Hvala gospođo predsedavajuća.

Na samom početku, ne ulazeći sada u proceduralne stvari, da li kandidat za guvernera može ili ne može u redovnom toku stvari da bude prisutan, odnosno prisutna sednici, ovo je jedna zgodna prilika, pošto je gospođa Tabaković još uvek narodni poslanik, ona nikakav problem nije imala danas, niti ga ima ovog trenutka, da sedi u sali i da iskoristi, između ostalog, vreme koje na svom raspolaganju ima SNS, pa da nas obavesti ovde o tome kako ona vidi svoju buduću dužnost i funkciju i kakvu će ona politiku, kao guverner NBS, da sprovodi. Zaista sam veoma začuđen da gospođa Tabaković, za koju mi se čini da sam je video ovde malo čas, ili su mi novinari rekli da treba da daje izjave za javnost, nije našla za shodno da uđe u ovu sali i da svojim kolegama, još uvek narodnim poslanicima, da jedno vrlo podrobno obrazloženje i svoje viđenje monetarne politike i šta će da budu njeni ciljevi kada, sva je prilika, biće ovde izabrana za guvernera Centralne banke. To je jako loše, jako loš početak.

Iskreno govoreći, ne čudi mene to što je predsednik Tomislav Nikolić ovde predložio gospođu Jorgovanku Tabaković. Mislim da se SNS u kampanji zalagala protiv departizacije, ali nije im to bila glavna tema. Što bi rekao kolega Palma, ako sad baš ne ispune to obećanje, nisu oni tu imali akcenat.

Meni je veoma zanimljivo – kako će URS da glasaju danas? Malađan Dinkić je zasnovao svoju kampanju da će se boriti do krajnjih granica za to da se sve državne funkcije, koje nisu po prirodi stvari političke, a ministri i državni sekretari su negde nekakve političke funkcije, budu oslobođene bilo kakvog uticaja političkih stranaka.

Mislim da je to obećanje veoma čvrsto dao. Razumem i kolege iz SNS koji pokušavaju da relativizuju ovu stvar, ali vrapci u Srbiji znaju da je gospođa Tabaković jedan od najistaknutijih političara SNS, političarki, treba poštovati rodnu ravnopravnost. Gospođa Tabaković je bila kandidat za predsednika Vlade, to je politička osoba prvog reda, sa najvećim poverenjem ljudi koji ovde čine parlamentarnu većinu ili su najveća stranka u parlamentarnoj većini. Dakle, žena koja je trebalo da preuzme najmoćniju, po Ustavu i zakonu, funkciju u zemlji, da bude na čelu Vlade koja kreira, utvrđuje i vodi politiku, a sada je kandidat i, pošto ovde postoji očigledno većina za to, koliko se meni čini, će postati guverner Narodne banke Srbije.

Oko toga kako se vodila politika proteklih godina mnogo je reči potrošeno, ali za guvernera Šoškića, ne ulazeći u to šta bi sve trebalo da budu teme debate ove Skupštine, a tiču se monetarne politike i onoga što je radio kao guverner, jedna stvar je potpuno nesporna. Problem je što se Šoškić nikada nije bavio politikom. Potpuno sam siguran da čak nije član bilo koje političke stranke. Svakako nije član DS, pa ga je u to vreme predsednik Tadić predložio za guvernera Centralne banke. Podsetiću i to, dobio je punu podršku svih tadašnjih članica parlamentarne većine, Mlađana Dinkića, stranke gospodina Dačića, sadašnjeg premijera, kao i svih drugih, a mnogi od njih sada čine parlamentarnu većinu. Čini mi se da je više ministara iz te parlamentarne većine, nego iz ovih stranaka, najveća je SNS, koje nisu bile u parlamentarnoj većini. Te stranke su se zalagale za departizaciju, što će reći da niko iz stranaka ne bude na ovako bitnim ekspertskim mestima. Šta ovo sad bi? Da vidimo sad kako će Ujedinjeni regioni Srbije da glasaju.

Neko ovde reče da je gospodin Šoškić, da je hteo, mogao da dođe u Skupštinu. Ne znam, gospođo predsedavajuća, sad nije predsednik parlamenta tu, meni se čini da ovde svako mora da bude pozvan, uključujući i narodne poslanike da dođu na sednicu. Mi možemo da uđemo ovde da popijemo kafu, kad nije sesija parlamenta, ali ne vidim kako je mogao Šoškić da dođe ovde i da brani sebe. U onom pismu koje je napisao dosta je dao interesantne stvari, baš bi bila dobra debata.

Nije mi jasno, to je opet pitanje i za gospodina Dinkića i za premijera Dačića, zašto nije Savet Narodne banke legalnim i legitimnim instrumentima, koji stoje na raspolaganju, kako bih mogao to da kažem, podstaknut i podstreknut da otvori debatu o tome kakva je monetarna politika, pošto je Skupština preko svog Odbora za finansije vlasna da kontroliše, uključujući i to da smeni Savet Narodne banke? Već, paušalno ovde jedan poslanik, drugi poslanik o tome da ne valja nešto sa kontrolom banaka, da ne valja sa deviznim kursom, što mi ovako kao ljudi koji se iz novina obaveštavamo o stvarima možemo da se složimo sa tim ili ne složimo, ali to prosto nije nivo rasprave Skupštine, zbog toga što se mi ovde staramo o  interesima građana.

Pre nego što nastavimo o ovoj stvari, želim nešto da kažem i o tom deficitu koji je sad ovde važna stvar. Slažem se potpuno i mislim da se i sve moje kolege ovde iz DS slažu sa tim. Nemojte zaboraviti da je, recimo, Zakonom o fiskalnoj decentralizaciji, za koji se snažno zalagao Mlađan Dinkić, koji je na kraju dobio većinu ovde u parlamentu, taj deficit povećan za preko 30 milijardi dinara. Kolege iz SNS su glasale da Mlađan Dinkić bude ministar finansija i ministar ekonomije ovde. Vi ste zajedno sad isto tako mogli da debatujete o toj stvari zašto je taj nov trošak učinjen i zašto 30 milijardi dinara novih je taj trošak veći. Pa i to je deo ovih para o kojima govorite kao o deu deficita. Godine 2011. je 55 milijardi diskreciono gospodin Dinkić preko svog ministarstva potrošio na subvencije za privredu, turizam, zapošljavanje. Podsetiću vas, budžet za poljoprivredu je tada bio 20 milijardi dinara. Prošle godine smo se izborili da tih 20 postane 30. To je isto deo ove stvari o kojoj govorimo danas.

