Da ne bude nesporazuma, prošle godine, pre nego što je počela poljoprivredna sezona, bilo je obezbeđeno da zemljoradnici kupe gorivo po 64 ili 65 dinara, zna to neko od ovih poslanika koji se bave poljoprivredom i ta cena je postignuta tako što je sa različitih načina budžeta subvencionisano gorivo. Pre nego što je počela setva, tri milijarde dinara je isplaćeno kao za subvencije i to je živ novac što su poljoprivrednici dobili prošle godine. Postojali su neki drugi problemi koji su u drugoj polovini godine razrešeni posle rebalansa budžeta, ali oni se ne tiču Ministarstva poljoprivrede nego načina na koji je koncipiran budžet, pa bi posle toga morao da bude izveden rebalans.
U januaru ili februaru mesecu, intervenisano je iz odgovarajućih resursa, pa je smanjen paritet odnosa za azotno đubrivo i za one koji su to hteli, za pšenicu koju su imali, za kukuruz, za one koji su govorili da je zeleno, tako da je do ovog doba godine u 2012. godini nekoliko vrlo značajnih mera bilo sprovedeno. Uostalom, u 2012. godini isplaćen je poslednji kvartal premije za mleko za 2011. godinu, kada je posle rebalansom sređen onaj deo koji se ne odnosi na Ministarstvo poljoprivrede, nego na druge delove države koje učestvuju u pravljenju budžeta, onda su i druge stvari razrešene.
Da nije država donela odluku da se odrekne usluga 1600 ili 1700 poljoprivrednih savetodavaca, ja sam siguran da 90% ne bismo imali ni trunku ovih problema koje smo imali sa afla-toksinom, i da bismo te stvari rešili na drugi način. Ali, dobro, postoji mogućnost da ispravimo stvari koje nismo dobro uradili, ja sam u tom smislu danas i govorio ovde, između ostalog i oko stvari vezanih za poljoprivredu, nužno je postići ozbiljan politički dogovor, pa posle toga i društveni dogovor. Hvala najlepše.

Gospodine predsedniče, poštovani ministri, poštovane kolege, imam pitanje za gospodina Kneževića. Oko navodnjavanja je pitanje i to kako teku poslovi sa projektovanjem i izvođenjem radova na pre svega čišćenju postojeće kanalske mreže, a onda i na izgradnji nove kanalske mreže. Prošle godine je dosta toga urađeno na pre svega čišćenju postojećih sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje. Bili su pokrenuti projekti za izradu za vrlo značajne površine novih sistema za navodnjavanje.
Srbija i proizvodi negde oko 10 i po milijardi evra hrane u poljoprivredi, što u prehrambenoj industriji i mislim da nikada nije dovoljno reći kakav je naš potencijal. Video sam skoro u štampi da se procenjuje na 50 milijardi evra, ali postoje ozbiljne procene da možemo 100 milijardi evra hrane da proizvedemo. To su tri BDP aktuelna koja sada imamo i manje više zbog toga vodimo ovakve debate – da li možemo da odbranimo penzije i plate i da li uopšte možemo svoje finansijske obaveze da uradimo.
Poljoprivredom sa bavi dva i po miliona ljudi. Polovina od njih kao isključivom delatnošću. Dakle, oko 450 hiljada porodica i polovina se bavi kao dopunskom delatnošću. To je najsiromašniji deo građanstva u Srbiji. Za najveći deo njih ove teme nisu čak na aktuelne, pošto niti primaju penzije niti imaju bilo kakav drugi benefit od države, isključujući subvencije i to je posebna tema, tema agrarne politike.
Ono što mislim da je suštinski važno je da sistemi za navodnjavanje i odvodnjavanje i temeljna i elementarna infrastruktura su pretpostavka za bilo kakvu veliku agrarnu politiku i ekonomsku politiku kada je proizvodnja hrane u pitanju i korišćenje ovih izuzetnih potencijala koje ima Srbija. Zbog toga je moje pitanje vama gospodine ministre – šta možemo da očekujemo u 2013. godini i šta su vaše projekcije za četvorogodišnji period ukoliko Vlada bude išla do sledećih redovnih izbora?

U Srbiji je prema onome što su institucije ovlašćene, i sposobne da se time bave, kao procenu dale moguće bez dramatično velikih ulaganja po jednom hektaru osposobiti milion i 100 hiljada hektara zemljišta za navodnjavanje. Sada imamo 200 hiljada regularno i neregularno. Dobro je i ovo što je neregularno. Bolje je nego da nije nikako. Sa ovim što ste vi, gospodine ministre, rekli to je negde projekcija.
U Geo-strategiji ima jedan termin koji se zove – "panterov skok", kada pokušate da napravite jedan veleobrt u nekoj oblasti života. Mislim da poljoprivreda i hrana mogu da budu prostor za "panterov skok", za srpsku ekonomiju.
Gospodine Dinkiću, tri do pet milijardi evra, to je više za vas nego za ministra poljoprivrede, procena je da košta da se obezbedi navodnjavanje za milion i 100 hiljada hektara zemljišta u Srbiji.
Imajući u vidu nivo zaduženosti zemlje i sve što se otvara problem oko ove teme, mislim da je to stvar od najvećeg nacionalnog interesa i moje je uverenje da nema vrednije infrastrukture potencijalno za Srbiju nego što je ovo. Navešću samo jedan primer za jednu mikrocelinu. Živim u Šabcu i tamo su ljudi gajili 100 hektara jagoda.
U ovih deset godina je iskopano nešto preko 200 bunara u ovom delu koji ide prema Krupnju, dakle u Pocerini, i danas ima šest stotina hektara jagode. Sada što je interesantno za deo ekonomske politike koju vodi gospodin Dinkić. Ulaganje u jedan hektar jagode je 10 i 12 hiljada evra. Manje-više, kao najveća davanja koja mi imamo kao podsticaje za razvoj industrije.
Godišnje zarade na desetogodišnjem prosečnom nivou nisu ispod 10.000 evra po jednom hektaru, a budu i 15.000. Dakle, za tri godine, pošto je jagoda trogodišnja biljka, tri puta deset trideset, plus onih 10 ulaganja, to je negde promet od 40-50 hiljada evra. Šest stotina hektara, negde oko hiljadu domaćinstava se bavi proizvodnjom jagoda. Oni će ove godine imati zaradu oko devet miliona evra. Jedna porodica prosečno ima, za prilike u našoj zemlji, izvanredan prihod. Na obradu jagoda godišnje se upotrebi nešto više od dva meseca.
(Predsednik: Vreme.)
