Naravno, ne bih uzimao reč vezano za legalizaciju, iako ću iskoristiti priliku, pošto sam u replici, pošto je do sada često spominjan Beograd, a sticajem okolnosti radim taj posao ovde. Glavni razlog za repliku je spominjanje pravnog saveta gradskog odbora, a vezano za magistrat i za probleme. Voleo bih jedno jedino ime da se navede, a ne postoji takvo ime i ne postoji u pravnom savetu niko ko se time bavi.
Znači, to je pitanje zemunske opštine, to je pitanje vaše, vi ćete tamo rešavati, kako oni to rade, kako rade advokati, kako rade sudovi. Imali ste pravo to da kažete. Stvarno ne treba mešati neke stvari koje sa tim nemaju nikakve veze.
Što se tiče legalizacije, svašta smo slušali ovde. Najbolji odgovor na to daju građani. Ne treba ih potcenjivati. Jako dobro znaju svoj interes. Ne postoji niko ko je platio bilo šta što je vezano za legalizaciju, da će platiti ponovo, jer građani to znaju, jer im zakon omogućava da se to ne desi. Važi za svaku opštinu. Znači, ne postoji niko, ponoviću ponovo, da će platiti bilo šta. Mogu da prihvatim da mogu negde greške da se naprave. Znači, da ljudi mogu da imaju problema u razumevanju zakona, čak i od nekih lokalnih vlasti. Niko neće platiti.
Drugo, postoji nešto što u ovoj priči ipak pomalo nije normalno, a evo reći ću šta. U Beogradu procenjujemo da ima između 100 i 150 hiljada nelegalnih objekata. U Srbiji ima, recimo, milion. Kada pričamo o tome, deo su kuće, deo je poslovni prostor, a deo su razne vrste nadogradnje, malih nadogradnji, da vi zastaklite terasu, gde pregradite neki deo zgrade, da uredite kuću. Znači, postoje mnogi slučajevi. Doneli smo odluku koja je po meni bila potpuno logična, kada je u pitanju stambena izgradnja, vodeći računa baš o socijalnoj problematici, jednom ponašanju koje je u prethodnom periodu bilo izuzetno zastupljeno, a to je da su oni koji su nelegalno gradili morali vrlo često da daju novac mimo zakona mnogima, na različitim nivoima vlasti, kako bi završili nešto. To se zna. To svi znamo.
Zatim, imamo dosta izbeglica koje su bile u situaciji da grade tamo gde nije moglo da se gradi, jer su urbanistički planovi bili katastrofalni. Imali ste situaciju da, do donošenja poslednjeg GUP-a, niste nigde mogli da gradite kuću, čak ni u Altini. Pogledajte, Altina koja je tipičan primer, čak i ta čuvena Kaluđerica koja se stalno spominje, čak i Plavi horizonti, čak i Busije, koje su posebna problematika. Nigde niste mogli da gradite kuću, jer nije bilo dozvoljeno. Naravno, šta su ljudi radili - snalazili su se, i mi to uvažavamo. Rekli smo - u redu je, platićete sada samo uređenje magistralne infrastrukture, platićete ono što su platili ljudi za onih 800 ili 900 hiljada objekata koji su izgrađeni legalno. Sve su platili, i magistralnu i primarnu i sekundarnu...
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)
Završavam, građani su to razumeli i građani će to uraditi. Onaj koji je sagradio 500, 600, 700 kvadrata, a ne trebaju mu ni za šta i to mnogo košta, mi možemo da ga razumemo, ali to je manjina u ovom gradu, tako da smo potpuno opušteni. Videćete, ovo će biti vrlo uspešno realizovana legalizacija. Žao mi je što to neke nervira.

