Mislim da je potpuno prirodno da stranke nacionalnih manjina daju podršku gospođi Mileni Milošević kao kandidatu Demokratske stranke, kao kandidatu evropske i moderne Srbije. Dobro je što ste promenili svoju odluku, jer, koliko znam, na početku današnjeg dana ste imali drugačiju poziciju.
Gospođa Milena Milošević, a zbog toga sam se javio da repliciram ovde, jeste ozbiljan kandidat. Demokratska stranka je dala kao svog kandidata osobu koja je sposobna da na dobar način vrši posao predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Da je sreće, i da ono što bi trebalo da je demokratski blok i da možemo da sakupimo odgovarajuću većinu, imali biste prilike sami da se uverite u to. Ovako, videćemo kako stoje stvari i kako će se ovo glasanje završiti.
Dakle, još jednom apelujem na Demokratsku stranku Srbije i na Novu Srbiju da svoju odluku izmene i da glasaju za Milenu Milošević, da glasaju za ono što smo svi zajedno uspeli da uradimo u septembru 2000. godine i 5. oktobra 2000. godine i onda ćete moći da se potpuno uverite koliko Milena Milošević jeste dobar predsednik Narodne skupštine Republike Srbije.

Gospodin Aligrudić je pročitao ovde poziciju koju je iznela EU na jednom od svojih foruma. Postoje dve stvari koje mislim da su vrlo važne. Ponoviću prvu, koja je najvažnija, iako je ovde bilo nekih zamerki što o tome govorimo, ali evo, šta da radimo, moramo da kažemo kako su se odvijali razgovori i konsultacije, pregovori, kako god hoćete, što se tiče ovog dela izvršne vlasti koji se zove bezbednosni sektor.
Ponoviću kao prvu stvar: Demokratska stranka je dala jasan predlog što se tiče najveće obaveštajne i kontraobaveštajne institucije u ovoj zemlji, a zove se BIA, nekadašnja državna bezbednost, da na čelu te institucije bude čovek koga će predložiti DSS, Vojislav Koštunica, ako bude predsednik Vlade. Neuporediv je potpuno sadržaj delatnosti, aktivnosti, veličina koju ima ova institucija, sa nekim drugim institucijama, vojnim, obaveštajnim, kontraobaveštajnim službama, službama koje postoje pri MUP–u.
Dakle, ni reči, niti slova nema o tome da DS želi, traži i zahteva da ima monopol u sistemu bezbednosti. Mi želimo jednu vrlo jasnu stvar, a to je da, prvi put posle devedesetih godina, u ovoj zemlji bude narušen, ukinut, kako god, monopol u sistemu bezbednosti.
Vi znate, ovde je bilo i onih koji su bili sa Slobodanom Miloševićem, u ovakvim ili onakvim strukturama vlasti; došlo je do velike promene 2002. godine, sada je situacija bila koncipirana na jedan način. Dakle, naš predlog je jasan, a to je kontrola u sektoru bezbednosti. Da se zadrži mesto sadašnjeg direktora policije, da DS dođe na poziciju MUP–a, da Ministarstvo odbrane zaduži i dobije ovu dužnost neko iz DSS–a, da se zadrže stručni ljudi u vojsci, Generalštabu, vojnim službama koje se bave ovim pitanjima, a da DSS, još jednom da ponovim, odredi ko bi trebalo da preuzme odgovornost za mesto direktora BIA.
Dakle, monopol ni jednog jedinog trenutka nije bila ideja koju ima DS, već mislimo da je za dobar način organizovanja državne vlasti i za zaštitu, i to je jedna od najvažnijih stvari za zaštitu interesa građana, za sprečavanje zloupotreba, nužno da postoji ozbiljna kontrola koalicionih partnera, međusobna kontrola koalicionih partnera u budućoj vladi. Zbog toga smo dali ovakav predlog.
Što se tiče stava koji je danas iznela Evropska unija, ili visoki predstavnik Evropske unije, kako god ko želi to da tumači, nije sporno...
(Predsedavajuća: Vreme.)
Vrlo je važno, gospođo Borka, želim ovo da objasnim, to je bitna stvar za sve koji sede ovde, a i za građane pre svega. Dakle, potpuno je jasno da Srbija ima veliki problem u procesu pridruživanja EU. Godinu dana i nešto više su prekinuti svi procesi integracije Srbije u EU. Shvatio sam da je nesporno da ova zemlja treba da ide u EU, barem u ovim razgovorima koje smo imali o formiranju Vlade. Nije moguće otkloniti ovu smetnju i ući u nastavak pregovora o pridruživanju sa EU, dok se ne reše, između ostalog i nažalost, problemi koje zemlja ima sa ispunjavanjem međunarodnih obaveza.
Ja nisam zaprepašćen ovakvim stavom EU, međutim, taj stav nema nikakav uticaj na ono što je politika DS–a, niti ima uticaj na tok ovih pregovora. Dakle, niti ima bilo kakve šanse da neko ucenjuje DS, niti da vrši kakav diktat prema DS. Ali, mi želimo da formiramo vladu koja će moći da sprovodi politiku integrisanja Srbije u Evropsku uniju. Zbog toga je vrlo važno imati dobru komunikaciju sa svima onima koji tu Evropsku uniju predstavljaju: i sa Parlamentom, u koji su mnogi od nas išli, i sa Komisijom EU, i sa ljudima koji predstavljaju EU u pitanjima bezbednosti i spoljnih poslova.
Pošto je gospodin Aligrudić tražio da neko ko predstavlja DS ovde da komentar onoga što sam pročitao, mislim da je vrlo važno da razjasnimo sve detalje, jer oni utiču na život svakog građanina ove zemlje.

Neću više polemisati sa gospodinom Aligrudićem o ovom pitanju, jer zaista ne mogu da utičem na tok vašeg zaključivanja, gospodine Aligrudiću, iz premisa možete da izvodite različite zaključke. Nažalost, svi zaključci koje ste ovde saopštili, a da ste ih izveli, pogrešni su, ali to ostavljam, uostalom, i poslanicima i svakome ko ovde posmatra.
