradi za šest meseci, ali očigledno da Ministarstvo misli drugačije. Što se tiče ostalih rokova, iskoristiću ovo vreme da i o tome nešto kažem, da se ne bih kasnije javljao, ako nemate ništa protiv, što se tiče ostalih rokova, mislim da je prilično dobro Ministarstvo pogodilo te rokove. Negde smatram da bi možda umesto 90 dana moglo 60, ali uglavnom sve to je u redu. Jedino smatramo da je ovaj rok izuzetno dug i da statute, odnosno te svoje akte mogu instituti da regulišu, ali sigurno da to ne narušava kvalitet zakona.
Ovaj zakon definitivno predstavlja neki pomak, čak moglo bi se reći prilično ima pomaka u nekim oblastima, ali nije bilo hrabrosti da se neke stvari dodatno unaprede, umesto toga neka stanja su legalizovana, kako to u Ministarstvu Zorane Mihajlović kažu, ozakonjena i kriterijumi su ublaženi, što se meni lično ne sviđa, ali želim puno uspeha u primeni ovog novog zakona. Hvala vam.

Poštovana gospođo Gojković, uvaženi ministri sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, po ko zna koji put moraću da vas podsetim na glavne poruke iz ekspozea premijera prilikom konstituisanja ove Vlade, a koje se odnose na reforme, tačnije na obrazovanje i nauku, kao i na sam naziv tog poglavlja – reforme u obrazovanju i nauci. Ovom prilikom ću navesti samo one najvažnije, naravno, one koje se odnose na predmet zakona o kome ću ja ovde govoriti. S obzirom na veoma oskudno vreme kojim raspolaže naša poslanička grupa, dogovorili smo se da ja govorim samo o zakonu o izmenama Zakona o naučno istraživačkoj delatnosti.

Prva poruka premijera, jedan od prioriteta ove Vlade biće nauka i tehnološki razvoj. Sledeća važna, pored planiranog povećanja ulaganja u nauku, Vlada će nizom mera, kao izmenama i dopunama Zakona o naučno istraživačkoj delatnosti, uspostaviti nov model finansiranja nauke po ugledu na praksu ostalih razvijenih zemalja u svetu. Samo da podsetim, ovaj model podrazumeva formiranje fonda koga imaju i Slovenija i Hrvatska, čak i sve zemlje u okruženju, a da ne govorim o zemljama u EU, a koji definiše projekte i raspisuje konkurs i pravi strategije. Znači, sasvim se razdvaja uloga ministarstva od uloge fonda.

I poslednja važna poruka, pošto je reč o izuzetno važnom razvojnom resoru, regulisanje ovih zakona dobiće prioritet kako bi se obezbedio kontinuitet u finansiranju naučno istraživačkih projekata, čiji se tekući ciklus završava krajem 2015. godine. Ovo poslednje je u redu, s tim što godina nije tačna. Prethodnim strategijama i svim odlukama, ovaj projektni ciklus trebalo je da se završi 2014. godine, a da se konkurs za novi projektni ciklus raspiše tačno pre 18 meseci, imajući u vidu dan kada ćemo usvojiti ovaj zakon.

Sada malo da vidimo šta je Vlada, tačnije Ministarstvo realizovalo od ovih poruka koje, iskreno govoreći, teško da bilo ko dobronameran ne može prihvatiti i pohvaliti. Nažalost, učinak Ministarstva, uopšte, na planu obrazovanja osnovnog, srednjeg, visokog, a i na planu nauke i tehnološkog razvoja, bio je, moram to da kažem, mada ne volim tu reč, katastrofalan.

Hajdemo od prvog obećanja, od prve poruke premijera. Rečeno je da će biti povećanje. Planirano povećanje ulaganje u nauku nije ostvareno i ono je i dalje dramatično nisko, nešto iznad 0,3% BDP. Ovo nije sve, kako vole da kažu u nekim reklamnim emisijama. Ako se ima u vidu da 10% ovog budžeta ide na našu kotizaciju za program EU - Horizont 20-20, situacija je mnogo lošija nego u trenutku kada je ekspoze prezentovan i usvajan.

Sledeća stvar. Sećamo se svi Zakona o smanjenju plata, merama štednje u javnim delatnostima. Bilo je tu podeljenih mišljenja. Mi smo uvek zagovarali stav da nije trebalo smanjivati plate, ali smo podržavali delimično vraćanje plata, zarada u odnosu na onaj nivo smanjenja i šta sada reći? Ako je nauka prioritet, ako je ovaj resor prioritet, zašto nisu delimično vraćene i plate, odnosno zarade zaposlenih u nauci, pre svega u institutima? U jednom momentu se govori da je onaj nedostatak sredstava, veliki broj istraživača, isti budžet, doveo do nemogućnosti realizacije projekata, pa je došlo do organizovanih protesta naučnih radnika. Mi smo to imali ponovo i zbog ovog smanjenja, i zbog činjenice da im nije korigovana plata.