Dame i gospodo, poštovani poslanici, danas kao predsednik Odbora za finansije stvarno imam čast da predložim kandidate za guvernera i za Savet Narodne banke, uz svoje očekivanje da će se ti predlozi prihvatiti, s obzirom da se radi o izuzetno kvalitetnim kandidatima.
Prvo bih pokušao da obrazložim, i mislim da ću imati jako kvalitetne argumente, predlog za guvernera. Vi znate da je Savet, na svojoj jučerašnjoj sednici, istakao kandidaturu gospođe Kori Udovički. Naravno, pored onoga što ste imali prilike da pročitate u biografiji gospođe Kori Udovički, iz koje je potpuno jasno da se radi o osobi kompetentnoj za ovakav posao, s obzirom na svoje veliko međunarodno iskustvo i rad u MMF-u, gde se ona jako mnogo bavila sličnom problematikom, kao što je problematika kojom treba da se bavi u Narodnoj banci, s obzirom da je od septembra 2001. do juna 2002. godine bila specijalni savetnik za realni sektor Ministarstva finansije i ekonomije Vlade Republike Srbije, gde je bila odgovorna za praćenje rada javnih preduzeća, izradu nacrta i sprovođenje uredbe o visini zarada u javnim preduzećima, a od decembra 2000. postaje član za restrukturiranje javnih preduzeća Vlade Republike Srbije i uspostavljanje projekata za istu stvar.
Isto tako jako je važno o kakvoj ličnosti se radi, pored radnog iskustva. Mislim da je gospođa Kori Udovički ličnost koja ima izuzetno jako svoje "Ja".
Kada je ubeđena u ideje koje zastupa i kada je ubeđena da se bori za pravu stvar, imali ste prilike da vidite u vrlo komplikvanim situacijama otkako je ministar, da lako ne odstupa. Naravno, ponekad te stvari za koje se zalagala nisu možda popularne u javnosti, nisu možda popularne kod onih koji imaju neko drugo viđenje, kako treba rešavati te stvari za koje se ona zalagala. Međutim, ona je demonstrirala da na nju, kada je ubeđena u ono što je prava stvar, ne može uticati niko i mislim da je to što se tiče guvernera, izuzetno važna osobina.
Imali ste prilike da čujete juče u njenom izlaganju na koji način ona zamišlja svoj rad. Sigurno je da u realizaciji osnovnog posla koji ima guverner, a to je stabilnost cena, to nije moguće ostvariti i realizovati ukoliko na tome, pored guvernera i Narodne banke, na tome ne rade i ostali koji brinu o toj problematici, a tu pre svega mislim na Vladu Republike Srbije. Naravno, ima raznih ideja i raznih komentara kako će i na koji način gospođa Udovički moći da radi ovaj posao, s obzirom da je ona prethodno bila član Vlade.
Međutim, svaki čovek kada radi svoj posao, svaki pametan i sposoban čovek, ponaša se odgovorno na tom poslu ukoliko ima karakter, ukoliko ima stručnost i snagu da se odupre isto tako snažnim i moćnim ljudima koji mogu da utiču na mnoge stvari. Mislim da gospođa Kori Udovički, u tom smislu neće imati problema, mislim da će ona vrlo čvrsto sprovoditi politiku koja se očekuje od guvernera Narodne banke Srbije i da će uraditi upravo ono što je rekla, ne ulaziti u konflikte sa Vladom po svaku cenu, nego pokušati ubediti Vladu da je njen stav ispravan i naravno ukoliko to ne uspe, da će dosledno sprovoditi ono što očekuju građani Srbije od nje.
Zato očekujem od vas da ćete svi u Narodnoj skupštini podržati predlog da gospođa Kori Udovički bude guverner Narodne banke Srbije, pogotovo zbog toga što do sada nisam čuo, osim političkih komentara i sumnji da ona to može kao dosadašnji član Vlade, ni jedan drugi argument protiv toga da ona bude predlog za guvernera.
Iskoristio bih priliku da odmah obrazložim zašto smo se odlučili za predloge za pet članova Saveta Narodne banke. Radi se o Savetu na koji, kada ga ova skupština izabere, ukoliko ga izabere, možemo biti ponosni. Radi se o izuzetno stručnim, kvalifikovanim ljudima, koji imaju razna životna, naučna i stručna iskustva, ali sva na taj način ostvarena da mogu maksimalno da u saradnji sa guvernerom Narodne banke sprovedu posao koji ih čeka.
Za predsednika Saveta Narodne banke, sa mandatom na pet godina, predlažemo prof. dr Pavla Petrovića, koji je čovek od velikog iskustva. U njegovoj biografiji posebno je bitno, pored toga što je na Ekonomskom fakultetu i radio u mnogim ozbiljnim istraživanjima iz oblasti kojima će se baviti u okviru Narodne banke, njegovo dugogodišnje iskustvo i sradnja sa gospodinom Avramovićem. Mislim da svi oni koji znaju rad jednog od guvernera Narodne banke Srbije, a to je gospodina Avramovića, ako pročitaju biografiju gospodina Petrovića i shvate da je on bio praktično prvi saradnik gospodina Avramovića, shvatiće da su sigurno zajednički kreirali sve što su kreirali i da je to garancija da će se ono što su nekada radili nastaviti u Narodnoj banci i u sledećem periodu.
Sledeći kandidat sa mandatom na četiri godine je prof. dr Boško Živković. Njegovu biografiju imate, tu možete da vidite da se radi o čoveku od iskustva, od znanja, od stručnosti i sve najbolje možemo reći za njega. Znači, nemamo ni jedan razlog, ni jedan argument kojim možemo osporiti njegovu kandidaturu.
Kod trećeg kandidata, danas ću predložiti, u odnosu na materijal koji ste danas dobili, jednu izmenu. Naime, mi smo imali Odbor za finansije u toku prepodneva. Desio se jedan propust. Naime, u zakonu je definisano da član Saveta ne može biti čovek koji je u penziji. Mi, nažalost, nismo imali informaciju za gospodina Stojana Stamenkovića da je on već penzionisan i zbog toga što smo, za razliku od onih koji za sebe tvrde, legalisti, odlučili smo da izvršimo izmenu ovog predloga i da umesto gospodina Stojana Stamenkovića predložimo gospodina dr Dejana Šoškića, docenta na Ekonomskom fakultetu. On je rođen u Beogrdu 1967. godine, diplomirao, magistrirao i doktorirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, nagrada na Univerzitetu u Beogradu za najboljeg diplomiranog studenta generacije 1989.
Znam da vas sve to nervira, ove koji su protiv ovako dobrih rešenja, ali šta da radimo. Uglavnom, iz biografije koju ćete dobiti, ako niste dobili, nažalost nikad ne razumem ove službe u Skupštini, kojima treba po sat vremena da iskopiraju jedan papir i da podele poslanicima. Primite moje izvinjenje, šta da radimo. To je jedna stvar koja je u tranziciji. Ako bog da promenićemo jednog dana, da mogu i u kraćem roku da iskopiraju i u 150-160 primeraka biografiju kandidata. U svakom slučaju, kada primite detaljnu biografiju mladog stručnjaka, mislim da ćete biti oduševljeni kakav predlog je u pitanju.
Četvrti predlog, sa mandatom na dve godine, to je gospodin prof. dr Zoran Popov. Naravno, ne bih vam čitao ovu dosta obimnu biografiju, zbog toga da bih pružio i vama šansu da se detaljnije informišete o svemu iz papira koje imate. Bitno je da je tokom rad u Institutu ekonomskih nauka i u Ekonomskom institutu učestvovao u radu i koordinirao je rad na preko 80 velikih projekata, uglavnom iz sledećih oblasti: privredni sistem, ekonomska politika, ekonomski razvoj, privatizacija i restrukturiranje. Tokom svog naučnog rada objavio je više od 300 članaka u domaćim i stranim časopisima, kao i 26 knjiga, i to kao autor, koautor ili editor, a kao značajne, navodim sledeće: "Makro-ekonomsko planiranje", Univerzitet u Novom Sadu; "Jugoslavija u svetskoj privredi", "Informator" - Zagreb; "Stabilizacija i razvoj" - "Jugoslovenski pregled" - Beograd; "Ekonomski razvoj Jugoslavije do 2000. godine", "Produktivnost i raspodela", "Sistemi demografskog računovodstva" itd.
Znam da neke od vas ovo što sam rekao toliko impresionira da su zbunjeni (smeh prisutnih poslanika u sali) i znam da imate problem da uopšte razumete šta čitam, ali vam to neće odmoći da ne prihvatite ovako dobru kandidaturu.
Peti kandidat je prof. dr Milorad Ivanišević, mandat za jednu godinu, koji je 1947. godine rođen u opštini Otočac, ima reference u oblasti koje su važne za posao koji će obavljati. Naravno, njegov istraživački interes se kreće u oblasti finansija, preduzeća, investiranja i finansiranja.
Prema tome, svoje izlaganje bih završio time da, sa velikim zadovoljstvom, predlažem i kandidata za guvernera i svih pet članova Saveta Narodne banke. Mislim da ćete, u velikoj većini, glasati za ove kandidate, jer će Narodna banka Srbije dobiti rukovodstvo kakvo i Srbija i Narodna banka Srbije zaslužuju.
(Aplauz svih poslanika u sali.)