Ovo je ilustrativan primer i ne bih ulazio, da ne trošim vreme, nemam ga, u druge vrste voća i povrća, u potrebu da intelektualnom infrastrukturom, a to je sa stručnim ljudima, pomognemo proizvođačima i sa ekonomskom infrastrukturom, sa logističkim centrima, kojih treba da bude šest do 12 u Srbiji, da uvećamo vrednost ovakve proizvodnje, jer kada prodajemo na veliko u hladnjače, to se onda preproda na kvantaškim pijacama, u Rusiji i u zapadnoj Evropi. Ta roba vredi dva ili tri puta manje, nego kada bismo prodavali u pakovanju od pola kilograma. Hvala najlepše.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, prilike u javnim finansijama su toliko teške i komplikovane da to nije samo stvar Vlade, koja je, naravno, najodgovornija, i gospodina Dinkića, koji je ministar finansija.
Zbog toga što se to tiče svakog građanina koji živi u našoj zemlji, izražavam neslaganje sa pristupom i sa načinom kako je ovaj paket poreskih zakona došao u parlament.
Mislim da svako u Srbiji treba da ima mogućnost i pravo da ima potpuno uvid u stvari šta se dešava zbog toga što će naprosto posledice pogoditi svaku porodicu.
Mi imamo i to je juče Fiskalni savet javno izneo, vrlo veliki problem. Ako sam dobro razumeo, 55 milijardi dinara će biti manji prihodi u odnosu na ono što je projektovano budžetom koji je Parlament usvojio. Još oko 20 milijardi dinara će manje ući u budžet.
Sa druge strane jedna dobra stvar, inflacija je manja nego što je planirana, ali to ima loše reperkusije na javne finansije. Oko 5 milijardi dinara je stvar povećanja sivog ili crnog tržišta i smanjena naplata.
Ono što je suština ovog Predloga poreskih zakona jeste da u stvari, 20 milijardi dinara bude uzeto iz projektovanih prihoda gradova i opština u Srbiji, prihoda koji su kao takvi stavljeni u budžete lokalnih samouprava na kraju 2012. godine za ovu 2013. godinu. Toliko inače iznosi, kao posledica smanjenja poreza na zarade sa 12% na 10%.
S druge strane, povećanjem doprinosa, penzijsko osiguranje kako u Predlogu zakona stoji trebalo bi da u Fond penzijskog osiguranja kao izvorni prihod uđe novih 25 do 27 milijardi dinara. Dakle, prosta je tu računica. U suštini će ovo povećanje u Fondu za penzijsko osiguranje najvećim delom pasti na teret lokalnih samouprava i to je Zajedno za Srbiju ne prihvatljivo.
Ne prihvatljivo, jer to predstavlja smanjenje kapaciteta lokalnih samouprava, samouprave uopšte. Imajući u vidu kako smo se sreli sa ovim paketom poreskih zakona mi ćemo glasati protiv ovog zakona o porezu na zarade, kao i Zakona o izmeni stope doprinosa na penzijsko osiguranje.
Ne sumnjivo je da je vrlo ozbiljna i velika tema da se otvori pitanje poreza na imovinu koji je izvorni prihod gradova i opština u Srbiji. Baš zbog toga mislim da je ovaj korak trebalo preduzeti tako što je na jedan dobar način i sa dovoljno vremena trebalo razmotriti šta se dešava, svaku tvrdnju i to da gradovi i opštine ne troše novac na adekvatan način. Da vidimo gde ga ne troše na adekvatan način? Da li imaju više zaposlenih u administracijama? Da li imaju neefikasna javna preduzeća? O čemu se radi? To je pitanje lokalnih samouprava. Duboko verujemo da nije moguće ništa temeljno promeniti u Srbiji ukoliko milioni ljudi nemaju potpuno jasnu sliku o tome šta se događa i ukoliko ne odlučuju.
Na žalost sada nismo imali svi zajedno priliku da se suočimo sa onim što predstavlja bitne stvari u javnim finansijima. Gradovi i opštine da bi zadržali svoje budžete će morati da povećaju poreze na imovinu. Potpuna je istina da to ne moraju da učine i zakon im daje mogućnost da uopšte ne naplaćuju porez na imovinu. Vrlo je važno da znamo koliko će opštinskih i gradskih budžeta ući u neodrživo stanje kada budu izgubili ovih, kada se sa 12 spusti na 10%, 16% očekivanih prihoda od poreza na imovinu, koliko bi trebalo da dobiju? Šta to znači za sve ono čime se bave gradovi i opštine? To neću da licitiram, pošto građani manje ili više znaju i razvoj sela i obdaništa, socijalna zaštita, ali isto tako, naravno, infrastrukturni radovi.
Bitno je da na jedan dobar način diskutujemo o svemu što se tiče našeg svakodnevnog života. Uvek je u politici moguće naći lake odgovore tako što budu optuženi ovi ili oni, ali to ništa u životu ne može da promeni, na žalost. Kada se to sve uprosti, najveći minus od ovih 55 milijardi smanjenih prihoda, u stvari manji prihod od PDV od onoga što je očekivano, što u životu znači da su građani manje trošili u prodavnicama. Smanjen je promet u maloprodaji pa je i manje plaćeno PDV. Po ovoj ideji, da bi ostali održivi budžeti gradova i opština isti ti građani će morati da plate porez na imovinu veći nego što su do sada plaćali na kuće, na zemljište, na ono što čini njihove okućnice. To je stvar o kojoj će svaki gradonačelnik i svaka gradska skupština morati da donese odluku.
Mislim da bi bilo fer da smo to znali svi zajedno i kada je paket ovih zakona ušao u skupštinu u ponedeljak. Znam da su u stalnoj konferenciji gradova i opština, predsednici opština i gradonačelnici sa vama gospodine ministre, o tome diskutovali, ali to nije bila tema u javnosti. Dobro danas je tema i važno je da ljudi u Srbiji imaju jasnu predstavu da zbog toga što smo svi zajedno manje trošili u proteklim mesecima će se verovatno u najvećem broju gradova i opština suočiti sa činjenicom da moraju da plate više zbog toga što su vlasnici kuća i okućnica. Dvadeset milijardi dinara. Svako može da izračuna šta to znači za njegov kućni budžet.
Da li je to opravdano ili neopravdano? Zbog toga mislim da je trebalo da razgovaramo o tome. To je važno pitanje. Mislim da je to jedan veliki resurs. Porez na imovinu je veliki resurs. To otvara i druga pitanja. Otvara pitanja zašto mi ne uspevamo da podignemo deo BDP tamo gde manje ili više ne zavisimo ili znatno manje zavisimo od spoljašnjih faktora, već imamo manje ili više stvari u svojim rukama. Govorim pre svega o proizvodnji hrane. Deset i po milijardi evra prošle godine smo zaradili u poljoprivredi i prehrambenoj industriji.