Da se vratimo na ono što je suština i na pitanja na koja je gospođa Tabaković ovde mogla da da odgovore, ali ne znam zašto nam uskraćuje tu stvar, iako može i sada da uđe u salu pa da sa nama diskutuje o celoj toj temi.

Ko je pisao Predlog zakona o izmenama Zakona o Narodnoj banci? Znam da ste svi predložili tu izmenu, poslanici SNS, poslanici Mlađana Dinkića, poslanici SPS, ali ko je pisao to? Da se vratimo na taj čuveni 18. član, koji, ne zato što je to Monetarni fond tražio, nego zato što se ovde opozicija suprotstavila pa ste morali da ustuknete, gde se kaže – neposrednom kupovinom ne smatra se kupovina hartija od vrednosti na sekundarnom tržištu. Sada ovo ne znači laicima ništa...

(Predsedavajuća: Molim vas, vratite se na temu.)

To je tema, Narodna banka je tema.

Pitam, zašto je gospođa Tabaković, kao kandidat za guvernera sada, u tom trenutku narodni poslanik, potpisala ovakav jedan predlog? Znači, gospođa Tabaković je potpisala da može guverner Narodne banke, a to će ona da postane, da odluči da, između ostalog, i štedni ulozi građana budu upotrebljeni da bi Narodna banka štampala novac, kako se to popularno kaže. Nama gospođa Tabaković treba da odgovori na pitanje zbog čega je to učinila? Ljudi koji su ovde u poslaničkim grupama će to učiniti ili neće učiniti, ali neće niko od vas da bude guverner Narodne banke, nego će da bude Jorgovanka Tabaković guverner Narodne banke.

Kakvu je ideju imala Jorgovanka Tabaković da uđe u primarnu emisiju, da štampa novac? Kada smo otvorili ovde to pitanje u Narodnoj skupštini i kada je svima postalo jasno da može da dođe do veoma ozbiljnih i dramatičnih posledica, da krene narod na banke, da diže svoje štedne uloge, onda je ta strašna ideja stavljena van snage. I pre dva dana sam rekao i sada kažem, moguće je napraviti konsenzus oko stvari za koje je nesporno da država treba da investira i diskutovati načine kako to da se čini. Opet ću ponoviti, mislim da milijarda data za navodnjavanje ne može da bude promašena investicija i da se prave termocentrale i hidrocentrala, to ne može da bude bačen novac, oko toga mora da se napravi konsenzus. Loše je da gospođa Tabaković nama danas ne da odgovor na to pitanje.

Centralna banka ima funkciju da čuva stabilnost cena. Koliko će da košta hleb? To je pitanje za gospođu Tabaković, isto toliko koliko i za gospodina Kneževića koji je ministar poljoprivrede i za gospodina Rasima Ljajića koji je ministar trgovine, pa je između ostalog kompetentan i za to kakvu će politiku da vode robne rezerve. Mnogo slušamo o tome kako je dosta pao životni standard, što je tačno, ali samo da ne zaboravimo svi zajedno da je životni standard pao u celoj Evropi, nije samo u Srbiji. Hleb, koji je bazična životna namirnica, je pojeftinio. Početkom 2011. godine hleb je koštao, narodni hleb je koštao 54-55 dinara, sa tendencijom da poskupi. Danas ne može da bude skuplji od 44 dinara, pa je moje pitanje za novu guvernerku ili za kandidatkinju za guvernerku – koliko će da košta hleb?

Druga stvar, mnogo je reči potrošeno o kursu ovde. Šta Jorgovanka Tabaković smatra da će da bude ciljani kurs ili kakva će da bude politika kursa nacionalne valute? Koliko će da košta evro? Zašto danas gospođa Tabaković ovde nije prisutna da nam kaže svoje viđenje stvari? Kako će to parlamentarna većina da glasa za nekoga ko na tako važno pitanje ovde ne da odgovor, a u svoje ruke preuzima odlučivanje o tako važnoj stvari koja se dotiče svakoga ko u ovoj zemlji živi? Kolike će da budu kamate? Pričamo o kamatama tri-četiri dana i slažemo se svi zajedno ovde da su kamate na dinarske kredite od 23, 24 i 25% dramatično visoke.

Gospođa Tabaković treba da nam kaže ovde šta će da uradi i da li ima ideju da može nešto tu da se popravi ili ćemo svi zajedno da zaključimo da ne može ništa da se popravi, pa da se ovde saživimo sa tužnom sudbinom. Šta će da uradi guvernerka u pogledu ovako visokih kamatnih stopa? Kakav je njen plan i da li ima plan? Oko toga se valjda glasa ovde, ne glasa se oko biografije. Oko politike se glasa. Glasa se oko toga kakva će da bude monetarna politika, kakva će da bude politika odbrane cena, odnosno odbrane od inflacije. Naravno, i kakve su ideje, osim onoga što smo videli promenom zakona, oko unapređenja sistema kontrole banka.

Završiću time da mi zaista nije jasno zašto gospođa Tabaković to nije ovde iskoristila.

Da je Šoškić podneo ostavku u četvrtak ili u sredu, gotovo sam siguran da Zakona o izmenama Zakona o Narodnoj banci ne bi ni bilo, pa ne bi smo tri dana ovde se bavili jednom stvari koja je svakako trebala na drugačiji način da se završi, svakako debatom o dosadašnjoj politici guvernera.

Velika je suša. Evo, gledam ljude kojima je poljoprivreda uništena, a tu je i gospodin Zaharije i neki drugi. Ova skupština je mogla da napravi jednu izuzetnu stvar. Rekao sam to i jednom i drugom ministru, u budžetu za ovu godinu postoji prostor da se Vlada zaduži i nije to iskoristila, da se omogući robnim rezervama da kupi svo potrebno gorivo za poljoprivrednike u Srbiji, da se ne dangubi, da se kupi gorivo, da se podeli besplatno sada ljudima i da to mogu da plate iduće godine jer, koliko vidim, a i glasali ste za to, poljoprivredni budžet treba da se udvostruči u 2013. godini u odnosu na 2012.  godinu, pa će poljoprivrednici imati iz čega to da plate. Dakle, 65 ili 70 miliona litara goriva može da bude stavljeno potpuno besplatno na raspolaganje poljoprivrednicima, a da poljoprivredni budžet bude oslobođen za  nekih 1,5 milijardu dinara.

Evo, dajem jednu kolegijalnu preporuku ministru poljoprivrede i ministru trgovine, a to sam im inače i rekao pre 10 dana jednom, a pre 5 dana i drugom, a hoću to i sa vama da podelim, umesto što potrošismo tri četiri dana ovde da bi Šoškić bio nateran da podnese ostavku.

