Hvala, gospodine predsedniče. Mislim da je dobro što sam kritikovao neprisustvo ministara sednici, a što je gospodin Lalović ovde došao, i to je dobar znak, kao što nije dobar znak što nema Dinkića ovde. Dinkić zaista omalovažava i građane i Skupštinu, to je manir i o tome ne vredi više govoriti.
Ono što je izvor svega što sam rekao jesu moja ubeđenja, a šta iz vas izvire, gospodine Albijaniću, i odakle, to ja ne umem da kažem, to je za ozbiljno razmatranje na različitim mestima. Naravno, nije ni to važno.
Želim da kažem nekoliko rečenica o ovome što je gospodin Proroković, koji je simpatičan momak i poštujem da on brani...
(Predsednik: Molim, bez iznošenja podataka iz privatnog života i bez koketiranja, molim vas.)
... parlamentarnu većinu, ali oko nekoliko navoda koje je on ovde izneo.
Dakle, gospodine Prorokoviću, revizija predstavlja ponovno razmatranje određene teme i određene stvari, pa kako se ovde radi o tome da ponovo imamo penzijski sistem na dnevnom redu kroz Predlog zakona, onda glagol koji oličava radnju koja znači reviziju jeste revidiranje, pa se mi ovde bavimo pokušajem revidiranja penzijskog sistema. Da li će on da uspe ili neće zavisi da li će parlamentarna većina za to da glasa ili neće da glasa.
Naravno da je sporazum sa MMF-om potpisan za vreme vlade pokojnog premijera Zorana Đinđića, i to nije sporno. Ono što je suština jeste da preuređujući ekonomski sistem zemlje dođemo u povoljniju spoljnotrgovinsku situaciju.
Ta situacija će, naravno, biti mnogo povoljnija ukoliko dobijemo predviđeni otpis dugova, nego ako taj otpis dugova ne dobijemo. To ste vi precizno rekli, ali niste rekli druge stvari.
Dva puta godišnje vrši se revizija tog sporazuma i dva puta godišnje, kao studentima, MMF overava semestre i kaže da li su sve one stvari koje je država trebalo da radi učinjene ili nisu učinjene. U martu mesecu MMF je rekao – niste dobro radili 2004. godine, hoćemo da raskinemo ugovor.
Onda je neko iz Vlade Republike Srbije, a taj neko može da bude ili ministar Dinkić ili potpredsednik Labus, a nakon toga predsednik Vlade, rekao – ne, ne, evo mi ćemo da izmenimo penzijski sistem i uradićemo nešto sa NIS-om, a o tome smo razgovarali ovde i neću da izlazim van teme dnevnog reda i da se ponovo bavim prodajom rafinerija.
Dakle, zbog toga danas imamo nevolju da će ukoliko ovaj zakon bude usvojen, penzioneri u Srbiji biti u mnogo lošijem položaju nego što su danas.
Vlada nije bila sposobna da vodi dobru ekonomsku politiku 2004. godine i zato što su pregovarači otišli u Vašington nespremni. Čak je jedan ministar rekao kako se tamo odokativno nešto određivalo. Odokativno nešto da se proda.
Zamislite, odokativno se rafinerije prodaju. Odokativno se promeni penzijski sistem, tako što će penzionerima biti gore nego što je sada.
(Predsednik: Vreme.)
Opet da se vratim na jedan deo onoga što ste vi, gospodine Prorokoviću, rekli, a i na deo onoga što je gospodin Albijanić rekao: Mađarska, Češka, Litvanija i Letonija – 62 godine je granica penzionisanja, Estonija – 63 godine, Bugarska i Slovenija će 2009. godine promeniti starosnu granicu na 63 godine. Građani Srbije može biti ne znaju, ali u Sloveniji je bruto društveni proizvod po glavi stanovnika oko 15 hiljada evra; u Sloveniji će ljudi ići u penziju sa 63 godine 2009. godine. U Srbiji, koja ima 2000 evra, ići će u penziju sa 65 godina.
(Predsednik: Vreme.)
Gospodine predsedniče, pošto su govornici prekoračivali vreme, rekao bih samo još nešto. U Rumuniji će se ići u penziju sa 65 godina tek 2013. godine. Doneli su zakon koji će početi da proizvodi ova pravna dejstva u pogledu starosne granice od 65 godina. Niste razumeli šta sam govorio o zapadnim zemljama.
Naravno da je u zapadnoj Evropi granica za penzionisanje 65 godina, ali u zapadnom svetu je životni vek mnogo duži, pa kada odete sa 65 godina u penziju možete duže vreme da koristite penziju nego u Srbiji. U zapadnim zemljama 2/3 ljudi radi u uslužnim delatnostima i nisu fizički radnici, potpuno je drugačija struktura radne snage nego u Srbiji. Zato je nepravično da u Srbiji ljudi idu u penziju sa 65 godina.