Dame i gospodo, poštovani poslanici, skoro ceo dan smo razgovarali na temu izbora guvernera NBS i članova Saveta. Naravno, moram da priznam da sam očekivao da će se više pričati i da će se u ovoj raspravi više pokušati doći do nekih objektivnih ocena o predloženim kandidatima. Umesto toga, mi smo uglavnom imali prilike da slušamo neke priče. Žao mi je što poslanici opozicije nisu sada u klupama, jer bih se onda možda osećao malo prijatnije kad moram da odgovorim ili da prokomentarišem neke stvari koje smo danas imali prilike da slušamo.
Očekujem da će novi guverner, kad ga budemo izabrali, objasniti ili održati jedan mali čas, ne znam na koji način, svim onim poslanicima kojima nije jasno da je jedna od osnovnih funkcija guvernera stabilnost cena. Mnogi su o tome danas pričali; kao da se razumeju u to, kao da im je jasno. Pošto im očigledno nije bilo jasno, jer su čak osporavali kao ključnu funkciju i ulogu guvernera, odnosno da mu je to ključni posao, očekujem da će novoizabrani guverner na adekvatan način uspeti da im objasni o čemu se radi.
Ostajem pri svemu onome što sam rekao i ni jednom rečju ni jedan od onih koji su se protivili ovom predlogu to nije osporio. I kandidat za guvernera i kandidati za Savet su ljudi koji mogu biti nama narodnim poslanicima i nama iz Odbora za finansije, kojima je pripao ovaj zadatak u ovoj nekoj konstelaciji ustavnih i zakonskih rešenja da predlažemo, garancija da će osnovni posao koji treba da radi Narodna banka biti odrađen na najbolji mogući način.
Naravno, mi znamo da za rad jedne banke, posebno NBS, nije dovoljan samo izbor guvernera i izbor ljudi u Savet Narodne banke, ali sam ubeđen da će guverner na adekvatan način izabrati viceguvernere, da ćemo dobiti radnu ekipu ljudi u Narodnoj banci koji će apsolutno sprovesti sve ono što je projektovana politika, ekonomska politika zemlje Srbije.
Naime, grdno se varaju oni koji očekuju da će se, kada dođe do promene u Narodnoj banci, desiti nešto epohalno u lošem smislu. Svačije je političko pravo da osporava namere, da osporava ideju, da osporava ono što većina koja odlučuje danas o ovim predlozima želi da postigne predlažući baš ove ljude. Isto tako, mi smo ljudi koji uvek preuzimamo odgovornost, za razliku od nekih drugih, i spremni smo i stručnoj javnosti i narodu da budemo odgovorni za ono što smo uvek do sada radili i što ćemo danas uraditi.
Prema tome, što se mene tiče, ubeđen sam, s obzirom da ni jedan jedini argumentovani glas protiv ovih predloga nisam čuo danas, da su predlozi pravi i ubeđen sam da ćemo danas izabrati ovih šestoro ljudi koje smo predložili, i da će Narodna banka raditi onako kao što svi želimo, a isto tako da će Srbija nastaviti da se razvija, da se reforme dešavaju na način kao što smo to planirali.
Bilo je danas zluradih komentara. Nažalost, imamo ovde jednu grupu poslanika koja nas i dalje uči, i dalje nas, bez obzira koliko mi mislimo da smo naučili, uči da nema granica dokle loša namera, nepristojnost u ocenjivanju, nekultura u komunikaciji, može da ide. Očigledno, tome ćemo morati i dalje da se učimo. Mi smo stalno mislili da postoje samo neki ljudi ili neke političke grupacije koje su takve, a sve više se uveravamo da je sve više onih koji se tako ponašaju. Naravno, to se uvek dešava kada je u pitanju nemoć, bilo kakva, a ovde se radi o političkoj nemoći. Mi treba da je razumemo.
Još jedanput bih vas pozvao da izaberemo ove kandidate koji su se danas pojavili.

