Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7840">Dušan Petrović</a>

Dušan Petrović

Zajedno za Srbiju

Govori

Hvala lepo. Niko nije srećan kada se povećavaju takse. Naravno, govoriću o ovome što je iz domena zakona koje je predložilo Ministarstvo poljoprivrede. Istina je da su za ove dve stavke povećane takse, ali radi se o jednokratnim davanjima, dakle, nije stvar o davanjima koja građani daju u određenim procedurama koje se ponavljaju.
Dakle, radi se o rešenju za stavljanje u promet sredstva za zaštitu bilja i o upisu sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta u registar. Dakle, privredni subjekti koji stiču licence, u stvari, da se bave ovom stvari, kada za određeni proizvod apliciraju i žele da dobiju pravo učešća na domaćem tržištu, plaćaju ove takse i one nisu male, ali to imajući u vidu veličinu prometa ne utiče bitno na same troškove i na ovo što je gospodin poslanik rekao, da opterećuju krajnje potrošače, odnosno zemljoradnike.
Neću da polemišem previše, ali samo nekoliko odgovora. Nismo uvozili pšenicu između prošle žetve i žetve koja sada počinje. Izvezli smo, ako ne istorijski maksimum, ali izvezli smo mnogo više nego što je bilo bilansima predviđeno. Zbog toga smo zabranili izvoz pšenice. Izvezli smo 650.000 tona. Slažem se sa vama da nije dobro da se izvozi pšenica, nego je dobro da se izvoze proizvodi od pšenice, ali je dobro da se izvozi i pšenica, kada je već situacija ovakva i dobro je da proizvođači imaju koristi od toga.
Mislim da imamo vrlo ozbiljne naznake da će se investirati u prerađivačke kapacitete u poljoprivredi i da će vrlo ozbiljne količine kukuruza već u sezoni koja dolazi tamo iza ove sezone biti prerađena u skrob i da će tu Srbija imati vrlo značajan izvozni potencijal. Takođe, mislim da se spremaju ozbiljne investicije u rudnike i u proizvodnju veštačkog đubriva, mislim na rudnike fosfata. To su sve dobre vesti za ekonomiju naše zemlje, za poljoprivrednike jer u strateškim oblastima ćemo imati u naredne dve ili tri godine sasvim drugačiju situaciju nego što je imamo danas.
Za sam kraj želim da kažem da prva tri meseca 2011. godine je izvoz povećan izvoz poljoprivrednih proizvoda, izvoz prehrambene industrije povećan za 45% u odnosu na prva tri meseca 2010. godine. Čekamo sada, nadam se da do 20. jula da ćemo imati statistiku za drugi kvarta, dakle za celo prvo polugodište. Ali očigledno je da je trend povećanja izvoza dobra vest u privrednom životu Srbije. Podsetiću vas da smo u 2010. godini imali rekordan izvoz poljoprivrede i proivodno prehrambene industrije od dve milijarde i 200 miliona dolara.
Uz sve teškoće koje pre svega imaju poljoprivredni proizvođači, uz dosta ozbiljne teme koje moramo da razrešimo na tržištu, s čime se potpuno slažem. Mislim da je ova godina sasvim izvesno na pragu da bude, što se tiče poljoprivrede i prehrambene industrije bolja nego 2010. Da se vrlo ozbiljno pripremaju izvoznici za nastup na tržištu carinske unije, Rusije, Belorusije i Kazahstana, gde je šest kompanija koje proizvode i prerađuju meso i šest kompanija koje proizvode, odnosno prerađuju mleko su dobili izvozne dozvole. Da povećamo izvoz u EU, da povećamo izvoz u zemlje CEFTE i mislim da ćemo imati sasvim dobre ohrabrujuće rezultate, što se tiče poljoprivrede i prehrambene industrije u ovoj godini, a da se ozbiljni strateški zahvati. Ja mislim da se mogu očekivati u 2012. godine. Spremićemo se u drugoj polovni ove godine. Spremićemo se pre svega kada je navodnjavanje u pitanju i već najsen ćemo imati jednu široku i ozbiljnu debatu o toj stvari. Donećemo odluke. Imaćemo debatu i oko budžeta za iduću godinu, a takođe i mislim da imamo ozbiljne izglede konkurišemo za sredstva međunarodnih finansijskih institucija.
Kada ove temeljne stvari, mislim na unapređenje rada naših instituta koji imaju vrlo ozbiljne reference u proizvodnji semena u različitim kulturama. Kada je u pitanju otvaranje novih kapaciteta za proizvodnju veštačkog đubriva i treći stub je, naravno navodnjavanje. Mislim da Srbija može da iskoristi svoju veliku šansu u poljoprivredi i prehrambenoj industriji. Ta šansa se svakako iskazuje i u činjenicama da je cena hrane, globalno, dakle u svetu u poslednjih 12 meseci porasla za 38% i da mi svi zajedno, a pre svega dva miliona ljudi u našoj zemlji koji se bave poljoprivredom imamo jednu veliku šansu i slažem se sa svima koji stoje na stanovištu da mi tu šansu ne smemo da propustimo. Što se tiče Ministarstva poljoprivrede, ja vam stojim ovde vrlo čvrsto na poziciji gde ću se svom snagom boriti da svi zajedno tu šansu iskoristimo.
Još jednom ću reći, što sam kazao i malopre, izvinjavam se zbog toga što ne zvučim baš najbolje.  
Stručne službe u ministarstvu su, predlažući ovakvu izmenu, imali u vidu troškove koji su potrebni da bi jedan nov preparat ušao na tržište.