Na samom kraju, dve činjenice su takođe važne: među ljudima koji su stariji od 65 godina 25% je ispod granice siromaštva. Nije to socijalna kategorija po kojoj treba udariti da bi se izmirili zahtevi koje imamo prema međunarodnoj zajednici, jer to nije nužno. Nije to demagogija. Potrebno je razmišljati o društvu kao sistemu, pa videti ko ima snage da na sebe primi teret reformi, a ko više nema tu snagu. Hvala.

Gospodine ministre, jedna od tema koju ste otvorili jeste i granica kada će, ukoliko ovaj zakon stupi na snagu, biti vremensko određenje u svačijem životu kada odlazi u penziju, a to je 65 godina. Ovde ste objasnili da se radi o ljudima koji su završili visoke škole i koji po prirodi stvari zbog dužine školovanja ne mogu da počnu da rade pre 25 godina, pa da je to ....

Tako je, vi niste bili tu. Gospodin ministar je govorio duže, ali to naravno nije tema.
Gospodine ministre, vi kao ministar za rad sigurno znate da u Srbiji danas ima milion nezaposlenih ljudi. Sada vas pitam, gospodine ministre, kada će ovi što su završili osnovnu školu ili je nisu završili i završili su srednju školu, da se ne bavimo slučajem ljudi koji su završili više škole, početi da rade i kada će otići u penziju? Milion ljudi danas je nezaposleno u Srbiji i u toj strukturi je mnogo, preko 90%, onih koji nisu završili fakultet.
Ljudi koji su završili osnovnu školu ili nisu uspeli ni osam razreda da završe mogu da se bave teškim fizičkim poslovima ili drugim poslovima nekvalifikovane radne snage. Ukoliko je prosečan životni vek u Srbiji 69 godina, postavio sam ovde pitanje da li je pravično i da li je čovečno da ti ljudi odlaze u penziju tek sa 65 godina.
Postoji još jedna teza koju ste ovde eksplicitno iskazali govoreći u ovih 20 minuta, a to je da ukoliko ne dođe do promene penzijskog sistema doći će do kolapsa u jednom trenutku i da će propasti penzijski sistem. Nažalost, ministar finansija nije ovde, to je naravno pitanje matematike i održivosti javnih finansija; gospodin Dinkić govori da je izdvajanje za penzije u bruto društvenom proizvodu 13,8%, što nije tačno zbog toga što u papiru MMF-a stoji da je izdvajanje za penzije, ukupno što prime penzioneri, negde oko 12%.
Tako da deficit koji se ovde izlaže kao razlog, deficit koji se popunjava sa 100 milijardi dinara transferima iz budžetima u Fond za penzijsko osiguranje, taj deficit se drugačije obračunava nego u zemljama koje su reformisale svoje obračunske sisteme.
Kao što vrlo dobro znate, a nećete da kažete sa ove govornice, u tih 100 milijardi deficita ulaze i izdaci za beneficirani radni staž. Svugde u svetu iz budžeta se plaća beneficirani radni staž za policajce, za vojnike i za svakog za koga država propiše da za njega treba utvrditi povlašćen radno-pravni režim.
Isto tako, gospodine ministre, vi vrlo dobro znate kako se reguliše zdravstveno osiguranje penzionera u svim zapadnim evropskim zemljama.
(Predsednik: Vreme.)
Završiću vrlo brzo. Ovo su argumenti. Ministar je pozvao da razgovaramo o argumentima. To je bila priča sa MMF-om. Kako se plaća zdravstveno osiguranje penzionera u Engleskoj i kako se plaća u Rumuniji? Da li to ulazi u obračun deficita penzijskog sistema, i ovih 100 milijardi dinara koji se transferišu u 2005. godini iz budžeta u Fond penzijskog osiguranja? Ne ulazi, i vi to vrlo dobro znate.
Prema tome, nije deficit ovoliki koliki prikazuje ministar finansija Dinkić i zato je loše što on nije ovde, da vi ne odgovarate na ove stvari na koje bi on trebalo da odgovori, nego je taj deficit manji.
Kolika je stopa doprinosa za penzijsko osiguranje u Srbiji – 22%. Kolika je stopa u zemljama OECD-a? Veća ili manja nego u Srbiji? Veća, 24%. Kolika je stopa u tranzicionim zemljama – 6% veća nego u Srbiji. Da ste stavili stopu za penzijski doprinos 12%, a ne 22% znate koliki bi bio deficit u budžetu? Onda bi trebalo da se izdvoji 150 ili 200 milijardi dinara da bi se popunio manjak u Fondu za penzijsko osiguranje. Prema tome, važno je da mi imamo potpuno jasan uvid u činjenice.