Raspisivanje konkursa za novi projektni ciklus, ponoviću, kasni 18 meseci. Ja sam rukovodilac jednog od projekata i zato znam kakav je ugovor na projektu, znam šta je obećavano. To je sve period Vlade čiji je stožer SNS. Nažalost, ni u jednoj od ove dve vlade ministar nije bio iz ove stranke, tako da ne mogu bilo šta reći u vezi SNS, po ovom pitanju, ali tek konkurs nije raspisan, a za raspisivanje je uslov da usvojimo ove izmene zakona, kao i da Vlada usvoji strategije.

Ilustracija, koliki je prioritet Vlade nauka i tehnološki razvoj je činjenica da se ovaj zakon razmatra danas u okviru seta od 18 zakona, i to kao poslednji u nizu, što će dramatično i smanjiti mogućnost da diskutujemo o amandmanima koje smo veoma pažljivo i sa idejom da poprave zakon pripremili.

Ako čujemo da ima preko 1.000 amandmana, imajući u vidu ograničenje vremena, definitivno, pošto je ovo poslednji zakon, naši amandmani neće moći da se prezentuju, zbog čega nam je veoma žao.

Doduše, ovde istine radi, treba reći da nije Vlada kriva za ovo kašnjenje, jer je zakon tek u novembru mesecu ušao u proceduru. Ne vidim razlog za to. Zašto je šest meseci trebalo za to ili gotovo šest meseci kada je javna diskusija okončana u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti 25. maja, krajem maja ove godine?

Najzad, strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike za period 2016-2020. godina, koje su takođe uslov za raspisivanje konkursa za sledeći projektni ciklus, treba da budu na Vladi usvojene, a nacrt je pripremljen, nadam se pripremljen, i treba istaći da je javna diskusija završena tek 1. decembra, takođe, raspravom u SANU.

Sada nešto o zakonu u ovo malo vremena što je ostalo. Poslednji zakon je donet 2005. godine, a 2010. godine su donete izmene i predlagač ovih izmena, najnovijih, iz ove godine, kaže da su se tokom primene javili problemi, što je sasvim razumljivo zbog nepreciznosti nekih odredbi i morale su biti rešene na drugi način.

U kratkoj analizi ovog predloga treba priznati da se preciznije definišu neka rešenja, kao što su period donošenja Strategije naučnog i tehnološkog razvoja, a radi funkcionisanja tela i komisija, kao što su nacionalni saveti, matični odbori, ali ima tu i problema. Jeste da se preciznije definiše, ali oko broja mandata se omogućava da neki ljudi budu večiti, da tako kažem, članovi nacionalnog saveta i matičnog odbora, jer se resetuje sistem na 2010. godinu.

Osnivanje instituta od nacionalnog značaja, što je takođe bolje rešenje, nego u prethodnom zakonu, je podrazumevao objedinjavanje više instituta, ukrupnjavanje da bi se formirao jedan. Ovog puta to nije uslov, ali je drugi uslov znatno ublažen. Umesto 100 istraživača u odgovarajućeg zvanju, sada se traži 50 istraživanja.

Takođe, preciznije su rešeni izbor direktora i članova upravnih odbora instituta i izbori u naučna zvanja. Međutim, kada se radi o izborima u naučna zvanja za početna zvanja su neke stvari eliminisane, neki problemi, ali su neverovatno ublaženi uslovi za najviša naučna zvanja. To su viši naučni saveti i naučni savetnik.

Neverovatno je da se pored rukovođenja, da se umesto rukovođenja magistarskih radova, doktorskih disertacija, sada nešto drugo stavlja. Znači, izbacuje se potpuno za jedno zvanje i da se takođe izbacuje umesto rukovođenja projektima sada dodaje i rukovođenje podprojektima što ima nekog smisla za drugo po redu najviše zvanje. Ali, projektnim zadacima, a to je smešno, ako se uvede pojam projektnih zadataka, pa ima li nekog učesnika na realizaciji projekata da ne radi na projektnom zadatku? Da nema svoj projektni zadatak? Znači, neverovatno su ublaženi uslovi za izbore.

Da ne govorim o mogućnosti da se zadrže tzv. večiti direktori instituta. Šta znači, počev od 2010. godine, ama, kao što je urađeno, i to sam podržao i diskutovao na odboru i na Skupštini, kao što je za rektore i dekane urađeno, dva mandata u karijeri. Ja sam ovde u amandmanu dodao - u istom institutu, pošto imam u vidu mogućnost da se i promeni institut i da su ovde u pitanju konkursi.

I na kraju, da pohvalim ovaj novi institut etički komitet. To je stvarno jedno evropsko civilizacijsko dostignuće, tu svaka pohvala predlagaču zakona. Na kraju, kažem da ćemo, mi smo oko 20, 19, nešto smo menjali u međuvremenu, 19 ili 20 amandman smo podneli i ukoliko se, stav je naše poslaničke grupe da ćemo glasati za zakon ukoliko se naši suštinski amandmani prihvate. Imajući u vidu da godinu i po dana kasni, tačnije 18 meseci, to taj period, ovaj projektni ciklus, možda ćemo na zahtev brojnih instituta, fakulteta i Srpske akademije nauka i umetnosti još jednom razmotriti naš stav.