Što se tiče ovoga o čemu je  gospodin Ilić govorio, tu može svako svoje rumore i ono što je negde načuo da se zbiva ili misli da se zbiva da ovde iznosi, ali to nema nikakvu vrednost.           Šoškić se nije bavio politikom i predložen je za guvernera, ne ulazim u to kako je vodio politiku, kao profesor Beogradskog univerziteta koji predaje finansije, ovo što je radio kao guverner, on to predaje studentima na najuglednijoj visokoj školi u zemlji. Jorgovanka Tabaković, ne ulazeći u bilo kakve njene druge kvalitete, je žena koja je trebala da bude predsednik Vlade, po političkoj platformi SNS. Ona je političar, a Šoškić nije političar.

Mi smo bili nekakva politička struktura  koja je pokušavala da da priliku nestranačkim ljudima, a sada je drugačija. Preuzimate odgovornost za to, ali ono o čemu je gospodin Ilić govorio, to potpuno ne stoji.

Što se tiče onoga o čemu je gospodin Tomić govorio, cena hleba, kakva god da je politika, ne može da bude veća od 44 dinara danas. To može nekome da se svidi ili da se ne svidi, ali to je veliko dostignuće.

Što se tiče izvoza kukuruza, gospodin Knežević, koji je ministar poljoprivrede, rekao je pre dva dana da neće biti zabrane izvoza. Ne vidim  o čemu gospodin Tomić ovde govori i šta on to meni prebacuje ili prethodnoj vladi, pošto ova Vlada neće da zabranjuje izvoz. O toj stvari se može diskutovati ovako ili onako.

Ovde ne govorim napamet, govorim o tome da može da bude stavljeno u ovom trenutku besplatno seljacima na raspolaganje i nekakvu cenu koja može da bude regresirana, oni mogu da plate iduće godine, imajući  na raspologanju i potporu iz budžeta agrarno za 2013. godinu, a rekli ste da će taj budžet da bude dva puta veći, nego budžet za 2012. godinu. Sada je 30 milijardi. Čekamo budžet, da vidimo kako će da bude 60 milijardi dinara.

Nemam nikakvu zadršku oko toga da otvorimo pitanje oko robnih rezervi kad god gospodin Arsić to hoće i to u pojedinostima. Ono što je bio prioritet robnih rezervi jeste da se očuva cena pšenice. Prošle godine smo kupili 100.000 tona pšenice po 20 dinara, da bismo čuvali cenu hleba, prodali smo 80.000 tona pšenice po 20 dinara od februara meseca i zbog toga je cena hleba stabilna. Prvi put je država postala najveći vlasnik pšenice mislim u poslednjih 20, možda i nešto više godina.

Sve što hoćete oko robnih rezervi, sa najvećim zadovoljstvom možemo, gospodine Arsiću, da diskutujemo ovde ili na bilo kom drugom mestu i to pojedinačno. Što se tiče kursa, naravno da se odluke donose onako kako je to propisano zakonom ili statutom, ali guverner Narodne banke je prva osoba koja i po Ustavu rukovodi Narodnom bankom.

Još jednom ću da kažem, zaista je velika šteta i meni je nejasno zašto gospođa Tabaković, koja je narodni poslanik ovog trenutka i može kad god hoće da uđe u ovu salu, ne dođe ovde da nam da svoje viđenje i nekoliko bitnih stvari, između ostalog i to kako ona vidi politiku odbrane kursa ili vođenje deviznog kursa, kako vidi monetarnu politiku, generalno, sa politikom eskontne stope, obaveznih rezervi, rezervacija, kako ona vidi politiku kontrole poslovnih banaka. Nijedna jedina proceduralna smetnja ne postoji da gospođa Jorgovanka Tabaković dođe u ovu salu i da nam govori o tim pitanjima. Valjda može ona bolje da obrazloži tu stvar nego bilo ko ovde od narodnih poslanika, bilo da su iz SNS ili iz neke druge poslaničke grupe.

Ne bi bilo poslednje i ne bi bilo vredno ni bilo šta reći protiv. Svako ima prava da govori ono što misli i u šta veruje. Uostalom, to je funkcija Narodne skupštine i ovakvih debata. Ali moram da odgovorim na ove neistine i stvari koje su bez ikakvog utemeljenja izrečene.

Kao i danas, robne rezerve su u proteklih godinu ili godinu i po dana bile vođene tako što se raspolagalo novcem koji postoji. Neću dalje da širim tu stvar. Srbiji treba dve ili tri stotine miliona evra da bi robne rezerve zaista postale jedna funkcionalna sila koja može da reši najveći deo problema, bar što se tiče hrane, da ne ulazim u druge stvari.

Sa novcem kojim je raspolagano, ponoviću još jednom, prvi put u poslednjih više od 20 godina država Srbija je postala najveći vlasnik pšenice u ovoj zemlji. Kada imate manje para nego što vam treba, morate da odaberete šta će da vam bude cilj vaše politike. Očuvanje cene hleba, stabilnost tržišta pšenice je bio cilj robnih rezervi. Bilo bi lepo da je bilo više novca, pa da su mogle i druge neke stvari da budu ovakav prioritet. Sada nova vlada ima priliku da nađe način da obezbedi pare za robne rezerve, pa da se to desi. Hleb u ovoj zemlji i dan danas ne može da bude skuplji od 44 dinara. Na početku 2011. godine je bio 54 dinara, sa tendencijom da se ta cena čak i udvostruči.

Tome su koristile robne rezerve. Voleo bih da vidim u čijem su to privatnom interesu radile robne rezerve, ko se to u ovih godinu dana obogatio, zato što su robne rezerve radile ovako ili onako? Paušalno bacati na sto razne stvari koje nemaju nikakve veze sa istinom, ne služe bilo čemu.

Gospodine predsedavajući, želim na početku da kažem ili da ponovim da je velika šteta što nismo imali priliku da diskutujemo o suštinski važnim stvarima, kada su ova pitanja na dnevnom redu. Suštinski važno je kako je, u stvari, vođena monetarna politika, kako je vođena politika odbrane kursa, kako je vođen ceo postupak oko kontrole i nadzora nad bankama. To su sve pitanja koja su važna i koja je trebalo raspraviti.

Zakon o Narodnoj banci, tu ću se osvrnuti na ovo što je rečeno ovde, garantuje ne samo samostalnost koju garantuje Ustav, nego garantuje i nezavisnost Narodnoj banci. To je zakonska kategorija i tome smo pričali prekjuče. Predlagači nisu doveli u pitanje ovakav atribut Narodne banke. U ovom predlogu zakona nisu predložene izmene koje bi Narodnu banku lišile njene nezavisnosti, kako to stoji u prvom članu. Narodna banka je nezavisna.