Dame i gospodo, poštovani poslanici, pred nama je danas zakon o planiranju i izgradnji, koji smo mi u Beogradu odavno čekali. Čekali smo baš da bude ovakav. Trudiću se u najkraćim crtama da kažem zašto smo čekali.
Prvo, zato što je dosadašnja zakonska regulativa, uz naš pokušaj da Zakon o građenju poboljšamo, bila takva da ste imali i dalje podsticanje divlje, a ne legalne gradnje. Naime, Zakon o legalizaciji je prava katastrofa za velike gradove, jer on praktično daje šansu svim divljim graditeljima da po jednostavnijoj proceduri grade nego oni koji legalno grade.
Drugo, da kažem onima koji nikada nisu propratili kako izgleda doći do urbanističke dozvole, gde dobijate saglasnosti, jedno 30 do 35, pa završite urbanističku dozvolu, pa uradite projekat, pa dođete na građevinsku dozvolu, a onda vam kažu, e sada sve ispočetka, jer u međuvremenu se, možda, nešto promenilo, pa još 35 puta sve to prođite.
Kada krenete u elektrodistribuciju, u Beogradski vodovod i kanalizaciju, u administraciju, u svakoj od tih firmi, od portira do direktora morate da pregovarate, morate da molite, morate verovatno da radite neke druge stvari, morate da se bavite svakim zaposlenim u tom preduzeću, da bi došli do građenja.
Mi smo pokušali u Beogradu, maksimalno koristeći šta postojeći zakon kaže, da smanjimo tu proceduru, znači da je pojednostavimo. Tu je nastalo pravničko nadmudrivanje. Hvala bogu, koliko pravnika toliko mišljenja. Jedni vam objašnjavaju da je to u redu, drugi da nije. Ustavobranitelji počinju da se pozivaju na ustav, o tome kako ste prekršili ustav time što ste rekli da ćete samo jedanput tražiti saglasnost, a ne pet puta.
Pojave se raznorazni drugi tumači i vi onda shvatite da imate posla sa takvim zakonima da je logično što ste imali ovoliku divlju gradnju. Ako zaboravite ljudsku pohlepu, ako zaboravite korupciju, ako zaboravite sve drugo, vi imate regulativu koja upropašćava i dobre ideje i dobre namere.
Zakon je uradio nešto što bi moglo nama, koji vodimo ove poslove u lokalnim administracijama, da se ne svidi. Znači, mi možemo da kažemo, eto, naše lokalne administracije postaju manje značajne. Mislim obrnuto. Mislim da je to savršeno, da struci treba vratiti ono što joj pripada. Struka mora da donosi konačne odluke. Administracija mora da zadrži, uključujući i Beograd, globalno planiranje, generalno planiranje, određene suštinske stvari, kao što je zakon definisao, a za sve ostalo mora da odgovara struka.
Do sada ste imali vrlo jednostavnu situaciju. Sva ta administracija, koja je učestvovala u ovome i donosila odluke, bilo da se nalazila u vlasti, bilo da se nalazila u komunalnim sistemima, nije imala nikakve posledice. Baš ih briga da li će nešto građevinski dobro da se uradi ili ne. Šta njih to interesuje. Njih interesuje da zadovolje neki svoj sitan interes, da naplate neku taksu ili da lični interes zadovolje. I to je borba koja je bila strašna.
Problem licenci jeste opasnost. To nije nikakva dilema. U Evropi to funkcioniše. Mi moramo stvoriti uslove i tu ćemo se svi zajedno truditi da i Ministarstvo - ako vidimo da ne ide, da neku drugu formu nađemo - osposobimo da se licence na pošten način dele i na pošten način oduzimaju. Sada imamo samo jedan problem. Do sada smo imali 500. To je ono što smatram prednostima ovog zakona.
Jako je važno što smo izvršili, bar za Beograd, deregulaciju u izradi regulacionih planova. Izuzetno poštujem Urbanistički zavod Beograda. Stvarno se nalaze u njemu vrhunski stručnjaci, pametni ljudi, s kojim sam često razgovarao, ali nažalost i oni su konzervativni. I oni sve znaju, i oni su jedina pamet koja postoji. To je uvek loše, ako u vlasti postoji jedina pamet. Pamet mora biti u struci. Struka ne mora da bude u vlasti. Struka može da bude i van vlasti.
Zato je ova deregulacija mnogo važna. Meni je potpuno jasno da je to jedini način da se na pravi i brz način dođe do regulacije.
Šta je još dobro u zakonu?
Zakon će obezbediti da se ova fantomska legalizacija, koja se sprovodila na potpuno nenormalan način po zakonu iz 1992. i 1993. godine, najzad spreči, što je jako važno. Tu će biti glavni posao lokalnih samouprava, da se nateraju svi oni koji su do sada bili neverovatno pametni kad je u pitanju urbanizam, da urade vrlo brzo urbanističku situaciju, da je regulišu tako, da je urede, da može da se odluči šta može da se legalizuje i šta ne može. To mora biti ne odluka pojedinca, ne odluka nekog ćate, ne odluka moja, nego odluka struke. To je ozbiljan posao. Znam da će Beograd imati velike probleme, ali ćemo mi pokušati da ih ispratimo.
Mogao bih i dalje da pričam koje su dobre i loše strane ovog zakona. Biće drugih ljudi koji će o tome govoriti.
Ima nekakvih dilema, čega se bojim. Bojim se sudova. To vrlo otvoreno kažem. Bojim se sudova, kao što sam se bojao i u prethodnom periodu kada smo doneli Zakon o sudovima, jer je strašno važno da sudovi sankcionišu na adekvatan način, brzo i efikasno, ono što ne budu radili oni koji su zaduženi za to, na odgovarajući način.
Naravno, ovo oko licenci biće ozbiljan problem, ali borićemo se svi zajedno.
Inspekcija je dobila novu karakteristiku. Ona će morati da odgovara. Ići će i u zatvor, ako treba. To je važno. Ali, to je opet pitanje sudova, što je direktno povezano.
Šta sam još hteo da kažem?
Moram da zamolim još jedanput gospodina Mihajlova da više o Beogradu nikad ne govori. Zašto da ne govori? Pre svega, nije fer prema svojim ljudima koji rade.
Građevinsku dozvolu za Pink je izdao zna se ko. Zna se ko je bio sekretar i zna se iz koje je stranke. Ako ima bilo kakav problem, bilo kakva nezakonitost, dajte, gospodo, da na sudu utvrdimo nezakonitost.
Razgovarao sam sa svim ljudima koji rade na tom poslu, više puta, uključujući sve stranke, uključujući i Demokratsku stranku Srbije. Nikada mi niko nije rekao da ima nezakonitosti u izdavanju te građevinske dozvole.
Prema tome, molim vas, ako ima razloga bilo kakvih, ako ima neko dokaza za bilo šta, dajte da idemo na sud, da raščistimo, da donesemo ispravnu odluku i da kaznimo onoga ko je uradio nešto nezakonito.
(Iz sale upadica: Kažite nešto oko Šilerove.)
Oko Šilerove mogu da kažu ovi iz Zemuna, koji su nekada vršili vlast, kada je počelo da se gradi. Dakle, Šilerova je počela da se gradi kada je Srpska radikalna stranka imala vlast u Zemunu, tri godine se gradila. Ova vlast je uzela u proceduru i kroz proceduru srušila Šilerovu, kroz potpuno legalnu i zakonsku proceduru.
Možete da proverite, ako vam nije jasno šta se uradilo.
Još jedna stvar. Zamolio bih predsednika Skupštine, i njegove zamenike, kad vode sednicu, da ako neko iznosi laži, da se to sankcioniše. Ako trebaju dokazi da je neko iznosio laži, hajde da ih utvrdimo, ali da odgovara onaj ko ih je iznosio.
Gospođa Pop-Lazić je ponovila jednu laž, koja je govorena za ovom govornicom pre godinu i po dana. Gospodina Ljubomira Anđelkovića, potpredsednika gradske Vlade, optužio je tada, pokojni, bog da mu dušu prosti, gospodin Tapi, da je on gradio nekakvu kuću tamo, da je to njegova kuća, da je to njegovo imanje itd.
Odgovorno tvrdim sa ove govornice da je policija, i to tim za korupciju, izvršio tada proveru, da su svi investitori identifikovani, da su svi vlasnici identifikovani i da gospodin Ljubomir Anđelković nema apsolutno nikakve veze sa tom zgradom.
Prema tome, molim predsednika Skupštine da, ukoliko se ne podnesu dokazi, nekakvi drugačiji, onaj ko iznosi laži pred ovom govornicom, ipak snosi odgovornost za to. Hvala.

