Prvo, zahvalnost gospodinu Baraliću što me je unapredio, daleko mu svaka pohvala. Ja nisam prvi čovek grada, to su predsednik ili potpredsednik Skupštine grada, a što je potpuno normalno. Nisam se prepoznao, nego mi je ime spomenuo gospodine, a to što vi ne možete da čujete dobro zbog verovatno svih tih silnih lekova koje koristite, to je vaš problem.
Dakle, što se tiče ovoga što je gospodin Baralić govorio, stvarno je sramota. Znate, gospodine Baraliću, znali ste vi pre 20 i 25 godina da pravite razne montirane procese. Neki su govorili, vaši bivši partneri kako ste to umeli da radite i u zadnjih 10-tak godina. Prema tome, nije lepo što ste zloupotrebili ovu govornicu. Ako treba da utvrdimo o čemu se radilo pre 20 ili 25 godina, sa jednim mladim čovekom, onda sešćemo, pa ćemo zajedno proveriti.
Ovi ljudi koji su spomenuti danas ovde i koji su vaši ljudi, su ljudi koji su učestvovali u vlasti. Jednu trećinu ste uhapsili vi, jedna trećina je pobegla iz zemlje, a jednu trećinu je uhapsila nova vlast. Očigledno još nije dostigla čak ni vašu kvotu koju ste vi imali. Prema tome, zašto se vi toliko brinete za njih, svi će oni dokazati ko su i šta su. Jako je ružno to što ste rekli, a pozivam vas da zajedno, pošto ste vi iz Čačka, da zajedno to što se dešavalo pre 20 ili 25 godina, proverimo, pa ćete onda da vidite o čemu se radi. Mislim da ćete se i vi malo zacrveneti.

Nažalost, vrlo je teško više polemisati sa neistinama, jer koliko god da koristite argumente, oni očigledno ne važe. A kad je u pitanju lokalna samouprava, potpuno je obrnuto od onoga što smo u prethodnom izlaganju slušali.
Naime, vašim kombinacijama oko raznih vrsta prihoda opštinskim samoupravama, obezbeđeno je da i one samouprave, koje praktično nijedan ljudski prihod ne mogu da ostvare na svojoj teritoriji, dobiju ogromne prihode iz poreza na promet i nekih drugih osnova, da bi mogle da funkcionišu.
U tome i jeste suština ovog sistema. Razgovarao sam sa nekim novinarima i oni pitaju oko lokalne samouprave, o čemu se radi. Strašno je da niste čuli do sada nijednog predstavnika lokalne samouprave, bilo čiji da je, da se bunio protiv novog načina prihoda lokalne samouprave. A znate zašto se nije bunio - zato što svi znaju da će imati više para nego što su imali. I, ko to hoće, neka izračuna. Ko to hoće, neka vidi kako je. A kako će dobiti pare - zato što se Republika odrekla nekih prihoda. I to je objašnjeno. Negde je bilo 25% lokalnoj samoupravi, 75% Republici. Sada je 100% lokalnoj samoupravi. I onim najsiromašnijima, ko njih finansira - njih finansiraju oni koji imaju najveći porez na promet, a koji po osnovu poreza na promet procentualno najmanje uzimaju, da bi mogle najsiromašnije opštine da imaju sredstava.
Čak postoji i zaštitni mehanizam dalje - ako te lokalne samouprave iz svega toga ne mogu da funkcionišu, a verovatno postoji desetak-petnaest onih najsiromašnijih, da im ostavite 100% njihov lokalni prihod, da im ostavite i 100% i njihov porez na promet, one nemaju dovoljno novca, čak ni za elementarno finansiranje. To su 10-15 najsiromašnijih. Ako pogledate strukturu svake te opštine, kako dobija sredstva, postoje sredstva koja su tačno predviđena, da bi one mogle da funkcionišu. Prema tome, to je tako.
Naravno, oko fonda solidarnosti, pa zna se da se do sada, sa svim onim što je bilo predviđeno, skoro polovina opština u Srbiji nije mogla da isfinansira stanove solidarnosti, zato što je taj prihod bio mali. Oko toga treba razmisliti. Prvo treba napraviti analizu jedno 70-tak opština. Treba napraviti analizu - da li je u njihovim sredinama takva vrsta stanova neophodna, iako treba da udružuju sredstva, što je potpuno prirodno.
Što se tiče Beograda, navešću samo jedan podatak - Beograd je sa taksom 3% imao prošle godine oko 220 miliona maraka budžeta grada. Naravno, za dva miliona stanovnika, to je katastrofa. Kada vi saopštite stranim delegacijama da je to budžet grada Beograda, oni pitaju - da li je to mesečni, jer je nemoguće da je to tako. Naravno, moramo da pričamo o tome, jer imamo neke druge zahteve, koje smo ostavljali.
Od tih 220 miliona, skoro 60 miliona je otela Republika. Ni do današnjeg dana ne možemo da utvrdimo gde su potrošena sredstva. Nadam se da će nam Ministarstvo finansija najzad pokazati šta je sa 10 miliona maraka koje je prošle godine Republika utrošila iz gradskog budžeta Beograda? Ove godine, bez takse od 3%, je preko 300 miliona maraka. Mi smo potpuno zadovoljni. Zašt? Naravno, nismo zadovoljni zato što za Beograd treba mnogo više para, ali s obzirom da Beograđani ne plaćaju više ekstra taksu, a imaju veći budžet, mi moramo biti zadovoljni.
Prema tome, to je iz onoga što je nekada odlazilo, a verovatno ćemo utvrditi gde je odlazilo, to su oni tzv. fondovi, takse, specijalni računi itd. Pošto je to sve danas u budžetu, ljudi mogu da vide, Beograđani će tačno uvek da vide, i Beograd će odvojiti za stanove solidarnosti sigurno bar na nivou koliko je odvojio prethodne godine, ako ne i više.