Umesto da ste povećali stopu doprinosa za penzijsko osiguranje, a smanjili stopu doprinosa za poreze, jer ministar Dinkić ovde nas iz dana u dan bombarduje saopštavanjem trijumfa ekonomske politike koja se zove suficit u budžetu (suficit u budžetu znači da su veliki porezi), zašto niste, gospodine ministre, malo smanjili poreze, pa malo povećali stopu doprinosa za penzijsko osiguranje?
Onda se, naravno, ne bi na ovako dramatičan način govorilo o kolapsu ili propasti, ili kako god hoćete, penzijskog sistema u Srbiji. To nije tačno. Tačno je da zbog toga što je 1.300.000 penzionera najslabija socijalna grupacija u Srbiji, zbog toga što ne mogu da dođu pred Vladu Republike Srbije da demonstriraju, zbog toga su Labus i Dinkić, a vi ih ovde branite, pa onda predsednik Vlade Koštunica, udarili na 1.300.000 penzionera i rešili da na njih prebace sav teret tranzicije.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, amandman gospođe Ruždić ima nameru da uvede konzistentnost u naš pravni sistem. O Zakonu o lokalnoj samoupravi možemo da mislimo dobro i možemo da mislimo loše. Demokratska stranka je imala velike primedbe na taj zakon, ali taj zakon je deo našeg pravnog poretka, on je na snazi. U tom zakonu figurira naziv ombudsman, a taj strani izraz je postao prepoznatljiv za institut i za instituciju o kojoj ćemo govoriti i o kojoj danas govorimo. Dakle, da se naziva građanski branilac.
Možda je trebalo sa ovim zakonom predložiti izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi, pa da ovi termini budu istovetno loši, da se u jednom pravnom sistemu iste stvari nazivaju različitim imenima. To produkuje u drugom, trećem, ili ne znam kom koraku, pravnu nesigurnost.
Zbog čega je to naročito važno u Srbiji? Važno je zbog toga što, nažalost, iz političkih krugova je spušten u pravni život jedan neverovatan manir lažnog optuživanja. Postoje političke snage u Srbiji kojima laži predstavljaju politički instrument, predstavljaju političku doktrinu. Postoje političke snage u Srbiji čiji se lideri hvale kako su manipulatori. Postoje političke snage u Srbiji čiji lideri izjavljuju da su ponosni zbog toga što su lagali, da su ponosni zbog toga što su političkom manipulacijom sticali uticaj na javno mnjenje, da su više ponosni na to nego na najviša naučna zvanja koja su stekli.
Dakle, zbog potrebe da se zavede red u naš pravni poredak, zbog potrebe da se uvede red u naš javni život, zbog potrebe da se iskoreni laž, kverulancija, kao politički manir koji zagađuje našu politiku i naše društvo, bilo bi dobro da parlamentarna većina, a Demokratska stranka će, podržavajući ovaj amandman, tome dati doprinos.
Dakle, bilo bi potrebno da se i u ovoj terminološkoj sferi uvede red i da imamo istovetne nazive za istovrsne institute koje uređujemo. Hvala lepo.

Gospodine predsedniče, što se tiče koalicije, bio sam ubeđen, a još uvek sam, da postoji prećutni savez između vladajuće koalicije i Radikalne stranke, a sada ovde dobijamo neke druge informacije. To naravno nije tačno. DS je opozicija Vladi Republike Srbije, a što se naravno vidi iz onoga što radi DS. Naravno da podržavamo one zakone za koje smatramo da će pomoći Srbiji da se približi EU onoliko brzo koliko je to moguće. Nažalost, takvih zakona je manje, ali nije to tema. Bilo bi tragično da nije komično.
Kada bi se čovek ozbiljno postavio prema svim tim strašnim stvarima koje se sa ove govornice iznose i na drugim mestima, a da nema potpuno jasnu svest da je to politička manipulacija, onda bi to bila tema za ozbiljnu raspravu.
Da je istina ovo što govorim, dobili smo potvrdu u toku protekle nedelje. Prošle nedelje je vrlo jasno izložena doktrina funkcionisanja velike opozicione ili ne stranke u ovom parlamentu u proteklih 13 ili 15 godina, koliko postoji ova stranka.
Dakle, osoba po kojoj je ova stranka prepoznatljiva, osoba koja se nalazi na čelu ove stranke je potpuno nedvosmisleno i jasno, obrazlažući detalje, izložila da je manipulacija najbitnije političko oruđe te stranke. Manipulacija znači, prevedeno na srpski jezik - laž. Dakle, laž je osnovno političko sredstvo koje je upotrebljeno da bi se građani Srbije pridobili za jednu ili drugu političku ideju, za jednu ili drugu političku akciju. O svemu tome polemisali smo 10 godina unazad. Da je to vreme tema, ne bismo mi sada ovde o tome razgovarali.