Potencijal Srbije nije kako je to juče u štampi bilo 50 milijardi evra, već 100 milijardi evra u proizvodnji hrane. To su tri sadašnja BDP, od svega, uključujući "Fijat", "Železaru" koja ponovo radi i IT tehnologije i sve usluge koje pružimo. Prost primer, kao što manje više svi znaju, živim u Šapcu. Ima jedan brdoviti deo prema Krupnju koji se zove Pocerina. U ovom trenutku tamo 600 hektara pod jagodama. Pre deset godina bilo je 100 hektara. Ova razlika se desila zato što je grad zajedno sa proizvođačima našao način kako da izvuče vodu koja se nalazi na dosta ozbiljnoj dubini i to navodnjavanje je dovelo do ovog velikog povećanja proizvodnje.
Za jedan hektar jagoda je potrebno da se uloži 10 hiljada evra, ili 12. to je maksimalan iznos koji se daje za podsticaj stranih ulaganja ili ulaganja uopšte. Zarada u poslednjih deset godina po jednom hektaru jagode je prosečno između 10 i 15 hiljada evra. Na 600 hektara manje ili više hiljadu porodica se bavi produkcijom ovog voća. Kada podelite 10 hiljada evra na 12 meseci to je ozbiljna zarada za jednu porodicu od 700 ili 800 evra. Nemaju nikakvog problema da posle tri godine vrate 10 hiljada evra koje bi dobili na ime nekog podsticaja, pošto je jagoda trogodišnja biljka. Ovo je samo paradigma.
Kao što možete da zaključite, ovih šest stotina hektara puta desetak miliona evra je najmanje šest miliona evra čiste zarade, mada je i više i to tako što se sve proda na kvantaškim pijacama od Moskve do Brisela. Da se proda trgovinskim lancima u pakovanjima od po pola kilograma, ta zarada se udvostručuje ili utrostručuje. Tu ću završiti.
Dakle, potencijal je 100 milijardi evra u hrani. Četiri milijarde evra svake godine izgubimo biomase zbog toga što ne održavamo šume kako treba i ne upotrebljavamo ostatke od poljoprivredne proizvodnje kao energente, četiri milijarde evra svake godine.
Da ne bude zabune, u prošloj Vladi preduzete su mere i u pogledu stvaranja preduslova za povećanje obima hrane i u pogledu stvaranja uslova za temeljnu, ekonomski isplativu i ekološki održivu eksploataciju šuma i sakupljanje ostataka od poljoprivredne proizvodnje koji mogu da se koriste kao energent. Inače je prilično opasno ovde kada idete po Sremu posle žetve ili berbe kukuruza, možete i da stradate ukoliko naiđete na zapaljene ostatke od poljoprivredne proizvodnje. Sagorevaju i ovako i onako. Bilo bi bolje da pravimo struju od toga.
Zbog toga je prošla Vlada angažovala dve stotine nezaposlenih šumara i 1600, ako se dobro sećam, nezaposlenih agronoma i imali bismo već sad značajne iskorake da te stvari idu kako je tada donete odluka.
Dakle, pitanje je ovde koliko snažno idemo u navodnjavanje, jer je to suštinski preduslov da se poveća hrana. Imamo mogućnost da pod navodnjavanjem bude milion i 100 hiljada hektara. Prošle godine su naručeni projekti za dve stotine hiljada hektara. Mislim da ste, gospodine ministre, za neke od tih površina potpisali u Ujedninjenim Arapskim Emiratima ugovor da bi bili realizovani.
Ponoviću, suštinska zamerka je u tome što nismo otvorili ovu raspravu, da prosto svaka porodica u Srbiji zna šta će biti posledice ovih zakona i zbog čega je do toga došlo. Zakon o poreskom postupku, poslanička grupa ZZS smatra da je intencija zakona dobra i da je dobro da se porez po odbitku u formalnom i u suštinskom smislu na nov način artikuliše. To će biti dobro za sve koji su obveznici i smanjenje troškova za ubiranje ovog poreza je vrlo važno. To je stvar koju ćemo podržati.
Imamo primedbe na nekoliko odredaba. Zbog toga smo stavili amandmane, pre svega u pogledu dostavljanja. Ne znam kako će da izgleda ukoliko dostava bude uredna kad prođe 15 dana pošto bude predata pošti, to mislim da je protivustavno, ali o tome ćemo diskutovati kada bude rasprava u pojedinostima.
Imamo nedoumice šta je ideja sa stvaranjem uslova da budu različite zarade za službenike poreske administracije u zavisnosti od mesta u kojem službuju i rade, ali to ćemo takođe debatovati kada za to dođe vreme.
Takođe, smatramo da su u dobrom pravcu postavljene izmene Zakona o porezu na dobit pravnih lica, iako Fiskalni savet ima značajne primedbe. Mi mislimo da je dobro da se osnaže prilike i podsticaji koje zakon daje za finansiranje zdravstvenih, obrazovnih, humanitarnih, sportskih i drugih aktivnosti.
Iskreno mislim da bi bilo dobro da smo suzili čak, a mislim da imamo priliku ovde amandmanima da oko toga nešto uradimo, mislim da je zaista loše za nas kao društvo sve zajedno da, pre svega, mladi ljudi i deca koji ne mogu da obave operacije koje su neophodne ovde u zemlji, već moraju da idu u inostranstvo. Na televizijama i novinama pokušavaju da obezbede taj novac. Bilo bi dobro da se ovde napravi jedno usredsređenje za takvu vrstu aktivnosti, da se motivišu svi oni koji su obveznici poreza na dobit pravnih lica, da za te svrhe dok ne budemo pronašli sistemsko rešenje izdvajaju novac. Smatram da je to pitanje solidarnosti i da je dobro da podstičemo da se taj problem reši na ovakav način, dok ne budemo našli način kako da razrešimo sve ono što je veliki problem u celokupnom sistemu zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite.
Takođe, i podsticaji za ulaganja u razvoj novih proizvoda i tehnologija su za nas potpuno prihvatljivi. Mi ćemo glasati za ove stvari. I Zakon o akcizama je potpuno adekvatan. Crno tržište, nisam siguran da je samo pet milijardi. Moguće je da je i više od onoga što je Fiskalni savet procenio, ali svakako mislim da će ovaj Zakon o akcizama rešiti jedan deo problema, kao što je prošle godine bilo problema sa lož uljem, sada je sa bio-gorivom i ta stvar mora da se razreši. Za to ćemo podržati ovaj zakon.