Da pođemo od par činjenica. Prva činjenica je da, kada pogledate nivo poreza, odnosno kada pogledate kako pojedini poslanici o njemu pričaju i kada bih i sam pričao isto tako kao što neki prethodni poslanici o tome govore, rekao bih da smo mi doneli odluku da smanjimo porez, ovaj o kome pričamo od 3,5%, sa 4,3% na 3,5%. Znači, kada bih bio nekorektan i kada bih nekorektno komentarisao. Nema blage veze za Beograđane porez od 3% sa ovim porezom od 3,5%. Valjda toliko možete da znate kada čitate ove poreske zakone. Porez od 3,5% je zamena za porez od 4,3%. Naravno, pošto sam korektan, neću da kažem da smo smanjili, nego smo ga zadržali na istom nivou. Znači, to je porez koji je postojao i to je porez potpuno identičan onome koji je postojao.
Gde je problem? Pre nego što kažem gde je problem, podsetiću vas još na nešto. Naravno, normalno da opozicija koristi ovu govornicu da govori neistinu. Zašto? Zato što želi da kaže da pozicija radi nešto suprotno interesima države, interesima naroda i svega ostalog. To je za mene normalno. Naravno, mi to ne radimo. Ne radimo zato što, ako pogledate cifru koja će se uzeti od građana kroz sve ove poreske zakone, ona će biti manja nego što je bila prethodne godine. To je potpuno jasna računica. Zašto će biti manja? Zato što je u budžetu veliki deo planiran iz sredstava koja se ne uzimaju od građana. To je jasno. Prema tome, to pošto se ne razume, to pošto ljudi ne žele da prihvate, nema veze. Vratimo se na lokalne samouprave.
Meni je potpuno jasno zašto poslanici u opoziciji govore ovako o lokalnoj samoupravi, jer na žalost tamo gde su oni bili u lokalnoj samoupravi imamo katastrofalne zloupotrebe lokalne samoprave i prirodno je da oni misle da su svi kao oni. Mi vam tvrdimo da nisu svi kao oni i da se neće u lokalnim samoupravama dešavati što se dešavalo do sada. Uostalom, lokalne samouprave imaju svoje skupštine. Lokalne samouprave prezentuju svojim skupštinama svoja budžetska sredstva, prezentuju potrošnju.
Pogledajte sve usvojene budžete lokalnih samouprava, pa ćete videti koliko su procentualno plate i prihodi, znači one plate koje dobija administracija u tim budžetima, uporedite to sa svakom godinom u prethodnih deset, i 50 godina, i videćete da su mnogo manje nego što su do sada. Zašto je to tako? Zato što je nama jasno da mi moramo uštedeti novac u reprezentaciji, u platama, u opštoj potrošnji, u svemu onome. Zašto to moramo da uradimo? Da bi gradovi naši, naša sela i naše opštine počeli da liče na ono što je civilizovana Evropa.