Potpuno sam jasno rekao da je DS za međusobnu kontrolu u sistemu bezbednosti. Nije ni vreme, ni mesto da ovde opterećujemo i građane i poslanike drugim elementima i detaljima onoga o čemu smo pregovarali, ali je potpuno jasno da niko nije niti najuren, niti je bilo šta nekorektno u pregovaračkom procesu urađeno. Imamo principe u koje čvrsto verujemo i ukoliko ti principi budu ispunjeni, DS može da bude deo izvršne vlasti, a pre svega ukoliko ova zemlja bude imala stabilan put prema EU.
Inače, samo još da kažem da u ovom papiru, koji je ovde pročitan nekoliko puta, stoji da je gospodin Solana posle razgovora sa predsednikom Tadićem razgovarao i sa predsednikom Vlade gospodinom Koštunicom.

Gospodine Obradoviću, nije na mestu da delite lekcije ovde, vi predstavljate građane Srbije koji su za vas glasali i iznosite njihove stavove i iznosite svoje ideje. Obrazložite zašto ćete glasati za Tomislava Nikolića, to je sve u redu. Ali, ono što je na mestu, a o čemu ste manji deo svoje replike, odnosno svog izlaganja po povredi Poslovnika ovde posvetili jeste da mi govorimo o tome da se danas bira predsednik parlamenta i svako od nas brani svoje političke stavove, svoje predloge ili brani svoju podršku. Tu se slažem sa vama potpuno.
Ovo je, i o tome smo govorili ceo dan jedno veliko političko pitanje i nije tehničko pitanje. Svako od nas glasa, a mi predlažemo Milenu Milošević, a vi podržavate Tomislava Nikolića, jer verujete da donosite važnu političku odluku za Srbiju.
Šta da radimo, pošto postoji jedan deo ovog parlamenta koji pokušava od velikog političkog pitanja da napravi, kobajagi, tehničko pitanje i onda nažalost, ova diskusija, s vremena na vreme, uđe u detalje koji ne bi trebalo da opterećuju ovo zasedanje.
Ponoviću još jednom, a to je da je DS, predlažući Milenu Milošević, predložila politiku nastavka približavanja Evropi, normalnom životu. Svako ko podrži Milenu Milošević podržava tu politiku.
SRS ima svoj predlog i oni znaju kakvu politiku predlažu, vi znate zašto podržavate tu politiku, ima nekih ovde koji kažu da to nije politika nego je tehnika. Nažalost, dobrim delom i zbog njih ova rasprava traje duže nego što bi trebalo.

Sve što ste rekli je neistina, ali u tome i jeste razlika između vas i DS, između politike SPS i politike DS.
Gospodine Obradoviću, nikakav problem nemam sa vama i nema DS sa vama. Nemate ni vi nikakav problem sa nama. Mi pred biračima obrazlažemo način na koji mislimo da u ovoj zemlji stvari izmenimo i dovedemo tamo gde treba da budu.
Gospodine Obradoviću, sećaju se svi ovi ljudi koji gledaju, doduše ima i nekog mlađeg sveta koji je bio premlad devedesetih godina, gde smo bili 5. oktobra 2000. godine, gde je Srbija bila u decembru 2003. godine, gde se nalazi danas. Dovoljno je da svako pogleda u svoj novčanik i da to vidi.
Ne mislim i nemam nikakvu ambiciju da vi i ja ovu diskusiju danas ovde dovedemo do kraja, i nećemo mi svoje razlike prevazići, i mi smo politički protivnici. Ali, ovi tehničari ovde predstavljaju problem zbog toga što hoće da prikažu ovo glasanje kao jedno tehničko pitanje, umesto onoga što ono jeste, a to je donošenje krupne političke odluke.
I danas će odluka o tome ko će da bude predsednik ovog saziva Skupštine, u stvari biti odluka da li se Srbija okreće prema onom životu kakav je bio kada ste vi upravljali Srbijom ili će ostati na ovom pravcu koji je od 2000. godine ovakav kakav jeste i koji je u Srbiji doneo mnogo bolji život od onoga kakav je bio dok ste vi bili na vlasti.

Prošli put nisam reklamirao, nisam tražio repliku kada je Vučić rekao teške stvari o predsedniku republike, ali ovo je već drugi put.
Dakle, postoje u psihologiji ozbiljne teorije koje objašnjavaju način na koji gospodin Vučić iznosi ovde svoje stavove i svoje zaključke, mislim na komplekse. Potpuno je jasno da ta mržnja koja izlazi, izvire iz svih ovih reči je posledica nemoći njegove stranke, i kandidata njegove stranke i kandidata koji je sada kandidat za predsednika Skupštine da u čestitoj, fer, političkoj civilizovanoj utakmici pobede Borisa Tadića.
Ali, želim da zahvalim gospodinu Vučiću, kad god ovakvu psovku o predsedniku Republike kažete, kad god uvredu iznesete, kad god ga nepravično, nepravedno i bez dokaza optužite, vi jačate Borisa Tadića, i zato ga nikada nećete pobediti na izborima. To je u ovom trenutku politička činjenica, koja će uspeti da zaleči sve ove loše političke odluke, od kojih će jedna verovatno i večeras biti doneta. I ovaj pokušaj da Srbija bude urušena u svojim političkim temeljima, koji su postavljeni na septembarskim izborima 2000. godine, biće kratak i privremen. Videćemo se brzo na izborima i to što ne možete da pobedite Borisa Tadića će održati Srbiju na putu stvaranja normalnog, civilizovanog, demokratskog i evropskog društva.

Dame i gospodo, poštovana predsedavajuća, kasni su sati, pozivam vas na početku da podržite predlog koji je Demokratska stranka uputila Narodnoj skupštini Republike Srbije, da podržite izbor Milene Milošević za predsednika parlamenta, da podržite očuvanje političkih vrednosti za koje smo se svi zajedno izborili 2000. godine u septembru i za koje smo se svi zajedno izborili 5. oktobra 2000. godine.