Danas ili sutra, evo pred nama je rebalans budžeta. O svemu onome što dotiče svaku porodicu, svaka porodica mora da ima priliku da dobije puno obaveštenje. Za to se zalažemo kao za najvažniju stvar u našem javnom životu, ne samo u politici. Smatramo da nema stabilne države, niti preduslova za stabilnu ekonomiju dok ljudi nemaju predstavu o svemu što je važno. Biće povećano opterećenje građana. Ljudi će morati da plaćaju više nego što su plaćali do sada. Bolje bi bilo da smo potrošili tri nedelje ili mesec dana da o tome diskutujemo.
Debata ovde u parlamentu je finale onoga što predstavlja zaključke o tome šta bi trebalo činiti. Uvek ćemo imati mogućnost da sučeljavamo svoja mišljenja, ali je važno da ljudi znaju šta ih čeka. Zbog toga, još jednom kažem, nećemo podržati ova dva prva zakona. Nije pravično da državne uštede krenu prvo tako što se uskraćuje novac gradovima i opštinama, pa se onda otvara pitanje kako dalje da se pronađu pare koje moraju da budu predmet uštede, što ćemo ovde debatovati kada uđe Predlog zakona o rebalansu.
Srbija vapi za samoupravom, za uključivanjem građana u odlučivanju, za otvaranjem prostora ljudima da znaju šta se dešava sa njihovim novcem. Siguran sam da Srbija ima znatno veći poreski kapacitet, ali ljudima novac ne može biti uziman prirodnim putem, niti možemo pridobiti građane za ozbiljne reforme ukoliko ih ne upoznamo sa svim što je za njih važno.
Zato apelujem, pozivam, a mi kao poslanička grupa to i tražimo, da otvorimo sve ono što je bitno i što je važno, da bismo ljudima mogli da stavimo do znanja šta nas čeka u jednom velikom i zajedničkom poslu. Hvala.

Gospodine predsedniče, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, poštovane kolege, razumem i duboko saosećam sa brojnim ljudima koji osećaju strah danas pre svega na Kosovu i Metohiji i nema sigurno nikoga u ovoj Skupštini, ni bilo koga dobronamernog ko takvo osećanje ne deli. Sa velikim uvažavanjem slušam i sam promišljam ovih dana o svim posledicama pravnim, međunarodno javno-pravnim sporazuma koji je premijer parafirao i Vlada potvrdila pre nekoliko dana. Takođe, veoma brižno i sa punom pažnjom, ali i sa velikom zabrinutošću čitam ono što SPC iznosi kao svoju poziciju i svoj stav o ovoj značajnoj i najvećoj temi koju imamo u ovoj Skupštini u poslednjim godinama.
Imajući potpunu svest o svemu tome i sagledavajući ono što se sagledati da u ovom trenutku, mogu da kažem da će poslanički klub Zajedno za Srbiju podržati sporazum koji je Vlada Srbije prihvatila zbog toga što sam potpuno uveren da je taj sporazum znak odgovornosti i brige svih koji su u ovome učestvovali i sada i u prethodnim vladama i u ovom sazivu parlamenta i u prethodnim sastavima Skupštine, odgovornosti prema stvarnosti. Politika je surovo realna stvar zbog toga što je politika život. Život, po mom uverenju, potpuno jasno kazuje kuda Srbija treba i kuda mora da ide. Na našu veliku žalost, vreme ne radi za nas. Vreme ne radi za nas decenijama unazad i zbog toga je bitno doneti teške i krupne odluke.
Uveren sam da je sada i trenutak, i posle ove skupštinske rasprave i u mesecima koji dolaze, da uspostavimo i konsenzus oko jedne nove strategije ukupnog kretanja i razvoja Srbije oko svih važnih stvari koje takođe moraju da se reše u različitim oblastima državnog života, reformi javnih servisa i zdravstva i prosvete, državne administracije i sve to moraju da budu teme ove Skupštine, i ljudi koji odlučuju u javnom životu, vrlo brzo.
Svako, naravno, mora sebi da postavi pitanje šta bi bilo da je Ahtisarijev plan prihvaćen u Skupštini onda kada je ovde bio na dnevnom redu, kako bi danas izgledala Srbija. Svi treba da se dobro zamislimo nad odlukama koje smo donosili svih ovih godina, da bismo u godinama koje dolaze donosili što manje loših odluka a što više dobrih odluka.
Nema ovde više mnogo šta da se kaže. Bolna, teška, ali odluka koja, po mom uverenju, nije imala nikakvu alternativu. Zbog toga ćemo glasati za Sporazum. Uveren sam da ćemo uspeti u društvu da napravimo konsenzus koji će nam otvoriti mogućnost da koristimo prirodne resurse koje Srbija ima, veliki ljudski potencijal koji kao narod imamo i da teško, korak po korak, počnemo da osvajamo bolji život. Hvala vam lepo.

Hvala, gospodine predsedavajući i gospođo ministarka, poštovane kolege, od viška slobode ne može nikada da bude neka šteta. Pre svega, jedinica lokalne samouprave nije državni organ. Nije po Ustavu, nije po zakonu, nije po suštini, baš nasuprot.
Ovo je jedno političko pitanje. Političko pitanje - da li opštine i gradovi, koje čine njihove skupštine, izvršni organi, ili gradonačelnici i predsednici opština, a svi su birani na neposrednim izborima i imaju legitimitet jer su im građani dali mandat da se bave onim što piše u Ustavu i Zakonu o lokalnim samoupravama ili drugim zakonima, imaju pravo da se obrate državi kada su u pitanju stvari koji se odnosi na teme za koje oni smatraju da su bitni, a prevazilaze granice naše zemlje. Njima to isto danas niko ne može da zabrani. Svaka opština i svaki gradu u Srbiji mogu da otvore kakvu god temu u javnosti koja im se učini da je u interesu njihovih građana.
Ovde se radi o jednoj tehničkoj stvari. O tome je ovde nekoliko poslanika govorilo. Ustanovljava se obaveza nadležnog Ministarstva i Vlade da na to odgovore. Zar ovde zaista imamo problem da ustanovimo obavezu Vlade da odgovori na inicijativu nekog grada ili opštini Srbiji, koje čine odbornici koji su izabrani na izborima, da ih udostojimo odgovorima i kada Vlada želi da odbije tu inicijativu i kada na osnovu te inicijative odluči da uđe u proceduru sklapanja međunarodnog ugovora?