Meni je bilo zadovoljstvo slušati ovo prethodno izlaganje, jer smo tu negde, zato što se očigledno narodni poslanik potrudio da napravi stvarnu analizu. Jedino što se ne slažemo u konačnom rezultatu ovoga što se sada radi u poređenju sa prethodnom godinom.
Za 95, a možda i za 98% građana Srbije zahvatanje će biti malo. Za 2% će biti veće i to drastično. Naravno, tajna se krije, gde su te pare, odakle će se pojaviti te pare koje su više od procenta prenesene inflacije. Ona se krije u izvorima, koji nisu samo zahvatanja od građana i ako analiziramo budžet, spreman sam da ne radimo to za govornicom, da sednem sa svakim, da pogledamo zajedno i da to utvrdimo. Što se tiče grada i što se tiče toga kako će grad trošiti, na žalost, vi morate da shvatite jednu činjenicu, jer je vi jako dobro znate, gradovi moraju trošiti više sredstava nego što će prikupiti od ovog poreza za komunalne delatnosti, jer su potpuno sve komunalne infrastrukture upropaštene. Znači, mi ćemo ovaj put morati da izbalansiramo, svi u svojim budžetima, i to smo uradili. Uostalom, uzimite budžete, pogledajte, oni su otvoreni. Budžet nije tajna.
Na kraju krajeva, sve stranke koje ovde sede imaju svoje predstavnike u lokalnoj samoupravi. Neka pogledaju budžete. Neka pogledaju budžet grada. Videće da će Beograd ove godine za komunalnu infrastrukturu potrošiti više para nego što će se prikupiti iz ove takse. Zašto?
Zato što će morati iz nekih drugih prihoda da uloži sredstva u komunalnu infrastrukturu, a ne recimo u neke druge stvari za koje bi možda grad Beograd trebalo da uloži. Zato što je jednostavno komunalna infrastruktura Beograda u katastrofalnoj situaciji.
Prema tome, treba biti korektan. Treba biti fer. A, za svaku računicu sam spreman sa svakim da sednem i da je raspravimo.

Uobičajeno je kada čovek nema argumente da vređa. To mogu da prihvatim, pošto sam nažalost shvatio da je to ovde manir u ovom parlamentu. Da li je nešto glupost ili nije - to uvek može biti diskutabilno. Ali, neke stvari su fakti.
Naravno, mogu da shvatim da onaj ko ne zna dobro matematiku da može da greši. To je potpuno prirodno. To je sve prost račun. Tvrdim i ostajem pri tome, naravno kao predsednik Odbora za finansije, da smo o tome raspravljali na Odboru.
Odbor za finansije je odbio sve ove amandmane i sve ove primedbe, bar sa tom motivacijom da nije tačno to što se priča. Činjenica je da će ono što će se ubrati poreskim zakonima praktično u nominalnom iznosu biti manje, ako se uzme u obzir inflacija i sve računice. Ali, hajde da sednemo i da to izračunamo, a ne da pričamo. Ne da govorimo o nekom dranju kože i o nekim drugim stvarima.
Znači, o tome smo raspravljali. Nije budžet veći tri puta. To je laž. Zašto? Zašto budžet izgleda veći?
On izgleda veći zato što je isti iznos koji je bio prethodne godine u budžetu bio na drugim računima. Sve to sa tih računa je vraćeno u budžet. Na to ide inflacija. Saberite, pomnožite, podelite, poreske obaveze 98% građana Srbije su manje i to je činjenica.
Niko se ne razmeće. Mi smo vrlo nesrećni što smo dovedeni u situaciju da grad Beograd ima godišnje 300 miliona maraka budžeta. To je sramotno. Tvrdim da to nema Tirana. A zašto je to tako? Zašto?
Zato što ste nas doveli u ovu situaciju da su građani imali 70-80 maraka plate i da naravno nisu mogli da plaćaju nikakve poreze svojoj državi, jer građani žele da njihova država funkcioniše. Građani Beograda žele da imaju vodovod kakav zaslužuju, saobraćaj kakav zaslužuju, grejanje kakavo zaslužuju, puteve kakave zaslužuju, a pogledajte dokle smo došli.
Prema tome, niko se ne razmeće velikim budžetom. Onaj ko bi se ovim budžetom razmetao on ne bi bio normalan.