Reći ću još jednom da se radi o jednokratnom plaćanju, kao što se plaćaju takse, kada se nov lek ili sredstva za zaštitu zdravlja upisuju i puštaju na tržište, tako se i ovde isto vrši određena procedura koja naravno ima svoje specifičnosti, ima svoje troškove i to je jedna strana stvari.
Druga je, da se zaista radi o meri koja je sagledana prema ekonomskoj snazi obveznika plaćanja ove administrativne takse.
Želim, pre svega parlament i da javnost obavestim i o tome da, mi praveći korak po korak prema EU, širimo krug mera inspekcijskog nadzora koji u fitosanitarnoj oblasti sa jedne strane, ovde govorim o tome zato što se ove takse odnose na ovu oblast, ali isto tako i u oblasti veterine, to je neophodno da bismo ispunili sve potrebne standarde koji su propisani, pre svega Zakonom o bezbednosti hrane, za zaštitu stanovništva našeg.
Nije to samo pitanje EU ili čak nije pretežno pitanje EU, nego što zaštita bezbednosti potrošača, ali sa druge strane i obezbeđivanje naših ekonomskih interesa.
Dovoljno je, da se u jednoj ili dve pošiljke, pronađu određene štetne materije kod proizvoda koji su za nas izuzetno važni i da dođemo u opasnost da dobijemo zabranu spoljnotrgovinskog prometa takvih proizvoda.
Da bi se predupredile ovako jako teške i opasne stvari, neophodno je i mi to činimo iz meseca u mesec, da se poveća broj kontrola i mi povećavamo broj kontrola. Videli ste, sa druge strane da smo povećali broj preventivnih kontrola na otkupnim mestima i u otkupu maline i evo sada u otkupu pšenice.
Ovo nije sopstveni prihod Ministarstva poljoprivrede, dakle, ova taksa nego je opšti prihod budžeta, ali prosto želim da svi zajedno imamo predstavu o tome da postoje određeni troškovi koje država mora da ima da bi uspela da obezbedi i ekonomski okvir i okvir za očuvanje bezbednosti u prometu elementarnih životnih namirnica.
Ovo jeste ozbiljno povećanje, ali povećanje koje se plaća jednom, ozbiljno povećanje dažbina, ali dažbinu koju plaćaju proizvođači i trgovci, koji imaju ozbiljnu ekonomsku snagu i mislim da je ovo mera koja nije nepravična, i da svi zajedno neophodno je da podnesemo teret troškova koje država ima, srazmerno svojim ekonomskim moćima.
Mi imamo različit politički pristup prema ovoj stvari. Ja sam i maločas rekao, tamo gde je jednokratno davanje i gde to ne predstavlja u masi ogromno opterećenje za onoga ko plaća taksu, te takse jesu povećane veoma mnogo. O tome smo maločas razgovarali.
Ovde se radi o velikom broju zahteva. Dakle, svaki put kada bi nešto trebalo da bude izvezeno mora da se plati taksa. Opredeljenje Ministarstva i Vlade je da se povećanje utvrdi u onom obimu da bi se očuvala vrednost novca. Dakle, ono što je manje više inflacija, toliko i jesu povećanja. To je naša politička pozicija. Uvažavam da vi imate drugo gledanje na tu stvar. Mi mislimo da ćemo na ovaj način postići najbolji mogući efekat.
Nije bilo nedozvoljenog izvoza pšenice, izvezeno je više pšenice nego što je planirano, ali od trenutka kada je Vlada donela odluku o zabrani izvoza pšenice nije izašlo ni zrno pšenice iz zemlje. Sa druge strane, dozvolili smo izvoz brašna da mlinarska industrija ne bi trpela štetu, pošto je imala ugovorene poslove i pokazalo se da smo održali bilans. Izvršili smo početkom juna uvid u rezerve. One su bile nešto malo preko 300 hiljada tona. Posle toga smo doneli odluku o prestanku zabrane izvoza pšenice, zbog toga što domaće tržište nije ugroženo. Naravno, potpuno uvažavam da postoje različiti pogledi na to da li smo doneli dobre mere ili ne.
Želim da ponovim, potpuno sam uveren da je određivanje maksimalne cene za hleb tipa "Sava", dakle za ovaj hleb koji je najjeftiniji, ispunilo svoju ulogu. To ograničenje, ili ta mera, je i danas na snazi. Očigledno je da se zarađuje na hlebu dosta i na toj ceni od 54, 22 dinara, u maloprodaji se zarađuje veoma mnogo. Cena brašna je pala, cena pšenice je pala, a kao što možete da vidite neki od proizvođača nisu spustili cenu hleba. Opet drugi jesu, što je pitanje njihovih poslovnih odluka i to, opet, nije stvar za neko administrativno dalje razmatranje.
Mislim, dakle, da smo sa zabranom izvoza pšenice, sa dozvolom izvoza brašna, sa maksimiranjem cene hleba potpuno stabilizovali tržište ove osnovne životne namirnice. Mislim da je i za druge osnovne životne namirnice to bila jedna dobra poruka. Kao što možete da vidite negde od marta meseca inflacija je potpuno stabilizovana. Neki proizvođači podižu cenu za neki procenat nekih osnovnih životnih namirnica, ali za iste te namirnice drugi proizvođači spuštaju cene. Dakle, ne ulazimo u poslovnu politiku bilo koga.