Ovo je pitanje stava parlamenta prema samoupravi, i lokalnoj samoupravi i ono za šta se Zajedno za Srbiju zalaže – samoupravi na nivou oblasti, regiona. Danas su to Vojvodina i Beograd, ali ovo je ozbiljno i značajno političko pitanje. Prihvatam da se na tom pitanju razlikujemo. Mi smo za to da se gradovima i opštinama da ovo pravo, da im Vlada odgovori na to – da li ono što oni smatraju da je važno u međunarodnim odnosima je dobro ili nije dobro? Da li je državni interes ili nije državni interes?
Vladu bira Skupština. Skupštinu bira narod. Opštine i Skupštine opštine takođe bira narod. Ne vidim da postoji ijedan razlog da oslobodimo Vladu obaveze da odgovori na nešto što gradovi i opštine njoj predlažu, a pogotovo što mora da odgovori kada neki drugi subjekti, koje takođe uvažavam i mislim da je dobro što imaju pravo da podnose inicijative, kada prema njima takva obaveza postoji, osim ukoliko niste toliko protiv samouprave, naročito lokalne, ako smatrate da je ovo opasno za razvoj demokratije u Srbiji.
Zajedno za Srbiju će glasati za ovaj amandman i pozdravljam podnosioce. Nadam se da neće biti razlog to što opozicija podržava taj amandman, da ga samo zbog toga vladajuća većina odbije. Hvala.

Gospođo ministar, baš ste dali argumente zašto treba da se usvoji amandman. Za nešto što je u životu i u praksi potpuno prirodno i normalno, isto mislim da bi bilo potpuno neprimereno da bilo koje ministarstvo ili Vlada ne odgovore na neku inicijativu lokalne samouprave. U čemu je onda problem da postoji obaveza u zakonu da se to čini?
Inače, odgovor nije jasan. Mislim da Vlada, a verovatno i Odbor po inerciji, to se dešava u Skupštini, se bave pitanjem sporazuma između lokalnih samouprava sa nekim njihovim potencijalni partnerima u inostranstvu. Ovde se radi o jednoj drugoj stvari.
Zašto ne bi mogao grad Novi Sad ili opština Bosilegrad ili Trgovište da pošalju inicijativu po bilo kom pitanju koje se tiče međunarodnih odnosa Srbije, a naravno i energetskog ugovora, što je deo vaše nadležnosti - ugovora u oblasti saradnje u poljoprivredi, ugovora o vojnoj saradnji, ili o čemu god hoćete?
Zašto biste vi ograničili? Zašto bi bilo ko ograničio legitimno izabrane predstavnike građana u jednoj lokalnoj samoupravi da pošalju svojoj Vladi svoje države inicijativu da raspravlja o bilo kojoj stvari i da Vlada onda kaže – u pravu ste, niste u pravu, ovo je dobro, ovo nije dobro? Ne vidim nijedan razlog, pogotovo što se to daje privrednim subjektima, udruženjima i o čemu je sve ovde razgovarano.
Mislim da onaj ko je utvrđivao predlog na Vladi nije do kraja sagledao stvar. Nekako, po prirodi, kada to Vlada nije učinila, onda to nije ni većina na Odboru za spoljne poslove. Bilo bi dobro da se ovaj amandman prihvati. Hvala vam.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo ministri, poštovane kolege, nekoliko puta dok je ova ozbiljna kriza trajala sam rekao i to želim da kažem još jednom, da nije bilo neposredne opasnosti za zdravlje ljudi i tu se ja sa kolegom Arpadom slažem, nije bilo mesta ni panici i zbog toga nije dobro što se napravila ovakva slika kakvu smo imali.
Mislim da, ako je već negde moralo da izbije, nešto u sistemu bezbednosti hrane, dobro je da se desi tako da u suštini niko nije ugrožen.
To je između ostalog pitanje i za ministarku zdravlja, za gospođu Đukić-Dejanović, da li možemo da se na ovakvu ocenu možemo osloniti.
Što se tiče gospodina Kneževića i gospodina Ljajića, imam tu za obojicu pitanja. Ono što mene gospodine Kneževiću zanima jeste šta sve bi se ponovo preduzelo ili šta je moglo da bude preduzeto od septembra ili oktobra, ako se ja dobro sećam, kada smo videli prvi put, kada smo dobili informacije da imamo ovo gljivično oboljenje koje kasnije prouzrokuje pojavu aflatoksina, jer mislim da je to suština stvari.
Kako ćemo se mi postaviti prema svemu ovome, ako opet budemo imali sušnu godinu i ako u avgustu i septembru budemo videli da će nas manje ili više zadesiti slična situacija kakvu smo imali i ove godine.
Ono što i dalje čvrsto verujem jeste da smo ostali u situaciji da imamo 1500 ili 1700 agronoma koji su se širom Srbije nalazili na usluzi poljoprivrednicima, velikim i malim i da smo zadržali onakav sistem savetodavne službe kakav je bio uspostavljen, siguran sam da bi rizik od nastupanja ovakve situacije bio daleko manji i da bi komunikacija između nadležnih državnih institucija i poljoprivrednika bila daleko bolja.
Ono što mislim da bi gospodin Ljajić, a možda i gospodin Knežević mogli da nam kažu jeste kakve su procene štete koja je nastupila, štete za poljoprivredne proizvođače, pre svega za proizvođače mleka, a s drug e strane i štete za prerađivače.
Ono što mislim da je takođe vrlo važno da kažem jeste da je Pravilnik promenjen. U to vreme sam bio ministar poljoprivrede i potpisao sam taj Pravilnik. Možemo tu različite ocene da imamo, da li je to bilo dozrelo ili ne, ali, u svakom slučaju, i ovo što je ministar Knežević rekao, preko 600 provera je vršeno u toku 2012. godine i nije bilo aflatoksina. Dakle, svi koji su se nalazili u sisteme proizvodnje i prerade imali su više nego dovoljno vremena da se prilagode novom Pravilniku, ali prirodne okolnosti su bile takve da ovaj problem nije postojao, tako da mislim da je vrlo važno da ovu jako neprijatnu situaciju, za one koji su imali štetu vrlo bolnu, iskoristimo i da vidimo šta ćemo radimo sledeći put kada nam se ovo desi. Hvala lepo.

Gospodin Knežević i ja vodimo ovu polemiku oko savetodavaca. Mislim da smo imali znatno smanjene rizike i oko ove stvari i oko nekih drugih tema, veću šansu ljudi koji se bave poljoprivredom da više zarade, nego što zarađuju da u 3.000 sela sada im pomažu 1.700 agronoma.