Poštovana gospodo poslanici, u svakom obraćanju bilo Skupštini, bilo javnosti treba čovek da ima meru, treba da ima kućno vaspitanje, treba da ima ljudsko vaspitanje, treba da ima trezvenost, treba da ima mnogo toga. Prosto mi je neverovatno da sebi čovek dozvoli da na ovakav način govori kao što je govorio moj prethodnik.
Za ono što je mene prozvao, mislim da bi bio red da prozove ili pita svoje kolege iz Demokratske stranke Srbije, da pita potpredsednika Skupštine, koji sedi ispred njega, koji zajedno sa nama radi, da pita članove Gradske vlade. Žao mi je što je morao da se spusti na nivo nekih drugih.
Ja ne zidam ništa i nikad u životu nikada ništa nisam zidao. Ja radim svoj posao. Radim ga kako najbolje mogu, a, na kraju krajeva, javnost će oceniti. Ali, da se na ovaj način vređamo, stvarno ne dolikuje nikome, pa ni predstavniku Demokratske stranke Srbije i bivšem predsedniku ove skupštine.

Poštovani poslanici, razmišljao sam da li da se javim po ovoj temi, ako bi bilo potpuno normalno, po više osnova i naravno odlučio sam da se javim, slušajući pojedine poslanike i ono što govore. Kada razmatramo ovo, tačno je što je ministar rekao, da je ovo u budžetima lokalnih samouprava negde oko 16%. Naravno, to je bitno, kako kome, a nekima je više procenata, a nekima manje procenata. Ono što znamo u gradovima je čak i manje procenata nego što ovde piše. Ono što ne smemo nikako dozvoliti, a ovo vam čisto govorim i kao predsednik Odbora i kao predsednik Gradske vlade u Beogradu, a to je da ne usvojimo ovaj zakon, jer vas upozoravam, ako ga ne usvojimo, najviše koristi od toga će imati Beograd, Niš, Novi Sad i one koje pokušavate da kritikujete sada.
Prema tome, zašto? Ako zadržimo prethodni zakon, on bi tim gradovima izuzetno odgovarao. Znači, ništa im ne bi mnogo promenio, a uključujući i Kragujevac i neke druge gradove. Na ovaj način kako je sada prezentovana situacija u Aranđelovcu, kada smo pogledali ove podatke koje imamo, ne razumem u čemu je problem. Aranđelovac je fantastično prošao kroz ovaj predlog u odnosu na sve druge gradove i u odnosu na Beograd neviđeno dobro je prošao. To što je poslanik i predsednik opštine ili predsednik izvršnog odbora iz Aranđelovca rekao, da je prosek ovih gradova koje je spominjao u odnosu na ovaj budžetski deo koji je dobio ispod 30.000. U Beogradu je on ispod 15.000. To možete da podelite, dve cifre i da dobijete i nravno mi se ne protivimo tome, jer smatramo da ovaj deo budžeta ima dva elementa. Jedan je element solidarnosti, a Beograd je spreman da veliki deo tog tereta solidarnosti podnese, a da ne kažem najveći, jer je to prirodno.
Zašto se mi još ne bunimo, a ja ću vam kroz neke cifre to i reći. Beograd je ovaj deo imao 2000. godine u iznosu od 15,1%. Prošle godine je imao 7,5%, a ove godine ima 4,0%. Opet se mi iz Beograda, ovde ima najviše poslanika iz Beograda, ne bunimo. Zašto? Postoje mnoge druge stvari, a ne gradsko - građevinsko zemljište. Zašto? Naravno, svi drugi to imaju i svi drugi imaju razne druge osnove i svi drugi trebaju da se bave svojom lokalnom problematikom i da se ne libe da stvore uslove kako da naprave prihod u svoje budžete. Nije lako gospodo voditi dnevnu borbu sa crnim tržištem, nije lako voditi dnevnu borbu sa onima koji ne plaćaju svoje obaveze, nije lako voditi dnevnu borbu sa naplatom poslovnog prostora. To su prihodi svih.
Oni koji to nemaju, njima treba pomoći. Zato su gradovi doneli odluku da to urade. A da ne budemo preterano naivni, pošto ministar vrlo često hoće da kaže, ovim dogovaranjima kroz konferenciju gradova 180 miliona, dogovorili smo se da se odreknu u svom budžetu praktično četiri najveća grada u Srbiji, a Republika se odrekla 180 miliona. Moram i meni je žao što ministar nije tu, a pošto je to ponovio po petnaesti put, moram da kažem da to nije tačno. Tih 180 miliona se Republika nije odrekla, nego će ona opet biti rezultat što je kroz ovo odricanje gradova, gradovima smanjen procenat. Opet će Republika dobiti te pare i to je činjenica. Znači, gradovi su se odrekli svih 360 miliona dinara i to je u redu. Ne mogu da se bunim, bez obzira što gradovi čine ustupke i drugi gradovi i ne mogu da se bunim zato što su ova tri grada mnogo veći procenat uvećanja dobila nego Beograd, zato što znam da imaju težu situaciju i da je za njih 200 ili 300 miliona koje su dobile kroz to, mnogo značajnije u ovom trenutku nego za Beograd. Moram da se potrudim zajedno sa ljudima sa kojima radim iz drugih sredstava, a to je da još više nateramo one koji ne plaćaju ono što treba da plaćaju, da plate i nećemo imati problem.
Gospodo, nemojte da zaboravite, a Beograd vam je najbolji primer, 2000. godine sa budžetom grada i sa mnogo većim procentima, sa taksom od 3%, Beograd nije uspeo da skupi sve zajedno 130, 140 miliona evra. U sledećoj godini ta cifra će iznositi 350 a možda i više miliona evra, u zavisnosti koliko dobro budemo radili. Prema tome, molim vas da budemo u ovoj diskusiji konkretni, da ne pokušavamo sitne interese isterivati kroz to i koji nisu suština. Što se tiče četiri miliona za regulacioni plan Orašca, spreman sam da ponudim mom dugogodišnjem poznaniku iz Aranđelovca, evo da Beograd pomogne da se taj regulacioni plan napravi, pošto očigledno je to najveći problem. Beograd će sigurno kao što je i nekim drugim gradovima u prethodnoj godini, kada bi nešto mogao da pomogne, pomoći će i za to. Znači, nije to suština problema.