Nije moguće doneti odluku o predsedniku parlamenta a da to ne bude velika politička odluka. Danas za vrlo kratko vreme ćemo svi zajedno biti svedoci kakva je parlamentarna većina u Narodnoj skupštini Republike Srbije stvorena, i to je politika.
Demokratska stranka je, i evo da odgovorim nekima koji su govorili ovde pre mene, sve vreme, i u predizbornoj kampanji, i pre 21. januara i od 21. januara do danas činila ono što je bilo u njenoj moći da formira vladu koja će moći da vodi jasnu proevropsku politiku ove zemlje.
Zbog toga što takva politika omogućuje građanima Srbije da dođu do perspektive za bolji život, zbog toga što takva politika omogućuje zemlji da sa najvećom državnom i nacionalnom snagom se bori da sačuva teritorijalni suverenitet na Kosovu i državni integritet. Zbog toga što bi takva vlada omogućila i građanima i državi da svoje interese zaštite. To je naše duboko uverenje.
Činjenica da takve vlade nema u ovom trenutku znači da Demokratska stranka nije došla do uverenja da takva politika može da bude vođena. Zbog toga nema vlade kao posledice pregovora koji su vođeni od 21. januara do danas.
Govorili smo o bezbednosnom sektoru i naravno da se tu ne radi o tome ko će personalno se baviti kojim poslom, već se radi o činjenici da li sektor bezbednosti može na efikasan način da obavi posao koji Vlada od 2004. godine do danas nije uradila.
Nažalost, pre godinu dana su prekinuti pregovori sa Evropskom unijom, zato što Vlada nije imala dovoljno moći i sposobnosti da taj posao privede kraju.
Zbog toga što zemlja nije ispunila svoje obaveze, međunarodne, koje ima. I zbog toga je Demokratska stranka insistirala na potpuno jasnim garancijama i na rešenjima koja će omogućiti da Srbija taj posao završi. Da završi posao koji će omogućiti da stigne Rumuniju i Bugarsku.
Poštovani dame i gospodo poslanici, i poštovani građani malobrojni koji nas gledate, jer smo nažalost sebi dopustili da ispred nas budu ne samo Mađarska, Češka, Slovačka, Poljska, već uz puno poštovanje prema tim državama i prema građanima tih država, i Rumunija i Bugarska, kao što će, ukoliko ova odluka bude značila trajno formiranje politike, odluka da Srpska radikalna stranka i njen kandidat dobiju mesto predsednika parlamenta značiti da će nas preteći Makedonija, Bosna i Hercegovina i Albanija, i da će država Srbija biti zemlja u kojoj žive najsiromašniji građani u Evropi.
To je odluka koja se danas donosi i to su posledice odluke koju će ovaj parlament danas izglasati.
Nema ni jedne zemlje u Evropi koja ima ovakve probleme kakve ima Srbije. Probleme neizvršenja međunarodnih obaveza i probleme teške borbe za očuvanje teritorije i državnog suvereniteta. Pod takvim otežanim okolnostima, Srbija mora da se bori za ekonomiju.
O tome su ovde govorili poslanici Demokratske stranke, da se bori za to kako da se smanji nezaposlenost, koja je danas oko milion ljudi, da se bori za to kako da dobijemo nove investicije, kako da kapital koji se nalazi u Srbiji postane operativan i kako da omogući ljudima da se zaposle i da žive bolje nego što žive danas.
Odlučujemo o tome i svako će naravno, kako to uvek biva u javnim poslovima i u politici, snositi odgovornost za svoju odluku. Ali, to je stvar koju moram još jednom da kažem, ta odluka je politička i ta odluka označava pravac kojim Srbija večeras kreće. Bićemo opozicija toj politici.
Od toga da li ste se dogovorili, ovde mislim na DSS i na Radikalnu stranku, oko formiranja Vlade ili ne, zavisi da li ćemo biti opozicija ovom parlamentu.
Ukoliko idemo na nove izbore, imaćemo potpuno jasnu sliku, jasnu situaciju, jer će građani Srbije moći da donesu odluku kojim pravcem žele da ova zemlja ide. I, naravno, nema pravičnije i jasnije odluke od odluke koju građani mogu da donesu.
Zbog toga apelujem i pozivam sve koji žele evropsku, modernu, demokratsku i prosperitetnu zemlju da glasaju za Milenu Milošević, koja je sposobna da bude dobar predsednik Skupštine, ali da glasaju za priliku koju, ukoliko sada uskratimo građanima Srbije, moraćemo da upotrebimo mnogo truda da bismo je vratili. Glasate za normalnu Srbiju.

Gospođo predsedavajuća, gospodine predsedniče i gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo poslanici, Demokratska stranka prihvata i podržaće u ovoj skupštini Predlog rezolucije koju je Vlada Republike Srbije uputila Parlamentu.
Predlog rezolucije sadrži, po stanovištu Demokratske stranke, dva bitna elementa. Prvi element je ocena važnih delova Plana koji je Specijalni izaslanik UN uručio Srbiji, a drugi – način na koji bi naša zemlja trebalo da se postavi u neposrednoj budućnosti koja nas čeka, način na koji ćemo nastaviti da se borimo za svoje legitimne državne interese i način na koji ćemo nastaviti da se borimo za interese, pre svega, više od 100.000 ljudi, naših ljudi koji sada žive na Kosovu i Metohiji, za interese 250.000 ljudi koji su 1999. godine morali da napuste svoje kuće i svoja imanja, otišli su sa Kosova i Metohije i sada žive u centralnoj Srbiji i, naravno, kako da se borimo za interese miliona ljudi i miliona porodica koji u ovoj zemlji žive, kako da se izborimo za perspektivu svakog čoveka koji u ovoj zemlji živi i koji jeste građanin Srbije.