Danas smo brojne mejlove dobili da ipak podržimo ovaj predlog zakona, jer stvarno usvajanje ovog zakona i strategija na Vladi bi omogućilo da se razreši ovaj problem i da se krene u novi projektni ciklus. Hvala.

Poštovana gospođo Gojković, uvaženi ministre Antiću sa saradnicima, doduše iz drugog ministarstva, ali pozdrav i vama, koleginice i kolege narodni poslanici, uz sve uvažavanje događaja koji je pred nama, ministarski samit OEBS-a, mislim da je tajming ovih tačaka trebalo podesiti tako da i ministar konačno bude sa nama, da može da brani ove zakone, mada ste i vi to veoma lepo pročitali. Što se tiče samih zakona, mislim da je to nešto što treba usvojiti, što se uklapa u sve o čemu smo ranije diskutovali i razgovarali.
Kada se radi o ovom prvom zakonu, Zakonu o potvrđivanju Međunarodne konvencije protiv regrutovanja itd, to bi trebalo da se usvoji, bez obzira na okolnosti, i da nema ukrajinske krize, da nije bilo Arapskog proleća i svih događanja na zapadnom Balkanu, to je trebalo usvojiti. Ali smo mi sada u jednoj dodatno specifičnoj situaciji, jer postoji realna mogućnost da se i sa prostora Srbije regrutuju, a po nekim informacijama i obučavaju, vojnici, plaćenici, kako ih već ko zove, za rat u Siriji.
Što se tiče drugog zakona, o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Rumunije u bavljenju plaćenim poslovima članova porodica, mislim da je ovo jedan veoma važan zakon. Imao sam kao ambasador u Švedskoj jedan konkretan problem, kada se supruga prvog sekretara zaposlila, pa je došlo do problema, pa je morala da menja diplomatski pasoš regularnim pasošem, itd, itd. Naravno, ovo je u redu. Ovo mnoge zemlje imaju, a zemlje koje nemaju, recimo, Švedska, u kojoj sam službovao nema ovako nešto, onda se dešava da se porodice razdvajaju. Jer, s obzirom na primanja koja su tamo, ne isplati se da se primanja svedu na četvrtinu ili polovinu. U svakom slučaju, ovo treba prihvatiti, ali mislim da i dodatnom regulativom Srbija, odnosno preko Ministarstva spoljnih poslova, treba da reguliše uslove kada, kako, ipak neka vrsta saglasnosti ministarstva treba da postoji za ovu vrstu zapošljavanja dok su bračni drugovi, supruga ili suprug, na službovanju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima.
Sledeći zakon – Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Gruzije o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša. Ako se ne varam, mi smo imali problem. S tim problemom su se susretali i neki članovi delegacija Narodne skupštine Republike Srbije, da smo sa nekim zemljama imali ukinute vize za nosioce regularnih pasoša i kada su bili tamo na aerodromu sa diplomatskim pasošima, tražena im je viza. Mislim da je tu spadala Moldavija, ako se ne varam, i Gruzija. Ne znam zašto ovo ovoliko kasni, kao uostalom i ovaj poslednji, o sukcesiji i konsolidaciji bilateralnih ugovora sa Finskom?
Sve su ovo sporazumi koje treba potvrditi. Ali, moram da konstatujem da mnogo toga dolazi u Skupštinu Srbije i kada je već sve rešeno, pripremljeno, sa velikim zakašnjenjem, ne vidim razlog da Ministarstvo spoljnih poslova toliko kasni u vezi mnogih stvari. Evo, recimo, ovaj zakon o ukidanju viza, što smo konstatovali još pre šest, sedam meseci, možda i više, na Odboru za spoljne poslove.
Generalno, mislim da ta saradnja Ministarstva za spoljne poslove i Narodne skupštine Srbije nije sjajna. Navešću samo poslednji primer. Svi koji su bili ambasadori, nosioci tih funkcija i branili teze, znaju kako je to u prošlosti išlo, 20-30 godina. Po prvi put ove godine, kada smo imali odbranu teza, odnosno razgovor sa ambasadorima imenovanim za Nemačku i Norvešku, svi materijali su nosili oznaku „poverljivo“, sednica je bila zatvorena za javnost, po prvi put. Naravno, kada se takve stvari dešavaju, automatski se dolazi u žižu javnosti, misli se da se tu nešto krije, da nešto nije u redu. Moram da pohvalim tu predsednicu Odbora i ostale članove Odbora iz vladajuće koalicije koji su imali razumevanja i suprotstavili se ovome, tako da je već sledeća sednica bila organizovana na drugi način.
Nama Ministarstvo spoljnih poslova, tačnije ministar Dačić, duguju izveštaj o radu. Poslednji je bio poodavno. Opet kažem, uz sve uvažavanje ovoga što se dešava, uz sve probleme i aktivnosti koje je naša zemlja imala, trebalo bi da se to do kraja godine uradi. Uobičajeno se to radi u većoj sali i to su vrlo kvalitetne diskusije.
Želeo bih da ukažem i na druge propuste Ministarstva. Nije zgodno diskutovati o dešavanjima u Libiji, ali mislim da su tu veliki propusti napravljeni, kao i materijalne povrede pravila i da smo mi jedna od retkih zemalja koja u Tripoliju ima ambasadu. To je katastrofa. Da ne pominjem dešavanja u konzulatu u Milanu. Taj novi zakon o spoljnim poslovima moraće jednu klauzulu, jedan član da sadrži. Nije samo bitno zvanje diplomatske aktivnosti, moramo da sagledamo sve aspekte kandidata i ne mogu ljudi koji imaju probleme, koji su razapeti između raznih problema, porodičnih, finansijskih itd, da idu i da brukaju našu zemlju u inostranstvu.
Konkurs za pomoćnike, koliko znam, nije okončan i non-stop, od formiranja Vlade, pomoćnici su u „vd“ stanju. Trebalo bi ovo podhitno odraditi i mislim da je to takođe veoma važna stvar.
Na kraju, ima pomaka u imenovanju ambasadora i generalnih konzula, jer mi godinama nemamo u veoma važnim državama, pomenuo sam već Nemačku, sada je tu Grčka sledeća koja nije priznala Kosova, neki pomeri postoje tu, ali apelujem da se ministarstvo angažuje da i to malo ubrza, kako bi na tim svim važnim destinacijama imali ambasadore. Tu je i kolega Županjevac, koji je veoma uspešno tu funkciju obavljao u Atini i znamo koliko je sve to važno.
U kontekstu dešavanja, zahtev Kosova za prijem u UNESCO, itd, veoma je bitno da na tim ključnim mestima imamo ambasadore i da nam se ne desi, recimo, da Grčka bude uzdržana, da neka tamo zemlja od koje smo očekivali, da ne navodimo o kojim se zemljama radi, bude protiv ili napusti salu pre glasanja.
Da zaključim, naša poslanička grupa SDS-ZZS-ZS-Boris Tadić, podržaće ove zakone jer su u skladu sa svim kretanjima međunarodnim, međunarodnom praksom, diplomatskom praksom, ali ukazujemo da bi Ministarstvo spoljnih poslova moralo da bude puno agilnije i da mnogo započetih poslova, a i onih koje nije ni započelo u najskorije vreme reši.
Ja sam ovde govorio samo o diplomatskoj delatnosti. Nažalost, ima tu i unutrašnje organizacije, dešavanja unutar same kuće. Neću pominjati reči „starleta“ i šta ja znam, za koje treba koristiti Vujakliju i tražiti definicije. Ima tu puno problema unutar kuće i mislim da unutrašnja organizacija ministarstva takođe zaslužuje veliku pažnju i da tu treba poraditi u narednom periodu.
Na kraju se zahvaljujem što ste mi omogućili da sve ovo kažem, iako sam malo, priznajem, izašao iz teme. Hvala.