Ja ću naravno sada završiti. Mislim da treba da se potrudimo da što pre ovo izglasamo, jer je u interesu svih. Ako ne izglasamo, kažem, opet ćemo dobro proći, ali mislim da to nije interes svih. Hvala vam.

Morao sam da se javim, poštovana gospodo poslanici, zato što ja sa tim maskama nemam nikakve veze i ne znam zašto je mene prethodni govornik povezivao sa bilo kakvim maskama. Iskoristiću priliku samo da kažem par rečenica, pošto mislim da je bitno. Kao predsednik Odbora za finansije nisam se javio na ovu temu, jer sam znao da će biti ovakvih priča i da će biti prilike da se u par rečenica kažu neke bitne stvari.
Ne mogu da shvatim argumentaciju - mi smo protiv toga, kako je rekao prethodnik, zato što to jeste dobro, ali ne znamo kako će biti. Onda vi uopšte ne razumete šta je u stvari argument, zašto je neko protiv nekoga. Zakon o javnim nabavkama je užasno važan.
Mogu da vam kažem da smo mi u Skupštini grada posle tri meseca praktično uveli izuzetno složene procedure, izuzetno normirane, izuzetno komplikovane i jako teške za sve, uključujući i članove Vlade. Naime, nasledili smo nešto što je bilo stvarno katastrofa iz prethodnog perioda. Preko 6.000 tendera je za ovih 14 meseci u Skupštini grada Beograda realizovano, i to ono što je pod direktnim našim nadzorom.
Pored toga, postoje tenderi i javne nabavke koje se obavljaju preko komunalnih sistema; to se radi iz njihovih para, koje mi direktno ne kontrolišemo, sem preko upravnih odbora. Mogu reći da je ta javnost pre svega važna, jer smo dobili sedam ili osam zvaničnih primedaba. Znači, oni koji su učestvovali su se žalili. Opet ću vam reći - od tih osam samo je jedna bila stvarno osnovana, napravljena je greška, mi smo je priznali. Prema tome, hoću da vam kažem da je javnost pre svega bitna da sve one koji u tom lancu nabavljanja učestvuju podseća da neko može da pogleda, da kontroliše, da neko može da kaže - gospodine, vi niste uradili svoj posao dobro.
Recimo, u ovom predlogu smo definisali 350.000 dinara kao donju granicu. Mi smo je u Skupštini grada spustili još niže. To će moći i drugi da rade. Znači, naša granica je 100.000 dinara. Otpori tome su strahoviti - svih, onih koji rade, onih koji nadziru, onih koji kontrolišu, ali vam mogu reći da mi kao posledicu toga imamo ono što se nabavlja sada u dinarima košta dva puta niže u odnosu na ono što je 1999. nabavljano. Samo vam je to argument da se kaže da to mora tako da se radi.
Ono što meni fali u zakonu - moram da kažem da se nadam da će u nekom drugom zakonu to biti regulisano - ako se kroz javne nabavke dođe do saznanja da se danas kroz javne tendere nešto nabavlja dva ili tri puta jaftinije nego pre tri ili četiri godine, kako odgovara zakonski onaj koji je to radio pre tri ili četiri godine? To je sigurno bilo nešto drugo. To ovim zakonom nije definisano, ali se mora naći načina kako onaj ko je krao (a taj koji je pre tri - četiri godine nabavljao dva - tri puta više, taj je krao) da plati to što je tako.
Naravno, nije argument da uvek korupcije ima i da zato nećemo ništa da menjamo. To je potpuna besmislica. Svako ko barata novcem potencijalno može da učestvuje u korupciji, ali moramo stvoriti mehanizam, način rada da nikome ne padne na pamet da krade državne pare.

