Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Uvaženi predsedniče Skupštine, gospodine ministre, uvažene kolege poslanici, naš amandman se odnosi na to da se lokalnim zajednicama ne smanjuje transfer iz budžeta za 2013. godinu. O tome smo govorili malo i u načelu, a sada hoćemo još par rečenica oko toga da kažemo, jer mislimo da je to veoma bitno i veoma važno, jer bez razvoja lokalnih zajednica, lokalnih samouprava nema ni razvoja Republike Srbije.
Čini mi se da će većina lokalnih samouprava ovim smanjenjem biti žestoko pogođeno i da će biti u velikim problemima, da mnoge male opštine neće biti u mogućnosti čak ni da isplate zarade svojim radnicima, jer je većini od tih malih opština praktično jedini izvor ili najveći deo izvora upravo od transfera. Kada im to uskratimo, onda će one doći na rub propasti. Mislim da, ministre, morate dobro razmisliti pre nego što donesete odluku oko malih zajednica.
Ukoliko se to ne ostvari, pored toga što male opštine neće moći da isplate plate, ni veće opštine, ni veći gradovi neće moći ništa da investiraju, tako da će 2014. godina za njih biti puko preživljavanje. Znamo da bez novih investicija nećemo moći ni da dovedemo nove investitore i tako ulazimo u jedan začarani krug, gde ćemo se vrteti i propadati sve dublje i dublje, jer bez novih investicija nema novog zapošljavanja, a bez novog zapošljavanja nema novih prihoda i ulazimo u jedno vrzino kolo.
Kada smo kod investicija, hteo bih da pitam da mi odgovorite, ako znate, da li Vlada razmišlja da nastavi projekat izgradnje autoputa Pojate - Preljina, jer je to od vitalnog značaja za nekoliko gradova centralne Srbije uključujući i moj Kruševac ali i Trstenik, Kraljevo, Čačak. Bez tog puta teško da će ovaj deo Srbije, središnji deo Srbije moći da se razvija. Ponavljam pitanje - da li će i kada će Vlada nastaviti projekat izgradnje autoputa Pojate – Preljina? O njemu se priča unazad desetak godina, zadnjih par godine se baš intenzivno pričalo da samo što nisu krenuli radovi ali nažalost prođoše i godinu i po dana od početka rada nove Vlade, a od puta nema ničega.
Drugi deo našeg amandmana se odnosi na poljoprivredu, hoću i tu da kažem par rečenica. Mi smo predložili da se 400 miliona prebaci sa jednog konta na drugi, odnosno na poljoprivredu da bi moglo da dođe do izgradnje sistema za navodnjavanje. Jer, mi imamo situaciju da svake godine, tamo negde septembra, konstatujemo da je suša bila katastrofalna, da smo izgubili, ne znam koliko miliona evra, zbog te suše, a ništa ne preduzimamo da to sprečimo. Tako će, siguran sam, biti i ove godine da ćemo doći u poziciju da tamo u avgustu ili u septembru konstatujemo da je suša bila nenormalna, da smo zbog toga izgubili na desetine miliona evra i stalno tako. Umesto da se krene na rešavanje problema mi od poljoprivrede uzimamo i dajemo nekom drugom. Dakle, svi govore o tome, ali svi rade suprotno.
Takođe smo predložili da jedan deo novca bude usmeren i na savetodavce i da je to projekat koji je bio započet u prošloj Vladi i koji je dao odlične rezultate, i nije bio politički projekat što se sada dokazuje i mislimo da je to malo izdvajanje za ono što može kroz poljoprivredu da se vrati. Zato vas molimo da još jednom razmislite, a mi smo i dali predlog od čega bi trebalo da se uzme, a da se da za lokalne samouprave i za poljoprivredu, a to je od subvencija koja ide javnom servisu, televiziji.
Dakle, tamo je predviđeno sedam i po milijardi, mi kažemo pola da se uzme i da se da poljoprivredi i lokalnim zajednicama, a drugu polovinu da naknadimo na taj način što će građani, umesto 500 dinara platiti 250 dinara, mesečne pretplate. Mislimo da to za građane nije veliki izdatak, a sa druge strane ćemo dobiti mnogo, i kod lokalnih zajednica i kod poljoprivrede. Hvala.