Želim i sada da pošaljem i proizvođačima i prerađivačima jednu poruku. Svako ko ima nekakve probleme u poslovanju koji proizilaze iz neefikasnosti, spremni smo da razgovaramo o tome i da nađemo način da te neefikasnosti budu otklonjene od poslovanja, ne zato što imamo mi želju da se mešamo u bilo čiji posao, nego zato što je nacionalni interes da prerađivači osnovnih poljoprivrednih proizvoda i proizvođači osnovnih životnih namirnica posluju što efikasnije i što bolje, jer je to jedini način da imamo kvalitetnije i jeftinije proizvode.
Dakle, uz dužan respekt prema različitim pozicijama, mi ćemo ostati na ovom stavu koji sada imamo iz ovih razloga koje sam sada izneo.
Uvek je u politici dobro da istaknete ono što smatrate da su loša rešenja i da pokušamo zajedno da nađemo bolja rešenja. Ja razumem vašu zabrinutost za ovo o čemu govorite, ali, postoji više elemenata. Ja sam, malo pre govoreći, rekao da su stručne službe u mom ministarstvu, u ministarstvu na čijem sam ja čelu, a siguran sam i u drugim ministarstvima, vršile svoje analize. One ne moraju da budu savršene, ali ne sumnjam da su to uradile na kompetentan način, pa se ne bih  složio sa vama da su ljudi koji su to činili radili neozbiljno. Mislim da nije tako.
Što se tiče plaćanja taksi na zahtev i taksi na rešenja, to svako zna, to je u stvari jedna taksa. Zbog toga što administrativne takse predstavljaju u stvari i pokušaj države da otkloni preveliki broj zahteva, dakle, samo oni koji zaista imaju opravdani interes pokreću državni mehanizam i državnu aparaturu, činjenica da se plaća taksa na zahtev, dakle, to je sada pitanje teorije administrativnog prava a ne samo ovog zakona, jeste plaćanje pokretanja administrativne mašinerije, administrativnog aparata i dokaz ozbiljnosti da postoji zaista želja da se do odluke dođe.
Inače, teoretski, postojala bi mogućnost da postoji ogroman broj zahteva, čak i onih koji su potpuno nezainteresovani da država donese neku odluku, što bi, naravno, za poreske obveznike predstavljalo jedan potpuno nepravedan trošak. Zbog toga takse na zahtev, a posle toga i takse na rešenje.
O ovim konkretnim stvarima možemo da polemišemo, kada su licence u pitanju, vratiću se i na ono što sam govorio malo čas, tu se radi o ekonomskoj vrednosti odluke koju država donosi i ekonomskom polju koje korisnik takve odluke dobija kada postoji potreba da država izda odobrenje nekome da je osposobljen da se bavi određenom delatnošću, a to licenca jeste, dakle, dozvola da ima pravo da radi neku specifičnu delatnost. U svakom slučaju, to je gotovo uvek spojeno sa vrlo ozbiljnim ekonomskim koristima i interesima za toga ko u takav proces ulazi i zbog toga i postoje ovakve vrste dažbina. Načelno govoreći, nije moguće donositi pravične odluke ukoliko oni koji su ekonomski moćni ne plaćaju više od onih koji to nisu.
Radi se o zakonu. Prvo da kažem ono što mislim da je važno. Radi se o novoj vrsti obaveza kada su licence u pitanju. Nisu naravno beznačajni iznosi, ali imajući u vidu obim posla, to zaista ne može na bilo koji način, ali baš, ni senka ne može da padne na krajnje korisnike, jer najveća taksa ovde je 18.000 dinara i kada pogledate koliko je onih koji dobiju tu licencu, godišnji promet imaju, to ni u promilima ne može da utiče na povećanje njihovih troškova, a samim tim, i na povećanje krajnje cene. Tako da to svakako neće biti razlog da poljoprivredni proizvođači krenu u proteste zbog ovakve takse.        
Ono što mogu da vam kažem, proveriću danas da li vam je Ministarstvo poslalo izveštaj o stanju pred žetvu. Ako niste dobili, dobićete danas sigurno, jer smo poslali službenim putem, sa svim pokazateljima koji su tamo dati i koji su važni. Neopterećujući previše parlament, imaćemo više pšenice nego prošle godine. Ta pšenica će biti boljeg kvaliteta nego prošle godine. Mislim da imamo sasvim dobre vesti što se tiče fizičkih pokazatelja.
Ne mogu danas vam reći, jer to prosto nemam pravo da radim, kako će stajati stvari sa ovim pitanjem koje ste vi ovde otvorili. Ono što mogu da kažem jeste, da dnevno pratimo stanje ovde u zemlji. Pratimo stanje na svim važnim robnim berzama od Budimpešte, preko Pariza do Amerike, do Čikaga. Učinićemo sve što je moguće u skladu sa kapacitetima finansijskim koje država ima, da se poljoprivredni
proizvođači nađu u najboljoj mogućoj poziciji. Toliko mogu da vam kažem.
Isto kao i maločas, dakle, za jednokratna plaćanja povećana je taksa. Malo pre smo razgovarali o taksama koje se plaćaju za dozvole koje su deo života i prometa spoljno-trgovinskog, tu su takse povećane koliko je povećana inflacija i ništa više. Ovde je pozicija da prema ekonomskoj snazi onoga ko traži i dobija rešenje da su ispunjeni uslovi propisani za pružanje usluga u sprovođenju mera zaštite, dakle, da se profesionalno bavi tim poslom i da živi od toga, povećana je taksa sa 7.200 na 30.000 dinara.