Dame i gospodo poslanici, poštovana predsedavajuća, imam potrebu da ipak dam par objašnjenja,  par ličnih stavova i da na neki način pokušam da dočaram zašto je izveštaj koji je Skupština dobila od Odbora za finansije ovakav kakav jeste. U ovome što je gospodin ministar rekao složio bih se skoro u 99,9 posto stvari zato što sam ja taj stav zastupao i na Odboru za finansije, iako sam zbog tog stava od nekih drugih koji su, po meni, bili prilično neprincipijelni u diskusijama koje su vodili, dobijao žestoke kritike.

Smatram da su lokalne samouprave, a s obzirom na obim nadležnosti koje imaju, sa ovim predloženim zakonom dobro prošle. Znači, tu nemam nikakvu dilemu. Zašto su dobro prošle? Ako ćemo pošteno da razgovaramo, lokalne samouprave nisu praktično do sada dobile nijednu novu nadležnost. Jeste da je Zakon o lokalnoj samoupravi otvorio mogućnost za dobijanje novih nadležnosti, ali da bi ih lokalne samouprave imale, moramo u ovom parlamentu par bitnih zakona promeniti, pogotovo u oblasti zdravstva i školstva. Tek posle toga mogu se izvršiti dislokacije ili preraspodele obaveza. To je činjenica i tu nema ništa sporno.

Druga stvar koja je izuzetno važna, to je da ako uporedite planiranu inflaciju, prenesenu inflaciju, prihode koji se dobijaju iz raznih izvora, nema opštine - i to mogu slobodno da tvrdim, a s obzirom da je Beograd jedna od sredina koja je najlošije prošla u ovoj preraspodeli - koja nije dobila više novca nego u prethodnom periodu.

Naravno, govorim o ukupnom prihodu budžeta. Ne delim budžet kao što neki pokušavaju, a od toga praveći famu, na budžet koji se stvara u lokalu, na budžet koji se ustupa odavde, na deo budžeta koji se ustupa odande. To uopšte nije bitno. Imate ukupna planirana budžetska sredstva za aktivnosti koje su vam definisane. Kako ćete ih vi ubrati ili po kom osnovu ćete ih dobiti, uopšte nije važno. To je prva tačka koja je bitna.

Druga tačka, koja je izuzetno važna, su oni koji ostvaruju kroz neke delove u svom prihodu budžeta više, a to su posebno razvijene sredine. To je ona priča oko koje se vrti čitav naš možda nesporazum: to je ono što se zove porez na promet i porez na zarade. Ograničenje se sastoji iz oba elementa. Znači, oba elementa utiču na to. Tu imamo nekih sredina koje kažu - imamo tu fantastičan prihod i hoćemo da imamo fantastičan rezultat u našem lokalnom budžetu, apsolutno ne reagujući na to koje su im obaveze i šta oni treba, za pare koje treba da dobiju, da izvrše.

Naravno, lokalne samouprave imaju druge rezone. Lokalne samouprave i ljudi koji tamo rade posao kažu - znate, mi se vama zahvaljujemo što ste ispunili ono što ste nam obećali, dali više para nego što je bilo pre, ali smatramo da možemo iz budžetskih sredstava koja ostvarujemo na svojoj teritoriji uraditi i nešto više za svoje lokalne sredine, smatramo da to mora da se poštuje.Pored te socijalne komponente ili tog socijalnog pristupa, koji stvara uslove da bogatiji daju siromašnijima, treba omogućiti da bogatiji, pogotovu na nivou lokalne samouprave, mogu da urade više.

Mislim da i to treba uvažiti, ništa nije sporno. E sada, da bi se moglo izmeriti sve to, to je urađeno kroz odgovarajuće kriterijume. I, apsolutno smatram da je to vrlo blizu nekakve pravde. Naravno, svako od nas može potegnuti argumente - da li je ovaj ili onaj grad oštećen ili nije oštećen, ali hajde da kažemo da je to vrlo blizu. Ako ima grešaka, to smo rekli, ispravićemo, ako nešto nije u redu, ispraviće se, ako nešto više nije u redu, takođe može da se ispravi iz nekih delova, kako pare pritiču u budžet.

E sada, da se vratimo na priču koja je ostala sporna - mislim da je Odbor za finansije vrlo pametno što se toga tiče postupio. Odbor za finansije je rekao, a to u izveštaju koji ste dobili možete da vidite, pošto su se pojedine sredine pojavile sa konkretnim ciframa, i rekle: nama treba još 200 miliona, nama treba još 100 miliona, nama treba još 50 miliona - mi smo se zajednički dogovorili, to je bilo bez problema i tako smo glasali, većina naravno, da to ne može da bude princip.

Znači, svako od nas može da izađe i da kaže - nama treba toliko i toliko miliona, ali to nije princip, to je želja, a mi ne usvajamo sada želje, mi sada usvajamo principe.

Druga stvar, oko koje smo se sporazumeli, to je princip. Princip - šta uraditi sa novcem, koji se u onom tzv. ustupljenom, a ograničenom delu, ostvari preko toga? Znači, mi imamo projekciju koliko će to biti, međutim, šta ako se ostvari preko toga? E, tu je sada suštinski problem.

Postavlja se pitanje - kako to može da bude više? Nije samo inflacija u pitanju. Tačno je da to može biti posledica boljeg rada lokalne samouprave, da se više robe stavi u zakonski promet i da iza toga bude veći porez na promet. Ali, nije samo to, može se više ljudi zaposliti. Znači, lokalne samouprave mogu stvoriti više zaposlenih, više kvalitetnih plata, što će direktno uticati takođe na porast toga.

I, na kraju krajeva, to može biti posledica jedne potpuno normalne situacije, a to je da će u zemlji biti život sve bolji, da će biti većeg prometa i da će kao posledica većeg prometa taj prihod porasti. Morao sam ovo da elaboriram, jer mislim da se moraju i ministar i Ministarstvo složiti da postoji nekoliko razloga koji mogu direktno uticati da se to uveća.