Mislim da je i ova skupština imala dovoljno snage i dovoljno institucionalnog mehanizma u svojim rukama da inicira jednu vrlo ozbiljnu debatu, pre svega u Savetu Narodne banke, zbog toga što sama Narodna skupština, odnosno Odbor za finansije nije vlastan po ovom zakonu, a ni po izmenama i dopunama, da se bavi samim guvernerom, ali jeste nadležan da utvrđuje odgovornost članova Saveta Narodne banke. Mislim da smo mogli u ovih pet ili deset dana da imamo jednu vrlo ozbiljnu, jasnu debatu, stručnu, koja bi na kraju došla pred narodne poslanike i u ovom visokom domu mogla da dobije svoju ocenu.

Prekjuče smo razgovarali  o tome da li je Savet Narodne banke nekakvo ekskluzivno telo koje ima veća znanja nego što ima 250 poslanika Narodne skupštine. Odgovor je – da, zbog toga što, kada je potrebno da neko od naših članova porodica operiše srce ili mozak, ne dođe u Narodnu skupštinu, nego traži konzilijum, što je rekao jedan od uvaženih narodnih poslanika lekara koji znaju kako se leče pojedini delovi tela i pojedine patologije. Tako je i Savet Narodne banke skup ljudi za koje je Skupština utvrdila da su kompetentni, da se bave monetarnom politikom. Ono što radi Savet Narodne banke podleže političkoj oceni Narodne skupštine i to mislim da je bio pravi put, da dobijemo odgovore – da li je morao ovoliko da otkliza devizni kurs i da li je politika vođena dobro ili nije vođena dobro? Nažalost, mi nećemo dobiti odgovor u ovoj debati na to pitanje. Da li je kontrola i nadzor banaka vršena dobro ili nije vršena dobro? Možemo da dajemo paušalne ocene ovde čitajući novine ili ukoliko poslanici, kako se to ovde kaže  moderno – novog režima, imaju nešto više podataka od nas, onda da daju neke ocene. Koliko god da imate podatka, to je nedovoljno da možete kompetentno da zaključite, dok to ne prođe kroz Savet Narodne banke ili neke druge institucije. Nažalost, nismo imali priliku ni o toj stvari da se ovde izjasnimo.

Ono što je predmet ovog amandmana jeste jedna činjenica da se uvodi potpuno novo telo u okviru Narodne banke, uprava za nadzor nad finansijskim institucijama. Još jedom ću ponoviti, Narodna banka je nezavisna, a ne samo samostalna, jer nezavisnost Narodne banke garantuje Zakon o Narodnoj banci i ta odredba se ovde neće promeniti. Mislim da i ostavka guvernera Narodne banke je po nešto promenila, ideje koje su u početku, ukoliko mogu da zaključim, motivisale predlagača. Da je guverner podneo ostavku pre nego što je ovaj zakon ušao u proceduru, nisam siguran da bi bila uvedena uprava za nadzor. To je prosto pitanje na koje će predlagači dati odgovor.

Ono što ovde sada predstavlja jedan vrlo ozbiljan problem, po mom sudu, Ustavni sud će verovatno po nekoj inicijativi dati svoju ocenu, da li je ovo ustavno ili nije ustavno, ali ono što je nesporno jeste da po Ustavu guverner rukovodi radom Narodne banke. Ustanovljavanjem uprave za nadzor uvodi se jedna moćna nova tačka koja je opskrbljena velikim ovlašćenjima, koja se bavi poslom koji je i do sada bio posao Narodne banke Srbije, pa će i u buduće biti, s tim što viceguvernera koji se bavi ovim poslom neće birati Savet guvernera, nego će to činiti Narodna skupština. S jedne strane, guvernera će birati i dalje Narodna skupština na predlog predsednika Republike, sa druge strane, direktora uprave za nadzor biraće isto tako Narodna skupština na predlog Odbora za finansije. Ako hoćete, na ovaj način se derogiraju i nadležnosti predsednika Republike. Nije sporno da je moguće da u nekim slučajevima se funkcije ne obavljaju dobro, pa da nastupaju neke posledice štetne, ali to je onda pitanje lične odgovornosti onih koji su taj posao vodili, a ne sistemsko pitanje.

Zbog toga smo mi predložili da ovaj član bude brisan. Smatramo da postoji sasvim dovoljan kapacitet i dovoljne nadležnosti u ovakvom sistemu Narodne banke, kada se on već ne menja, takav kakav jeste, da se poslovi nadzora nad finansijskim institucijama obavljaju dobro i kvalitetno. Svako treba da odgovara za svoj rad. Ko nije svoj posao radio dobro, treba mu zahvaliti na saradnji, po proceduri koja je utvrđena.

Mislim da ćemo napraviti konfuziju. Život će pokazati. Videćemo vrlo brzo kada bude izabran novi guverner, kada bude izabran direktor uprave za nadzor, kada budu izabrani svi funkcioneri Narodne banke, da li takav sistem može efikasno da funkcioniše ili će to biti skup pojedinaca opskrbljenih vrlo velikim ovlašćenjima sa vrlo velikim legitimitetom zbog toga što će ih sve birati Narodna skupština i da li jedno takvo ustrojstvo može da funkcioniše kao tim.

Dakle, izražavamo duboku rezervu da je to moguće. Smatramo da postojeći sistem, ne ulazeći u nekakvu uporednu analizu, postoje različita pravna rešenja i o tome se ovde govorilo, da je moguće da postojeći sistem proizvede dobre rezultate i da ćemo se uvođenjem ovakve institucije suočiti sa mogućnošću da nastane jedan vrlo ozbiljan sukob kompetencija i smetnji u funkcionisanju Centralne banke.

Gospodine predsedavajući, gospodin Arsić nije tu, ali se nadam da će da čuje, pa će da odgovori kada se bude vratio.

Dosta sam iznenađen njegovom poslednjom replikom i onim što je govorio. Iz toga sam mogao da izvedem zaključak da je u stvari ideja bila da se promene nadležnosti same Narodne banke, tako što će uprava za nadzor da dobije određeno ovlašćenje da radi neke poslove koje do sada nije radila. Kako je rekao gospodin Arsić, do sada se urednost poslovanja banaka cenila preko izveštaja revizorskih kuća, a sada će biti nešto drugačije, vršiće se permanentan nadzor, ako sam dobro upamtio šta je on rekao.