Na vaše drugo pitanje jednostavan je odgovor. Pravna lica imaju stručne i osposobljene osobe koje su zaposlene kod njih, pa mogu da im tumače zakone, pa im ne treba tumačenje države ili imaju mogućnost da plate na tržištu nekoga ko će im pružiti pravne usluge, pa ukoliko ne mogu da se tu obezbede ni na jedan ni na drugi način pa traže od države, onda plaćaju taksu koja je gotovo 10 puta veća nego kada to čini fizičko lice koje je laik i zaista ima ozbiljan problem i sa stanovišta njegove ekonomske moći, prosečno gledajući sa stanovišta mogućnosti da dođu do pravne pomoći da se obavesti o pravnom važenju propisa, tako da mislim da je potpuno pravično. I to je isto tako jedan politički stav da plaća mnogo manje nego što plaća pravno lice. Poštujem da možemo to i na drugačiji način da uradimo. Vlada ima ovu poziciju.
Kad je gospodin Krasić govorio, pa smo imali debatu o ovoj stvari, to je stanovište koje ste izneli Vlada stoji na drugoj poziciji. Mislim, da smo imali korisnu debatu o ovome.
Mogu sa zadovoljstvom da konstatujem da su pravila, iskoristiću samo jedan minut, o otkupnim mestima dala koliko mogu da vidim dobar rezultat i to vidim po broju zahteva koji su građani uputili prema ministarstvu za intervenciju. Kod otkupa maline je to bio veoma mali broj i evo ja pozivam evo ovom prilikom svakoga ko ima bilo kakav problem sa otkupljivačima na otkupnim mestima da se javi Ministarstvu poljoprivrede, svi telefoni su na svim lokalnim medijima dostupni, kako u vezi sa malinom ili višnjom, tako naravno ulazimo i ušli smo u žetvu pšenice i mislim da smo napravili jedan dobar korak.
Stvari nije moguće rešiti preko noći, ali mislim da smo krenuli u veoma dobrom pravcu i da možemo da potpuno konsolidujemo ovu stvar u toku ove i naredne sezone. Javna skladišta za malinu su otvorena pre nego što je berba krenula ili baš u vreme kretanja berbe i svako ko to želi može svoje maline da skladišti u javnom skladištu sa subvencionisanom ležarinom i to je mera koju je otvorila država u ovim okolnostima koje su nažalost lošije nego prošle godine, sa punom svešću jako komplikovanim, složim odnosima između proizvođača, hladnjačara, izvoznika, o tome ćemo ove nedelje razgovarati sa proizvođačima pre svega.
Moram i ovo da kažem da je cena maline na svetskom tržištu mnogo manja nego prošle godine, prošle godine je bila od 2,7 evra, pa je i krenula da silazi dole. Krenuli smo u otkup sa 1,7 ili koliko imam informacije negde oko 1,5 evra je sada u inostranstvu malina, to ne može da nema svoju reflekciju, svoj izraz i odraz na cenu koja ide prema proizvođačima, ali nadam se da će svi učesnici na tržištu uspeti da pronađu nekakva održiva rešenja da i ovu godinu nekako svi ipak završimo.
Tako da se nadam da će i cena maline iduće godine biti bolja kao što je cena višnje izvanredna ove godine i kao što je cena jagode bila izvanredna, eto prosto stvari za nekoga izađu izvanredno, za nekoga manje dobro, ali je važno i slažem se sa tim da možemo da napravimo neke korake da bi smo smanjili rizike i učinili poljoprivrednu proizvodnju izvesnijom i mislim da je to najvažnija stvar od svega. Izvesnost i povećanje mere izvesnosti ne samo u voćarstvu, nego i u stočarskoj proizvodnji, dobra organizacija u ratarstvu, povećanje povrtarskoj proizvodnji imamo velike šanse da ne opterećujemo sada ovaj zakon o administrativnim taksama sa tim imaćemo prilike nadam se uskoro na Odboru za poljoprivredu i pozivam sve zainteresovane da u tome učestvuju.
Mislim da ćemo predsednik Odbora i ja lako dogovoriti da već u avgustu ono što smo rekli pre izvesnog vremena, otvorimo debatu o poljoprivrednom budžetu za 2012. godinu, da bismo bili spremni da ovaj veliki budžet. Da onda imamo neke zaključke oko svega toga.
Hvala lepo. Kao što znate, Vlada Republike Srbije je vrlo brzo posle rekonstrukcije donela jednu, mislim dosta važnu odluku kada je cena hleba u pitanju. Uredbom je za hleb "sava", koji čini negde 40% ukupne potrošnje hleba u Republici Srbiji, utvrđeno da je njegova najviša maloprodajna cena na nivou od 54,22 dinara.
Želim i ovom prilikom da, pred ovim visokim domom, kažem da iako to jeste u formalno-pravnom smislu jedna administrativna mera, mi nismo na bilo koji način ugrozili ekonomsku utakmicu i tržišnu utakmicu ni u pogledu ovog artikla – dakle, ne radi se o celokupnoj pekarskoj proizvodnji, odnosno o celokupnom asortimanu pekarske proizvodnje, jer se za druge vrste hleba potpuno slobodno formira cena, sva peciva imaju slobodno formiranje cena, već o hlebu koji čini 40% ukupnog prometa – ali i u tom trenutku, a i danas, sve što se zbiva na tržištu ove vrste hleba se dešava ispod ove cene od 54,22 dinara.