Mnogo puta je rečeno i ja ću ponoviti poziciju i čvrst stav Demokratske stranke. Naš stav je da nezavisnost Kosova i Metohije mi prihvatiti nećemo. Mislim da nema ni razloga, ni potrebe da teške reči upotrebljavamo. Svako ima svoje osećanje prema Kosovu i Metohiji, svako ima svoju emociju prema Kosovu i Metohiji, ali se, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, mi ovde bavimo državnim poslom. Državni posao je, kao što reče jedan od mojih prethodnika ovde, da se staramo o interesima ljudi koji su nas ovde birali i u čije ime mi državne odluke donosimo. Nažalost, u Planu koji je stigao u Srbiju, kao posledica rada Specijalnog izaslanika, nalazi se jedan put koji otvara mogućnost da Kosovo i Metohija postane nezavisna zemlja. Naravno da mi to ne možemo da prihvatimo. To je jasna i potpuno nedvosmislena pozicija.
Ovaj plan sadrži dodatke. U tim dodacima je predloženo uređenje javnog života u velikom broju oblasti. Predloženo je kako bi trebalo da izgleda policija, kako bi trebalo da izgleda pravosuđe, prosveta, zdravstvo. Želeli smo, tokom ovih pregovora, da utvrdimo i kako bi trebalo da izgleda socijalna zaštita. Toga, nažalost, nema u ovom papiru. Utvrđen je predlog kako bi Srbija mogla da pomaže lokalne samouprave gde Srbi i drugi nealbanci čine većinu. Utvrđeno je koje su to lokalne samouprave.
Imamo velike primedbe na svaki od ovih delova, na svako od ovih predloženih rešenja. Postavlja se pitanje kako da se borimo za svoje interese, kako da se borimo za to da više od 100.000 naših ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji budu bezbedniji nego što su danas, kako da imaju siguran i normalan život usred Evrope, evo 2007. godina odmiče, kako da mogu normalno da se leče, kako deca mogu normalno da idu u škole, kako mogu da dobiju sudsku zaštitu, kako oni koji nisu u stanju da se sami izdržavaju da imaju mogućnost da im pomogne država, kako država da pomogne lokalnim samoupravama na Kosovu i Metohiji.
Sve su to pitanja za koja mi moramo da se borimo. Nema drugog načina nego da pregovaramo. To je duboko uverenje koje Demokratska stranka ima i koje hoću ovde da iznesem danas.
Zbog toga smo od trenutka kada je stigao Plan Martija Ahtisarija bili potpuno uvereni, i danas smo u to uvereni, da 21. februara treba da odemo u Beč, da oni koji će državu da predstavljaju, a to je Državni pregovarački tim, danas treba da dobiju mandat za to, da bi mogli da se bore za zaštitu interesa svakog čoveka koji živi na Kosovu i Metohiji, da bi mogli da se bore za otvaranje mogućnosti za povratak 250.000 ljudi koji su danas u Srbiji. Naravno, da bi mogli da se bore za to da država sačuva svoje interese.
Nemamo nameru nikoga da obmanjujemo. Ima li nekoga ko će ovde da kaže da je lako? Naravno da nema. Više od 6,5 miliona odraslih ljudi ima pravo glasa u Srbiji. Voleo bih da vidim jednog od 6,5 miliona ljudi koji će reći – nije ovo veliki problem. Teško je. Nećemo danas da se upuštamo, ja neću danas da se upuštam u analizu uzroka zašto je ovako kako jeste. Tako je kako jeste i treba da donesemo odluku kako najbolje da se borimo u ovakvim teškim okolnostima.
Mislim da je u interesu građana opisati im, najtačnije moguće, stanje u kome se mi, kao država, u vezi sa Kosovom i Metohijom, danas nalazimo. Teško je i borićemo se. Borićemo se diplomatski, borićemo se pregovorima, zbog toga što je to najbolji mogući način da zaštitimo interese ljudi koje predstavljamo u ovom parlamentu.
Neću ulaziti u pojedinačna rešenja, jer je naš državni pregovarački tim definisao predloge koje Srbija ima za to kako će da izgleda ili kako bi trebalo da izgleda i policija, i pravosuđe, i prosveta, i zdravstvo, i socijalna zaštita, koliko bi trebalo da bude srpskih i drugih nealbanskih lokalnih samouprava, kako bi one trebalo da budu organizovane i kako bi Srbija imala mogućnost i pravo da im pomaže. To potpuno podržavamo i to je deo ove rezolucije. Sadržan je stav koji predlaže i da potvrdimo državnu politiku po ovom pitanju.
Donosili smo teške odluke proteklih godina, donosimo i danas teške odluke i donosićemo teške odluke. Demokratska stranka će podržati i učestvovati u politici koja će učiniti sve što se učiniti da da zaštitimo interes svoje države, da zaštitimo interes ljudi koji su na Kosovu i Metohiji danas, da zaštitimo interes onih koji su raseljeni 1999. godine, da zaštitimo interes milion građana ove zemlje i da zaštitimo interes i perspektivu onih koji treba da se u ovoj zemlji rode. Hvala lepo.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, večeras će se važne stvari desiti u ovoj skupštini. Završava se proces donošenja Ustava. Na dnevnom redu je, da podsetim, vas gospodine predsedavajući, sve svoje kolege koji sede u ovoj skupštini i građane Srbije, ustavni zakon.
Nije moguće u stvarnost pretvoriti Ustav, koji je izglasan pre nekoliko dana, ukoliko danas ne bude usvojen ovaj ustavni zakon.
Ali, kako stoje stvari, dobro je da je ovo poslednja sednica ovog saziva Skupštine Srbije. (Aplauz.)