Uvažena gospođo Gojković, poštovane koleginice i kolege, imam zadovoljstvo da ispred poslaničke grupe Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka – Zajedno za Srbiju – Zeleni Srbije, komentarišem ovaj predlog.
Pre svega želim da kažem da je ovaj savet koji je po prvi put izabran 2009. godine, tačnije prva polovina članova, imao neke nedostatke u radu, ali je imao i značajnu ulogu u definisanju strategija i opšte pravaca razvoja.
Prvi period je istekao 18. marta ove godine, a članom 13. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, predviđeno je da predlagači, ovlašćeni predlagači dostave predloge za kandidate četiri meseca pre isteka ovog mandatnog perioda.
Znači, to je bio rok 18. novembar prošle godine i naravno, moram da istaknem da je skupštinski odbor ovo odlično odrađivao, a mesec dana pre toga je uputio svim predlagačima, to su, kako je uvažena koleginica Jerkov rekla, Srpska akademija nauka i umetnosti, univerziteti, Matica srpska i veliki broj udruženja i društava, koji se bave raznim oblastima koje obuhvata obrazovanje, tako da je trebalo da ti predlozi stignu.
Nažalost, to je malo duže trajalo i mi smo predloge razmatrali tek 15. januara ove godine na sednici Odbora i zaključili smo da u predlozima, ne samo univerziteta Srpske akademije nauka i umetnosti, nego i društava i organizacija, dominiraju univerzitetski nastavnici koji su i članovi tih odgovarajućih društava, imaju ugled, pa su naravno i predlagani.
Smatrali da time nije uloga Saveta i zastupljenost zadovoljena pa je zatraženo autentično tumačenje od Odbora za ustavna pitanja, tako da je sve to pomeralo proceduru.
Na sreću Odbor je relativno brzo doneo odluku i mi smo na Skupštini 15. aprila usvojili autentično tumačenje, tako da je moglo da se nastavi sa procedurom.
Nažalost, iako su odmah upućeni pozivi onima koji nisu postupili u skladu sa ovim tumačenjem opet se tu otezalo, kasnilo, nije bilo odgovarajućih predloga, ali ipak se konačna lista formirala 8. juna na sednici Odbora.
Šta reći na kraju ove procedure? Problem je što sedam meseci, ako računamo da će u petak biti glasanje ili sutra, znači, kasnićemo sedam meseci sa izborom nove prve polovine članova, što je ipak jedan veoma značajan dug period, ako imamo u vidu šta je sve bilo na dnevnom redu Skupštine i Zakon o udžbenicima i da se pripremaju strategije, novi zakoni, tako da je to veoma loše.
S druge strane imamo autentično tumačenje i nadam se u narednom periodu neće biti potrebe da se izgubi tri ili četiri meseca da se dođe do tog tumačenja i da će sva društva, asocijacije udruženja predlagati kandidate kako je to predviđeno zakonom, odnosno autentičnim tumačenjem, pa će se taj razmak smanjiti, odnosno procedura ispoštovati, da ćemo imati sastav Nacionalnog saveta na vreme.
To je, osećao sam da je potrebno da se kaže sa kojim se problemom Odbor suočavao i kako neka društva, pa i ustanove nisu ispoštovale zahteve, ali to je forma, to je tehnički deo.
Što se tiče suštine, uvažena koleginica Jerkov je već rekla da smo, ako uporedimo sa usvajanjem članova Saveta za visoko obrazovanje, gde smo imali dominante i jedinstvene predloge svih ovlašćenih predlagača, ovde smo uspeli da imamo šire liste, osim za SANU, gde se u međuvremenu rukovodstvo promenilo, pa je bilo teško izmeniti prethodnu odluku, tako da će Skupština Republike Srbije birati odgovarajući broj kandidata sa širih lista, najmanje je po jedan kandidat više, a negde ima i znatno veći broj kandidata. To je prva stvar.
Druga stvar, na tim širim listama ja nisam u stanju da govorim o svim ovlašćenim predlagačima, o svim predlozima, ali kada se radi o SANU, Matici srpskoj i univerzitetima Srbije, na listi ima veoma kvalitetnih kandidata i moći ćemo najbolje da izaberemo i nadam se da neće, kao što neko reče u prethodnoj diskusiji, po prethodnoj tački, oko izbora sudija da tu neće biti nekih partijskih opredeljenja, nego ćemo zaista glasati za najbolje kandidate.
Što se tiče kandidata koja predlažu udruženja, društva fizičara, filozofa, fiskulturnih itd, ima tu nekoliko problema i ima kandidata, a kad kažem sa sumnjivom biografijom, mislim pre svega na stručne kvalitete, ne na onaj drugi deo, ali i tu ima više kandidata, pa ćemo od onoga što su nam ovlašćeni predlagači ponudili uspeti da izaberemo malo adekvatnije kandidate.
Jedna sugestija za naredni period, možda bi i Odbor trebalo da par meseci pre onog roka pošalje poziv ovlašćenim predlagačima za predloge i da budemo malo rigorozniji, pa makar ne izabrali sve kandidate, mi ćemo sada imati jedinstvenu listu i najverovatnije, pošto imamo veliki broj kandidata, proći će po jedan predlog ili dva svih ovlašćenih predlagača. Mislim da je celishodnije bilo da se, ono što je bilo čisto možda pre nekoliko meseci izabere i da u novu školsku godinu kada se radi o osnovnim i srednjim školama, krenemo sa novim sastavom Nacionalnog prosvetnog saveta.