To znači da je Vlada Republike Srbije donela jednu dobru odluku, da smo utvrdili jedan nivo preko koga bi poskupljenja bila neopravdana, pogotovu što je u međuvremenu došlo do smanjenja cene brašna, s jedne strane, i s druge strane, na teritoriji Republike Srbije ovaj hleb ima veoma različitu cenu, koja se kreće od negde tridesetak dinara, pa do ove cene od 54,22 dinara.
Pored zabrane da cena hleba "sava" bude viša od ovog nivoa, mi smo doneli odluku da ne može da se sprovodi izvoz pšenice u vremenu koje je uredbom propisano. S druge strane, do žetve smo smanjili carinu za uvoz pšenice, dozvolili smo da ugovorene količine brašna, a to je ukupno 33.000 tona, mogu da budu izvezene, da ne bismo ugrozili poslove mlinarske industrije.
Pokazalo se da je ovaj set mera doveo do stabilizacije prilika, da nemamo nikakve turbulencije na tržištu brašna, na tržištu pšenice, niti na tržištu hleba. Prema svim podacima koje imam, ne očekujem da ćemo imati bilo kakve probleme što se ovog artikla tiče ni u nedeljama i mesecima koji dolaze.
Potpuno prirodno, kako to uvek i biva, kada bude obavljena žetva i kada pšenica iz ovogodišnjeg roda, tamo negde krajem avgusta i početkom septembra, u tehničkom smislu postane operativna i kada od nje krene proizvodnja svih vrsta artikala, naravno da ćemo imati sasvim drugu situaciju i kada su ovi cenovni pritisci u pitanju.
Oko vašeg drugog pitanja, doneo sam pravilnik kojim je izmenjen način na koji će biti vršena kontrola svih primarnih proizvoda. U pravu ste potpuno, očekuje nas berba maline sredinom juna, i to je prva velika kampanja. Naravno, odmah posle toga dolazi pšenica i kako će to već, sve po redu, da ide, i imaćemo potpuno uređen sistem, gde će svako ko ima otkupno mesto i ko je ovlašćen da se bavi otkupom primarnih poljoprivrednih proizvoda morati da zadovolji potpuno jasne i unapred poznate uslove, koji su propisani tehničkim pravilnicima.
Zaštitićemo i tržište. Pre svega mislim na seljake, na proizvođače primarnih poljoprivrednih proizvoda. Poljoprivredna inspekcija, tržišna inspekcija i svi drugi koji su nadležni će biti potpuno mobilni i mi ćemo pregledati sva otkupna mesta pre nego što otkupi počnu. Tako da, evo i sada želim da poručim svim učesnicima u ovom poslu da, ukoliko budu poštovali propise i ukoliko budu poštovali red, niko, naravno, neće imati nikakav problem.
I Vlada i Ministarstvo poljoprivrede i nadležne inspekcije svakome će pomoći, jer je nama interes da ovaj posao bude završen što bolje i na zadovoljstvo svih. Siguran sam da smo na ovaj način napravili jedan dobar okvir u propisima da uklonimo nekakve loše navike i manire, koji su u prethodnim godinama, nažalost, bili deo našeg života i da ćemo imati jedan sasvim drugačije postavljen sistem i način na koji će ovaj vrlo važan i vitalno važan posao za ogroman broj ljudi, za sve građane Srbije, biti obavljen.
Dakle, imamo snage, u to sam potpuno uveren (uostalom, videćemo već sredinom juna), da zaštitimo sve učesnike u prometu, i one koji prodaju poljoprivredne proizvode i one koji ih otkupljuju, i svako će moći svoja prava potpuno da zaštiti i da ih u celini ostvari.
Želim pre svega da kažem da je gospodin Saša Dragin uradio veliki broj veoma dobrih stvari za vreme dok je bio ministar u Vladi Republike Srbije. Mislim da je za ono što predstavlja strateški cilj Vlade, za koji sam siguran da i stranka u kojoj se vi nalazite, LDP, to stavlja kao centralnu temu i najvažnije pitanje, a to je približavanje zemlje EU, što brže učlanjenje u EU, ministar Dragin napravio izuzetno dobre stvari.
Ovaj parlament je doneo veliki broj zakona, Ministarstvo je donelo veliki broj podzakonskih akata, i Vlada Republike Srbije, neke vrlo važne institucije, kao što je Uprava za agrarna plaćanja, Nacionalna referentna laboratorija, koja bi, doduše, tek trebalo da se faktički otpremi, kako fizički, tako i s ljudstvom, ali sve te jako važne stvari su urađene za vreme ministrovanja gospodina Dragina i ja želim da mu odam priznanje i ovom prilikom.
Mi ćemo imati pre Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, i to hoću sada u ovom visokom domu da kažem i da saopštim javnosti Republike Srbije, jedan potpuno zaokružen sistem mera agrarne politike. Naravno, doći ću i do vašeg pitanja i do malina.
Mi imamo jedan strukturni, veliki problem u našoj poljoprivredi, a to je da je stočarska proizvodnja, nažalost, u ukupnom obimu produkcije i našeg društvenog proizvoda u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, koji je prošle godine bio četiri milijarde evra, samo 28,3%. Srbija mora da ima 60% proizvodnje u stočarstvu, a 40% u biljnoj proizvodnji i menjanje te strukture će biti glavni cilj agrarne politike u 2011. godini. Zbog toga će glavni instrument biti subvencionisani krediti i poljoprivrednici će imati veoma povoljne kredite na raspolaganju.
Ali i to hoću ovde da kažem – mera razvoja poljoprivrede u Srbiji jeste mera efikasnosti i razvoja prehrambene industrije i nacionalni interes ove zemlje jeste da prehrambena industrija bude što efikasnija i što bolja.