Poštovana gospodo poslanici, ovo vam je najtipičniji primer - ovakvi amandmani, koje prate komentari: zašto DOS ne prihvata amandmane poslanika opozicije?
Zašto? Zato što ti amandmani imaju određenu dozu demagogije, a ne govore o suštinskoj stvari. A šta je suštinska stvar - šta je država radila. Potpuna je besmislica tvrditi u amandmanu da, ako država ostane dužna nekome, da taj ne treba da plati porez, jer u normalnoj državi, država ne može da bude dužna nikome, i to je suštinski problem.
Ne govorim o stranci SSJ, ona nije učestvovala u tome, bilo je takvih amandmana i kod poslanika sadašnje opozicije, koji su bili u vlasti. Oni su stvorili sistem u kome država može da bude dužna bilo kome i kako hoće. To je nedopustivo i to ne sme da se dozvoli, to je suština. Apsolutno, nema potrebe za takvim nečim. Zato je to neprihvatljivo, jer ozbiljna država ne dozvoljava da bude dužna svojim građanima. To je priča broj jedan.
Priča broj dva, kad su u pitanju taksisti, to vam je potpuno ista priča. Nije problem sa taksistima, kada sa njima razgovarate, da plate porez, problem je da im stvorite uslove da mogu normalno da rade i da zarade. Međutim, država je stalno stvarala uslove da taksisti, kao jedna izuzetno važna služba, ne mogu da funkcionišu, jer je nalazila hiljadu načina, da se pojave divlji taksisti, da se pojave taksisti koji nisu registrovani. Znači, stvarala je nekakve uredbe, uslove, zakone koji su omogućavali da stalno ima problema. U stvari, svi ozbiljni ljudi koji se bave ozbiljno svojim poslom traže samo da država onemogući one koji ilegalno rade, da onemogući one koji rade i ne plaćaju porez, i onda će oni koji normalno rade, to moći da rade.
Prema tome, čitava poreska reforma, svi poreski zakoni, kada se osmišljavaju, moraju se osmišljavati tako da će država biti ozbiljna, da će država obezbediti normalno funkcionisanje onim subjektima koji su legalni, koji rade po zakonskom osnovu, a svi oni koji zloupotrebljavaju to biće onemogućeni. Eto, zbog toga jedan veliki broj ovih amandmana nije mogao biti prihvaćen.
Naravno, ja mogu da kažem - nije samo zbog toga, neki od amandmana su bili potpuno besmisleni, jer su govorili uvek isto, a menjani su procenti. Naravno, to je kod onih amandmana koji su, u stvari, pravili opstrukciju, a ne konstruktivnost rada ovog parlamenta.
Znači, o tome se radi. Prema tome, samo je ovo bio razlog zašto ovakvi amandmani nisu prihvatljivi.

Naravno, ovaj amandman ne spada u kategoriju tih amandmana, iako je činjenica da se ponovo ne iznose podaci onakvi kakvi jesu. Kada je uveden 1998. godine, znači, kada je uvedena ta čuvena taksa na mobilne telefone, tada je po crnom kursu taksa bila 12,5 maraka, sada je ona 6,6. Znači duplo niža nego što je bila.
Moram da kažem vrlo otvoreno, mi smo još uvek zemlja, na žalost, u kojoj je mobilna telefonija luksuz. Ali, morate priznati da sigurno nije kriv DOS. To su krivi oni koji su od toga stvorili luksuz. Znači, u normalnim zemljama luksuz je nešto drugo, a na žalost, ovde je mobilna telefonija.
Ima još jedna stvar, kada je mobilna telefonija u pitanju, koju ovi koji brinu toliko o interesu građana i interesu preduzeća nisu rekli - svuda u svetu je nemoguće da cveta ilegalna trgovina mobilnim telefonima. Kod nas ilegalnu trgovinu mobilnim telefonima omogućavaju operatori mobilne telefonije. Mi smo jedina zemlja u Evropi u kojoj se može ilegalno trgovati mobilnim telefonima. Ako ne znate šta to znači, to znači da nema normalne prodaje, da nema normalnih poreza, da nema normalnih taksi, nego se kupuju pripejd telefoni na Zapadu, švercuju se preko granice i prodaju se u ovoj zemlji.
Kada ova naša zemlja bude osposobljena da sve što je takvo, ono što sam ja govorio u svom prethodnom izlaganju, onemogući, onda neće biti potrebe ni za ovakvim porezima. Ja sam ubeđen da će država to omogućiti sledeće godine, da će sledeće godine ovaj porez nestati, pošto to, vidim, najviše boli zaštitnike interesa naroda, pogotovo socijaliste. A da će mobilna telefonija postati nešto sasvim normalno i da će umesto milion mobilnih telefona, ova zemlja imati 5 ili 6 miliona mobilnih telefona i da će porez na uslugu biti toliki, da će ovo biti toliko mizerna cifra i nikom neće pasti na pamet da je uvodi.
Prema tome, ekonomija i razvoj zemlje je nešto drugo. Ne treba to tražiti u ovome. Nisam rekao da je amandman besmislen i ono drugo što sam rekao, ali ovakve stvari uskoro u ovoj zemlji, a ja sam siguran već od januara 2002. godine, neće imati više nikakvog smisla.