Nažalost, moram da zaključim da se takav politički manir nastavlja i dalje. To treba iskoreniti iz našeg političkog života, zato što je to štetno za građane, štetno je za političke odnose u Srbiji, zagađuje politički ambijent i onemogućuje Srbiju da se bori sa problemima koje ima, onoliko snažno koliko bi to moglo da se desi.
Ovo što je gospodin Vučić i danas ovde govorio jeste potpuno u maniru politike koju vode 12 ili 13 godina ljudi koji se u svom političkom maniru, sa svojim političkim ciljevima i sa svojim političkim metodama, potpuno uklapaju u ono što je prvi čovek ove političke organizacije, kao svoju diku i ponos izneo prošle nedelje, još jednom da ponovim, govoreći kako je sposobnost manipulacije za veći ponos od sposobnosti da se steknu najviše naučne titule.

Gospodine potpredsedniče, postaje zarazna neobaveštenost. Kako se družite sa neobaveštenima, pa ste u političkom savezu sa neobaveštenima, pa ste i vi postali neobavešteni.

Nije DS u koaliciji bilo gde sa SRS. To je politička odluka DS.

Svi koji su u nekakvom parlamentarnom savezu su izbačeni iz DS, ali rado ću vam pružiti, gospodine Anđelkoviću, sva obaveštenja koja su vam nužna da bi ste vi upotpunili sliku o političkom životu u Srbiji, tako da vam stojim na raspolaganju, kada budete imali vremena. Ali, nije to sada tema.
Tema su optužbe koje se iznose sa ove govornice. Vi ste, gospodine Vučiću, do sada podnosili nekakve krivične prijave, pa ste ubeđivali javnost da se tu radi o neverovatnom kriminalu, pa ste desetak dana nosili jednu fasciklu, više se ne sećam koje boje, po Beogradu i govorili kako su strašna zlodela činjena, da će se dokazati, da će mnogi otići u zatvor, kao što sada govorite, isto je to sve. Naravno, ispostavilo se da ništa nije tačno, kao što verovatno nije tačno ili sam siguran da nije tačno ovo o čemu sada govorite.
Izneli ste ovde nekoliko tema, više to ne mogu da ponovim, niti da upamtim o čemu se sve radilo, raznoraznim zloupotrebama, navodnim krađama. Nikakve presude nema i sve to što vi govorite predstavlja upravo element vašeg političkog manira, kojim pokušavate da obmanete građane Srbije, upravo onako kako je prva ličnost vaše stranke objasnila da je to činila prethodnih 10 godina, stavljajući manipulaciju na tron svih političkih veština.
Vi pokušavate da osvojite tu veštinu, to je vaše legitimno pravo, gospodine Vučiću. Mislim d je to loše, ali vi kao iskusan političar sami birate način na koji ćete se boriti za promociju svojih ideja i za pridobijanje svojih političkih saveznika. Ko će dobiti više videćemo. Nisu do sada bili nijedni izbori da su se stvari završile onako kako ste vi govorili, već manje-više kako su, po prirodi stvari, građani Srbije svoju političku volju iznosili i zbog toga ste bili opozicija, sada ste opozicija, osim onog nesrećnog vremena kada ste pomagali socijalistima i Slobodanu Miloševiću u jednom teškom i zlom vremenu za Srbiju, a mislim da je to crna rupa, pomagali ste mu da ovom nesrećnom zemljom upravlja.
Za sam kraj, ako me sećanje dobro služi, vi ste baš sa ove govornice rekli kako ćete se povući iz politike ukoliko gospodin Tomislav Nikolić ne pobedi na predsedničkim izborima. Niste se povukli iz politike, gospodin Tomislav Nikolić nije pobedio na izborima, tako da mislim da vaša obećanja koja sa skupštinske govornice iznosite treba uzeti upravo u duhu manira o kome ovde govorim, a to je manir političke manipulacije, kao vrhovne i vrhunske političke veštine.

Ono što je činjenica jeste da nema nikakvih ni pravosnažnih, a ne vidim da postoji prvostepena odluka o svim stvarima o kojima se govorilo. Mislim da je to važna stvar i zaista ne bih želeo da po treći ili četvrti put ponavljam sve ono što sam rekao.
Nije moja namera bila da menjam politički manir koji je negde važeći, niti će taj politički manir promeniti način na koji ja i moja stranka posmatramo i doživljavamo politiku.
Građani Srbije će, kada dođe vreme, a nadam se da će to vreme doći vrlo brzo, da je pred vratima, doneti odluku ko će to upravljati Srbijom.