Dobro je da će šest i po miliona odraslih građana ove zemlje imati vrlo brzo priliku da kaže svoj politički sud o tome:
- kuda Srbija treba da ide,
- kojim pravcem ova zemlja treba da se kreće,
- da li ćemo moći da nastavimo svoje približavanje Evropskoj uniji,
- da li će oni koji su mladi i oni koji su manje mladi uskoro imati priliku da iz Srbije izlaze bez viza,
- hoćemo li mi kao zemlja dobiti status svih zemalja u okruženju koje su na beloj Šengenskoj listi,
- hoćemo li pristupiti u onaj status u kojem se nalaze i Makedonija i Hrvatska,
- hoćemo li postati pridružena članica Evropske unije,
- hoće li seljaci u ovoj zemlji imati priliku da dobijaju desetostruko veće subvencije nego što to danas imaju priliku, a to ćemo moći kada pristupimo fondovima Evropske unije,
- hoćemo li dozvolite da mi toliko zaostanemo za onim procesima, koji naše komšije, Rumuniju i Bugarsku, 1. januara 2007. godine vode u punopravno članstvo Evropske unije.
Imaćemo priliku i Demokratska stranka traži mandat od građana Srbije da uđe u odlučujuću borbu protiv siromaštva u Srbiji i da ovu zemlju brzo povede u Evropsku uniju.
To će biti odluka koju će šest i po miliona odraslih građana ove zemlje imati priliku da donese za nekoliko nedelja, vrlo brzo, verovatno 21. januara 2007. godine.
Vratiću se na temu zbog koje smo ovde večeras. Postavilo se pitanje - da li je moguće ostaviti Srbiju bez zakona koji treba da utvrdi kako će Ustav, izglasan pre desetak dana, ući u pravni i u stvarni život ove zemlje.
Da li smo mi politički zreli i odgovorni da ostavimo Srbiju bez jasnih pravila o tome - koji ustav se primenjuje, koja pravila važe za predsednika Republike, koja za parlament, koja za Vladu Republike Srbije, koja za Ustavni sud, za opštine, gradove. Da li je moguće ostaviti ovu zemlju bez odgovora na to pitanje?
Stav Demokratske stranke je tu potpuno jasan. Kao što smo pozvali građane Srbije da glasaju za ovaj ustav, jer je ustav koji su građani Srbije izglasali bolji nego ustav koji smo imali do sada, bolji zbog toga što smo završili jedno političko doba, bolji zbog toga što smo ušli i politički, a ne samo kalendarski, u 21. vek, bolji zbog toga što je sklonio prepreke ovoj zemlji prema Evropskoj uniji, bolji zbog toga što je otklonio prepreke stranim investitorima da ulažu u ovu zemlju, jer je ustanovio pravo privatne svojine na gradskom građevinskom zemljištu.
Bez investitora u ovoj zemlji nema novca koji će otvoriti nova radna mesta. I bori se Demokratska stranka za nova radna mesta i da oni koji su sada zaposleni imaju veće zarade.
To nije moguće ukoliko oni koji su u stanju, a to su investitori, ne dođu u Srbiju. I zbog toga je bilo važno da ovaj ustav bude donet.
Takođe je važno da ovaj ustav što pre stvarno stupi na snagu i nije dovoljno samo formalno-pravno proglasiti najviši pravni akt ove zemlje, nego je važno utvrditi pravila, koja će nam jasno reći - šta će biti sa Ustavnim sudom, kada će biti izbori, šta će biti sa našim opštinama i gradovima.
Kako je moguće doneti ustavni zakon? Tako što dve trećine poslanika u Skupštini Srbije mora za ustavni zakon da glasa. Kako je bilo moguće doneti Ustav?
Pa tako što je polovina od upisanih građana, punoletnih građana Srbije, trebalo da da glas za taj ustav. Nije mogao drugačije da se stvori politički okvir da izađe više od tri i po miliona ljudi već ukoliko je napravljen politički dogovor.
Demokratska stranka je čvrsto uverena, što smo govorili pre dva meseca, kažem i sada, jer je istina - doprinela je da ova zemlja dobije bolji najviši pravni akt nego što je do sada imala. Ali, postavilo se pitanje ima li snage Skupština Srbije, ima li snage ovaj sloj ljudi koji se bavi politikom u Srbiji, da donese Ustavni zakon.
Sa stanovišta Demokratske stranke bilo je prirodno, normalno i celishodno, za građane Srbije najbolje, da imamo sve izbore odmah.
Naš stav je poznat javnosti, mislili smo da treba organizovati pre nove godine parlamentarne izbore, predsedničke izbore, izbore za lokalne samouprave, dakle za opštine i gradove, izbore za Pokrajinu Vojvodinu. I rekli smo: molim vas, dajte argumente zašto to ne treba da bude.
Ispostavilo se da prosto od 250 poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije nije moguće obezbediti dve trećine za ovakvu sadržinu ustavnog zakona. Onda smo rekli: u redu, šta može.
Kakve sada ima suštinske razlike da li će parlamentarni izbori biti 21. decembra, 24. decembra, 28. decembra ili će da budu 21. januara.
Nije to i ne sme to da bude razlog da se uskrati mogućnost građanima Srbije da uđu punim kapacitetom u jedno ustavno stanje i da ovaj Ustav zaista stupi na snagu.
Naravno da zbog toga što ne postoji suštinski razlog glasaćemo za ovaj ustavni zakon, zbog toga što to otvara priliku i mogućnost građanima naše zemlje da vrlo brzo na izborima kažu svoju političku volju.
Mnogo je tema ovde otvoreno, o mnogo stvari je ovde govoreno, ali pred nama se nalazi vreme koje će dati odgovor na pitanje: da li će Srbija krenuti prema Evropskoj uniji i da li će Srbija krenuti u bolji život ili ne?
Demokratska stranka, i time ću završiti, tražiće na ovim izborima mandat od građana Srbije da krenemo prema tom boljem životu, jer nema razloga da ispred nas budu Rumunija i Bugarska, nema razloga da ispred nas budu Hrvatska i Bosna i Hercegovina, nema razloga da jedan narod, koji ima snagu da napravi svoju državu i svoju državu održi, da jedan istorijski narod, a mi smo svi građani koji tom narodu u političkom smislu te reči pripadamo, ne uđemo civilizacijski i politički u doba u kojem se nalazi ceo naš kontinent, da krenemo prema boljem životu.