Poštovana gospođo Gojković, uvaženi gospodine Verbiću, gosti iz Ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, na samom početku, još kada je javna diskusija išla, ja sam razmišljao o nazivu ovog zakona. Međutim, nije jednostavno napraviti zakon o svim udžbenicima. Definitivno je nemoguće u jedan zakon uključiti i udžbenike za univerzitete, za visoko obrazovanje, jer se apsolutno mnogi članovi i stavovi ne bi uklapali. Maltene svi udžbenici, osim matematike, fizike i nekih osnovnih predmeta opšteobrazovnih i opštestručnih, su niskotiražni i ništa od onoga ne bi važilo. To je jedna stvar.
Drugo, ne bih se ovde previše pozivao na predškolsko obrazovanje. Jednostavno, ovaj zakon reguliše ovaj segment obrazovanja učila, tačnije najmoćnije sredstvo za ovaj segment obrazovanja.
Na samom startu se kaže - naglašava se da pitanja vezana za udžbenike na univerzitetima, na visokom obrazovanju reguliše drugi zakon i tu je sasvim jasno, uostalom, tu je, kad su u pitanju ti udžbenici, povezano i sa izborima nastavnika, itd. Tu nisu ovakvi udžbenički kompleti, tu ima praktikuma za vežbanje i čega sve ne, tako da apsolutno, razmišljao sam da li može ovde nešto da se učini, da se koriguje naslov, ali mislim da je ovaj naslov sasvim zadovoljavajući. Podržavam da ovo ovako ide.
Hvala.