Poštovani poslanici, pošto je već više puta ponovljeno, ne samo kod ovog amandmana, nego i u ovim diskusijama u načelu, hajde da se potpuno razumemo. Znači, izdvajanje sredstava za stanove solidarnosti nije izbačeno, čak je precizirano potpuno, amandmanom je to sada regulisano i taj ćemo amandman usvojiti, a to je da će se izdvajati iz proširene osnovice. Vi znate da se pre izdvajalo 1,3% za stanove solidarnosti, a 3% za ostale komunalne stvari koje su bile potrebne za lokalnu samoupravu.

Sada će ta cifra biti u procentima manja, ali na širu osnovicu i ona će biti otprilike na istom nivou, jedino što će se lokalnim samoupravama dozvoliti da mogu da odlučuju između 0,3 i 1%, kao obavezno. Znači, neće im to biti ostavljeno na slobodnu procenu već će biti obavezno, ali je prirodno da to zavisi od potreba, od uslova, i, na kraju krajeva, mi smo kroz decentralizaciju dali pravo da čak neke lokalne samouprave izdvoje i više nego što je pre bilo. Znači, i više nego što je pre bilo, a neke mogu da izdvoje i manje, ukoliko nema takvih potreba. To će amandmanom biti precizno definisano. Na Odboru za finansije smo se svi dogovorili oko toga. Svi ovi drugi amandmani koji sad licitiraju oko ovih procenata su sada suvišni, odnosno treba odustati od njih. Hvala.

Obećavam stvarno da više neću ponavljati ovo, ali stvarno moram, evo zbog čega moram: razumem kada neki koji nemaju pojma šta je matematika, koji ne znaju ništa, pričaju ovakve stvari, ali, kada to priča profesor Univerziteta i to na Tehničkom fakultetu, to me prosto zaprepašćuje. Ja ne znam šta vi učite vaše đake tamo na tom univerzitetu, koje ste vi škole završili kada možete da pričate nešto što blage veze nema sa istinom. 3,5% na ovaj bruto način obračunavanja je više nego 4,3%. Prvo, nemojte da dobacujete, ja sam vas pažljivo slušao i sve što ste izgovorili bila je čista laž. Sve što ste izgovorili bila je čista laž.
Znači, suština je u sledećem, gospodo - pitajte svu gospodu koja rade u lokalnim samoupravama, vi koji brinete o njima, kakav je već rezultat ovog što smo doneli, kakav je već rezultat uspešnog prikupljanja akciza, kakav je rezultat svega onoga što primaju u budžetu po raznim osnovama? Ovo sada će biti za lokalne samouprave fantastičan rezultat. Kompromisno iz lokalnih samouprava napravili to je dobro, ali ja se nadam da za dalje to neće biti tako, vezano za ovo od 0,3 do 0,1% i tvrdim da će na kraju godine i za stanove i za fond solidarnosti u svim lokalnim samoupravama biti više para. Zaprepašćujuće je, ja vas stvarno ne mogu da razumem, odakle vam obraza da na takav način govorite i da stalno građane Srbije obmanjujete? Mislim da treba da prestanete sa tim. (Aplauz.)

Opštim interesom Odbor za finansije je prihvatio praktično kompletan Zakon, zaključujući i taj član.