Jer, na kraju, ukoliko se čovek bavi poljoprivredom, bilo ratarstvom ili stočarstvom, ukoliko ne proda ono što proizvede onima koji se bave prerađivanjem, i to industrijskom preradom, to može ili da upotrebi za sopstvenu ishranu ili najviše što može da uradi jeste da to iznese na pijac ili da proda nekim svojim prijateljima i onima koji se nalaze u njegovom okruženju, što svakako nije način da u 21. veku u ovoj zemlji možemo to da posmatramo kao održivi sistem.
Što se tiče voćarstva, Srbija je zemlja, i tu ste potpuno u pravu, koja iz godine u godinu povećava i proizvodnju i prodaju voća. Imali smo nešto malo manje od pola milijarde evra prošle godine u produkciji, u realizaciji. Jako je povećan izvoz, jer se, pored tradicionalnih kupaca naše robe, a pre svega iz EU i zemalja koje se nalaze u našem okruženju, dakle iz Cefte, pojavila vrlo značajna tražnja iz Rusije. Mnogo smo izvezli voća u Rusku Federaciju prošle godine.
Prošle godine je malina imala izuzetno visoku cenu. Dakle, imala je dobru cenu za ljude koji se bave proizvodnjom malina i oni su ostvarili jako dobru zaradu. Svi moramo da budemo svesni, a proizvođači malina to i jesu, da Srbija nije jedina zemlja u kojoj se malina proizvodi. Mi veoma mnogo zavisimo od toga kakva je produkcija maline u Poljskoj, kakva je produkcija u Čileu. Ove godine će biti, to je već sada očigledno, dosta visok rod pre svega u Poljskoj. Mi svi zajedno vrlo pažljivo pratimo šta će se desiti s cenom maline kada za mesec, odnosno mesec i po dana, uđemo u berbu.
Budite potpuno sigurni, to želim našim građanima da saopštim, da ćemo u Vladi Republike Srbije i Ministarstvu poljoprivrede preduzeti sve što je u našoj moći da bismo na najbolji mogući način zaštitili interese proizvođača maline, kao što ćemo to činiti i s proizvođačima drugog voća, a isto tako i s prerađivačima. Neki sastanci su već održani.
U proteklih 15 dana smo ušli u jedan vrlo ozbiljan proces. Kao što sam maločas rekao, doneo sam pravilnik o utvrđivanju kvaliteta. Želim da kažem svim proizvođačima da će biti potpuno zaštićeni, da će imati potpuno lak način da obaveste sve nadležne inspekcije i Ministarstvo o svim problemima koje budu imali.
Isto tako želim da kažem da radimo na tome da svi zajedno otklonimo ono što se otkloniti da, a to je loš način na koji se jedan deo poslovanja u ovom poslu odvija. Dakle, bilo bi veoma dobro da izađemo s jednim regularnim načinom plaćanja u ovoj oblasti.
Pozvaćemo, evo sad i pozivam sve proizvođače, prvo maline, pa onda i drugih vrsta voća, da budu potpuno sigurni da neće imati nikakve druge posledice kada je država u pitanju ukoliko sa svojim komitentima, s onima kojima prodaju malinu, uđu u bezgotovinske načine plaćanja. Pozivam ih da, ako to ne čine, otvore žiro račune, biće bezbedni, moći će potpuno da se zaštite, država će im pomoći u tome i to neće predstavljati nikakav povećan teret za njih. To hoću da im kažem. Na taj način svi ćemo zajedno biti u prilici da izbegnemo odliv jedne sume novca na nezakonite postupke u ovoj vrsti posla.
To je jedan skup činjenica koje u ovom trenutku mogu da vam kažem. Još jednom ću podvući, učiniću sve što je moguće da se učini da bismo zaštitili interese proizvođača. A svi moramo da budemo potpuno svesni da postoje različite godine …
(Predsedavajuća: Ministre, molim vas da završite izlaganje.)
… Završavam, izvinjavam se ... Postoje različite godine, u nekima prođete bolje, u nekima lošije, a mi ćemo pomoći koliko možemo da se, ako godina ne bude baš perfektna, njene posledice što manje osete.
U ovom trenutku ne mogu da vam dam odgovor na to pitanje  zbog toga što nije moguće izdvojiti pitanje maline od pitanja svih drugih vrsta voća. Kada budemo imali potpuno jasnu sliku, a to će svakako biti pre nego što počne berba maline, mi ćemo dati odgovor na to pitanje.
Još jednom ću reći – sve što bude u moći Vlade Republike Srbije i Ministarstva poljoprivrede, a u ovom slučaju se radi pre svega o tome koliki je budžet i koliko novca za različite namene može da se rasporedi, daću odgovor na to pitanje. Neće početi berba maline da ljudi ne znaju s čim sve mogu da računaju.
Gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, slažem se s gospodinom Jojićem da se radi o izuzetno važnoj kulturi.
U ovom trenutku Ministarstvo poljoprivrede priprema ceo niz mera koje će biti sadržina agroekonomske politike Srbije u ovoj godini. Između ostalog, iako ne postoji velika proizvodnja heljde, takođe se bavimo i iznalaženjem načina kako da na najbolji mogući način pomognemo uzgoj ove kulture – tu ste potpuno u pravu i što se tiče zdravstvenih svojstava heljde i proizvoda od heljde – i to ćemo mi učiniti putem jednog celog dijapazona podsticaja proizvodnje organske hrane.