Međutim, zakon se ne menja u tom smislu i to je i gospodin Obradović rekao, neću da čitam, pošto sam imao nameru - ne menja se ni jedna zapeta u Zakonu i Narodna banka će raditi ono što je radila i do sada. Ako je već takva ideja postojala, onda je bar trebalo u samom zakonu staviti šta su to nadležnosti koje bi uprava za nadzor trebalo da ima, pa da mi znamo o čemu se tu radi. Ovako Zakon to delegira Statutu Narodne banke i potpuno ulazimo u jednu konfuziju, jer gospodin Arsić ovde predstavlja predlagača, pokušava da intencije, nameru koju je sam predlagač imao, ne samo ono što piše u samom tekstu i mislim da zaista imamo jedan ozbiljan i veliki problem oko toga šta je zaista zakonodavac imao ideju da uradi. Naravno, mi možemo da debatujemo o onome što je napisao kao predlog zakona.

Zbog toga još jednom ću se vratiti na ono  što sam rekao i slažem se sa nekoliko poslanika koji su ovde govorili, postoji opasnost od stvaranja vrlo ozbiljne i velike konfuzije u funkcionisanju centralne banke koja je ovlašćena da se stara o monetarnoj politici, o nadzoru nad bankama i svemu onome što je zakonom stavljeno u kompetenciju.

Ova odredba je vrlo važna, po mom mišljenju, ne zbog toga što će na nekakav nov način zaštititi predmet koji se bavi, već čini mi se da na nekakv način predstavlja jedan instrument da se malo prikriju stvari suštinski.

Čudno je da postoji strah od partizacije ili kako bi već moglo da se kaže ove pozicije. Gospodin Šoškić, koji je do juče, prekjuče bio guverner Narodne banke, nije bio stranačka ličnost. Gospođa Dragutinović, koja je bila viceguverner, pa je postala ministar finansija u prethodnoj vladi, takođe, niti je bila niti je sada u bilo kojoj stranci. Ne vidim tu bojazan zašto se uopšte ovakva odredba našla u zakonu, kao da se nekako nagoveštava da bi neko ko ima nekakve veze sa ovom aktivnom politikom, kojom se svi mi ovde bavimo u parlamentu, bi  mogao tu da dođe pa da bude nateran da odstupi od te politike, tako da je vrlo ozbiljna dilema zbog čega je predlagač zakona uopšte došao na ideju da ovakvu jednu stvar stavi u zakon.

Nije sporno, kada se uporedno pogleda, kako stoje stvari sa izborom, vrlo je raznoliko, parlamenti, manje ili više, biraju guvernere. U zapadnoevropskim zemljama svakojake prakse postoje, između ostalo i to da izvršna vlast stavlja guvernere, ali poslanici koji imaju nešto više veze sa pravom znaju da ima zemalja gde sudije postavljaju ministre pravde i ne postoji problem sa funkcionisanjem. Ne radi se ovde samo o formalnoj legitimaciji predlagača, nego se postavlja pitanje da li određena rešenja  u životu funkcionišu ili ne funkcionišu.

Nažalost, Srbija je zemlja koja ima jedinstveno iskustvo među svim evropskim zemljama, koliko mogu da se setim, u finansijskoj i monetarnoj istoriji posle 1945. godine. Nije bilo ni jedne zemlje sa tako strahovitom inflacijom na evropskom kontinentu kakva je imala Srbije.

Mislim da je vrlo dobro da postoji jedna pojačana mera bezbednosti od toga da ljudi koji će biti, ili postoji rizik da će da budu pod neposrednim uticajem izvršne vlasti zato što imaju interes, ako su se borili za neku političku listu, za neku političku opciju, ljudski je i prirodno da žele da se takva politika sprovodi u život, da će biti skloni da, kao monetarna vlast, ukoliko dođu u priliku, budu skloni da prihvate odluke ili preporuke izvršne vlasti.

Ovo je rešenje gde Savet guvernera ima ogromnu moć, a Savet guvernera se bira u ovoj Skupštini, ima moć da postavljaju viceguvernere, ima moć da raspravlja o odgovornosti guvernera, predstavlja jednu branu od te strašne i vrlo bliske istorije u kojoj smo svi zajedno živeli, gde smo bili suočeni sa jednom neverovatnom nacionalnom frustracijom, od najveće inflacije koju je Evropa videla posle nemačke inflacije u vreme velike svetske krize i zato je ovo opasno. Ipak, neću reći da je ovo opasno, već da su ovo jako rizične teme. Promene u Centralnoj banci su veoma rizične i zato su ove izjave ovakve kakve jesu.  Komentarisaću nešto kasnije o ovoj histeriji.

Apelujem na predlagača i na sve ovde da ne zaboravimo tako lako šta nam se dešavalo u neposrednoj prošlosti. Na to ukazuje i jedan vrlo ozbiljan pokušaj o kome ćemo govoriti, siguran sam, za vrlo kratko vreme, a to je član 18. na kojem je, srećom, predsedavajuća jedan od predlagača amandmana, iako je i predlagač zakona, a o tome ćemo pričati kada dođe vreme, kada je u stvari zakonom bila otvorena mogućnost Centralnoj banci na primarnu emisiju.

Kupovina hartija od vrednosti na sekundarnom tržištu je mogućnost primarne emisije. Šta bi neka monetarna vlast ili guverner  i svi drugi funkcioneri radili a šta ne bi, sada nećemo da nagađamo, ali bi zakonom bila otvorena mogućnost da se to čini. Kada povežete te stvari, da u stvari Savet dobija manju moć nego što ima, a Savet je odbrana od vrlo traumatičnih iskustava koje smo imali pre 15 godina i da je sa druge strane predlagač zakona imao ideju da pusti mogućnost Centralnoj banci da ima primarnu emisiju, nije onda stvar histerije kada međunarodne finansijske institucije i strani zvaničnici ovde u Beogradu imaju vrlo oštre izjave. O tome ćemo da govorimo.

Vrlo je važno da svi imamo predstavu, a ovo sada nije samo stvar da imate većinu. Imate većinu, izglasaćete zakon i tu nema nikakve dileme. Vi imate punu odgovornost za to. Ta odgovornost će se pokazati kada zakon počne da funkcioniše da li daje u životu dobre rezultate ili ne. Vrlo je važno i da li vi svi zajedno kao predlagači i potpisnici imate potpuno jasnu svest o ceni koju svi zajedno, poslanici većine, poslanici opozicije, i što je najvažnije građani Republike Srbije, ćemo imati u jednom utisku koji strani investitori dobijaju posle ovakvog stava stranih zvaničnika ovde u Beogradu, zvaničnika međunarodnih institucija i pisanja inostrane štampe, naročito finansijske inostrane štampe, koje je više nego zabrinjavajuće? Mislim da je to vrlo važno političko pitanje, to nije stručno pitanje. To je pitanje naše zajedničke odgovornosti i važno je da svi zajedno o tome imamo potpuno jasnu svest.

Samo da ne mešamo gospodine Arsiću, gospođo predsedavajuća, babe i žabe.