Mislim da je u izlaganju oba ministra bilo potpuno jasno da će se novac, namenjen fondovima solidarnosti, izdvajati, s tim što je pokušano da se uradi nešto što je, po meni, potpuno logično, a to je da se lokalnim samoupravama da pravo da one ipak na određeni način procene potrebu za tim stanovima solidarnosti, i da u tom smislu izdvoje novac. Mislim da je to u redu i da je to bio prvi korak ka decentralizaciji i da će lokalne samouprave mnogo pametnije o tome razmišljati, nego što se to radilo do sada.
Meni je žao ovih što lamentiraju nad stanovima solidarnosti, što ne govore nešto drugo. To je ono što smo mi, koji smo počeli sada da radimo u lokalnim samoupravama, uspeli da identifikujemo - da je bilo neverovatnih zloupotreba sa tim stanovima solidarnosti. Prve zloupotrebe koje su bile, bile su što su nenormalne cene za stanove solidarnosti. Prosto je neverovatno kako su gospoda koja su o tome odlučivala i na kakav način ugovarala stanove solidarnosti. Sledeće, što je bio vrhunac nemorala, što su stanovi solidarnosti dodeljivani onima koji nemaju blage veze sa tim, pa su čak dodeljivani i funkcionerima pojedinih stranaka. (Vojislav Šešelj: Kojih?) Naravno, o tome će biti reči, nećemo odavati sve, jer kad neki izađu ovde da pričaju laži, neki koji pričaju, onda ćemo ih podsećati o čemu se tu radi.
Prema tome, prvo, upravni odbori se moraju vrlo precizno regulisati ovim zakonom. Ne mogu sedeti u upravnim odborima ljudi koji su do sada to koristili da bi manipulisali tim parama, da bi oni bili ti vrhovni žrelci koji odlučuju kako će se te pare trošiti. Sindikati moraju da se dogovore, to je jako važno, kako će na najbolji način uticati i kontrolisati trošenje tih fondova. Isto tako, lokalne samouprave, ove nove, neće smeti da dozvole da se desi sa tim parama ono što se dešavalo do sada. Prema tome, stanovi solidarnosti moraju još da postoje, s tim što se ja nadam da će ova zemlja, najzad, sa kazana i svega onog o čemu smo slušali do sada, preći na normalan život, kada će svaki građanin ove zemlje bar za godinu ili godinu i po dana moći da uzme kredit i da sebi gradi stan, a ne da se radi na ovaj način kao što se radilo do sada.

Nemam običaj da govorim na ovaj način, ali pošto smo se juče prozivali oko škola, imanja škola, nemanja škola, a vidim da je danas ponovo pitanje škole. Razumem ove što nemaju škole pa ne znaju da računaju, ali me čude ovi koji imaju škole pa umeju, kao što je bio moj prethodnik.
Prvo, procenat za Agrarni budžet koji je izdvojen je jasan i oni koji imaju škole znaju da izračunaju. Znači, drastično je manje, jer cifre kada se uporede to je sve jasno. Dalje, ne može se govoriti više na ovakav način kada je u pitanju ovaj budžet, zato što je gospodin Jovanović lepo rekao da je cifra enormno izdvojena i ta cifra je apsolutno u ovom trenutku bila jedino moguća.
Šta je još interesantno? Neka se ne brinu oni kako će se budžet napuniti. On će se napuniti jer se neće krasti. Neće se krasti na način kako se to radilo kroz skrivene fondove, kroz skrivena sredstva, kroz navodnu izgradnju zemlje, kroz sve ono o čemu vi pričate. Toga nije bilo, 90% od toga što vi pričate nije postojalo. Te pare su potrošene na neki drugi način. Prema tome, bićete sami zaprepašćeni kada budete videli da je stvarno ovom narodu na raspolaganju novca koliko je predviđeno ovim budžetom.