Poštovana gospođo Gojković, uvaženi ministre Verbiću, gosti iz Ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, iskoristiću priliku, koristim i vreme poslaničke grupe, da još neke stvari kažem uz ovaj naš prvi amandman.
Naime, već sam kristalno jasno rekao da je ova verzija zakona značajno poboljšana u odnosu na prethodnu verziju zakona i činjenica je da su ne samo primedbe izdavača nego i neke naše primedbe, maltene čitavi članovi sa javne rasprave i rasprave na Odboru, uključene u ovu verziju zakona. Ipak ima prostora da se dodatno ovaj zakon doradi u nekim finesama.
Mi smo, kao poslanička grupa, pokušali da kroz 12 amandmana, to je znatno manje nego na prvu verziju, učinimo napor da dodatno poboljšamo ovaj zakon. Nažalost, nismo imali tu sreću kao politička grupacija gospodina Pavićevića. Nama nijedan amandman nije usvojen, ali ja to ne bih vezivao za rejting naše političke opcije. Jednostavno, smatram da nije bilo razumevanja i dobre volje od strane ministra i njegovih saradnika.
Što se tiče ovog konkretnog amandmana, neverovatno je da nešto što za nijansu u jednoj finesi dodatno definiše, poboljšava definiciju gde kažemo da posle vrednosnih stavova dodajemo zapetu i reči „podsticanje kritičkog razmišljanja i unapređenje funkcionalnog znanja“. Šta bi tu smetalo da se nađe, jednostavno preciznije objašnjava ovo. E, sada, očigledno se predlagač vezao za drugi stav ovog člana, odnosno tumačenje šta znači po pravilu kako je predlagač dao, a šta znači može, kako smo mi predložili.
Razlog za odbijanje amandmana, mislim stvarno jedno nespretno, u najmanju ruku obrazloženje predlagača, da će ako se napiše „može“ to da se tumači po pravilu „ne treba“. Stvarno, nije to bila intencija amandmana. Ako se stavi po pravilu, znači isto ne mora da se uključi elektronski komplet, ako se kaže „može“, to je apsolutno identično, to koleginica Lužanin kao matematičar dobro zna šta znači. Tako da, stvarno obrazloženje da će ukoliko naša formulacija bi se našla „može“, to značiti po pravilu ne treba da se uključi.
Molim ministra, da ipak sa malo više sluha ovih naših 12 amandmana saslušate, pokušate da nešto prihvatite i mi ćemo kao poslanička grupa u tom slučaju glasati za ovaj zakon, što mislim da bi bio veliki uspeh da posle onih početnih turbulencija, problema velikih, odlaganja rasprave itd, sada dođemo do jednog zakonskog rešenja gde maltene sve poslaničke grupe, 90% poslanika podržava jedan, moram da kažem, i ovog puta, i nije mi teško da to kažem, dobar zakonski predlog. Hvala.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre Verbiću, ideja mi je bila da sve vreme diskutujemo o kvalitetu amandmana, o zakonu, a ne da se obraćamo jedni drugima, da repliciramo, da zaoštravamo situaciju i to je i razlog što nisam reklamirao Poslovnik, jer ste verovatno bili zauzeti pa niste registrovali da mi se  uvaženi kolega Stojmirović direktno obraćao više puta. Ali, zato sam sačekao repliku, a može da se koristi i vreme poslaničke grupe, nije problem, da kažem da nisam rekao da nećemo glasati ukoliko se amandman ne usvoji. Vrlo precizno sam rekao – glasaćemo ukoliko se neki od naših amandmana usvoji. To je velika razlika. Otprilike, kao razlika između – po pravilu i može. Prema tome, stvari tako stoje.
Još jedan komentar. Posle ovog obrazloženja gospodina Verbića, znači, ovo je sve lepo, odlično ste predložili, žao nam je, ali zbog ovog može, po pravilu, ne može da se usvoji. Drugim rečima, ovo je pouka poslanicima da ubuduće, što nama nije bio cilj, ulažu i pripremaju više amandmana na jedan član, parcijalno. Znači, poučen ovim iskustvom, na dalje ću na svaki naredni član zakona koji predlažete, za svaki stav, spremati poseban amandman i onda ovo opravdanje neće važiti da je ovo odlično, šteta što ne može, ali, ovo po pravilu je dramatično loše i zbog toga ne možemo da usvojimo.
Još jednom ponavljam, uvažena gospođo Gojković, prenesite gospodinu Stojmiroviću da nije korektno interpretirao ono što sam rekao, glasaćemo ukoliko se prihvati neki od naših amandmana suštinske prirode.