Više puta sam ovde apelovao kao i mnogi drugi poslanici da imamo raspravu. Možda će biti kad bude debata o novom guverneru. Može to da bude prilika. Imamo raspravu o tome kakva je bila monetarna politika? Gospodin Arsić govori o repooperacijama, kao što govori o emitovanju obveznica koje je radilo Ministarstvo finansija. To nema veze sa emitovanjem novca. To nije primarna emisija. To je zaduživanje za gotov novac. O tome treba da se diskutuje. Slažem se, i o tome i govorim zašto nismo imali debatu o tome.

Da li je monetarna politika bila adekvatna ili nije? Da li je ovaj guverner, pa i prethodni guverner, kakvu je politiku u repooperacijama vodio? Kakva je bila politika eskontne stope? To je ovde bila tema. Iz svega toga izađe ovo o čemu gospodin Arsić posle toga priča. Isto mislim da je jako loše što je cena kredita 25% u dinarima na godišnjem nivou u Srbiji i što je cena u evrima 11 ili 12%. Ima zemalja gde je i viša, nije ni to sporno, ali u ovim zemljama gde smo mi i u našem okruženju, u zapadnoj Evropi. Mi smo potpuno u nekonkurentnim uslovima što se tiče naše privrede, da ne govorim o stanovništvu koje je zaduženo po visokim kamatnim stopama. Tu se mi slažemo.

Predlog ovog zakona je, dok nije Odbor prihvatio amandman, bilo to da se omogući Centralnoj banci da emituje pare. I moguće je da će Evropska centralna banka to da radi, ako se dogovore. Centralna evropska banka funkcioniše i nadležna je za one zemlje koje nisu imale hiper inflaciju od 1945. godine do danas, za razliku od Srbije. Ponoviću još jednom. Ovde je bila ideja da se omogući, opet da ne budu građani u zabuni, pa devizne rezerve između ostalog su i štedni ulozi koji građani Srbije imaju u bankama. Pa je ovim zakonom bila ideja da se dopusti Centralnoj banci da i te pare upotrebi, tako što će na sekundarnom tržištu hartija od vrednosti da kupuje papire. Fala bogu sad je to onemogućeno.

Teoretski nije ni to nemoguće, ali oko toga mora da postoji ozbiljan konsenzus. Ozbiljan konsenzus. Svoju monetarnu politiku vode SAD, svoju monetarnu politiku pokušava da definiše EU. Slažem se da smo u vremenu kada je liberalni kapitalizam iza nas i vreme je državnog intervencionizma, ali to ne može na ovakav način da se uradi, već o tome moraju ozbiljno da se usaglase oni koji su kompetentni da donesu nekakve važne ocene za rizične državne poteze. Kada nema tog konsenzusa, onda je najbolje da Centralnoj banci, kao što je i dosad bilo zabranjeno da se bavi takvim stvarima, jer možemo da dođemo u velike nevolje. Sve smo to videli u ovoj ili onoj meri 1993, godine, ako se dobro sećam. Dobro je što se to sve stavlja ad akt. To ne znači da ne treba da otvorimo debatu o tome.

Potpuno sam siguran, milijardu evra za navodnjavanje u ovoj zemlji, da to ne može da bude promašena investicija. Evo, gospodin Škundrić je ovde, da vidimo da li može ova zemlja da napravi termocentralu, da li može da napravi hidrocentralu? Kako to može da bude promašena investicija? Ne može. Slažem se, ali o tome moramo da razgovaramo. Oni koji su za to kompetentni, ali ne na ovakav način.

Hvala najlepše. Gospodine predsedavajući, radi se o jednoj važnoj stvari ovde i ona na jedan dobar način mislim da daje sliku o suštini problema koji imamo sa ovim predlogom zakona,

Postavlja se pitanje - da li će, ako ovaj zakon ovako prođe kako je predloženo, funkcioneri NBS imati mogućnost sudske zaštite u slučaju razrešenja ili ne? Funkcioneri su guverner, viceguverneri, članovi saveta. Do sada su mogli da se obrate sudu kada su razrešeni i od ovog trenutka, odnosno od trenutka stupanja na snagu zakona, ako bude ovde usvojen, više tu mogućnost neće imati. Ovo govorim zbog sledeće stvari. Radi se o jednom od standarda evropskih ili kakvih god, zbog toga što postoji i konkretan dokument, a zove se Izveštaj o konvergenciji koji je sačinila Evropska centralna banka i tim izveštajem je izričito utvrđeno da svakom funkcioneru Centralne banke mora da bude obezbeđena adekvatna sudska zaštita u slučaju razrešenja. Dakle, ako bude usvojeno ovakvo rešenje, Srbija će da odstupi od standarda koji za ovu oblast postoje u EU.

Podsetiću vas, poštovane kolege, na ekspoze koji je ovde izložio premijer Dačić. Za taj ekspoze ja nisam glasao, ali parlamentarna većina jeste. U tom ekspozeu jedna od najvažnijih stvari jeste – nastavak usklađivanja prava Srbije sa pravom EU, kao temeljnim činiocem, da bismo mi što pre postali članica EU.

Zbog čega je ovo važno? Mislim da dve izjave koje su dali diplomate ovde u Beogradu svaka na svoj način i iz potpuno različitih uglova govore o tome kakav mi problem imamo.

"Politički pritisak na guvernera NBS, kojim se traži njegova ostavka i predložene izmene Zakona o NBS, kojima se slabi autonomija guvernera, predstavljaju poraz vladavine prava i nameću ozbiljna pitanja o poštovanju nezavisnih institucija i regulatornih tela u Srbiji." Ovo je izjavila američka ambasadorka danas.

Ovaj parlament će donositi zakone onako kako smatra da treba i za šta postoji većina, tu nemam nikakvu primedbu, ali moje pitanje predlagačima je – da li je dovoljno uzet u obzir značaj i težina jedne ovakve izjave na potencijalne investitore koji razmišljaju tome da li će svoj novac da ulože u Srbiju, što je naravno način da građani Srbije imaju mogućnost da se zaposle i da dođemo do novih radnih mesta?

Nije ovde stvar samo o američkim investitorima, već o bitnosti ocena za stanje stvari u jednoj zemlji koja je politički predstavnik Vlade najmoćnije ili jedne od najmoćnijih država u svetu. Dakle, ovo je jako onespokojavajuće.

Sada imamo drugu stvar koja je formalna i važno je da dobijemo odgovor na to pitanje. Gospodine predsedniče, ne znam da li se Vlada uopšte izjasnila o ovom zakonu? Nije, što je poseban problem. Dakle, imamo jedan od suštinskih zakona o kojima Vlada nije htela da se izjasni, jer imala je dva ili tri dana da takav jedan korak načini.