Gospodine predsedavajući, pažljivo sam slušao govor svog prethodnika ovde i nisam nažalost čuo ni jednu jedinu stvar koju je on izneo kao pogled, stav i plan svoje političke stranke.
Nabrajao je funkcionere državne, sadašnje funkcionere DS-a, ljude koji su nekad bili u DS-u. Koliko mogu da vidim, na to se sveo program SPS-a. Ali, niti je vreme, niti je mesto.
Naravno, neću da polemišem i ne bih ni izašao da dve vrlo grube i teške stvari, koje naravno nemaju uporište nikakvo u realnosti, nisu izrečene.
Jedna vezana za stav o referendumu i o tome da je neko imao nameru, da zbog toga što referendum ne bi uspeo, dovede do destabilizacije političkih prilika u zemlji, da oteža položaj Srbije.
Predsednik Republike čini sve što je u njegovoj moći da, sredstvima koja ovoj državi stoje na raspolaganju, a to je diplomatska borba, sačuva od interesa ove zemlje sve ono što je sačuvati moguće. Politika koju je vodio predsednik države, kao i ceo pregovarački tim, dobila je, ako se dobro sećam, bar dva puta podršku ovog parlamenta, uključujući ljude čiji je predstavnik ovde govorio maločas.
Mislim da o toj temi nije potrebno ni reći bilo šta, ali kada kažete da je potrebno sa Crnom Gorom prekinuti diplomatske odnose, sa državom u kojoj živi gotovo polovina građana koji su glasali za to, nedavno, da žive u istoj državi sa zemljom u kojoj mi predstavljamo narodne predstavnike, sa Srbijom, to predstavlja vrhunsku neodgovornost.
Da Srbija prekine diplomatske odnose sa Crnom Gorom, u kojoj je gotovo polovina onih koji su odrasli, imaju pravo da glasaju, iskazala svoju volju da sa ovom zemljom žive zajedno, kao što je to bilo decenijama unazad.
Ali, razumem da ovaj kongres, ako sam dobro obavešten, stranke iz koje je moj prethodnik, ovo je jedan predizborni kongresni govor. Može biti da je to tribina, ali nije prilika kada Srbija treba da dobije ustavni zakon, nije prilika kada Ustav treba da stupi na snagu.
Kao što rekoh, dobro je što je ovo poslednja sednica ovog parlamenta, ovako korak po korak, ali sigurno, stranka čiji je predstavnik ovde govorio neće u ovim klupama sediti posle 21. januara, jer za Srbiju je važan bolji život. Za Srbiju je važno da što pre uzmemo svoju sudbinu u svoje ruke. Hvala vam najlepše.

Gospodine predsedavajući, znam da je ovo posebna sednica, evo i na to da skrenem pažnju, niste baš morali da uvedete praksu ovde replika na repliku, da može nekoliko puta da se uzvraća na ono što se kaže. Ko ima šta da kaže mislim da  može to vrlo koncizno i kratko da izloži.
Potpuno se čudim šta smo čuli malopre ovde. Ne mogu da verujem. Socijalistička partije Srbije podržava Vladu Republike Srbije tri godine i suštinski je deo vlasti zato što podržava vlast, i onda izađe jedan predstavnik Socijalističke partije Srbije i kaže - kako je u ovoj zemlji 60% gladnih.
Pitam vas, što niste glasali protiv Vlade sve ove tri godine? Nije tema, neću danas o tome da govorim. Evo, široko je polje, 21. januar izbori, imamo dva puna meseca da se bavimo predizbornom kampanjom.
Građani Srbije danas treba da dobiju faktički Ustav koji je stupio na snagu.
Isto je tako i sa ovom pljačkom - ko je pljačkao i šta je pljačkao, ukoliko ste vi podržavati Vladu za koju kažete da je vršila nekakve zloupotrebe.
Što se tiče borbe protiv siromaštva, Vlada koju ste vi vodili kao stranka, mislim na Socijalističku partiju Srbije, ostavila je 2000. godine 27 meseci dug za dečije dodatke, a 26 meseci, dakle više od dve godine, nije plaćena pomoć socijalnim slučajevima, najsiromašniji i najugroženiji građani ove zemlje 26 meseci nisu dobili dinara jednog dok su socijalisti bili na vlasti. To je bilo 2000. godine.
Demokratska stranka je bila odgovorna, najodgovornija za Vladu do kraja 2003. godine, i završila je svoj mandat. Predsednik te Vlade je bio Zoran Đinđić, dok nije poginuo. Ministarka za socijalna pitanja bila je Gordana Matković.
Demokratska stranka je završila svoj mandat tako što ni jedan jedini dinar nije ostala dužna onima koji su najsiromašniji u ovoj zemlji. Ni jedan jedini dinar nije ostala dužna onima koji su korisnici prava na dečije dodatke. Ni jedan jedini dinar nije ostala dužna ratnim vojnim invalidima. Vratila je dobar deo velikog dela duga penzionerima, ovih dana se završava likvidiranje, kako se to kaže u ekonomiji, preostalog dela tog duga.
Sve je to nasleđe, gospodine Bušetiću, iz vremena kada ste vi bili odgovorni za javni život, za politiku i za život svakog građanina ove zemlje. To su činjenice.
O uvredama neću da govorim, jer one ne zavređuju da dobiju odgovor, a imaćemo dovoljno vremena da jedni drugima kažemo šta imamo. Mislim da je veoma važno i vrlo dobro da dođemo do odlučivanja o ovom zakonu i da se izjasnimo o tome da Srbija konačno završi ovaj ustavotvorni proces.

Pre svega, Demokratska stranka ima vrlo jednostavnu politiku što se tiče ovog pitanja: nema stvarnog sprovođenja Ustava ako nema ustavnog zakona; nema ustavnog zakona ako nema dve trećine glasova u ovom parlamentu. Mogli smo da imamo alternativu – da imamo ustav i da nemamo ustavni zakon. Možemo da naslutimo kakve posledice po ovu zemlju mogu da proizađu ako taj ustavni zakon nemamo.