Koristim priliku da se zahvalim koleginici Čomić, poštovana predsednice, što je dala veliki doprinos razjašnjavanju ovog amandmana, naravno, ministru Verbiću sa saradnicima na velikom razumevanju.
Što se tiče ovog 1. stava, očigledno smo svi saglasni, sve je jasno, samo je procedura u pitanju.
Što se tiče ovog 2. stava, ja sam mislio da je pitanje elektronskog dodatka suština, a da je ovo „po pravilu“ ili „može“ forma i možda se tu omanulo, ali ne vidim da je to neki veliki problem.
Što se tiče suštine, naravno da većina udžbenika za većinu predmeta, rekao bih, mora da sadrži elektronski dodatak, i to iz više razloga. Između ostalog, mnogo je lakše inovirati neke stvari, uvoditi novine, zaintrigirati đake, učenike, ukoliko postoji taj elektronski dodatak. To je zanimljivije. Ove nove generacije su veoma obrazovane, što se tiče interneta, animacije, itd. Na kraju krajeva, i lakše će se neke izmene neophodne, u skladu sa razvojem savremene nauke, tehnologije, saznanja, ubaciti, ako postoji elektronski.
Znači, da ne bude dileme koju je izneo kolega Orlić, apsolutno podržavam to. Većina udžbenika treba da ima, ali smatrali smo da je „po pravilu“ i „može“ identično, tako da smo to uključili u predlog.
Još jednom u zaključku, apsolutno podržavamo da udžbenici sadrže elektronski dodatak. Hvala.

Hvala gospodine Bečiću, poštovani ministre Verbiću, sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, u toku rasprave u načelu bio sam kristalno jasan da je jedan od najvećih pomaka koji je donela ova nova verzija Zakona dostupnost udžbenika, za razliku od prethodne verzije, gde je to bilo vrlo nedefinisano, konfuzno, ovde je za sve kategorije jasno navedeno, da li su to socijalno-materijalni uslovi, da li su to đaci sa posebnim potrebama ili učenici nacionalnih manjina, sve je kristalno jasno.
Mislim da bi bilo veoma bitno da se prvi stav doradi, zamolio bih saradnike ministra Verbića, da pažljivo pročitaju prvi stav.
U ovom prvom stavu apsolutno visi sufinansiranje nabavke. U svim stavovima ovoga člana nabavka i dodela su vezani. Znači, bile su dve mogućnosti za korekciju jezičku, ali i precizirane ovog stava, a to je da se uz nabavku doda i dodela. To bi onda bilo ponavljanje, pa smo mi stavili finansiranje i sufinansiranje nabavke i dodele.
Znači, kada se radi o ovoj kategoriji učenika, apsolutno, molim vas, apeluje pogledajte, to je na prvi pogled jezička samo, ali je veoma bitna. Kada se radi o sledećim stavovima, znači tu je moguća i priprema, pa ide priprema i ili nabavka i dodela. Znači, nema nabavke bez dodele.
U ostalom, stav 4. valjda beše, ili 5. kaže, tačka 2: uslovi kriterijuma na osnovu kojih učenik, odnosno polaznik ostvaruje pravo na finansiranje, odnosno sufinansiranje.
Znači, a obrazloženje, moraću da biram reči, obrazloženje je objašnjava predlagač, da je finansiranje, kada se u 100% iznosu kupe udžbenici, a sufinansiranje kada se samo deo troškova nadoknadi.
Molim vas, da još jednom pogledate, znači, izvanredan član. Jedan od ključnih pomaka koji ste učinili i samo ovom jezičkom reformulacijom dodatno rafinirali i to bi bio veliki doprinos ovom članu.
Nema nabavke bez dodele, jednostavno tu se omanulo, evo ja ukazujem na tu sitnu grešku i apelujem da se prihvati. Hvala lepo.

Hvala, gospođo Gojković.
Uvaženi ministre Verbiću sa saradnicima, naša ideja kao što sam u načelnoj raspravi rekao, bila je da se omogući da se ovaj ciklus skrati kako bi se na neki način ne samo kvalitet povećao inovativnost, nego da bi se i rasteretile komisije, ocenjivači i tako dalje.
Vi ste pripremili jedno obrazloženje kojim me delimično ubeđujete, mogu da prihvatim, da ovim nije onemogućeno da se tokom tog period od četiri godine inovira neki udžbenik, da se formira novo izdanje. Tako da uprkos tome što mislim da je bolje da ovaj poziv bude svake godine može bit da je ovo i prihvatljivo.
Želeo bih da ukažem na nešto što se tiče ovog drugog stava koji smo kritikovali i predlagali rešenje. Imali ste, odnosno imali smo u fazi javnediskusije i javnog slušanja istovetnu primedbu s jedne strane, izdavača i sa druge strane iz Evropskog parlamenta, tačnije iz EU. U oba slučaja govorilo se da su favorizovani državni javni izdavači.
Ideja za ovaj amandman i uopšte za diskusiju bila je što se ja apsolutno ne slažem da su ovakvim zakonskim rešenjem favorizovani izdavači u vlasništvu države. Naprotiv, po meni njima se nameće da ako niko neće da uradi nešto što nije profitabilno, hajmo da Zavod za izdavanje to radi. Moram da priznam da je rešenjem u Zakonu gde se onih 2% menice i tako dalje izdvaja za te namene, taj problem rešen, tako da nije nikakva tragedija što ovaj naš amandman na ovaj član nije prihvaćen. Hvala.