Poštovane dame i gospodo poslanici, potpuno je normalno da poslanici opozicije kritikuju predlog budžeta i da kritikuju predlog svih ovih poreskih zakona. No, nije normalno da se pritom ponašaju kao u kafani, to spada u vrstu nenormalnosti, ali to smo već naučili u nekim drugim skupštinama, a toga ima i u Republičkoj skupštini, i očigledno, moramo da se naviknemo da je to način ponašanja nekih ljudi.
Ono što je isto tako potpuno jasno - da budžet, na ovakav način kako je planiran, mora da izaziva odgovarajuće negodovanje kod onih koji su bili do sad na vlasti, zbog toga što oni znaju da su nekadašnji budžeti, koje su oni pravili, bili takvi da se preko njih moglo raditi svašta, da se preko tih budžeta mogao kriti novac, da se mogao koristiti zašta nije trebalo ili nije bilo planirano da se koristi. A naravno, ovaj ih budžet strašno nervira, jer u njemu je sve jasno. Inače, u njemu je novac potpuno jasno definisan - kako će se potrošiti, zašta će se potrošiti, kome će ići.
Naravno, to mora da nervira, to mora da izaziva nervozu kod poslanika opozicije, i to je dobro. Naravno, transparentno, to je ono što vi niste nikada razumeli i nećete razumeti. Dakle, što se toga tiče, to je jasno.
Što se tiče poreskih zakona, tu je situacija malo komplikovanija. Poreski zakoni su takvi da će najzad sprečiti krađu. Krađe više neće biti, jer se porezi neće moći koristiti, ili poreska olakšica, ili poreske razlike, za manipulacije. Imate danas u ovim amandmanima, pogledajte jedan vrlo interesantan primer - postoji neki alkohol koji se koristi u školama. Na tom jednom banalnom primeru možete videti kako je čitav poreski sistem nekad funkcionisao.
Traži se da se oslobode oni koji će koristiti taj alkohol u svrhe školstva, da oni ne plate porez. Ima i za školstvo, ima i za zdravstvo. To me je posebno zabavilo kad sam video da neki smatraju da se u medicinskim školama koristi alkohol i zato ga treba osloboditi poreza. Prema tome, zašto se to radi - radi se iz prostog razloga, toga poreza treba osloboditi npr. zdravstvo ili škole, da bi se moglo na stotinu litara tog alkohola preturiti preko nekih mojih, ili tvojih preduzeća, ili njihovih preduzeća, to vi znate jako dobro koji ste to radili. Mi koji to nismo radili, slušali smo i učili ste nas, neki koji znaju kako ste vi to radili. Prema tome, ova poreska reforma je stvarno od fundamentalnog značaja da mi postanemo normalna država, da postanemo država u kojoj će se ponašati ljudi onako kako se ponašaju svuda u civilizovanom svetu.
Naravno, da bi to postigli, mi ćemo morati jedan deo naših necivilizovanih stanovnika da nateramo da se civilizovano ponašaju, moraćemo ih naterati da poštuju poreske zakone, moraćemo ih naterati da sve plaćaju, i tu će biti izvor tih para koje oni, koji su do sada onako fantastično radili, kao što su radili, nisu uspeli da sklone. Onda će biti jasno zašto je budžet ovako planiran, kao što je planiran. Može biti ostvaren, i onda će biti jasno zašto neki ne razumeju šta je budžet, zašto neki ne razumeju šta su sastavni delovi budžeta opština.
To su oni koji, naravno, sve znaju, a kada izađu za ovu govornicu pokažu da nemaju pojma ni o čemu. Prema tome, onda će biti jasno da će lokalne samouprave sada imati više novca nego ikada što su imale do sada. Ako se to dobro proanalizira, videće se da će lokalnim samoupravama ova poreska politika i ovaj budžetski pristup omogućiti da urade ono što do sada nisu mogle da urade.
Mogu to da ilustrujem samo jednim primerom, i time ću završiti - Beograd se saglasio sa politikom Republičke vlade, da nema više takse od 3%. Mislimo da je to u redu zato što smo uvek, i dok smo bili opozicija, smatrali da je jedinstvena poreska politika suština ozbiljne zemlje. Znači, nema posebnih taksi, posebnih poreza i svega ostalog. Ali, i bez te takse od 3%, Beograd će sada u svom budžetu imati novca kao da je imao taksu od 3% po prethodnom poreskom sistemu.
Naravno, to sam prethodno objašnjavao, a mogu i posebno ako hoćete, mogu posebno da vam objasnim, ako to niste razumeli, nema problema.
Prema tome, ako je Beograd uspeo da bude na nivou bar minimuma budžeta od prethodne godine, sigurno je da će sve opštine i gradovi u Srbiji biti u daleko boljoj situaciji. Ja se izvinjavam, prekoračio sam vreme prosto zato što su mi dobacivali, a nisam od onih koji mogu uvek da oćute. Hvala.