To je prva stvar. To će da razume svako ko u ove kasne sate nas gleda, ne treba tu nikakvo pravničko obrazovanje, niti kakva politička potkovanost. Ostaviti zemlju bez ustavnog zakona jeste politika koja nije odgovorna prema ljudima koji u ovoj zemlji žive.
Druga stvar, zakon je donela Vlada Republike Srbije. U toj vladi je do pre nekoliko sati sedeo G17 plus. Predlog zakona je utvrdila Vlada Republike Srbije. Nisam čuo do pre nekoliko sati da imate bilo kakvu primedbu na taj predlog. Zainteresovaću se za stenogram, nadam se da može da se dobije sa te sednice Vlade, kako su glasali ministri iz G17 plus, da li su bili za ovaj zakon ili protiv ovog zakona. Čini mi se da će se ispostaviti da je G17 plus u Vladi glasao za Predlog zakona.
U Predlogu zakona stoji da će guverner Narodne banke, između ostalog, biti izabran u nekom roku koji će da usledi posle usvajanja ustavnog zakona.
Dakle, činjenice su vrlo jednostavne i proste, pa ne zaslužuju da potrošimo više vremena na njih.
Na samom kraju rekao bih nešto što u celom ovom korpusu pitanja predstavlja nezaobilaznu činjenicu – amandman na Predlog zakona, koji je usvojila Vlada, da se rok za parlamentarne izbore pomeri sa 45 na 60 dana, podneo je predsednik Narodne skupštine Predrag Marković. Gospodin Predrag Marković je počasni predsednik stranke G17 plus. Ljudi, ne znam šta vi hoćete i kakva je vaša politika, kakav je vaš problem. Vaš počasni predsednik je podneo amandman, za koji vi kažete da je nepatriotski ili slično. Naravno, mi ćemo debatovati o ovim činjenicama, ali od činjenica se pobeći ne može.

Razumem da su se uzburkale strasti, jer svako pokušava ovde da javnosti prikaže svoju verziju slike događaja. Prosto mislim da nema potrebe da ne kažemo ono što je tačno, i ono što se dešavalo sinoć, i šta se dešava danas.
Poslanici Demokratske stranke su sinoć bili ovde i, kao što smo to javnosti saopštili, saopštili smo onima sa kojima smo razgovarali, šefovima poslaničkih klubova G17 plus i DSS, mi smo spremni da uđemo i glasamo da se otkloni procesno-pravna pretpostavka da bi ovaj krivični postupak mogao da bude vođen. To smo činili do sada, to ćemo činiti i ubuduće i nikakva dilema nije postojala, niti postoji sada.
Međutim, ova skupština, bar je to tako izgledalo do pre nekoliko minuta, imala je još jednu obavezu. Javnost je obaveštena da su potpredsednica Vlade iz G17 plus, gospođa Dulić, ministar finansija gospodin Dinkić, ministar poljoprivrede, gospodin Živkov i ministar zdravlja, Tomica Milosavljević, podneli ostavke. Deset dana javnost Srbije je suočena sa činjenicom da su potpredsednica Vlade i troje ministara u ostavci. To je potvrdila Vlada.
Poslovnik Narodne skupštine je potpuno jasan i kaže da Skupština, bez obzira šta je na dnevnom redu, bez obzira da li raspravlja o budžetu, o nekom zakonu, o tome da bi trebalo nekome skinuti imunitet, obavezna je da konstatuje ostavke ministara koje su podnete. To kaže Zakon o Vladi, ali isto tako kaže i Poslovnik.
Sinoć sam više puta tražio da ovde bude saopšteno da te ostavke nisu podnete i poslanici Demokratske stranke bi ušli u ovu skupštinu. Dakle, rekao sam da izaberete, može da izađe gospodin Albijanić da to saopšti, može da izađe neko ko predsedava, gospodin Mihailović, ali to se nije dogodilo.
Onda smo dobili u pola noći papire, ove četiri ostavke, i kao što možete da vidite, to je javnost videla u toku dana, 2. oktobra je u Skupštinu ušao papir koji kaže: "Ovim obaveštavam da sam podneo ostavku na dužnost ministra finansija u Vladi. U prilogu vam dostavljam kopiju ostavke koju sam 1. oktobra 2006. godine predao predsedniku Vlade".
Ima i drugi stav, da vam pročitam radi korektnosti: budući da ste raspisali referendum za potvrđivanje novog ustava Republike Srbije, molim vas da Narodna skupština konstatuje ostavku odmah nakon referenduma. To bi bilo u radu, ali niko nema pravo, niti onaj ko ostavku podnosi, niti predsednik Narodne skupštine, niti potpredsednik Skupštine koji ga menja u njegovom odsustvu, da menja zakon i da menja Poslovnik.
Ne može niko da podnosi ostavku, a da bira trenutak kada će ta ostavka biti konstatovana na Skupštini, jer ne postoji takva odredba u Zakonu, i to je istina.
Kada smo tražili da uporedimo ove papire sa originalnim dokumentima, da dam krajnji razlog zašto juče nismo ušli u skupštinsku salu, saopšteno nam je da su te ostavke kod predsednika Skupštine Predraga Markovića, a da niko ne može da pronađe predsednika Skupštine Predraga Markovića. Mislim da se i gospodin Predrag Marković bori protiv organizovanog kriminala, a ne možemo da ga pronađemo, nestao je kao ''jaje s groba''.
Dakle, danas kada smo dobili konstataciju od potpredsednika Narodne skupštine Vojislava Mihailovića, da u formalno-pravnom smislu ne postoje ostavke u skupštinskoj proceduri, prosto narodski rečeno, nisu podneli ostavke, ušli smo u ovu salu i mi ćemo naravno učestvovati, efikasno i konstruktivno, u završavanju ove tačke dnevnog reda, da bude skinut imunitet licu koje je osumnjičeno za teška krivična dela.
Vlada Republike Srbije je pala! U ovoj skupštini vladajuća većina ne može da skupi 126 poslanika.