Sad nešto što je deo našeg pravnog sistema. Zamenik, odnosno zamenica šefa delegacije EU u Srbiji, Adrijana Martins, kaže sledeće: "Evropska komisija nije bila obaveštena o nacrtu novog zakona. Usvajanje ovih izmena predstavljalo bi značajan korak unazad u usklađivanju srpskog zakonodavstva sa EU". Adrijan, nije Adrijana. Lapsus, ali taj lapsus je mnogo manje bitan od ovoga što je suština.

Vlada Republike Srbije ima Kancelariju za pridruživanje. Kancelarija za pridruživanje je deo Vlade Republike Srbije i ni jedan zakon, niti drugi opšti akt, uredbe i pravni akti niže snage koje Vlada donosi ne donose se pre nego što Kancelarija za pridruživanje EU ne da saglasnost na taj zakon ili ne da mišljenje.

Naravno, Kancelarija ima zadatak da oceni da li je pojedini propis u skladu sa pravom EU ili nije u skladu sa pravom EU. Zbog toga je veoma loše što Vlada Republike Srbije nije dala svoju poziciju i nije se izjasnila o ovom zakonskom predlogu.

Kao što možemo da vidimo, diplomatski predstavnici EU nisu imali priliku da imaju uvid u ovaj zakon na formalan način. Verovatno posmatraju ovu raspravu i na nekakav način su dobili tekst, ali svakako imaju negativan stav o tome, što je takođe protiv temeljnih stavova koje je premijer Ivica Dačić ovde izneo kada je zajedno sa celom Vladom Republike Srbije iznosio svoj ekspoze, na osnovu koga je dobio podršku.

Mislim da je važno da sve ove činjenice imamo u vidu, jer, opet ću ponoviti, ako želite, vi ćete zakon doneti, ovde postoji više od 126 poslanika koji zakonski predlog mogu da iznesu, ali sećaćemo se vrlo brzo, pretpostavljam, ovog današnjeg dana svi zajedno, kada se budemo suočavali sa posledicama ovako teških ocena, neke od njih sam izneo, koja svaka sa svoje strane imaju izuzetan značaj, kako za sliku koja o Srbiji postoji, a ta slika nam je važna, važna nam je zbog toga što ćemo vrlo brzo imati ovde razgovore sa MMF, imaće ih Vlada Republike Srbije. Kao što je direktorica MMF zadužena za Srbiju rekla pre neki dan ovde, odnosno Svetske banke, rekla da od razgovora sa MMF zavisi da li ćemo dobiti kredit Svetske banke ili ga nećemo dobiti.

Bitno je da svi zajedno sve te činjenice stavimo na sto i kada bude ovde glasanje za kratko vreme da imamo svest o mogućim ozbiljnim i velikim posledicama koje ovakva odluka može da proizvede.

Ovo je sigurno jedna od najvažnijih odredbi. O tome smo govorili ranije. Dobro je da je Odbor za finansije prihvatio ovaj amandman.

Gospodin Cvetković je prekjuče imao jedno vrlo važno i dobro izlaganje i dobro je kada bivši predsednik Vlade sa svoje tačke gledišta osvetli jednu ovako važnu stvar.

Još jednom ću reći, radilo se o tome da devizne rezerve mogu da budu upotrebljene na sekundarnom tržištu, što će reći da, uključujući štedne uloge građana, taj novac je mogao odlukama rukovodstva NBS da bude upotrebljen za kupovinu različitih papira od vrednosti, za finansiranje ne samo budžeta, već i nekih drugih stvari. Uspeli smo svi zajedno da stavimo po strani ovakvo rešenje. To bez jednog opšteg konsenzusa oko toga kako bi taj novac trebalo da bude upotrebljen bi bilo zaista neodrživo.

Siguran sam da smo sprečili veliko uznemirenje građana, jer, ko zna šta bi se sve desilo da je ovakva odredba usvojena i šta bi se sve u ponedeljak ili utorak, kada ovo bude objavljeno u "Službenom glasniku", u bankama dešavalo, ali je dobro. Mislim da je ovo jedna velika pobeda razuma. Mi ovo ne doživljavamo ni kao pobedu, ni kao poraz, ali je dobro da ovaj parlament ima snage da izađe iz rizičnih rešenja koja mogu da proizvedu vrlo ozbiljne posledice.

Što se tiče stranih reakcija, važno je i to znati da sve to utiče na cenu kredita. Ukoliko međunarodne organizacije i MMF i Svetska banka, a i svi drugi koji se bave finansijama dođu do zaključka da zemlja nije u dobrom stanju, onda naš kreditni rejting će biti niži nego što je sad. To utiče na povećanje cene osiguranja novca koje iz inostranstva dolazi u Srbiju. Ove kamate što su sada 23, 24 i 25% u dinarima čini još većim i ove koje su 11,12 ili 15% u evrima još većim.

Svima nam je interes da imamo jedan stabilan sistem, da drugi o našem finansijskom sistemu imaju dobro mišljenje. To nije stvar naše brige da li ćemo se nekome dopasti ili nećemo, nego kako će svi građani Srbije da žive. Dakle, jedna velika i dobra stvar jeste da je onemogućeno štampanje novca i primarna emisija. Mislim da smo svi zajedno napravili jednu veliku pobedu.

Gospodin Rističević ima običaj da polemiše sa mnom, ne znam tačno šta je razlog, ali nije to toliko ni važno.
Mislim da je ovo dobar trenutak da prosto prokomentarišem nešto što je gospodin Rističević rekao, a govore i neki drugi poslanici. Govori se o bivšem režimu. Dakle, u ovoj vladi Republike Srbije više od polovine ministara su iz stranaka koje su bile u Vladi u kojoj je bila i DS. Ovaj režim sve jeste sada, samo nije ništa drugačije nego što je bilo ranije, što se tiče nekih supstancijalnih stvari.
Između ostalog, na kraju ste otvorili pitanje oko navodnjavanja. Mogu da kažem gospodinu Rističeviću da je pitanje navodnjavanja upravo pokrenuto od trenutka kada sam postao član Vlade i mislim da će sadašnji ministar imati veliku priliku da se uskoro sretne sa projektima za dve stotine hiljada hektara zemljišta pod navodnjavanjem.
Ne razumem, gospodin Rističević je neku kanticu ovde pokazao i verovatno je hteo da se našali, ali to nije uspeo da učini. Mogao bi da pita svog koalicionog partnera, gospodina Mlađana Dinkića, zbog čega je u vreme kada je on bio ministar finansija i kada je gospođa Dulić bila ministar poljoprivrede ova zemlja imala preko dve milijarde evra gotovih para kada je prodala "Mobtel"? Ne znam da li je to sa stanovišta sadašnje Vlade zakonito ili ne, videćemo šta će pokazati vreme. Dakle, preko dve milijarde evra su gospodin Dinkić i gospođa Dulić imali na raspolaganju, pa nisu ni jedan dinar uložili u navodnjavanje.
Gospodine predsedniče Skupštine, pozvao bih gospodina Rističevića da se obrati gospodinu Mlađanu Dinkiću, pa da ga pita zašto u Srbiji do sad nije bilo navodnjavanja i zašto nismo napravili veliku zaradu, umesto što imamo veliku štetu zbog ove suše?