Vrlo mi je važno što je gospodin Ljajić rekao. Dakle, 100 miliona evra ili 80 miliona evra ili 120, budžet za agronome ne bi bio veći od dve milijarde dinara godišnje, ali o tome ćemo polemisati i mi i ljudi koji se time bave kao svojom osnovnom delatnošću na fakultetima i koji daju dobre predloge za unapređenje sistema.
Ono što gospodine Kneževiću mislim da je vrlo važno, dakle, mislim da je bitno da se ispita ovo o čemu ste vi rekli. Pretpostavljam da ste to sve i pokrenuli i vrlo bi bilo bitno da se suzbije, mislim u nacionalnim razmerama, štetno delovanje ovakvih interesnih grupa ukoliko zaista to može da se potkrepi dokazima, i bilo bi bitno da se oslobodimo toga.
Što se sistemskog pristupa tiče, ono što mislim da bi mogao da bude dobar nauk iz svega ovoga kada, i ako nam se desi, ne samo oko aflatoksina, već i oko drugih stvari, da sistem bezbednosti hrane, koji je takav, u stvari, vi bi rekli proizvođači su ti koji snose rizik, pa moraju i da kontrolišu to sve, da je vrlo bitno da država naloži preventivno obavezne kontrole u onim situacijama za koje se ispostavi da mogu da budu rizične. Mislim da kada smo se sa tim sreli tamo negde jesenas, ili ako se sa time sretnemo i ove godine, svakako bi bilo dobro doneti neku odluku o obaveznim analizama, tamo gde se rizici pojavljuju, pa da onda izbegnemo svu ovu silnu štetu i uznemirenje javnosti. Hvala.

Gospođo potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada je najinteresantniji ugovor u pitanju oko poljoprivrednog zemljišta i ulaska kompanija iz Emirata, radi se svakako o jednoj političkoj odluci zbog toga o njoj raspravlja i najviše političko telo u zemlji. Političke odluke donose se onda kada stvari ne idu redovnim putem, da idu redovnim putem onda bi se procedure predviđene odgovarajućim zakonima i primenile. Postavlja se pitanje da li je ova politička odluka dobra ili nije dobra.
Poslanička grupa ZZS podržaće ove ugovore iako postoji nekoliko otvorenih pitanja. Radi se o jednoj odluci koja bi trebalo da otvori vrata, po mom sudu i po našoj zajedničkoj oceni, jednom novom poslovnom prostoru za celokupnu privredu Srbije, a pre svega za prehrambenu industriju Srbije. Zbog toga, gospodine ministre, mislim da će vaš posao tek da počne kada se završi ovo zasedanje u parlamentu ukoliko ovaj zakon dobije podršku, a nešto ću reći i o drugim zakonima. Jer, ne mislim da je suština samo da li će 14 hiljada hektara zemljišta po osnovu ovog sporazuma, odnosno zakona o njegovom potvrđivanju ući u ovakvu vlasničku strukturu kakva je ugovorom i zakonom predviđeno, već se radi o jednoj mnogo široj i značajnijoj stvari.
Verujem da je ovo prilika da se prehrambena industrija u Srbiji, a samim tim i poljoprivreda koja je sirovinska baza za prehrambenu industriju, da se otvori jedan potpuno nov prostor i verujem da je ovo prilika da ulje, šećer, mesne prerađevine, ali isto tako i konditorska industrija dobiju jedno novo tržište, to je gospodine ministre, jedan novi zadatak za vas. Poslanička grupa ZZS će uspešnost ove političke akcije koja ima ekonomski temelj ceniti po tome, bilo bi šteta da ta šansa bude propuštena. Videćemo kada prođe pola godine, ili godinu dana gde smo stigli.
Što se tiče, izgleda koje će imati poljoprivrednici, mislim da ćemo i tu imati mogućnost da unapredimo izglede svakoga ko se poljoprivredom bavi. Dakle, da ne bude ovde nikakve zabune. Po mom sudu, većina ljudi koja se bavi poljoprivredom u Vojvodini nije srećna što se ovo dešava. Mi moramo da respektujemo tu činjenicu i da je razumemo. Bez obzira što smo opoziciona poslanička grupa, mi ćemo podržati ovaj predlog, zbog toga što smatramo da je to javni interes. Mislim da je to dobro za Srbiju, mislim da je dobro i da je dobro za poljoprivrednike i u Sremu i u Banatu i u Bačkoj, ali i uz Centralnoj Srbiji, ili preostalom delu Srbije, ne znam kako da ga tačno nazovemo, jer mislim da ćemo uspostaviti nove standarde u proizvodnji. Mislim da je dobro da vidimo kada se primene sva tehnička pravila i sve agrotehničke mere, koliko moćna poljoprivreda u ovoj zemlji može da bude.
Što se tiče, političkih pitanja druge vrste, koja ovde nisu na dnevnom redu, zato što je naš Ustav takav kakav jeste. Mislim, da bi dobro uređena država Srbija, da je dobro uređena, a nažalost, nije, danas morala da dobije saglasnost ili Vlade AP Vojvodine ili parlamenta, da bi ovaj visoki dom mogao ovakav zakon da donese. Iskren da budem, nije ni meni baš jasno, šta pokrajinska vlada, kakvu poziciju zastupa, pošto je išla od nemila do nedraga, baveći se ovim pitanjem. Ukoliko je podržala, mislim da je to dobra odluka, ukoliko nije podržala, bilo bi dobro da vidimo šta su razlozi i argumenti, ali nekako mi je to ostalo u magli, kakvu je vlada u Novom Sadu odluku donela.
Inače, čvrsto verujem da kao što Vojvodina ima svoj parlament, ima vladu, ima budžet, kao što Beograd ima svoj parlament, ima izvršnu vlast, doduše ima gradonačelnika i veće, ali nije to suviše različito, ima svoj budžet, duboko verujem da i ovaj preostali deo Srbije, od Preševa do Bubanj Potoka, i od Zaječara, Kladova i Negotina do Užica, Prijepolja i Priboja, treba da ima svoj parlament, treba da ima svoju izvršnu vlas, treba da ima svoj budžet. Verujem da svim ovim pitanjima treba da se bave parlamenti izvršne vlasti ove tri celine, i onda ova skupština ne bi imala baš o suštini da se izjašnjava, ali bi imala naravno, potrebu i neophodnost o ovim svim spoljnopolitičkim i spoljnotrgovinskim aspektima da donese svoju odluku. Ni ovakav ugovor, i kada bude preuređena Srbija neće moći da se donese bez parlamenta državnog u kojem mi danas ovde sedimo.