U svakom slučaju, način na koji se sada upravlja Srbijom nije dobar.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, ovo jeste značajno političko pitanje i na jednoj, naizgled tehničkoj normi, potpuno jasno se pokazuju politički stavovi svih političkih stranaka u ovom parlamentu.
Duboko ubeđenje Demokratske stranke jeste da će samo suštinska decentralizacija ojačati državu Srbiju. To naše ubeđenje zasniva se, naravno, i na našim političkim premisama, ali se zasniva isto tako i na tragičnom iskustvu koje je Srbija imala u poslednjih 10 godina 20. veka.
Nesposobnost onih koji su upravljali Srbijom da na dobar način sagledaju državne interese, nespremnost onih koji su upravljali Srbijom da, dajući ovlašćenja, jačaju državu, stvaranje verovatno najcentralizovanije države u Evropi, između ostalog, uz nesposobnost da se donose dobre konkretne odluke, dovelo je do toga da je kraj 20. veka Srbija završila sa teritorijalnim, državnim, moralnim, finansijskim i kakvim god hoćete gubicima i proćerdavanjem svega onoga što je u poslednjih 200 godina stečeno.
Decentralizacija nije samo prazan politički pojam. Decentralizacija mora da bude ispunjena sadržinom. U Srbiji postoji AP Vojvodina, u Srbiji postoje opštine i gradovi. Ukoliko oni nemaju suštinsku nadležnost u različitim pitanjima, i to u pitanjima koja su za građane važna i koja oni doživljavaju kao važna, onda nema ni decentralizacije.
I u narednom ustavu decentralizacija će biti, po mom dubokom ubeđenju, najvažnije pitanje. Ukoliko uspemo da na dobar način redistribuiramo nadležnosti, što će reći moć, onda ćemo napraviti dobar temelj da Srbija bude snažna država u 21. veku.
I da se vratim na ovo konkretno pitanje. U postojećem zakonu za Vojvodinu postoji jedan poseban režim. Član Saveta koga bira ovaj parlament, dakle ne bira se na bilo koji drugi način već većinom poslanika u ovoj skupštini, ima jedno specifično ovlašćenje da u onim pitanjima koja se tiču rešavanja svih onih tema koje mogu doći na dnevni red, a vezane su za Vojvodinu, izuzme svoje mišljenje i onemogući donošenje takve odluke.
To je, po stanovištu Demokratske stranke, jedan od elemenata decentralizacije i suštinskih nadležnosti. Nije dovoljno samo reći da ćemo dati autonomiju ili da ćemo biti za decentralizaciju, već je potrebno u svakom konkretnom slučaju donositi odluke koje ovu tezu i ovaj stav potkrepljuju.
Dakle, bez obzira što je očigledno da je Demokratska stranka jedina u ovoj skupštini koja smatra da AP Vojvodina i predstavnik Vojvodine treba da ima posebno ovlašćenje za nadležnosti ili za teme koje se tiču radio-difuzije i vezane su za Pokrajinu Vojvodinu, mi naravno da nećemo odstupiti od tog svog stava.
Na sledećim izborima, siguran sam, dobićemo potpuno potvrdu da je decentralizacija, kada je u pitanju Vojvodina i kada je u pitanju Beograd, kada je u pitanju Niš, kada je u pitanju Bujanovac, prava stvar za Srbiju, zbog toga što ljudi žele da odlučuju o svojim pravima. To je filozofsko stanovište Demokratske stranke. To je praktična politika Demokratske stranke. To je ono što mi želimo da u Srbiji bude svakodnevni život.
Što se tiče propadanja - kako koji izbori dođu vidimo ko propada, ko pobeđuje i ko gubi. Demokratska stranka je pobedila na svim izborima u 2004. godini. Koliko vidim, a retko grešim, vrlo brzo će biti ovde parlamentarni vanredni izbori i siguran sam da ćemo posle toga imati jednu pravu demokratsku vladu, koja će biti u stanju da u decentralizovanoj Srbiji građane Srbije brzo uvede u Evropsku uniju. Hvala lepo.

Javio sam se za repliku. Gospodin Vučić nije pomenuo moje ime, ali je polemisao sa onim što sam govorio i nekoliko je teza izneo o tome šta je decentralizacija, da li jeste politika ili ne.

Nekoliko je teza ovde izneto i imam prosto potrebu i obavezu da ih protumačim, zato što treba objasniti.
Ono što Demokratska stranka smatra za državni interes jeste politika koja će građanima Srbije omogućiti da žive u političkom i životnom kontekstu koji doživljavaju kao svoj.
To je pojednostavljena i prepričana teoretska naznaka ili teoretski pojam koji se zove decentralizacija.