To nije ni lako, ni jednostavno i nije moguće to učiniti u kratkom roku. Mislim na organsku hranu generalno. Ta hrana postiže vrlo visoku cenu, znatno višu nego ona biljna proizvodnja do koje se dolazi primenom klasičnih mera agrotehnike, koja podrazumeva da se upotrebljava sve ono što savremena agrotehnika podrazumeva. Pre svega mislim na zaštitu bilja i na veštačko đubrivo.
Nažalost, nije u mojoj kompetenciji da razmatram pitanje pravilnika koji utvrđuju stopu PDV-a – to je, naravno, u nadležnosti Ministarstva finansija – ali sam siguran da ćemo imati, kao što rekoh, jedan celovit niz mera i da ćemo vrlo brzo izaći pred javnost sa njim, tako da mislim da ćemo imati dobre uslove, između ostalog, i za uzgoj ove kulture u godini koja je pred nama.
Sasvim ću kratko. Kao što sam i rekao, gospodine Jojiću, između ostalog će i poreska politika biti razmatrana u celini, kada je u pitanju proizvodnja svih vrsta žitarica, uopšte biljna proizvodnja i stočarska proizvodnja. Imaćemo vrlo brzo jednu celovitu odluku i ne bih trošio vreme Parlamenta u ovom trenutku.
To je vrlo važna i za preko dva miliona ljudi u Srbiji vitalna tema, jer se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Naravno da je važna i za sve građane Srbije, zbog toga što od toga kako ćemo organizovati poljoprivrednu proizvodnju zavisi i ponuda prehrambenih proizvoda, pre svega najbitnijih životnih namirnica, tako da ćemo se s kolegama iz Ministarstva finansija i, naravno, s predsednikom Vlade baviti i ovim pitanjem.
Poštovani gospodine poslaniče, Vlada je donela uredbu kojom je ograničila izvoz pšenice i brašna iz Srbije. Mislim da ste i vi i sve vaše kolege mogli da vidite proteklih dana da smo imali vrlo ozbiljne razloge da takvu odluku donesemo.
Iz Srbije je od početka žetve do pre nekoliko dana, kada je ta uredba doneta, izvezeno preko 650.000 tona pšenice i brašna. Našim bilansima je predviđeno da izvoz neće biti veći od pola miliona tona i građani Srbije su bili dovedeni u vrlo ozbiljnu opasnost, da može da dođe do poremećaja u snabdevanju tržišta osnovnim životnim namirnicama, pre svega hlebom, a onda i drugim proizvodima od brašna i proizvodima pekarske industrije. Kao što rekoh, Vlada je donela ovu meru da bi zaštitila građane Srbije, jer je to naša dužnost i naša obaveza iznad svake druge obaveze.
Postoje, naravno, legitimni interesi koji su ovakvom odlukom ugroženi, a to su interesi mlinarske industrije, koja je imala i ima još uvek ugovorene poslove sa pre svega susednim ali i nekim drugim zemljama. Mi smo u proteklih nekoliko dana vrlo pedantno proverili sve što je vezano za utvrđivanje tačnih količina pšenice u zemlji i danas je Vlada Republike Srbije donela odluku kojom je odobrila izvoz 33.000 tona brašna u narednih nekoliko meseci dok važi ova uredba o restrikciji spoljnotrgovinskog prometa pšenicom i brašnom.
Vrlo nam je bilo važno da zaštitimo interese mlinarske industrije, a isto tako i da zaštitimo interese pre svega naših susednih zemalja, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, koje su se našle u problemu sa snabdevanjem brašnom. Mislim da će ova mera potpuno stabilizovati prilike u pogledu ovog pitanja. Izvoz od 33.000 tona brašna u narednim mesecima neće ugroziti naše bilanse kada je pšenica u pitanju i neće dovesti do destabilizacije u snabdevanju tržišta.
S druge strane, Vlada Republike Srbije je danas, takođe uredbom, na određeni period, do polovine juna, potpuno ukinula carine na uvoz pšenice i odobrila kvotu od 100.000 tona pšenice koju će biti moguće uvesti u Srbiju u tim narednim mesecima.
Dakle, potpuno smo otvorili prostor svakome da, ukoliko želi, može naći interes da uveze pšenicu. S druge strane, poljoprivredni proizvođači neće biti ugroženi, jer ćemo mi spoljnotrgovinski režim, a pre svega mislim na carinski režim, vratiti posle 15. juna. Ovo je jedan set mera koji će potpuno zaštititi tržište u Srbiji, zaštititi građane Srbije, a neće ni oštetiti niti ugroziti interese industrije, koja je te svoje interese pronašla u spoljnotrgovinskom prometu.
Ovo je odgovor na drugo pitanje, iz domena poljoprivrede, a ono prvo se odnosi na spoljnotrgovinski režim.
Vrlo brzo ćemo izaći s jednim potpunim predlogom agrarne politike pred Vladu Republike Srbije. Dakle, ovde govorimo o Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede.
U ovom trenutku mogu da kažem da ćemo učiniti sve što je u našoj moći da pomognemo i podstaknemo stočarsku proizvodnju zbog toga što naša zemlja, nažalost, ima jedan vrlo ozbiljan strukturni problem – u 2010. godini od ukupne proizvodnje u poljoprivredi samo nešto malo više od 28% je stočarska proizvodnja, a sve ostalo je biljna proizvodnja. Srbija mora da krene prema jednoj sasvim drugačijoj strukturi, jer ćemo imati dobru poljoprivredu kada budemo imali 60% stočarske proizvodnje, a 40% biljne proizvodnje.