Poštovana gospođo Gojković, uvaženi ministre Verbiću sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, prethodni amandman, prethodni član odnosio se na raspisivanje poziva. Tu smo predlagali četiri godine da se spusti na godinu dana, da bude jednom godišnje, pa je normalno da i ovaj katalog koji se pominje u ovom članu smo predložili da se svake godine utvrđuje. Ali, ako onaj prethodni nije prihvaćen, nema logike ni da se prihvati ovaj, pri čemu sam, čini mi se, bio veoma jasan da je obrazloženje za odbijanje tog amandmana bilo veoma korektno, detaljno i da sam rekao da nikakva katastrofa neće biti ako se naš amandman ne prihvati.
S tim u vezi zamolio bih gospođu Gojković, neke koleginice i kolege narodne poslanice i poslanike, posebno one koji dolaze iz oblasti prosvete da ipak pažljivo slušaju šta se govori i, što bi se reklo, sa razumevanjem se spremaju za ovo, a da ne ponavljaju neke stvari i ne kritikuju nešto što je već jasno rečeno da će biti podržano, da nije nikakav problem.
Znači, nije mi cilj da zaoštravam situaciju i da unosim bilo kakav nemir ovde, ali jednostavno, ako se predlagači amandmana slože sa obrazloženjem, ako nađu neki kompromis i kažu da to nije loše, nema potrebe da se u odgovorima ponavlja sve ono isto i mislim da bi time i kvalitetu rasprave doprineli, a i racionalnosti, rasprava bi bila kraća. Hvala.

Hvala poštovani gospodine Bečiću, uvaženi ministre sa saradnicima, a ja ću uskoro imati novu temu, na ovaj član, amandman, ali jednostavno struka, odbrana struke mi ne dozvoljava da oćutim neke stvari koje su se čule u prethodnim odbranama ovog amandmana. Kaže se – iskustvo.
Šta znači iskustvo? Naravno, radno iskustvo je samo potreban uslov, nije dovoljan. I kolega Radojević, ako se dobro sećam prezimena, pomenuo je i reference. Ali, ljudi moji to je takođe istakao i uvaženi kolega Atlagić, koje reference za dve godine radnog iskustva?
Pa najmanje jedan ciklus od četiri godine treba da se zadovolji, pa hajmo malo na visoko obrazovanje da pređemo. Pa šta znači dve godine? Pa to je početak, tu se ni doktorske studije ne završe, slično je i sa osnovnim i srednjim obrazovanjem.
Znači, apsolutno neophodne su reference u okviru tog radnog iskustva i dve godine je nedopustivo radno iskustvo da ostane. Znam da je problem naći i napraviti dobru listu ocenjivača, jer su najkvalitetniji ljudi potrošeni za komisiju dalje zbog opasnosti od koruptivnosti?
Mnogi ljudi ne mogu da se nađu na listama i u komisijama, ali jednostavno, pokušajmo nešto da učinimo. Ako se oko neke tačke, oko nekog amandmana većina složila, a pažljivo sam juče pisao, znači apsolutno sve političke grupacije iz opozicije, iz vladajuće koalicije, Socijaldemokratska partija Srbije, dve diskusije, ovlašćeni predlagač iz SPS gospodin Obradović i koleginica koja je maločas napustila, tako su diskutovali, gospođa Zlata Đerić iz Nove Srbije, tu su išle varijacije od četiri godine koliko smo ih predložili do osam godina, koliko je koleginica Bićanin predložila, ali svi su predložili da je neophodno veće radno iskustvo. Izvinjavam se, koristim vreme poslaničke grupe neću se javljati za moj amandman.

Neću se javljati za moj amandman, mislim da je dobro da sada zaokružimo diskusiju.
Uvaženi ministre, koleginice i kolege, verujte neophodno je bar četiri godine iskustva na ovome, pa dajte uvažite, ako ovo ne ide u prilog povećanju kvaliteta, a onda ne znam koji amandman ide. Većina se apsolutno oko ovoga složila, čak mislim i neki diskutant u načelu, iz SNS, podržao. Ovo je apsolutna saglasnost i molim vas, apelujem, povećajte ovo na četiri godine.
To je ipak neki kompromis između dve i osam, koliko najviše predlaže koleginica, ali ovo 10 godina da se samo razumemo dobro, ne odnosi se na ove dve godine, to je za komisiju, ali u komisiju, gospodine Bečiću, treba objasniti koleginici, da se ipak u komisiju koja ima 11 članova, biraju stvarno vrhunski ljudi, za koji apsolutno ovaj uslov ne treba ni pisati, jer oni definitvno imaju preko 10 godina iskustva, tako da mislim da je dovoljno ovo.
Još jednom molim ministra, imaćemo jednoglasno usvojen zakon, ali je ovo vrlo bitan član.

Uvaženi ministre, kolega Radović, ne treba da optužuje autore udžbenika, naravno, vi ste dovoljno ilustrovali…

Vama kažem.