Šta je centralizovanje Srbije i skupljanje svih nadležnosti u ruke Vlade donelo Srbiji, svi zajedno smo videli tokom 90-tih godina. Nažalost, sada se vode pregovori o standardima na Kosovu ili čekamo izveštaj Ujedinjenih nacija, pa će onda verovatno u nekom trenutku početi pregovori o statusu Kosova i Metohije, i to je rezultat politike koju smo imali 90-tih godina.
To što sada nema efektivne državne sile države Srbije na Kosovu i Metohiji, to je posledica nepostojanja promišljene, pametne i odgovorne politike u 10 godina, koju smo trpeli svi zajedno i gde je jedan deo sadašnje opozicije imao aktivno učešće.
Dirnut sam kako se vodi vrlo precizan bilans o tome šta radi predsednik države i to je potpuno normalno, zbog toga što predsednik Tadić radi odgovorno svoj posao i potpuno je normalno da kada nekoliko divljaka pretuče jednog muzičara iz Hrvatske usred Beograda i nanese ljagu državi, narodu, političarima, koji rade ovde i žive u Srbiji, da onda predsednik države primi čoveka i da mu pokaže drugo lice Srbije. To je Srbija.
To što je Boris Tadić bio sa Darkom Rundekom jeste Srbija, a nisu Srbija divljaci koji su Rundeka pretukli dve ili tri večeri pre toga, iako mogu da zaključim da imaju nekakvu političku podršku u ovom parlamentu.
Dakle, da zaključim sasvim na kraju, u najboljem interesu građana Vojvodine, u najboljem interesu države Srbije jeste da bude usvojen amandman Demokratske stranke, kojim će biti dato ovlašćenje predstavniku Vojvodine kojeg bira ovaj parlament ovde većinom glasova da stavi pravo veta na odluke koje se tiču Vojvodine.

Predsednik ove skupštine je uveo za Skupštinu jednu vrlo dobru praksu, ima dan otvorenih vrata jednom mesečno.
Gospodine Nikoliću, apelovaću na predsednika Republike da uvede dan otvorenih vrata u Predsedništvu, toliko želite da uđete, red je da dobijete priliku.
(Aplauz i smeh u sali.)
Nikako da prebolite taj poraz. Naravno da ste tada bili ozbiljan kandidat, nikada vam se to više neće desiti, ali i to je za jednu političku biografiju više nego važno.
Želim da kažem nekoliko stvari o onome o čemu je ranije ovde govoreno.
Pošto pravite ovde paralelu oko toga predsednik Republike prima a koga ne, želim, gospodine Nikoliću, da kažem i da vas podsetim, jer nažalost kao da imate problem sa sećanjem, predsednik Republike je, pre nikoliko meseci, bio na Kosovu i Metohiji. Kao predsednik Republike Srbije pokazao je da su Kosovo i Metohija deo Republike Srbije tako što je dva dana bio na Kosovu i Metohiji. To je ono što može jedan odgovoran državnik da uradi u zemlji koja je pretrpela takvu propast za vreme dok ste vi bili terca jedne nesrećne, strašne, pogubne i rušilačke vlasti u Srbiji.
Zbog toga je potpuno neprimereno poređenje ove nesreće koja se juče desila, i tu ću da podsetim da je predsednik Republike jutros izjavio da se radio o terorizmu, i naravno da se radi o albanskom terorizmu na Kosovu i Metohiji, i onoga što je dovelo do jednog susreta jednog predsednika Republike sa hrvatskim pevačem, umetnikom, kako god hoćete, pa razlog za to jeste vandalski ispad koji se desio dva dana pre toga, kada je usred Beograda, u Knez Mihailovoj ulici, nekoliko neodgovornih ljudi, huligana, prebilo čoveka, ni krivog ni dužnog. Naravno, onda je normalno da ga predsednik Republike primi i da se izvini u ime građana Srbije zbog toga što mu se desilo.
Spočitavate Demokratskoj stranki da nisu osuđeni oni za koje postoji sumnja da su vršili linč u različitim situacijama. Demokratska stranka niti je imala 2002. ni 2003. godine odlučujući uticaj na pravosuđe, nema to ni danas, i naravno da sudovi time treba da se bave, i svako kome je dlaka sa glave falila treba, kao oštećeni, da dobije sudsku zaštitu, bez obzira da li je sam počinilac krivičnih dela, bez obzira da li je član porodice nekoga ko je činio krivična dela. Građani Srbije, to je temeljni stav Demokratske stranke - moraju da budu zaštićeni, da imaju jednaku zaštitu pred zakonom, jer je to odlika civilizovane države.
Na kraju, predsednik Republike je obećao da bude ambasador srpske privrede. Posetio je preko 20 zemalja. Bio je u Libiji, Kini, bio je u zapadnim zemljama i svugde je vodio privredne delegacije. Bilo bi dobro, kada već iz dana u dan pratite šta radi predsednik Republike i gledate njegov protokol, da kažete građanima Srbije, jer očigledno to znate, šta se sada događa.