Uvažena predsedavajuća, gospodo ministri, kada otvorim ovu veliku knjigu koja se zove Zakon o budžetu za 2014. godinu, prvo što pada u oči, to je da su i prihodi i rashodi u odnosu na ovu godinu dosta uvećani. Rashodi su uvećani za 6%, a prihodi za 6,5%, dok čini mi se da su rashodi realno sagledani i da će oni biti toliki, ali nisam siguran da su prihodi realno sagledani, jer prihodi planirani za sledeću godinu su oko 930 milijardi, što je povećanje u odnosu na 873 milijardi za ovu godinu.
Danas je gospodin ministar finansija govorio o tome sa dosta optimizma i kaže da će to sigurno biti ostvareno, a taj optimizam zasniva na par činjenica.
Prvo, zasniva da će porez na dodatu vrednost koja je povećanja sa 8% na 10% uticati na povećanje prihoda.
Druga stvar o kojoj je dosta govorio da će biti smanjena siva ekonomija i da će to uticati na povećanje prihoda.
Treća stvar, na blagom porastu BDP, što čini mi se, neće ići tako glatko.
Ono što mislim da će se desiti, to je da će povećanje PDV upravo obrnuto uticati i da će se prihodi smanjiti.
U prilog tome, navodim činjenicu da smo o tome govorili kada je došlo do povećanja poreza na dodatu vrednost sa 18% na 20%. Govorili smo da to neće dati efektivan rezultat i to se desilo. U odnosu na planirano, PDV je manji za 800 miliona. Isto mislim da će se desiti i sa ovim delom.
Ono o čemu hoću da govorim, to je siva ekonomija. Siva ekonomija, koja je danas u znatnom porastu, a o tome su mnogu govorili ovde, i tu ministar kaže da će se to smanjiti i da se preduzimaju mere, da se vrši restrukturiranje poreske uprave.
Pozdravljam, treba poreska uprava da se izmeni, da počne bolje da radi. Mislim da to nije sporno. Sporno je što ona nema kapacitete, gospodine ministre i u prilog ovome govori i izjava koju je pre par dana dao direktor poreske uprave koji je rekao da u ovom momentu poreska uprava ima 600 inspektora koji mogu da rade na terenu, koji mogu da vrše efektivnu kontrolu, a realna potreba po Simiću, ne po nama, je 1600. To je ogromna disproporcija, a kada znamo da smo pre par dana usvojili zakon po kome ne možemo, ne mogu se zapošljavati novi ljudi u poreskoj upravi, dolazimo do nerešivog problema.
Znam da iz unutrašnjih rezervi poreske uprave ovaj broj od 600 može narasti do 1000, ali ne preko toga. Šta ćemo sa minusom od 600 inspektora?
Moj utisak je, a to ste mi potvrdili, gospodine ministre, kada smo imali odvojeni sastanak, da smo mi na neki način legalizovali sivu ekonomiju. Danas, putem interneta možete kupiti bilo koju nelegalnu robu, bez ikakvih problema, ljudi ostave svoje ime, svoje prezime, ostave broj telefona, ostave mejl na koji se možete obratiti da kupite robu i to traje unazad već par godina.
Pitam vas šta ćemo uraditi po tom osnovu? Tu leži naš veliki problem, kao i problem da gomilu robe možete kupiti na buvljim pijacama, ali to je problem za koji nadam se da ćete uspeti da ga rešite i mi vam zaista tu pružamo punu podršku, ali čini mi se da su metodi i način koji ste izabrali pogrešni.
Hoću nešto da kažem o transferima koji su smanjeni lokalnim samoupravama i mislim da je to katastrofalno rešenje. Lokalne samouprave i do sada su bile u velikim problemima u Srbiji. Imate gradove i opštine gde deca ne mogu otići u normalni toalet, već idu i dalje u poljski VC. Smanjenjem transfera vi ste ugrozili i ono malo investicija, koje su te opštine mogle u nekom periodu da ulože. Dakle, veliki je problem, čini mi se da je to pogrešna odluka, mi smo podneli amandman. Nadam se da ćete prihvatiti i vratiti lokalnim samoupravama barem ono što su imale, jer i sa tim nisu mogle da idu napred, a bez toga mnoge opštine, verujte mi, ministre, neće moći ni plate da isplate, a kamoli da investiraju bilo šta u budućnosti. Stoga vas molim da o tome povedete računa, jer zaista je veliki broj opština u velikom problemu.