Što se tiče, vojnog ugovora, mislim da je vrlo važno, i dobro da se otvori prostor za našu vojnu industriju. Koliko ja gospodine ministre vidim, vojna industrija Arapskih Emirata je veoma oslonjena na vojnu industriju zemalja NATO pakta, i mislim da je za Srbiju dobro da postane u ovom vojno industrijskom delu nekoliko koraka bliža onome što predstavlja jedan od aspekata severno-atlantskih integracija. Takođe, mislim da pravila koja će ovde biti uspostavljena oko izbegavanja dvostrukog oporezivanja, da su dobra.
Dobro je što je u ovom paketu Zakon o potvrđivanju sporazuma sa Rusijom. To je prethodna vlada u kojoj smo gospodine ministre, u stvari, nismo bili zajedno, vi ste izašli kada sam ja ušao, ali bez obzira, vaša stranka jeste. To su tehnički detalji. Bila je vaša stranka, bila je stranka u kojoj sam ja tada bio, i dugo smo vremena potrošili da se sa Rusima dogovorimo oko svega ovoga, pa eto, ta vlada nije uspela, ova je uspela, tako da ne vidim da bi bilo fer, kako vi kažete da sada budemo protiv nečega što smo zajedno na ovaj ili onaj način radili, a mislim da je to dobro i da je javni interes da se ovih 800 miliona dolara upotrebi u modernizaciju železnice u Srbiji.
Dobro je da naša siromašna zemlja otvara svoju spoljno ekonomsku saradnju u različitim pravcima, i sa arapskim svetom, i sa Rusijom, tako ćemo pre ući u EU, a to mislim da je suštinski, državni, politički cilj.
Dakle, još jednom poslanička grupa Zajedno za Srbiju podržaće ove međunarodne ugovore i njihovu potvrdu. Gospodine ministre, da vidimo kako ćete vi da iskoristite ovu veliku priliku i veliki zadatak, koji verujem, da će vam ovaj parlament danas dati, i da izvozimo više hrane i svih proizvoda prerađivačke industrije u ceo arapski svet. Hvala najlepše.

Gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, poslednjih godinu i po dana došlo je do vrlo bitne promene u broju gazdinstava koja su korisnici različitih vidova pomoći koje država daje, i direktnih podsticaja i regresa, manje – više svih instituta koji će biti regulisani i ovim zakonom, ukoliko on dobije većinu u ovom parlamentu.
Negde 2011. godine je bilo oko 80 hiljada gazdinstava, sada je to preko 240 hiljada i ono što na Odboru za poljoprivredu, diskutujući o ovom predlogu zakona i o budžetu pre izvesnog vremena, smo mogli da saznamo, da vidimo i da zaključimo u krajnjoj liniji, da broj gazdinstava koji će dobijati različite vrste prinadležnosti od države, neće svakako biti manji od 200 hiljada i da je intencija i ovog zakona da se taj broj povećava i to je veoma dobra stvar.
Govoreći iz iskustva, mislim da je potpuno jasno da najbolji mogući način upotrebe novca, odnosno da se novac koji država daje u agrarnom budžetu pretvori u povećanu proizvodnju, nije moguće ukoliko svako od tih gazdinstava nema najbolju moguću asistenciju i najbolji mogući uvid u to šta su mogući oblici saradnje sa državom sa jedne strane i sa druge strane, onu vrstu tehničke pomoći koja je tim gazdinstvima neophodna da bi mogli da unaprede proizvodnju, od toga koju vrstu semena da koriste, šta je sve moguće, do čega je moguće doći na tržištu, koje druge vrste agrotehničkih mera, svega onoga što, ukoliko bude upotrebljeno u poljoprivrednoj proizvodnji, može da dovede do povećanja te poljoprivredne proizvodnje. Mi smo danas negde na desetak milijardi evra društvenog dela društvenog proizvoda koji predstavlja proizvodnju hrane i poljoprivredu i prehrambenu industriju. Potencijal naše zemlje je zaista ogroman…
(Predsedavajuća: Vrema.)
…svakako višestruko preko i tih deset milijardi evra i mislim da je svaka vrsta investiranja u poljoprivrednu proizvodnju investicija koja ne može da bude pogrešna.
Zbog toga sam stavio amandman već na ovom mestu i posle na samom kraju zakona, kada se govori o nadzoru, razrađena je ova ideja, a to je vraćanje diplomiranih agronoma kroz savetodavnu službu, njih je bilo oko 1.700. Vodili smo i nas dvojica jednu polemiku o tome i generalno u javnosti, nije ništa sporno da imamo različite poglede, ali još jednom zaista hoću da izrazim svoje čvrsto uverenje da je angažovanje ljudi koji su završili poljoprivredni fakultet, da bi savetovali poljoprivredna gazdinstva u Srbiji, više nego korisno. Oni su toku prošle godine savetovali preko 350 hiljada gazdinstava u preko 3.000 hiljada naselja. Ono što je naročito važno, to se i sada vidi, da što su pasivniji krajevi, što su teži uslovi poljoprivredne proizvodnje, u toliko je ceo taj angažman bio dragoceniji.
Zbog toga sam predložio amandman, da se asistenti i savetodavci uvedu u zakon. Dao sam predlog kako bi to trebalo definisati. Ostavljeno je ministru i Vladi na raspolaganje da odluče na kakav konkretno način bi oni mogli da budu angažovani. Slažem se da to zavisi od raspoloživog novca u budžetu, ali zaista mislim da je investiranje u rad ovih stručnjaka dragoceno i da se višestruko vraća kroz povećanje proizvodnje, kroz povećanje BDP i kroz povećanje zarade za svako pojedinačno gazdinstvo. Hvala lepo.

Netačno je da sam bilo kad, na bilo kom mestu, uključujući i Glavni odbor DS, rekao bilo šta nalik na ovo što je gospodin Rističević kazao. To je potpuna neistina. Tačka jedan.
Tačka dva, savetodavna služba je uvedena u život pre godinu ili godinu i po dana, uz najveću moguću podršku oba poljoprivredna fakulteta koja postoje u Srbiji – i Fakulteta u Zemunu i novosadskog fakulteta. Svi profesori koji su u ovome učestvovali, oba dekana, dali su najveću moguću podršku, dakle, ne samo podršku, nego uz aktivno učešće stručne javnosti je savetodavna služba, iz onog oblika koji je postojao i koji manje-više postoji i sad, prevedena u višestruko jedan veći sistem sa drugim zaduženjima.