Da se sada u Libiji odigravaju pregovori između naših građevinskih kompanija, baš zato što su bili u delegaciji, koju je vodio predsednik Republike, da je, takođe, u Kini razgovarao sa predsednikom Republike o tome kako da se regulišu dugovi naših velikih državnih preduzeća i da, naravno, gde god ode na zapad, istok, sever i jug, brine o srpskoj privredi i pokušava da otvori prostor.
Bez investicija i bez novih poslova nema novih radnih mesta, nema većih zarada i nema penzija. Ako je nešto rekao o zaradama i penzijama, rekao je u tom smislu, a sigurno nije nikome obećao da će u Srbiji hleb biti tri dinara, kao što su to ovde neki neodgovorni činili.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, pre nego što kažem nekoliko reči o amandmanu, prosto moram da se osvrnem na ovo što ste vi rekli povodom povrede Poslovnika. Nikako nije mogao ovaj papir koji sadrži mišljenje Vlade da dođe poslanicima u ruke 18. ili 19. avgusta; 18. avgusta je poslat, dakle malopre smo ga dobili.
Ali, nisu toliko važni datumi nego bahatost o kojoj je gospođa Lakićević govorila. E, ovo je bahatost Vlade. Prekinuta je sednica 23. jula. Zakon o Naftnoj industriji Srbije je zakon po hitnom postupku. E, po zakonu o hitnom postupku, Vlada posle mesec dana, a to je 18. ili 19. avgusta, šalje poslanicima mišljenje o tome da li amandman jeste u redu ili ne.
Tu, naravno, nema pomoći i ove reči nisu upućene da bi promenile bilo čiji politički stav, ali je važno da javnost to zna. I bahatost jeste jedna od važnih odlika funkcionisanja parlamentarne većine i Vlade.
Demokratska stranka... Još jednom da kažem, jer pre mesec dana smo zaključili raspravu u načelu i počeli ovu raspravu o pojedinostima, pa je sada nastavljamo, elem, DS smatra da je državni interes da se Zakon o Naftnoj industriji Srbije ne stavi van snage. Ne zato što je to dobar zakon. Ovaj zakon je donet u druga vremena, trebalo je da reguliše okolnosti vezane za NIS u drugim prilikama. To jeste anahron zakon i nije primeren vremenu u kome se nalazimo.
Ali, dame i gospodo, Zakon o Naftnoj industriji Srbije predstavlja jedini instrument koji ova skupština, a to će reći 250 poslanika, koji su predstavnici naroda, ima da bi izvršila pritisak na Vladu Republike Srbije da dođe u ovaj dom i sa ove govornice predsednik Vlade, potpredsednik Vlade, ko god, obavesti Narodnu skupštinu i javnost Srbije o tome šta Vlada namerava da čini sa Naftnom industrijom Srbije.
Naftna industrija Srbije je najveća kompanija u ovoj zemlji. Prošle godine promet NIS-a je, još jednom da kažem, bio preko tri milijarde evra. Od toga šta će da bude sa NIS-om u većoj ili manjoj meri zavisi sudbina svakog od osam miliona ljudi koji žive u ovoj zemlji.
U proteklih mesec dana stav Demokratske stranke samo je dobio dokaze koji potkrepljuju njegovu ispravnost. Ti dokazi se sastoje u sledećem. Ne znam da li u Vladi ima dva ministra koji imaju slično mišljenje o tome šta bi trebalo uraditi sa NIS-om.
Ovde prisutan ministar energetike, gospodin Naumov – koji je uradio jednu vrlo značajnu stvar za Srbiju, jer ćemo postati deo energetske zajednice jugoistočne Evrope, i to je ulazak energetskog sistema, a mislim na struju i na gas, u sistem EU pre bilo koga drugog – optužen je od strane ministra finansija gospodina Dinkića da je kriv.
A zbog toga što Dinkić i Labus kao pregovarači Srbije nisu imali strategiju kada su otišli u Vašington da pregovaraju sa MMF-om. Sada gospodin Naumov da kaže da li je napravio strategiju ili nije, da li je to gospodin Dinkić postao neobavešten, to je možda zarazno, ili se možda radi o nečemu drugom.
Ministar Bubalo (ministar Bubalo je, poslanici znaju, ali i javnost, ministar za privredu ove zemlje) juče ili prekjuče iznosi svoj koncept privatizacije NIS-a. Vrlo jasno kaže ministar – postoji dogovor sa MMF-om, ali bi taj dogovor trebalo preinačiti. Reč "prodaja" bi trebalo zameniti rečju "privatizacija", reč "većinski", a odnosi se na većinski kapital, bi trebalo izbaciti. Šta hoće da kaže ministar Bubalo? Da bi trebalo napraviti nekakav koncept koji ne bi podrazumevao prodaju većinskih akcija i većinskog udela u NIS-u.