Danas je ovde puno reči bilo o preduzećima u restrukturiranju. Ja imam obavezu kao čovek koji dolazi iz Kruševca, Kruševac je imao osam preduzeća u restrukturiranju, četiri su već završila. Četiri više ne postoje na privrednoj mapi Srbije, jer su se ljudi koji rade u tim preduzećima opredelili za socijalni program. Ostala su još četiri preduzeća koja su u velikim problemima. U najvećem problemu je „14. oktobar“, koji je bio okosnica razvoja Kruševca od 1945. godine, pa do 1990. godine.
Predlažem vam i molim vas u ime svih Kruševljana, oni to očekuju od vas, da se problem „14. oktobra“ reši kao što je rešen problem „Zastave“. „14. oktobar“ se danas nalazi u istoj poziciji u kakvoj se nalazila „Zastava“, pre nego što je došao „Fijat“. Molim vas da pronađete strateškog partnera, da država uloži novac, da „14. oktobar“ postane ono što je „Zastava“. Samo na taj način Kruševac može da krene napred, jer bez te pomoći, bez pomoći države ne postoji način da ta fabrika oživi. Nije samo u pitanju Kruševac, u pitanju su i Kraljevo i Leskovac i Čačak i svi gradovi u Srbiji. Bez pomoći države ti gradovi, nažalost, ne mogu napred, a ako oni ne idu napred neće ni Srbija ići. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, amandman na član 4. koji sam ja podneo je prirodna posledica amandmana koji sam podneo na član 3, jer ukoliko se usvaja amandman i osnuju se Osnovni sudovi u Aleksandrovcu i u Varvarinu, onda je logično da se menja nadležnost Višeg suda u Kruševcu i da vi Viši sud u Kruševcu bio nadležan i pokrivao i područje Osnovnog suda u Aleksandrovcu i Osnovnog suda u Varvarinu, ali pošto verovatno neće biti usvojen prvi amandman, onda neće biti usvojen ni drugi amandman.
Hoću još nešto da kažem. Gospodine ministre, vi ste juče ovde izneli jedan dobar primer sa nekom školom u nekom selu sa jednim đakom i da nema potrebe da se troši novac na jednog đaka i naravno vi ste tu u pravu. Takođe, morate da vodite računa da se Srbija prazni, da iz mnogih krajeva se gase sela, smanjuju se varošice, smanjuje se broj stanovnika u gradovima. Jedan od načina da zadržimo ljude, jeste da im damo što više institucija, da ne moraju da iz svojih mesta idu, da svoja prava ostvaruju u drugim gradovima u kojima te institucije postoje. Zato sam vam ja juče predložio i ponovo kažem da mora biti više osnovnih sudova u Srbiji, da mora biti više ljudi koji će raditi u tim sudovima, da se ljudi vraćaju iz mesta iz kojih su došli u Beograd da studiraju. Omogućite mladim ljudima da rade u svojim mestima, da budu birani za sudije, da budu birani za tužioce, da mogu da rade kao advokati. Tada će se ljudi vraćati, tada će biti i više dece i nećemo morati da zatvaramo ni škole, ni sudove, ni druge gradove.
Ovde se ponovo juče postavilo pitanje ko će sve to da plati, koliki su troškovi? Mislim da su najskuplja prazna sela, da su najskuplje oranice koje se ne obrađuju, da je skupo to što ljudi odlaze iz gradova prema Beogradu. S jedne strane imate prazne prostore, s druge strane imate prenaseljeni Beograd gde ne može da se dođe do dobre infrastrukture i jednostavno grad Beograd je građen, čini mi se, milion, milion i po stanovnika, a ima ih preko dva.
Dakle, učinite napor, još jednom razmislite i omogućite ljudima da obavljaju posao u gradovima iz kojih su nekad otišli. Omogućimo ljudima da se vrate, da naselimo Srbiju, jer ukoliko to ne uradimo, imaćemo mnogo problema.