I sada, tu nastaje različit pristup Ministarstva i većine u Odboru za finansije, to je činjenica - Ministarstvo smatra da prihod iznad planiranog treba da se deli na način kako je predloženo zakonom. Većina je odlučila i predložila da to treba da se deli po jednom mnogo strožijem principu, po automatizmu i da više novca pripadne lokalnim samoupravama.

Šta je prava stvar - dok ne dođe do glasanja o tom amandmanu koji smo usvojili juče, predlažem da se Ministarstvo malo potrudi i da ipak obavi konsultacije sa onima koji su najzainteresovaniji, a pre svega sa nekim članovima Odbora za finansije, i da pokušamo da se, ako možemo, usaglasimo. Naravno, ako se ne usaglasimo, onda će Skupština odlučiti o tome koliko je to.

Zaključio bih sledeće - smatram da su i Ministarstvo finansija i Vlada ovde proširili u finansijskom smislu količinu novca lokalnim samoupravama u odnosu na prethodnu godinu. Naravno, nama svima koji radimo u lokalnoj samoupravi, to mi znamo iz Beograda, uvek bi bilo potrebno da bude još novca, ali isto tako treba da razmišljamo, kakve su obaveze republičkog budžeta i da vidimo gde je sklad, a gde je nesklad. Ja se zahvaljujem.

Moram da repliciram, prosto zato što ne mogu da shvatim odakle sloboda nekome koji ništa ne razume, ali apsolutno ništa ne razume, proveo je godinu i po dana na mestu gradonačelnika ili čega u Novom Sadu i on drži pridike ljudima koji su iznosili konkretne argumente. Ne mogu da shvatim da neko može šest minuta da priča, a da pri tome ne kaže ništa, osim da izvređa sve one koji nešto znaju. Prema tome, sve što je rekao gospodin Mirčić samo govori da nema pojma o čemu priča. Zamolio bih ga da nastavi i dalje tako da priča, jer mislim da je narod u ovoj zemlji shvatio ko nema pojma ni o čemu.

To Beograđani aplaudiraju. Mislim da kada čovek izađe da govori za ovom govornicom stvarno treba bar da zna o čemu priča.
Prvo,mislim da vi uopšte niste razumeli gospodina Pomoriškog - za ovaj deo koji pripada Beogradu i pripada Novom Sadu i jedni i drugi bismo se vrlo rado zalagali da nam pripadne još više.
Samo polako, ja sam vas slušao pažljivo, možemo da vodimo i dijalog, nikakav problem nije, ali mislim da je bolje da to radimo van skupštinske govornice.
Beogradu je od poreza na promet pripalo 7,5%, a prošle godine je Beogradu iz tog poreza na promet pripalo 15,1%. Prema tome, bez obzira što je to toliko smanjeno i ubedljivo je smanjeno više nego bilo kom gradu u Srbiji, (ima jedan ili dva ili tri grada), ja sam se sa tim složio jer se budžet (i tu se stalno mešaju stvari), sastoji iz raznih prihoda.
Tvrdim da ćemo mi u Beogradu uspeti iz onoga što je naša obaveza da nadoknadimo ono što smo iz solidarnosti odlučili da ide drugim opštinama i zbog toga je to beogradizacija. Da li je to beogradizacija, to nema veze, to je jedna parola koja nema nikakvog smisla i nju koriste ljudi koji nemaju argumente. Znači, oko argumenata - tu se sa gospodinom Pomoriškim potpuno slažem da oni koji dobro rade, oni koji ostvaruju svoje obaveze i uteruju državi ono što joj pripada, treba da imaju rezultate toga, s tim što je suština, kolika je ta mera, to je suštinsko pitanje za poslove koje radite, za obaveze koje imate.
Prema tome, niti imam ja razloga da pocrvenim, a vi razmislite dobro, izračunajte još jedanput dobro pa ćete videti da sve to što ste rekli u stvari nije tačno.
Znači, najveći deo para, u smislu solidarnosti, celoj Srbiji ide iz Beograda, a to ja mogu da vam pokažem i možete da vidite procentualno, izračunajte cifre, vrlo su jasne.

Biću veoma kratak. Prvo, kada je u pitanju Beograd, ako ste dobro pročitali ovaj zakon, a očigledno da niste, u njemu piše da će se Beograd urediti posebnim zakonom. Prema tome, mislim da će to biti dobro uređeno i prijatno ćete se iznenaditi. Znači, Beograd će imati potpuno posebnu organizaciju, imaće poseban način organizovanja vlasti i to je potpuno normalno.
Što se tiče beogradskih opština, one će biti uređene na način kako su sve opštine u Srbiji. Prema tome, ne treba se mnogo brinuti, biće to sve kako treba.

Ja prosto ne mogu da verujem. Meni je problem da repliciram nekome ko sa toliko uživanja vređa svakog koga spomene. Teško je odgovarati na tako nešto. Prvo da kažem, ja jedino grickam semenke na fudbalskoj utakmici. Prema tome, zamolio bih ubuduće da se kontrolišete. Vi imate fiksaciju kada sam ja u pitanju, ali nema veze. O tome možemo posle da razgovaramo. Prosto je nepristojno svakog čoveka videti na način na koji ga vi vidite. Ja mislim da treba da razmislite malo o tome.

Ja mogu da se gospodinu Vučiću zahvalim za sve što je izgovorio. To je za mene izuzetan kompliment kada on izgovara. Ko je ko od nas, sve se zna. Hvala vam puno.

Niste me pomenuli, ali postoji samo jedan predsednik Izvršnog odbora Skupštine grada. To sam ja. Sve vreme dok ste vi govorili sam pažljivo slušao svoje prijatelje i kolege iz Niša, koji su rekli da je svaka rečenica koju ste izgovorili laž. Znači, sve, od početka, do kraja. Malo pre je gospodin Jovanović rekao da se taj gospodin, koga ste vi zdušno branili ovde, proslavio 1996. tako što je doštampavao u jednoj štampariji listiće sa kojima je obezbeđivao da pobeđuje SPS i vi, zajedno sa njima,  na tim izborima. Prema tome, treba imati meru.