Predsednik Vlade ćuti, potpredsednik Vlade, jeste li vi gospodina Labusa negde sakrili kada se on ne pojavljuje poslednje tri nedelje na belom svetu? Gori zemlja o tome šta će da bude sa najvećom kompanijom u Srbiji, a potpredsednika Vlade, koji se, koliko ja znam, bavi privrednim pitanjima i trebalo bi da da nekakvo svoje mišljenje, nema, kao u crnu zemlju da je propao. Ne znam da li je Dinkić napravio puč, pa preuzeo G17, to dakle nije tema ove skupštine, to je tema G17, ali za ovu skupštinu je važno da nemamo mišljenje potpredsednika Vlade.
Dakle, dame i gospodo, više je nego jasno da ovaj parlament, a to znači 250 ljudi koji u parlamentu sede, ne bi trebalo da ispusti jedini instrument koji ima u svojim rukama, a to je važeći Zakon o NIS-u, jer mi imamo posla sa jednom vladom koja nije samo bahata, već je konfuzna, neodgovorna i nesposobna.
Dakle, dame i gospodo, ovo je trenutak kada će svako po svojoj savesti doneti odluku hoće li takvoj izvršnoj vlasti prepustiti sudbinu NIS-a u ruke ili ćemo naterati predsednika Vlade, pronaći negde gospodina Labusa, ako je rešio da se dalje bavi politikom, ministra Dinkića, gospodina Bubala, bogu hvala gospodin Naumov je tu, pa će nam možda nešto i objasniti, da u ovom parlamentu kažu narodu Srbije šta bi to trebalo da se desi sa NIS-om. Hvala vam lepo.

Gospodine predsedniče, naravno da gospodin Aligrudić ima pravo da kaže svoj stav i svoje mišljenje o tome da li su amandmani dobri ili nisu, da li su potrebni ili ne i ja to njemu ne zameram, ali je vrlo važno da svaki stav ima svoju dobru premisu i logično utemeljenje.
Ako ništa drugo, ova rasprava u pojedinostima traje duže nego rasprava u načelu. Ovde prisutni ministar gospodin Naumov je potrošio, po mojoj slobodnoj proceni, 10 puta više vremena danas kada raspravljamo o dva amandmana, nego što je upotrebio vreme da poslanike ubedi da treba da glasaju za ovaj zakon, kada je to bilo vreme i mesto, u ekspozeu pred početak rasprave ili na početku rasprave u načelu o zakonu o stavljanju van snage Zakona o NIS-u.
Ovih mesec dana Naftna industrija Srbije je postala tema u našem društvu, i to je dobro zbog toga što su mnoga pitanja otvorena. Nažalost, na vrlo mali broj pitanja smo dobili odgovor, ali taj odgovor treba ovde da bude dat. Nije ga, nažalost, ministar Naumov dao i, iskren da budem, ja sumnjam, iako je ovde njegov zamenik ili pomoćnik gospodin Sokolović, koji je više od ministra upućen u ova naftna pitanja, ali nismo dobili odgovore na pitanja koja smo tražili.
Gospodin Vlahović je ovde rekao šta je u stvari suština stvari. Suština je da ukoliko ovaj zakon dobije većinu, to je poslednji trenutak kada mi kao poslanici imamo priliku da kontrolišemo proces restrukturiranja i privatizacije Naftne industrije Srbije. To nije dobro zbog toga što mi u ovom trenutku ne znamo šta Vlada Republike Srbije ima nameru da učini.
Kada gospodin Aligrudić kaže da postoje rokovi, da je MMF postavio našoj zemlji rokove koje smo čak i prekoračili, onda pitam pre svega većinu i pitam ministra gospodina Naumova šta je to smetalo Vladi Republike Srbije da tender za angažovanje privatizacionog savetnika u Naftnoj industriji Srbiji raspiše prošle godine u ovo doba. Od kada je formirana Vlada Republike Srbije Demokratska stranka svakom prilikom skreće pažnju i poziva na to da se uđe ozbiljno u restrukturiranje javnih preduzeća i naravno da je Vlada Republike Srbije kriva zbog toga što mi do danas nemamo mišljenje kompetentne osobe ili institucije šta bi trebalo uraditi sa Naftnom industrijom Srbije.
Naravno da onda Vlada nema svoje mišljenje i to je razlog zašto ministri daju kontradiktorne i konfuzne izjave i to je najbolji dokaz da Vladi ne treba prepustiti u ruke dalji proces privatizacije NIS-a bez kontrole ove skupštine. Zato treba glasati protiv zakona o NIS-u.