Gospodine predsedniče, zaista ne razumem o čemu govori gospodin Rističević. Molim vas da uzmete u zaštitu dostojanstvo Skupštine. Što se mene tiče, nemam problem da branim svoje dostojanstvo.
Pozivam gospodina Rističevića da pogleda trošenje iz agrarnog budžeta i uopšte budžeta Ministarstva poljoprivrede, pa bih i ja voleo da vidim koji je to moj prijatelj dobio i jedan dinar iz tog budžeta, šta je to urađeno nezakonito. Gospodin Rističević ima priliku da to učini i ja ću sa radošću sačekati da on to sve uradi.
Gospodina Rističevića, kao i sve druge poslanike koji su glasali, podsećam da je on glasao za Vladu Republike Srbije. Najmanje je važno da li je on bio ili nije bio u nekoj izvršnoj vlasti sa gospodinom Dinkićem. Svi građani koji su glasali za gospodina Rističevića, u stvari su glasali za to da gospodin Rističević glasa za Mlađana Dinkića da bude ministar finansija i ekonomije u ovoj vladi Republike Srbije.
Opet ću podsetiti, gospodin Dinkić je imao preko dve milijarde evra u jednom trenutku i Vlada u kojoj se on nalazio, pa nisu ni jedan jedini dinar uložili u navodnjavanje. Nažalost, sad imamo ogromnu štetu. Podsetiću i to da je gospodin Dinkić imao i gospođu Dulić kao ministra poljoprivrede, a nisu se setili da navodnjavaju Srbiju onda kada su imali novac. Za sve to je gospodin Rističević upravo sad glasao.

Predsedavajuća, ne znam zašto se gospodin Ilić meni obraća. Niti sam ja glasao ovde kad je Dinkić smenjivan, niti imam kakve veze sa tim, a ne govorim ja o navodnjavanju zato što sam dokon, već zato što sam postao ministar poljoprivrede u martu mesecu prošle godine. Od marta meseca prošle godine do danas pokrenuli smo jednu ozbiljnu akciju koja će dovesti do toga da do septembra meseca budu očišćeni svi kanali u Srbiji koji postoje, a ministar poljoprivrede i aktuelna Vlada imaće mislim do kraja septembra meseca, možda i pre gotove projekte za 200.000 hektara zemljišta pod navodnjavanjem. Nisam ja abolirao ministra poljoprivrede iz DS koji su bili pre mene i mislim da nije dobro što oni nisu takođe se bavili navodnjavanjem, ali je gospođa Dulić bila ministar tri godine, gospodin Živkov, koji je bio njen najbliži saradnik, mislim u funkciji državnog sekretara u stvari rukovodilac Ministarstva poljoprivrede.
Sve to vreme je ozbiljan veliki novac bio na raspolaganju. Podsetiću i kolege narodne poslanike i gospodina Ilića, potrebno je nešto manje o milijardu i po evra da bi bila završena primarna kanalska mreža za navodnjavanje, milion i 100 hiljada hektara zemljišta, i to je istina, tako da ne razumem šta meni to gospodin Ilić prebacuje i zbog čega se meni obraća.

 Predsedavajuća, želim da prokomentarišem ovu star. Prošle godine u martu mesecu nije bilo ni jednog centa od tih dve milijarde evra. Postao sam 14. ili 15. marta ministar poljoprivrede, i počeo sam da se bavim navodnjavanjem, mislim nešto oko 20. marta, nedelju dana pošto sam postao ministar poljoprivrede. Tako da gospodin Ilić, ne govori stvari koje su u skladu sa realnošću i stvarnošću. Za ovih godinu dana bavimo se poljoprivredom. Suša je nastupila, u julu mesecu 2012. godine, navodnjavanjem se bavimo od početka aprila meseca ili od kraja marta meseca 2011. godine. Gospođa Dulić, je bila ministar tri godine, gospodin Živkov je posle nje bio vršilac dužnosti u Ministarstvu poljoprivrede. Imali su svi na raspolaganju vrlo ozbiljan novac, kreatori i celokupne ekonomske politike i nisu taj novac upotrebili onda kada ga je bilo. Kada nema novca, ne možete da ga potrošite. Predložili smo ovde pet milijardi da se zaduži Vlada Republike Srbije da bismo imali za navodnjavanje.
Ta sednica nije mogla da bude organizovana, zbog toga što poslanici G17 plus i SPS nisu hteli u januaru mesecu da učestvuju u radu Skupštine, zbog toga što su rekli da je to neodgovarajuće, zbog toga što počinje predizborna kampanja. To su činjenice, a sada možete ovde da iznosite različite elemente ali nažalost od istine se nikada ne može pobeći.

Gospodin Drecun jedino nije došao do toga da je završena predizborna kampanja i da se ovde debatuje o Ekspozeu i pored mnogih neistina koje je izneo, evo ja ću da se osvrnem samo na jednu, pošto me je pomenuo. Nije gospodin Drecun upućen, ali 2.500 inženjera poljoprivrede je dobilo posao, mislim na najbolji mogući način, tako što opterećuju budžet, jer su stalno zaposleni na neodređeno vreme, već moraju veoma mnogo da se bore da bi seljacima u Srbiji napravili i olakšali život i omogućili im da zarade više nego što su zarađivali do sada.
Od novembra meseca tih 2500 ljudi radi za Vladu Republike Srbije, podnose izveštaje bave se i sušom upravo sada i mnogo druge stvari, o čemu će naravno gospodin Knežević kada bude preuzeo ministarstvo posle ove debate moći da se uputi podrobno.
Mislim da je zaista, a o tome ću zaista govoriti kada dođem na red, ali van bilo kakvog okvira u kome je danas dnevni red ovo o čemu smo mogli da slušamo i ovakve uvrede, neistine i političke foskule koje možda su neizbežne u predizbornim kampanjama, ali svakako nisu za ekspoze i debatu o ekspozeu koji treba da nam kaže šta će nam se dešavati u naredne četiri. Gospodine Drecun mi smo sada opozicija, a ne vi.