Ali, vladajuća većina, koja to u stvari nije, imaće uvek podršku Demokratske stranke za stvari koje čuvaju državne interese, a to je borba protiv kriminala, ali vladajuća većina mora da govori istinu, ne sme da obmanjuje javnost, ne sme da obmanjuje poslanike Narodne skupštine, i mi moramo da imamo jasnu predstavu o tome da li su u Vladi Srbije ovi četvoro ljudi i dalje ministri ili nisu .
Dakle, ispostavilo se da jesu ministri, ali slagali su. Hvala vam lepo.

Na početku ove sednice Demokratska stranka je dobila odgovor na pitanje koji je tražila. Moram da konstatujem, nažalost, da poslanici G17 plus izlaze iz sale. Očigledno ne žele da učestvuju dalje u ovoj skupštinskoj sednici, ali to je njihova odluka.
Dakle, na početku sednice smo dobili odgovor i taj odgovor je formulisao potpredsednik Skupštine tako što je rekao da u formalno-pravnom smislu ostavke poslanika, odnosno ministara G17 plus ne postoje. To je bilo dovoljno. Dakle, nisu podneli ostavke.
U toku debate gospođa Plavšić je rekla da su te ostavke podnete. To je prva stvar. Videli smo da u međuvremenu, od trenutka kad je otvorena ova sednica Skupštine do, sad je tu negde oko 13,40, ministar finansija Mlađan Dinkić je izjavio nekoj od agencija da je podneo ostavku predsedniku Skupštine Predragu Markoviću.
Predlog koji je gospođa Lakićević ovde dala je sasvim razuman i vrlo fer. Ukoliko postoji velika sumnja oko toga da li su ostavke podnete ili nisu, pa nema valjda ništa prirodnije i ništa bolje ne može da čuva dostojanstvo Mlađana Dinkića i njegovih ministara nego da dođu pred ovu skupštinu i da se izjasne pred narodnim poslanicima da li su podneli ostavke ili nisu podneli ostavke.
Ništa čestitije, razumnije, i ništa što je više fer i u duhu parlamentarizma ne mogu da zamislim da može da se predloži. Prosto ne mogu da verujem da će Mlađan Dinkić sebi dopustiti da ne dođe pred ovu govornicu i da obavesti parlament i građane Srbije o tome da li je podneo ostavku ili nije podneo ostavku.

Pre svega da ispravim neistinu koja je maločas ovde rečena.
Pretpostavljam da dosta građana zna, a uveren sam da svi poslanici znaju da je 1993. godine Slobodan Radulović izbačen iz Demokratske stranke zato što je sa socijalistima formirao Vladu. Od 1993. godine Slobodan Radulović nikakve veze nema sa Demokratskom strankom. Ali, gospodin Vučić je sklon neistinama. Uostalom, to nije tema danas.
Želim da razjasnimo ono što je predsednik parlamenta ovde rekao. Dakle, ako sam dobro razumeo, vi ste nama, gospodine predsedniče, rekli da su gospodin Mlađan Dinkić, kao ministar finansija, i potpredsednica Vlade Ivana Dulić, ministar poljoprivrede i ministar zdravlja pravno neuke osobe, da nisu umeli da napišu ostavke, da su zbog toga što su pravno neuki na loš način napisali pismeno, koje ste vi dobili i vi ćete da im to vratite, jer nije u skladu sa našim pravnim sistemom i poretkom.
Samo želim da javnost bude upoznata sa jednom veoma važnom činjenicom. Budžet Republike Srbije je pet stotina dvadeset i nekoliko milijardi dinara; ja sam preplašen da neko ko je pravno neuk i nije sposoban da nađe nekoga ko može da mu preformuliše ostavku upravlja sa pet stotina i dvadeset milijardi dinara građana Republike Srbije.
Takođe, mislim da svi zajedno, i mi ovde kao poslanici i građani Republike Srbije, imamo veliki problem jer potpredsednica Vlade ne ume da napiše ostavku i nije sposobna da pronađe nekoga ko će joj pročitati Zakon o Vladi, Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije, da bi mogla da sroči dve rečenice koje bi iskazale njenu volju, koja bi trebalo da bude, po onome što smo čuli u javnosti ovih dana, da istupaju iz Vlade Republike Srbije.
Samo jednu rečenicu ću da pročitam, 2. oktobra ove godine predsednik stranke G17 plus Mlađan Dinkić je rekao – zbog toga, u skladu sa odlukom Glavnog odbora G17 plus od 13. maja, a s obzirom na to što u međuvremenu nisu nastavljani pregovori sa Evropskom unijom, svi ministri iz G17 plus uputili su u petak premijeru ostavke na svoje funkcije.
Gospodine predsedniče, imam jednu veliku zamerku na ono što ste vi činili. Kada je Mlađan Dinkić ubeđen da je podneo ostavku, mislim da je trebalo da sprečite tu njegovu zabludu u ovih deset dana i da ga obavestite da on u stvari nije podneo ostavku, loše je što ste ga deset dana držali u tom ubeđenju.
Mislim da stvari stoje sasvim drugačije. Naravno, ozbiljno je, ali ne možemo da u ovakvim okolnostima, ja ne mogu da ne budem pomalo ironičan. Ono što jeste bila prava volja Mlađana Dinkića i njegovih ministara jeste da, u stvari, ne podnesu ostavku.
Zbog toga mislim da javnost Srbije mora iz današnjeg dana da izađe sa čvrstim uverenjem da laži u našoj politici moraju da postanu prošlost, da neko ko je ministar finansija i ko je potpredsednik Vlade ne sme da obmanjuje javnost, da moramo, ukoliko želimo da od ove zemlje napravimo mesto gde pristojni ljudi mogu dobro da žive, da budemo čestiti i korektni. To je suština. Od čestitosti u politici kreće i čestitost u društvu. Nadam se da je ovo poslednji put da se sa ovako lošim stvarima u politici srećemo. Hvala lepo.