Ministarstvo poljoprivrede je davalo samo tehničku asistenciju. Sve što je činjeno, činjeno je tako što su profesori univerziteta i jednog i drugog, i novosadskog i beogradskog, vodili obuke, sastavljali testove, utvrđivali nivo znanja kandidata, tako što su vršili nadzor nad onim što se čini i što se radi, tako što su davali predloge organizacije. Dakle, uz najveću moguću podršku najvećih autoriteta koji se bave agronomijom u ovoj zemlji i uopšte poljoprivrednom naukom, ceo ovaj sistem je sproveden.
Što se tiče političke pripadnosti, ni jednog jedinog trenutka članstvo ili ne članstvo u nekoj političkoj stranci nije bilo važno. Predsednici opozicionih političkih stranaka po lokalu su bili asistenti savetodavci. Neki od njih su bili najbolji učesnici u celoj ovoj stvari. Možete svakog pojedinačno da pitate da li ga je iko ikada pitao da li je u nekoj političkoj stranci ili nije i da li je to na bilo koji način uticalo na ono što su činili. Svako od poljoprivrednika je na onaj način koji je želeo, koristio ili odbijao saradnju sa asistentima savetodavcima. Još jednom ću reći, 350.000 gazdinstava je dobijalo pomoć. Danas kada idemo po Srbiji, tamo gde su teži uslovi za poljoprivrednu proizvodnju, toliko se ljudi više raspituju za asistente savetodavce jer su im mnogo pomagali.
Ovo je još jedna prilika da kažem nešto što verujem, a čini mi se da se čak oko toga uspostavlja i konsenzus. Poljoprivredna proizvodnja u Vojvodini i poljoprivredna proizvodnja u centralnoj Srbiji su veoma, veoma različite. Različita je struktura poljoprivrednih gazdinstava, različita je struktura proizvodnje, različite su navike, različita je tradicija, različit je pristup. Potpuno je nemoguće na istovetan način urediti poljoprivrednu politiku, po mom mišljenju, u Vojvodini i u centralnoj Srbiji i zbog toga je neophodno da mi, u stvari, imamo agrarnu politiku za svaki deo naše zemlje koja je primerena potrebama koje ljudi imaju.
Mislim da je ovo jedno veliko pitanje, u stvari, jedan element koji može na bitan način da utiče na celokupnu agrarnu politiku.

Opet na ono prvo. Čak ni u novinama to nije pisalo. Pisalo je za neku drugu stvar, koja je takođe neistinita, da su krediti bili instrument, a ne savetodavci, za dobijanje glasova. To takođe nije tačno, evo, tu je i ministar. Mislim da je on podrobno pregledao kako su krediti stavljani na raspolaganje poljoprivrednim proizvođačima. Čini mi se da je tu napravljen jedan veliki napredak i što se tiče tehnike i broja onih koji su uspeli da dobiju te kredite i onih koji nisu uspeli, takođe, koji su aplicirali. Da sad ne polemišemo više o toj stvari.
Tačno je da je menjana poljoprivredna politika. Menjana je i na kraju je došla do ove tačke na kojoj se sada nalazi. U grubo ona u stvari ulazi kao osnov u zakon, broj gazdinstava koji dobijaju novac, jer je to najznačajniji deo agrarne politike, tu je najviše novca, kroz direktne podsticaje je manje-više pretočeno u zakon ono stanje stvari koje je na kraju prethodne Vlade ostalo. Mislim da je to samo pokazalo da to nije stvar politike, nego je to stvar života. Morala je da se promeni agrarna politika jer smatram da je bilo neodrživo da 80.000 gazdinstava budu korisnici subvencija, a ta politika je promenjena i u godini pre izbora, ne samo u izbornoj godini. Imali smo vrlo dramatične stvari. Dva puta su bili ozbiljni protesti zemljoradnika. Ta politika je menjana kroz jedan, vrlo buran proces i ta promena je trajala više od godinu dana.
Ono što mislim da će se na kraju pokazati kao nužno u životu, to je da država ukoliko investira novac, a ovo što mi radimo i kroz ovaj zakon jeste investiranje novca u poljoprivrednu proizvodnju, mora sa druge strane da ima potpuno jasan dokaz da to ulaganje novca dovodi do povećanja poljoprivredne proizvodnje. To je kao kada imamo izvor nafte, pa samo je pitanje da li ćemo tu naftu da izvadimo ili ćemo da gledamo u bušotinu.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Odbijte od poslaničkog kluba.
(Predsedavajuća: Sada ne može, pošto sam vam dala pravo na repliku.)
Izvinjavam se, onda ništa.

Gospodine Dinkiću, niste vi dobrovoljno izašli iz Vlade, nego je gospodin Mirko Cvetković tražio da budete razrešeni, pa ste razrešeni ovde u parlamentu. Nije vama na kraj pameti padalo da iz te vlade izlazite, kao što je svima ovde poznato, a i ovim ljudima koji nas gledaju.
Druga stvar, vi stalno imate neke pogrešne predstave i nekakvu čudnu sliku o svetu i o životu. Dakle, što se tiče Vrnjačke Banje, iz Beograda, iz DS, niko se time nije bavio van onoga što su ljudi iz Vrnjačke Banje a ne iz DS, ne mogu sada da kažem za G 17 plus, vašu tadašnju stranku, i svih drugih stranaka slali ovde kao vapaje za pomoć i za spas.
Tamo je parlament, pa nisam baš siguran da li je jednoglasno, ali sigurno sa, recimo, četvoropetinskom većinom tražio da se ta privatizacija ne obavi, tako da ne znam kakav vi problem imate sa DS, vi ste imali problem sa ljudima u Vrnjačkoj Banji, sa celokupnim sazivom lokalnog parlamenta. Njima niste uspeli da objasnite da je to dobra stvar.
Važno je da ljudi znaju šta je istina i šta su činjenice, a svako će činjenice tumačiti onako kako misli da to odgovara istini. Hvala najlepše.

Nikada nisam izdao bilo kakav nalog te vrste, niti sam bio u prilici da ga izdam. Govorite potpunu neistinu.

Da li je vama neko nešto rekao u Vrnjačkoj Banji ili se to vama, gospodine Iliću, pričinilo, to već ne bih da opterećujem ovaj parlament ovde sa tim, ali su to takve besmislice, da to ne bi ni pas s maslom pojeo.

Isto kao što je gospodin Dinkić dobrovoljno izašao iz Vlade, isto je to ta vrsta stvarnosti, stepen istinitosti vaše izjave oko ovoga u Vrnjačkoj Banji.