Imaćemo jedan vrlo ozbiljan posao i zadatak da pronađemo način kako da to postignemo. Subvencionisanje kamata na kredite koje će uzimati poljoprivrednici, s jedne strane, i prehrambena industrija, s druge strane, biće glavni instrument naše agrarne politike. Tu je i ministar ekonomije. Nadam se da ćemo vrlo brzo postići saglasnost oko toga da to bude i bitan elemenat politike koju ćemo upotrebiti da pomognemo prehrambenoj industriji.
Slažem se da imamo ozbiljno pitanje. Ono što mogu  u ovom trenutku da vam kažem, jeste da je pre nekoliko nedelja to pitanje otvoreno, čak pre nego što je u ovom parlamentu doneta odluka o rekonstrukciji Vlade. Siguran sam da, zbog toga što je u Vladi došlo do personalnih promena i zbog toga što je ceo taj proces okupirao manje-više sve na određeni način, nisu donete određene odluke i predlozi. U pravu ste potpuno, mi imamo jedno pitanje koje je uspostavljeno novim zakonom. To pitanje, ukoliko bi se menjalo, ono se samo zakonom i može promeniti.
S druge strane, postoje određene nejasnoće koje bi mogle da budu rešene podzakonskim aktima i upravo se članovi Vlade o kojima ste govorili, resorno zaduženi ministar Ljajić i potpredsednik Vlade Krkobabić, bave tom stvari. Mislim da će rešenje biti vrlo brzo pronađeno.
Što se tiče Ministarstva poljoprivrede, mogu da kažem da, u svakom slučaju, sve ono što se da uklopiti u postojeći zakon, u podzakonske akte, ne protivrečni ovim propisima, a da je potrebno da bude rešenje, neće biti teže za poljoprivrednike nego prošle godine. Pošto smo, naravno, u periodu godine kada je nužno da vrlo brzo definišemo sve uslove za ovogodišnju poljoprivrednu proizvodnju, sva ta rešenja i sve te odluke će biti donete u najkraćem vremenu.
Prošle godine je promenjen način na koji je utvrđen ceo jedan niz uslova da bi poljoprivredni proizvođači mogli da ostvare pravo na subvenciju i istina je da se penzioneri, za razliku od prethodnih godina, više nisu našli u ovom krugu lica, zbog toga što se ovde radi o komercijalnoj strani poljoprivrede.
Nije to bila laka odluka, ali je Ministarstvo poljoprivrede u tom trenutku predložilo i Vlada je stala na to stanovište da je nužno da se kroz subvencije izađe iz jednog vida socijalne politike i da se pojača ovaj drugi vid, a to je ekonomska politika, i to je bio razlog.
Dakle, Ministarstvo poljoprivrede i Vlada Republike Srbije su imali na raspolaganju određenu sumu novca i sa tom sumom su pokušali da naprave najveći mogući pomak koji je trebalo da dovede do povećanja poljoprivredne proizvodnje.
U prošloj godini smo imali rekordan izvoz. Mislim da je dobro da struktura tog izvoza bude drugačija nego što je bila u prethodnoj godini, ali sama intencija Vlade da se poveća ekonomska snaga poljoprivrednih proizvođača je na ovaj način ostvarena.
Naravno da su poljoprivrednici koji su u penziji ostali uskraćeni za mogućnost da dobiju jedan deo tog novca, ali uvek je, nažalost, svaka vlada u neprilici da mora da pokuša da ostvari najveći mogući efekat onim sredstvima koja joj stoje na raspolaganju.
S druge strane, što se tiče pitanja overavanja knjižica i svih drugih stvari koje su vezane za ostvarivanje socijalnih prava, nadležno je Ministarstvo za socijalna pitanja. Ja sam nešto, u jednom od odgovora pokušao da odgovorim na istovrsno pitanje koje ste vi sada postavili. Mi vodimo vrlo ozbiljnu debatu o tome kako da se nađe odgovor na ovo rešenje koje je Zakon o socijalnom osiguranju uspostavio. Mislim da ćemo imati vrlo brzo sve odgovore, i na vaše pitanje i na pitanja koja su ovde prethodno postavljena.
Zbirno ću odgovoriti na sve ono što se tiče predstojeće agrarne politike, odnosno ekonomske politike u poljoprivredi. Ministarstvo poljoprivrede će brzo izaći s jednim sistemom mera pred Vladu i Vlada će, kao ovlašćena, doneti odluke. Naravno, nalazimo se pred početkom setve kukuruza, u toku je setva šećerne repe i mislim da ćemo brzo imati i odgovor na to koliko će novca biti na raspolaganju da se subvencionišu krediti.
Od početka ove godine se već subvencionišu krediti. U ovom trenutku smo napravili jedan mali zastoj, samo da bismo mogli da vidimo kakvi su efekti subvencija iz prošle godine i s početka ove godine i vrlo brzo ćemo sve to nastaviti.
Oko problema sa uvezenom pšenicom i veštačkim đubrivom, ono što mogu da kažem je da sve što imate kao informaciju, da postoji kao problem, molim vas da nam dostavite. Postoji vrlo stroga kontrola u svim uvoznim poslovima, tako da svaki kilogram pšenice mora da prođe sve kontrole fitosanitarne inspekcije, kao što se uzorkuje i veštačko đubrivo koje se uvozi u Srbiju. Tako da bih vam bio veoma zahvalan ukoliko biste nam stavili na raspolaganje informacije koje imate, a siguran sam da su inspekcije radile vrlo prilježno svoj posao. Ali, naravno, proverićemo sve što imate.